Naslov: Zezopis od zverinjaka Autor: Miljenko Žuborski Izdavač: - nije navedeno Pismo: ćirilica Br. strana: 46 Format: 16 cm Povez: meki Knjiga je u celosti (korice, listovi, povez) veoma lepo očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju`. Zverinjak ili nastojanje da se prevaziđe vekovni jaz između zverske lepote i tuge dvonožaca O autoru možete da pročitate na Vikipediji: https://sr.wikipedia.org/wiki/Miljenko_%C5%BDuborski Miljenko Popović - Žuborski (Beograd, 1938 — Beograd, 19. mart 2020) bio je srpski književnik. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odseku za psihologiju. Radio je deset godina kao profesor psihologije u Hemijskoj školi u Beogradu. Bio je član je Udruženja književnika Srbije od 1966. godine, a pisanjem se bavio još od studentskih dana. Objavio je brojne knjige poezije i proze za koje je nebrojeno puta nagrađivan. Za prvu zbirku pesama „Knjiga žalbe“ koju je objavio 1970. godine dobio je Srebrnu sirenu u Budvi na Jugoslovenskom festivalu satire i humora. Ljuba Moljac je zasmejavao tekstovima koje je napisao Miljenko Žuborski. Poznat је po tome što je pisao za humorističko-satirični časopis „Jež“. Periodično je objavljivao tekstove u raznim listovima i časopisima. Od 2003. u dnevnim novinama Blic svake subote objavljivao je po 2 pesme i 10 aforizama. Pored pisanja bavio se i kabaretskim nastupima, komponovanjem muzike za svoje stihove, te bio autor i izvođač svojih pesama na raznim medijima.

Fiksni Telefon-Posantel Telefon može raditi na pulsnom kao i u tonskom režimu biranja brojeva. Pamti poslednji birani broj. Postoji ugrađen svetlosni indikator dolazećeg poziva. Možete blokirati ton i slušalici( Mute ). Možete pauzirati razgovor. Možete zaključati telefon, te sprečiti ostale da ga koriste. Svetleći tasteri. Može se motirati na zid vertikalno. Fiksni Telefon-Posantel

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje! Marija Peakić Mikuljan (Drenovci, Županja, 7. svibnja 1943.), hrvatska je kulturna djelatnica, lektorica, urednica i književica. Po struci je diplomirana profesorica književnosti i filozofije. Piše pjesme, prozu (novele, pripovijetke, filmske scenarije, kratke priče), eseje i drame (televizijske drame, radijska drama) te djela za djecu. Životopis Rodila se je 7. svibnja 1943. godine u selu Drenovcima, kod Županje, u katoličkoj obitelji. Djetinjstvo i ranu mladost živi u vrlo teškim prilikama kao dijete dugogodišnjeg političkog zatvorenika. Samo zahvaljujući velikoj majčinoj žrtvi uspijeva dobiti željeno obrazovanje. Osnovnu školu pohađala je u Livnu, a zatim u Derventi gdje na tamošnjoj gimnaziji i maturira. Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu diplomirala je književnost i filozofiju. Još za vrijeme studija započinje raditi kao lektor kod prof. Petra Guberine. Kasnije prelazi u izdavačko poduzeće `Mladost` u kojem, kao urednica nekoliko zapaženih biblioteka, radi punih 17 godina. Paralelno s uređivanjem knjiga u prostorijama poznate `Kuglijeve knjižare` vodi iznimno posjećenu i za ono vrijeme vrlo otvorenu književnu tribinu. Početkom 1985. godine izabrana je za predsjednicu Društva hrvatskih književnika kao prva žena u povijesti toga društva. Na toj je dužnosti, u dramatičnim političkim okolnostima (u Beogradu se suprotstavila velikosrpskim snagama oko SANU i Udruženja književnika Srbije, a u Zagrebu komunističkom moćniku Stipi Šuvaru i njegovim satelitima u kulturnim institucijama) izdržala nepuna dva mandata da bi se krajem 1988. godine vratila izdavaštvu prešavši na dužnost direktorice Nakladnog zavoda Matice hrvatske. U to vrijeme isključivo osobnom odlukom bez obzira na ozbiljne prijetnje vlasti, odlučuje se za objavljivanje knjige dr. Franje Tuđmana `Bespuća povijesne zbiljnosti`. Pred sam početak Domovinskog rata odlazi u Ministarstvo iseljeništva RH na mjesto višeg savjetnika, a nakon toga u Središnjicu HDZ gdje je radila u informativnom odjelu, na odnosima stranke s javnosti. 1994. godine napisala je scenarij za dokumentarni film Sudbine – generalova priča. Na HRT dolazi 1995. godine i na početku radi kao pomoćnica direktora za program. No, uskoro se sasvim vraća struci i prelazi na više godina slobodno mjesto urednika Umjetničkog programa, a nakon toga prihvaća ponuđeno mjesto odgovorne urednice Kulturno-umjetničkog programa. Posebno se angažira na formiranju religijskog programa i na razvijanju dokumentarnog i dramskog programa HTV. 1999. godine pobjeđuje na natječaju za glavnu urednicu HTV, no nakon samo dva tjedna daje ostavku ne pristajući na smanjene ovlasti i potpunu degradaciju funkcije glavnog urednika u okviru beskrupulozne političke borbe za vlast i utjecaj na HTV. Udata je i majka dvoje već odrasle djece. Marija Peakić-Mikuljan objavila je devet knjiga: Nemir cvjetanja (pjesme), Doboj, 1962. Tako nastaje sunce (pjesme), Mladost, Zagreb, 1969. Obiteljski album (zbirka novela), Alfa, Zagreb, 1977. Da nas danas (pjesme), biblioteka Razlog, Izdavačko poduzeće Liber, Zagreb, 1974. Tragom kao (pjesme), Tiskarsko-izdavački zavod `Zrinski`, Čakovec, 1978. Tamo gdje me nema (izbor poezije na engl.), The Bridge, Društvo književnika Hrvatske, Zagreb, 1978. Java (pjesme), Biblioteka suvremenih pisaca, Čakavski sabor, Split, 1979. Ptice na prozoru (pjesme), Suvremeni pjesnici, August Cesarec, Zagreb, 1982. Nešto kao herbarij (TV-drame), Sfinga, Koprivnica, 2001. O njezinim knjigama pisali su poznati hrvatski književni kritičari: Branko Bošnjak, Dalibor Cvitan, Igor Mandić, Tomislav Ladan, Luko Paljetak i mnogi drugi. Za svoja pjesnička, prozna, esejistička i dramska ostvarenja više puta je nagrađivana. Među najznačajnije nagrade koje je dobila su: 1. nagrada lista `Telegram` za poeziju i prozu 1. i 3. nagrada `Večernjeg lista` za kratku priču 1. nagrada za dokumentarnu radio dramu Ljuski zrak u konkurenciji 49 zemalja svijeta 1979. godine u Berlinu 1. nagrada sarajevske revije `Odjek` za najbolji esej godine pod naslovom Putovanje u prizor ostatka (tema: utjecaj televizije na ljudski život, društvo i kulturu). Visoka žuta žita 2010. Njezine pjesme i pripovijetke, kao i radio-dramski tekstovi prevođeni su na više stranih jezika (na poljski ju je prevela Łucja Danielewska ), a brojna ostvarenja uvrštena su i u različite dosadašnje antologije. Na Hrvatskom radiju Marija Peakić-Mikuljan realizirala je nekoliko radio drama: Obiteljski album, Radi se o našim psima, To, Ljudski zrak. Na Hrvatskoj televiziji ostvarila je dvije TV drame za djecu – Nemojte me zvati Robi i Marsijanci na Olimpijadi. Za odrasle pak emitirane su njezine TV drame – Obiteljski album, Radi se o našim psima, Doktorova noć i kratki igrani film Ponedjeljak. U dugometražnom igranom filmu okušala se kao pisac dijaloga u filmu Hoću živjeti i kao scenaristica filma Crveni i crni. Posljednjih deset godina često je kao scenaristica potpisivala emisije s tematikom Domovinskog rata, ili one iz poznate serije Sudbine Dokumentarnog programa HTV. Većinu njezinih scenarističkih radova u filmski ili televizijski izraz pretočio je njezin suprug Miroslav Mikuljan, poznati hrvatski filmski i televizijski redatelj. Za svoj umjetnički, kulturni i politički angažman Marija Peakić-Mikuljan primila je za života prvoga hrvatskog predsjednika dr. Franje Tuđmana tri visoka odličja - Red Danice hrvatske s likom Marka Marulića, Red hrvatskog trolista i Spomenicu domovinske zahvalnosti. 2006. je godine bila članicom prosudbenog odbora za dodjelu nagrade Zvonimir Golob.,[1] a bila je i u prosudbenom sudu za nagrada Bili smo prvi kad je trebalo. Sudionica je Pjesničkih susreta u Drenovcima. Članica je Hrvatskog kulturnog vijeća, u kojem je članica upravnog odbora.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zastitni omotac ostecen, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! Tomas Sterns Eliot (engl. T. S. Eliot; Sent Luis, 26. septembar 1888 — London, 4. januar 1965), bio je engleski pisac američkog porekla, jedan od najpoznatijih evropskih pesnika 20. veka, dobitnik mnogih nagrada, među njima Nobelove 1948. i Geteove 1954. Nosilac 16 počasnih doktorata. Eliot je rođen u Sent Luisu. Studirao je na Harvardu, Sorboni i na Oksfordu.[1] Do kraja svog života ostao je u Engleskoj. Bio je pesnik, kritičar, izdavač, i više godina urednik vrlo uticajnog književnog časopisa Criterion. Od pojave poeme Pusta zemlja i nekih kritičarskih tekstova Eliot počinje da vrši snažan uticaj na englesku i američku poeziju. Eliot je takođe pisao i drame u stihu. Važnije knjige: Prufrock and Other Observations (1917); Poems (1920); The Waste Land (1922); The Hollow Men (1925); Ash-Wednes-day (1930); Four Quartets (1943). Mladost i obrazovanja Rođen je u istaknutoj porodici u Sent Luisu u Misuriju. Njegov otac, Henri Vejr Eliot bio je uspešan biznismen. Njegova majka, Šarlot Šamp Sterns, je pisala poeziju i radila kao socijalna radnica. Eliot je bio najmlađi od šestoro dece. Ime je dobio po dedi. Porodica i prijatelji su ga zvali Tom. Eliot je od 1898. do 1905. pohađao akademiju Smit, školu za dečake, gde je učio latinski, grčki, francuski i nemački. Od ranog detinjstva pokazivao je izvanrednu nadarenost za pisanje poezije. Prvobitno je pisao pod uticajem Omara Kajama. Nakon završetka akdemije, od 1906. je pohađao univerzitet Harvard i diplomirao nakon tri godine, umesto uobičajenih četiri.[2] Kasnije je radio kao asistent na univerzitetu. Počeo je objavljivati svoje pesme u univerzitetskom časopisu, a kasnije je postao i njegov urednik. U to vreme je počeo da čita o simbolističkom pokretu u književnosti i prvi se put upoznao sa imenima poput Remboa i Verlena. Tokom studija je prijateljevao s Konradom Aikenom. Od 1910. do 1911. je živeo u Parizu i na Sorboni slušao predavanja o filozofiji i jeziku. Između ostalih slušao je predavanja Anrija Bergsona i Alen-Furnijea. 1911. se vratio na Harvard da bi doktorirao filozofiju. Proučavao je budizam, hinduizam i indijsku kulturu. Da bi mogao da čita religijske tekstove, naučio je sanskrit. Godine 1914. je dobio stipendiju za Merton koledž na Oksfordu. Pre toga je posetio nemački grad Marburg, a nakon izbijanja Prvog svetskog rata je otišao u London te se vratio u Oksford. Početkom 1915. je upoznao Vivijen Haj-Vud. Venčali su se 26. juna iste godine.[1] Nakon kratke posete rodbini u SAD vratio se u London gde je počeo raditi kao predavač na Londonskom univerzitetu. Njegov prijatelj, filozof Bertrand Rasel, pokazivao je interesovanje za Vivijen te je moguće da su njih dvoje imali aferu. Nakon što je napustio Merton, Eliot je radio kao učitelj u školi Hajgejt, a kasnije na kraljevskoj gimnaziji u Haj Vikombu. Godine 1917. prihvatio je položaj u Lojdsovoj banci. U avgustu 1920. godine je u Parizu u društvu Vindama Luisa sreo Džejmsa Džojsa s kojim je ubrzo postao dobar prijatelj. 1925. je počeo raditi za izdavačku kuću Faber and Gwyer (kasnije poznatiju kao Faber and Faber), gde je proveo ostatak karijere, stekavši vremenom položaj direktora. Kasniji život u Engleskoj Dana 29. juna 1927. godine je prešao na anglikanizam, a u novembru iste godine postao državljanin Ujedinjenog Kraljevstva. Harvard mu je ponudio posao profesora za akademsku godinu 1932/33. koju je prihvatio i otišao u SAD, ostavivši suprugu samu u Engleskoj. Tada je već bio svestan njenih psihičkih problema. Fizičko stanje joj se takođe pogoršavalo tako da su je mučile glavobolja, nesanica, iscrpljenost i visoka temperatura. Uz sve to, psihička bolest je sve više napredovala, pa je za vreme Eliotovog boravka u Americi morala biti smeštena u bolnici u Nortumerlendu gde je naposletku i umrla 1947. Eliot je nije posećivao, ali su sve vreme zvanično bili u braku. Od 1946. do 1957. godine je živeo s prijateljem Džonom Dejvijem Hajvardom koji je prikupljao i arhivirao njegove radove. Eliotov drugi brak je bio srećan, ali je kratko trajao. 1957. je oženio Esmu Valeri Flečer. Za razliku od prve supruge, Eliot je Valeri dobro poznavao jer mu je od 1949. radila kao sekretarica u izdavačkoj firmi Faber and Faber. Njihov brak je bio tajan, a venčanju su prisustvovali samo roditelji mlade. Valeri je bila 37 godina mlađa od njega. Umro je 4. januara 1965. godine u Londonu od plućnog emfizema...

Autor: Konstantin Baljmont Izdavač: `Katarina Bogdanović`, Kragujevac Broj strana: 164 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 24 cm BALJMONT, Konstantin (Gumnišči (Vladimirska gubernija) 15. VI. 1867) ruski pesnik. Pripadao simbolistima, kultni pjesnik moderne između 1898 (Tišina) i 1903 (Bit ćemo kao sunce – Budem kak solnce); privlačio vitalizmom, »muzikalnošću reči«, impresionizmom stila. Od 1922 živeo kao emigrant u Francuskoj. Čist, nadahnut liričar snažne individualnosti. Melodiozan, slikovit, savršen u tehnici, raznolik u ritmici, rasipan u rečima. Panteist. Voli sunce i lepotu, sličan D’Anunziju i donekle A. K. Tolstoju. Početkom XX-og veka vlada neograničeno ruskim pesništvom. Neumorno prevodio s mnogih jezika, ali svojom individualnošću potpuno zasenjuje ličnost prevedenog pisca. Prvi je prepeveo poemu `Gavran` od Edgara Alana Poa na ruski jezik. Umro je 1942-e godine. Kakav je to život bez teškoća? Nije sloboda raditi ono sto želiš, nego ne raditi ono sto ne želiš. Bogatstvo je u idejama, a ne u stvarima. Šta se događa pod površinom mirnog života bez teškoća?! (Konstantin Baljmont) U ovoj knjizi sakupljene su najznačajnije autorove pesme u prevodu Vladimira Jagličića. Tvrd povez. Ilustrovano. Knjiga je praktično nova.

Prva knjiga Raše Popova. Retko u ponudi. Spolja kao na fotografijama, unutra dobro očuvano. Autor - osoba Popov, Raša, 1933-2017 = Popov, Raša, 1933-2017 Naslov Dva oka : pesme : (1958-1962) / Raša Popov Vrsta građe kratka proza Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1963 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1963 (Beograd : Kultura) Fizički opis 58 str. ; 17 cm Zbirka ǂSerija ǂTerazije 27 ; 2 (Broš.) Radivoj „Raša” Popov (Mokrin, 26. jun 1933 ― Beograd, 19. april 2017) bio je srpski književnik, publicista, glumac i dugogodišnji televizijski novinar, novinar-saradnik Mokrinskih novina, zvezda dečje televizijske emisije Fazoni i Fore. Autor je više desetina knjiga za decu i odrasle. Rođen je u Mokrinu od oca Petra i majke Darinke, rođene Ubavić. Brat mu je Dušan Popov (publicista). Godine 1952. došao je na studije u Beograd. Završio je Filozofski fakultet. Više je voleo istoriju od književnosti, ali ipak se opredelio za književnost. Novinarsku karijeru započeo u novosadskom Dnevniku. Bio je novinar lista „Mladost“ od 1961. do 1964, zatim novinar Radio Beograda od 1964. do 1967. U Televiziji Beograd je bio do 1995. godine. Osim toga, bio je lektor za srpskohrvatski jezik u Londonu, Birmingemu i Notingemu od 1975. do 1977. Glavni urednik izdavačke kuće Matica srpska bio je od 1983. do 1985. godine. Dobitnik je Godišnje nagrade Radio Beograda 1967. godine za seriju „Vidovi fašizma“. Nastupao je u TV serijama kao pripovedač, neke od najpoznatijih su: „Radost saznanja“, „Fazoni i fore“, „Varošarije“, „U snu san“, „Šešir bez dna“. Autor je više desetina knjiga za decu i odrasle: izd. Nolit: Dva oka (1963); izd. Književna opština Vršac: Gvozdeni magarac (1976); izd. Dnevnik: Žabac koji ne zna da ćuti (1987); izd. Književna zajednica Novog Sada: Trulež zglave (1991); izd. Monada: Šešir bez dna (2001); izd. Tiski cvet: Lažljiva usta istine (2002); izd. Gradska narodna biblioteka Zrenjanin: Vozom posred ulice (2003); izd. Orpheus: Peta vizija (2003); izd. JOV: Bio sam srećni konj (2003); izd. Bookland: Bajke za XXI vek (2007); izd. Monart: Čarobnjakov SMS (2007); izd. Bookland: Mali zeleni (2009); izd. Tiski cvet: Spev o tranziciji (2009); izd. Jugoistok: Kako napisati najgoru pesmu (2010); izd. Bookland: Zadimljena istorija (2010); izd. Bookland: Opasne bajke (2010); izd. Lento: Sofija u kandžama smora (2011); izd. Lento: Sofijine ljubavi (2011); izd. Bookland: Kad sam padao u fras (2012); izd. Pčelica: Mokrinski patuljci (2013); izd. Bookland: Usamljena princeza (2014). Kao kolumnista dnevnih novina Politika uglavnom je pisao o društvenim temama. Bio je oženjen Radojkom, profesorkom književnosti, sa kojom ima sina Bojana i ćerku Dijanu (udatu Topolac). Dobitnik je nagrade „Dositej Obradović“ za 2015. godinu. Preminuo je 19. aprila 2017. godine i sahranjen 22. aprila u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. U Beogradu postoji Plato Raše Popova gde je u oktobru 2020. postavljena njegova skulptura. Citati Ne postoji osećanje da si Vojvođanin, ja se osećam Banaćaninom. S jedne strane, u gradovima kapital drže novi kompradori, to su oni koji trgovačkim špekulacijama stiču ogroman kapital, a sela uzimaju novi latifundisti. Sve je po latinoameričkom obrascu. Kad sam to rekao na jednoj privatnoj televiziji, cenzurisali su me. Intelektualac nije onaj ko je diplomirao na nekom fakultetu, već je onaj ko ima pravo rešenje u pravom trenutku. Bogat si onoliko, koliko si proputovao svetom. MG24 (L)

Fiksni telefon-Panaphone KX-TSC7070 Telefon može raditi na pulsnom kao i u tonskom režimu biranja brojeva. Pamti poslednji birani broj. Možete blokirati ton i slušalici( Mute ). Možete pauzirati razgovor. Poziv na čekanju sa muzikom. Može snimiti 62 dolazeća pozivna broja, kao i 16 odlazećih brojeva. Alarm LCD Displej sa max 16 cifara. 24 različitih melodija zvona postoje. Fiksni telefon-Panaphone KX-TSC7070

Fiksni Telefon-LeBoss Telefon može raditi na pulsnom kao i u tonskom režimu biranja brojeva. Pamti poslednji birani broj. Možete blokirati ton i slušalici( Mute ). Možete pauzirati razgovor. Može snimiti 62 dolazeća pozivna broja, kao i 16 odlazećih brojeva. Alarm sat. LCD Displej sa max 16 cifara. 24 različite melodije zvona postoje. Može se motirati na zid vertikalno. Fiksni Telefon-LeBoss

Autor: Branko Ve Poljanski Izdavač: Dečje novine Broj strana: 113 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 21 cm Panika pod suncem / Tumbe / Crveni petao Branko Ve Poljanski, pravim imenom Branislav Virgilije Micić (Sošice kraj Jastrebarskog, Žumberak, 22. listopada 1898. - Pariz, 1940.), pesnik i slikar, s bratom Ljubomirom Micićem vođa srpsko-hrvatskog avangardnog (nadrealističkog i antidadaističkog) pokreta zenitizam. Branko Ve Poljanski pseudonim je uzeo po selu Majske Poljane kraj Gline na Baniji, gde je odrastao. U Zagrebu je polazio Učiteljsku školu, ali je nije završio. Radio je u pozorištima u Trstu i Ljubljani. Sav njegov književni opus nastaje od 1921. do 1927. godine u Zagrebu, Beogradu, Ljubljani i Pragu. U Ljubljani 1921. pokreće časopis Svetokret, „list za ekspediciju na Severni pol čovekovog duha“, a u Zagrebu filmsku reviju Kinofon (1921–22); 1921. izdaje publikaciju Dada-jok, a 1922. jedan broj Zenit-ekspresa. U Pragu je organizirao umetnički klub „Zenit“, šireći zenitističke ideje, te sudelovao u avangardnom teatru (Revolucionarna scena). Bio je najagilniji suradnik zagrebačko-beogradskog avangardnog časopisa Zenit (Zagreb, 1921. – 23. – Beograd, 1924. – 26.) Ljubomira Micića, gde je objavio najveći deo svojih pesama. Njegov roman 77 samoubica (Zagreb, 1923.) i zbirka pesama Panika pod suncem (Beograd, 1923.) bili su predstavljeni na Izložbi revolucionarne umetnosti Zapada u Moskvi 1926. godine. Godine 1927. raskida s književnom delatnošću, 17. juna u Beogradu gde je na Terazijama razdelio 2000 primeraka svojih knjiga Tumbe i Crveni petao. Od 1927. živeo u Parizu, gde se bavio slikarstvom. Tvrd povez. Knjiga je vrlo dobro očuvana.

Fiksni Telefon-Panaphone Telefon može raditi na pulsnom kao i u tonskom režimu biranja brojeva. Pamti poslednji birani broj. Možete blokirati ton i slušalici( Mute ). Možete pauzirati razgovor. Može snimiti 62 dolazeća pozivna broja, kao i 24 odlazećih brojeva. Pozivi na čekanju sa muzikom. Spikerfon. Alarm sat. LCD Displej sa max 16 cifara. Postoje 5 nivoa osvetljenosti displeja. 24 različite melodije zvona postoje. Fiksni telefon Panaphone

Već 5 godina se bavimo otkupom mobilnih telefona u Beogradu. + Otkupljujemo i tablete uredjaje, nove i polovne, kao i zaključane za odredjene mreže. + Radimo veoma efikasno, otkup se vrši istog dana u Beogradu, dogovorimo se i mi dodjemo do Vas. + Isplaćujemo odmah, dajemo odlične cene. Kontaktirajte nas ukoliko imate telefon, tablet, laptop ili smart TV za otkup i proverite zašto smo najbolji u gradu! Posetite naš web sajt: https://otkupmobilnihbeograd.rs

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1961. Dvojezicno izdanje: Madjarski - Srpski Naslovna strana: Misa Nedeljkovic Umetnicki prilozi: Stojan Celic Atila Jožef (mađ. [ˈɒtillɒ ˈjoːʒɛf]; 11. april 1905 — 3. decembar 1937) je bio jedan od najpoznatijih mađarskih pesnika 20. veka.[1] Generalno nepriznat tokom svog života, Jožef je tokom komunističke ere 1950-ih bio slavljen kao veliki mađarski „proleterski pesnik“ i postao je najpoznatiji od modernih mađarskih pesnika u svetu. Atila Jožef je rođen u Ferencvarošu, siromašnom budimpeštanskom okrugu, 1905. godine od Arona Jožefa, radnika fabrike sapuna Sekelija i rumunskog porekla iz Banata, i Borbale Pocze, mađarske seljanke kumanskog porekla;[4] imao je dvoje; sestre, Eta i Jolan. Kada je Jožef imao tri godine, poslat je da živi kod hranitelja nakon što je njegov otac napustio porodicu, a majka se razbolela. U vreme njegovog rođenja, Atila nije bilo dobro poznato ime; zbog toga su ga njegovi hranitelji zvali Pista, nadimak za mađarsku verziju Stefana.[5][6][3] Od sedam do četrnaest godina, Jožef se vratio da živi sa svojom majkom sve dok ona nije umrla od raka 1919. godine, sa samo 43 godine.[6][3] Dok je takođe pohađao školu, radio je mnoge povremene poslove i bio je samoproglašen ulični jež. Nakon smrti njegove majke, o tinejdžeru Jožefu je brinuo njegov zet, Odon Makai, koji je bio relativno bogat i mogao je da plati svoje obrazovanje u dobroj srednjoj školi.[3] Godine 1924. Jožef je upisao Univerzitet Franc Jozef da studira mađarsku i francusku književnost, sa namerom da postane profesor u srednjoj školi. Izbačen je sa univerziteta, smatran je nesposobnim za nastavnika, nakon što je napisao provokativnu i revolucionarnu pesmu Tiszta szivvel („Bistrim srcem“ ili „Svim srcem“). Sa svojim rukopisima 1925. godine putuje u Beč gde je zarađivao za život od prodaje novina i čišćenja spavaonica, a zatim u Pariz naredne dve godine, gde je studirao na Sorboni. Tokom ovog perioda čitao je Hegela i Karla Marksa, čiji poziv na revoluciju mu se dopao, kao i delo Fransoa Vijona, čuvenog pesnika i lopova iz 15. veka. Finansijski, Jožefa je izdržavalo ono malo novca koje je zaradio objavljivanjem svojih pesama, kao i njegov pokrovitelj Lajoš Hatvani. Vratio se u Mađarsku i godinu dana studirao na Peštanskom univerzitetu. Jožef je tada radio za Institut za spoljnu trgovinu kao francuski dopisnik, a kasnije je bio urednik književnog časopisa Szep Szo (Lepa reč)[3]. Pristalica radničke klase, Jožef se pridružio ilegalnoj Komunističkoj partiji Mađarske (KMP) 1930. godine.[6] Njegovo delo iz 1931. Dontsd a toket (Oduvaj blok/kapital) zaplenio je javni tužilac. Jožefov kasniji esej „Književnost i socijalizam“ (Irodalom es szocializmus) doveo je do optužnice. Godine 1936. isključen je iz Mađarske komunističke partije zbog svoje nezavisnosti i interesovanja za Frojda.[3] Počevši od detinjstva, Jožef je počeo da pokazuje znake mentalne bolesti i psihijatri su ga lečili od depresije i šizofrenije. U odraslom dobu, država ga je poslala u sanatorijum i dijagnostikovan mu je „neurastenija gravis“.[3] Savremeni naučnici veruju da je verovatno imao granični poremećaj ličnosti.[7] Nikada se nije ženio i imao je samo mali broj afera, ali se često zaljubljivao u žene koje su ga lečile. Jožef je umro 3. decembra 1937. u 32. godini u Balatonsaršou. U to vreme boravio je u kući svoje sestre i devera. Poginuo je dok je puzao kroz železničku šinu gde ga je zgnječio voz koji je krenuo. Nedaleko od mesta gde je poginuo nalazi mu se spomen obeležje. Najšire prihvaćeno gledište je da je izvršio samoubistvo, što je prethodno pokušao; tog dana napisao je pet oproštajnih pisama...

Fiksni telefon OHO-08 AKCIJA NOVO NEKORIŠĆENO Orginalno fabricko pakovanje Telefon može raditi na pulsnom kao i u tonskom režimu biranja brojeva. Pamti poslednji birani broj. Možete blokirati ton i slušalici( Mute ). Možete pauzirati razgovor. Poziv na čekanju sa muzikom. Može snimiti 50 dolazeća pozivna broja, kao i 14 odlazećih brojeva. Spikerfon. Alarm. LCD Displej sa max 16 cifara sa prikazom vremena i datuma. 16 različitih melodija zvona postoje. Fiksni telefon OHO-08 AKCIJA

Punjači za mobilne telefone su jedan od najbitnijih dodataka iz sveta opreme za mobilni telefon. Treba ga uvek imati pri ruci, a pritom morate biti sigurni da će on raditi ispravno, bez greške. Ako svoj kvalitetan mobilni telefon priključite na punjač koji nije proveren, dovodite u opasnost mobilni telefon i sve što Vam je bitno, a nalazi se u njemu. Bez obzira kom brendu pripada Vaš mobilni telefon, u našoj ponudi punjača za mobilne telefone, pronaći ćete odgovarajući model.

Bežične bluetooth slušalice BT71 su slušalice odličnog kvaliteta zvuka. Uživajte u vrhunskom kvalitetu zvuka dok se bavite sportom, vozite kola, radite. . . . . Vreme punjenja: 1-2 sata Vreme slušenja muzike: 8 sata. Vreme razgovora: 6 sata Kapacitet baterije: 120mAh Lično preuzimanje u naselju Braće Jerkovića, na okretnici autobusa 26. Na podrucju Beograda moguća besplatna dostava na kućnu adresu. (Delovi opstina N. Beograd, Zemun, Stari Grad, Vračar, Voždovac, Palilula, Rakovica i Čukarica) Van Beograda šaljem brzom poštom(Postexpressom).

Tomaz Salamun - Ko vdre senca When the Shadow Breaks Losque l`ombre force Drustvo slovenskih pisateljev, Ljubljana, 2010. Mek povez, 215 strana. Prevodi Salamunovih pesama na engleski i francuski jezik. RETKO! Tomaž Šalamun (Zagreb, 1941 – Ljubljana, 2014), slovenački pesnik. Jedan od vodećih savremenih evropskih pesnika. Diplomirao je istoriju umetnosti na Univerzitetu u Ljubljani. Radio je kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani i kao kustos u Modernoj galeriji u Ljubljani. Poznat kao konceptualni umetnik, Šalamun je jedan od najvažnijih neoavangardnih umetnika u Istočnoj i Srednjoj Evropi. Prevodio je sa španskog, engleskog i francuskog jezika. Knjige pesama: Poker (1966), Uloga pelerine (1968), Hodočaš­će za Marušku (1971), Bela Itaka (1972), Amerika (1972), Arena (1973), Soko (1974), Imre (1975), Druidi (1975), Turbine (1975), Praznik (1976), Zvezde (1977), Metoda anđela (1978), Istorija svetlosti je narandžasta (1979), Balada za Metku Krašovec (1981), Tragom divljači (1979), Maske (1980), Analogije svetlosti (1982), Glas (1983), Soy realidad (1985), Sonet o mleku (1984), Ljubljansko proleće (1986), Mera vremena (1987), Živa rana, živi sok (1988), Dete i jelen (1990), Kuća Markova (1992), Glagoli sunca (1993), Ambra (1995), Crni labud (1997), Knjiga za mog brata (1997), More (1999), Zelena vatra, zeleni cvet (2000), Šuma i putiri (2000), Tabela (2002), Odatle (2003), Sa Arhilohom po Kikladima (2003), Šta je šta (2005), Sunčani voz (2005), Plavi stub (2007), Hladne priče (2009), Godišnje doba (2010), Opera buffa (2011). Knjige pesama Tomaža Šalamuna prevedene su na više od dvadeset jezika. Najvažnije književne nagrade: Prešernova nagrada, Jenkova nagrada, Evropska nagrada za poeziju grada Minstera, Nagrada Altamarea, Zlatni venac Struških večeri poezije, Njegoševa nagrada. Zastupljen je u brojnim antologijama moderne poezije. Bio je član Slovenačke akademije nauka i umetnosti. tags: avangarda, neoavangarda...

Godina izdanja: 1994 Autor: Domaći Jezik: Srpski Odlično očuvano! Autor - osoba Karanović, Vojislav, 1961- = Karanović, Vojislav, 1961- Naslov Strmi prizori / Vojislav Karanović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1994 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1994 (Novi Sad : Ofsetprint) Fizički opis 59 str. ; 21 cm Sadržaj S a d r ž a j: Prilazak (5-7): Kapija (7). - Pogled sa ivice (9-22): Varka (11); Dodir (12); Nepogoda (13); Razdaljina (14); Opiranje (15); Lik (16); Dis (17); Rastvaranje (18); Akt (19); Pomračenje (20); Zima (21); Prozirnost (22). - Otvaranje (23-37): Soba (25); (Ova postelja: maglena) (26); Granica (27); Zavesa (28); Ritam (29-30); Dah stvari (31); Bitno (32); Poređenje (33); Razglednica (34); Otvorenost (35); Zbunjenost (36); Zaklon (37). - Postolje za vrtoglavicu (39-56): Požari koji ovog časa (41); Pad (42); Snimak (43); Pejzaž (44); Imitacija (45); Čudo (46); Pitanje (47); Poezija nastaje (48); Šljiva (49); Smisao za humor (50); Trezor (51); Zapažanje (52); Osećanje (53); Kiša (54); Plamen (55); Odelo (56). Beleška o pesniku (57). ISBN 86-363-0286-2 (Broš.) Napomene Tiraž 500. Beleška o pesniku: str. 57. Vojislav Karanović (1961, Subotica), diplomirao je jugoslovenske i opštu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Piše poeziju i eseje. Radi kao urednik u Radio-televiziji Srbije. Objavio je knjige pesama: Tastatura (1986), Zapisnik sa buđenja (1989), Živa rešetka (1991), Strmi prizori (1994), Sin zemlje (2000), Svetlost u naletu (2003), Dah stvari (izabrane pesme, 2005), Naše nebo (2007), Unutrašnji čovek (2011), Poezija nastaje: izabrane pesme / Poetry Originating: selected poems: bilingual edition (2014), Izbrisani tragovi (2017), kao i knjigu eseja Oslobađanje anđela (2013). Živi u Beogradu. MG47 (K)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Bagdala Vera Janićijević (Skoplje, 17. juli 1931 — Beograd, 7. januar 2014) bila je srpski predavač, esejista, pisac, prevodilac i slikar. Biografija Rođena je u porodici oca službenika. Završila je gimnaziju u Nišu gde je stekla osnovna znanja o slikanju od vajara Jaroslava Kratine i slikara Vučkovića i Miškovića. U Nišu je pohađala večernju školu slikanja za talentovane srednjoškolce, pri Domu kulture, koju su vodili pomenuti umetnici. Započela je studije na Tehnološko metalurškom fakultetu u Beogradu, koje je posle dve godine prekinula zbog alergije na hemijske preparate i prebacila se na Filozofski fakultet. Završila je filozofiju na Filozofskom fakultetu, a zatim i dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, sada Fakultet dramskih umetnosti. Profesionalni rad Dostojevski je bio pisac koga je neprekidno proučavala. Magistrirala je sa temom Dramsko u romanu Idiot F. M. Dostojevskog, a doktorirala sa temom Veliki romani Dostojevskog i Kantove antinomije na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radila je kao profesor filozofije u Gimnaziji u Kruševcu, a zatim u VI beogradskoj gimnaziji, do penzije. Sa mnogo bivših učenika je ostala u trajnoj prijateljskoj vezi. Bila je jedan od osnivača Književnog kluba Bagdala iz Kruševca i član Srpskog filozofskog društva, čiji je bila i sekretar, tj. potpredsednik u dva mandata. Prve eseje o Manu, Kamiju, Židu i Dostojevskom je objavila u književnom časopisu Bagdala u Kruševcu. Zahvaljujući profesoru dr Božidaru Ferjančiću, počela je da se bavi Vizantijskom filozofijom i to je postala, pored Dostojevskog, njena druga interesna sfera. Objavila je više radova iz te oblasti. U časopisu Srpskog filozofskog društva Theoria objavljene su joj studije: Dijalektika – logika u periodu Vizantije (br.23, 1992. g) i Platonizam (vizantijskog filosofa) Mihajla Psela (br.3 i 4, 1999. g). U Književnim novinama je objavila tekstove: Studije na Carskom univerzitetu u Carigradu (dvobroj 1093/1094) i Vizantijska učenost i filosofija (višebroj 1074/1075 i 1076/1077). Godine 2012. svi ti radovi su objavljeni kao knjiga Vizantijska učenost i filosofija, zbornik radova, u izdanju Privatna izdanja Dragomira Džambića. Doktorat Veliki romani Dostojevskog i Kantove antinomije objavilo je Srpsko filozofsko društvo 1999. g. u ediciji Filozofske studije. Studiju Šta znamo a šta ne znamo o Bibliji i Leksikon vizantijskih filosofa objavila je izdavačka kuća Alma 2011. g. Aktivno je učestvovala u Simpozijumu Filozofskog društva u Sremskim Karlovcima. Održala je veliki broj predavanja i učestvovala i organizovala veliki broj okruglih stolova, stručnih razgovora i tribina u Domu kulture Studentski grad, Biblioteci Petar Kočić, Biblioteci Milutin Bojić, Pravnom fakultetu, Učiteljskom fakultetu, Filozofskom fakultetu u Nišu, Gradskoj biblioteci u Novom Sadu... Spisateljski i prevodilački rad Pisala je poeziju i prozu. Novelete Sa Crnog puta, koje su sećanje na detinjstvo provedeno u Nišu, za vreme Drugog svetskog rata, su štampane 1963. g. u izdanju Bagdale, a zatim i 2001. u izdanju izdavačke kuće Knjigoteka. Priče o đacima Zapisi jednog profesora, su 1978. g. čitane u okviru obrazovnog programa Radio Beograda, a 1998. g. su objavljene kao zbirka istinitih priča pod nazivom Sa margina jednog profe u izdanju Bagdale. Experimentum hominis, priče, su objavljene 2007. g. u izdanju Privatna izdanja Dragomira Džambića. Objavila je i tri filozofska romana: Platon i tirani, pripovest o Platonovim putovanjima u Sirakuzu, 2004. g. u izdanju izdavačke kuće Pešić i sinovi Miljenici bogova Aristotel i Aleksandar Makedonski, pripovest o Aristotelu i Aleksandru Makedonskom, 2005. g. u izdanju izdavačke kuće Pešić i sinovi Diogen kosmopolita, pripovest o Diogenu, 2009. g. u zajedničkom izdanju izdavačke kuće Pešić i sinovi i Privatnih izdanja Dragomira Džambića. Prevodila je sa Ruskog i Francuskog jezika. Objavljeni su joj prevodi: A. Čekalova i M. Polakovska Život i običaji u Vizantiji, prevod sa ruskog, 2003. g. u izdanju izdavačke kuće Pešić i sinovi S. S. Averincev Vizantijska filosofija, prevod sa ruskog, 2008. g. u izdanju Privatna izdanja Dragomira Džambića U pripremi su prevod sa ruskog knjige: Baron A. E. Vrangel, Sećanja na F. M. Dostojevskog iz Sibira 1854-1856. g. i roman Pariz.

Text Oglasa Prodavac prihvata svu odgovrnost za ovaj predmet oglasavanja. IN predmet broj: 74735 Otkup mobilni telefoni Beograd i čitava Srbija Otkupljujemo mobilne telefone već 5 godina, uglavnom u Beogradu. + Takodje otkupljujemo i tablet uredjaje, nove i polovne, kao i zaključane za odredjene mreže. + Radimo veoma efikasno, otkup se vrši istog dana u Beogradu, dogovorimo se i mi dodjemo do Vas. + Isplaćujemo odmah, dajemo odlične cene. Kontaktirajte nas ukoliko imate telefon, tablet, laptop ili smart TV za otkup i proverite zašto smo najbolji u gradu! Posetite naš web sajt: Otkup mobilnih telefona https://OtkupMobilnihBeograd.rs

Scan QR BEZICNE BUBICE Iznajmljujem i prodajem. Najnoviji model bubica 2017! Bubica je nevidljiva, boje koze, velika osetljivost mikrofona, vadi se pincetom. Najjeftiniji u Srbiji! Radimo samo sa originlanom i kvalitetnom Nokia opremom! Iznajmljivanje bubica sa originalnim Nokia LPS5 petljama (okovratnicima) koja se uparuje preko bluetootha na sve telefone! Sve je bezicno i nema nikakvih kablova! Ne dajemo vam Kineze i prepravljene petlje (kao ostali), vec samo ORIGINAL Nokia LPS5. Sve dobijate u kompletu i naravno novu bateriju. Garancija i kvalitet su zagarantovani kod nas…vec godinama! +38164/151-3-676

BEZICNE BUBICE Iznajmljujem i prodajem. Najnoviji model bubica 2017! Bubica je nevidljiva, boje koze, velika osetljivost mikrofona, vadi se pincetom. Najjeftiniji u Srbiji! Radimo samo sa originlanom i kvalitetnom Nokia opremom! Iznajmljivanje bubica sa originalnim Nokia LPS5 petljama (okovratnicima) koja se uparuje preko bluetootha na sve telefone! Sve je bezicno i nema nikakvih kablova! Ne dajemo vam Kineze i prepravljene petlje (kao ostali), vec samo ORIGINAL Nokia LPS5. Sve dobijate u kompletu i naravno novu bateriju. Garancija i kvalitet su zagarantovani kod nas…vec godinama! +38164/151-3-676

Posveta i potpis autora! Autor - osoba Žuborski, Miljenko, 1938-2020 = Žuborski, Miljenko, 1938-2020 Naslov Zezopis od zverinjaka / Miljenko Žuborski Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina [b. g.] 1991 Izdavanje i proizvodnja [B. m.] : [b. i.], [b. g.] ([b. m.] : [b. i.]) Fizički opis 46 str. ; 16 cm (Broš.) Napomene Pravo ime autora: Miljenko Popović. Miljenko Popović – Žuborski (Beograd, 1938 – Beograd, 19. mart 2020) bio je srpski književnik. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odseku za psihologiju. Radio je deset godina kao profesor psihologije u Hemijskoj školi u Beogradu. Bio je član je Udruženja književnika Srbije od 1966. godine, a pisanjem se bavio još od studentskih dana. Objavio je brojne knjige poezije i proze za koje je nebrojeno puta nagrađivan. Za prvu zbirku pesama „Knjiga žalbe“ koju je objavio 1970. godine dobio je Srebrnu sirenu u Budvi na Jugoslovenskom festivalu satire i humora. Ljuba Moljac je zasmejavao tekstovima koje je napisao Miljenko Žuborski. Poznat je po tome što je pisao za humorističko-satirični časopis „Jež“. Danas periodično objavljuje tekstove u raznim listovima i časopisima. Od 2003. u dnevnim novinama Blic svake subote objavljivao je po 2 pesme i 10 aforizama. Pored pisanja bavio se i kabaretskim nastupima, komponovanjem muzike za svoje stihove, te bio autor i izvođač svojih pesama na raznim medijima. Dela Knjiga žalbe (1970) Ole, vole (1977) Cirkus zvani cirkus (1978) Ooo ruk srce (1981) Ugovor sa đavolom (1983) Devojka koja mrda ušima (1986) Zezopis od zverinjaka (1991) Svatovi (1995) Životopis (1996) Povest o caru pernatom (1996) Žubor (1996) Rečnik (2000) Spomenik od zaborava (2004) Na pogrešnoj strani motke (2006) Mastilo od kiše (2006) Na pogrešnoj strani motke (2008) Živa bića u kući od pića (2009) Živa bića u kući od pića (2009) Rastanak sa praznom flašom (2010) MG18 (L)

Posveta i potpis autora! Autor - osoba Karanović, Vojislav, 1961- = Karanović, Vojislav, 1961- Naslov Zapisnik sa buđenja / Vojislav Karanović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1989 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 81 str. ; 21 cm Sadržaj Obasjan zaspalim suncem (7-8); Glavobolja (9-10). - Put (13); Skica za autoportret (14-15); Mitologija metala (16); Iznenadna (javna) radost (17); Grad (18-19); Pesma bez središta (20-21); Poezija nastaje (22); Anđeo glatkog lica (obrijan) (23-24); Ozon, ironični četinar (25-26); Lik na zidu (27-28); Slika koja izmiče (29-30); Iris, životna sredina (31-32); Kraljici Jeleni (33-34); Ljubavna, ipak (35); Lisabon (36-37); Zapis o buđenju (38-39); Pesma o Lazaru (40-41); Dijalog (42-44); Lako je nama (45-47); The Ship = Brod (48-49); Razjasnica : pesma The Ship - Brod (50-51); 14. decembar : (iz dnevnika) (52-53); Pismo Helderlinu (54-55); Ovo je pesma (56-57); Zmijolik (58-59); Bicikl za kralja Velimira (60-61); Moja soba (62-63); Trenutna (64-67); Patetična (68-70); Duhovita (71). - Strašna simetrija (75-76); Ptica (77-78). Beleška o piscu (79). (broš.) Napomene Tiraž 750 Beleška o piscu: str. 79. Vojislav Karanović (1961, Subotica), diplomirao je jugoslovenske i opštu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Piše poeziju i eseje. Radi kao urednik u Radio-televiziji Srbije. Objavio je knjige pesama: Tastatura (1986), Zapisnik sa buđenja (1989), Živa rešetka (1991), Strmi prizori (1994), Sin zemlje (2000), Svetlost u naletu (2003), Dah stvari (izabrane pesme, 2005), Naše nebo (2007), Unutrašnji čovek (2011), Poezija nastaje: izabrane pesme / Poetry Originating: selected poems: bilingual edition (2014), Izbrisani tragovi (2017), kao i knjigu eseja Oslobađanje anđela (2013). Živi u Beogradu. MG47 (K)

Posveta i potpis autora! Autor - osoba Žuborski, Miljenko, 1938-2020 = Žuborski, Miljenko, 1938-2020 Naslov Zezopis od zverinjaka / Miljenko Žuborski Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina [b. g.] 1991 Izdavanje i proizvodnja [B. m.] : [b. i.], [b. g.] ([b. m.] : [b. i.]) Fizički opis 46 str. ; 16 cm (Broš.) Napomene Pravo ime autora: Miljenko Popović. Miljenko Popović – Žuborski (Beograd, 1938 – Beograd, 19. mart 2020) bio je srpski književnik. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odseku za psihologiju. Radio je deset godina kao profesor psihologije u Hemijskoj školi u Beogradu. Bio je član je Udruženja književnika Srbije od 1966. godine, a pisanjem se bavio još od studentskih dana. Objavio je brojne knjige poezije i proze za koje je nebrojeno puta nagrađivan. Za prvu zbirku pesama „Knjiga žalbe“ koju je objavio 1970. godine dobio je Srebrnu sirenu u Budvi na Jugoslovenskom festivalu satire i humora. Ljuba Moljac je zasmejavao tekstovima koje je napisao Miljenko Žuborski. Poznat je po tome što je pisao za humorističko-satirični časopis „Jež“. Danas periodično objavljuje tekstove u raznim listovima i časopisima. Od 2003. u dnevnim novinama Blic svake subote objavljivao je po 2 pesme i 10 aforizama. Pored pisanja bavio se i kabaretskim nastupima, komponovanjem muzike za svoje stihove, te bio autor i izvođač svojih pesama na raznim medijima. Dela Knjiga žalbe (1970) Ole, vole (1977) Cirkus zvani cirkus (1978) Ooo ruk srce (1981) Ugovor sa đavolom (1983) Devojka koja mrda ušima (1986) Zezopis od zverinjaka (1991) Svatovi (1995) Životopis (1996) Povest o caru pernatom (1996) Žubor (1996) Rečnik (2000) Spomenik od zaborava (2004) Na pogrešnoj strani motke (2006) Mastilo od kiše (2006) Na pogrešnoj strani motke (2008) Živa bića u kući od pića (2009) Živa bića u kući od pića (2009) Rastanak sa praznom flašom (2010) MG18 (L)

- Knjiga je iz knjizare, potpuno nova i nekoriscena! - Delo, tj. zbirka pesama `Alkoholi` iz ovog izdanja `Alkoholi i Kaligrami` na Mond-ovoj je listi 100 najboljih knjiga XX veka!!! - Francuski pesnik Gijom Apoliner svoju najpoznatiju zbirku pesama Alkoholi objavljuje 1913. godine. Uz ovu zbirku, stekao je svetsku slavu, a Pablo Pikaso je radio originalni portret za njenu prvu ilustraciju. Slika na ovom izdanju je Salvador Dali. - Ova zbirka pesama predstavlja osoben spoj klasičnog i modernog, pokazuje moderne slike u tradicionalnim oblicima, a smatra se i da označava važnu tačku prelaska simbolizma u nadrealizam u francuskoj poeziji. - Motivi pesama iz zbirke Alkoholi su iz savremenog života, uključujući tehnologije i otuđenje modernog postojanja, i tradicionalne poetske teme, kao što su rat i romantika. Gijom Apoliner razmišlja na osnovu nove tačke gledišta, eksperimentiše sa estetikom kubizma haotičnim spajanjem različitih motiva i tema iz kafea i sa javnih mesta i spontanom i namernom konfuzijom stvara i smelo povezuje zapanjujuće, neobične slike koje zbunjuju čitaoca. U oblikovanju stiha često postiže pomalo paradoksalan efekat kroz stilske inovacije, kao što je izbegavanje znakova interpunkcije. - Prva pesma iz zbirke Alkoholi, Zone koja se smatra i centralnom u umetničkom stvaralaštvu Gijoma Apolinera, počinje stihom `Naposletku umorom taj drevni svet te ovlada`. U svom beskrajnom traganju za sobom pesnik nalazi jednaku inspiraciju u religiji i aerodromu, železničkom terminalu, kao i u Krivom tornju u Pizi i Ajfelovom tornju u Parizu. Suština pesme nije u budućnosti i ona zrači anksioznošću i tugom. - 320 str. - Izdavac : Vreme knjige, 1995. - Izvrsna prilika da dodjete do NOVE knjige, zbirke poezije izdate jos 1995. godine, autora koji se retko srece kod nas i iz cuvenog izbora francuskog Monda, 100 najvecih dela XX veka! - Bonus: Kaligrami!