Huntley Baldwin - How to Create Effective TV Commercials NTC Business Books, Lincolnwood Illinois, 1992 286 str. tvrdi povez stanje: dobro This primer outlines the full TV commercial production process from the creative copy and storyboard to preproduction planning, the actual production itself, and then postproduction editing and finishing. Highlighted with storyboard and shot examples. Contents: Part One: Commercials in perspective 1. A short history of commercials The beginnings: Radio days Television takes over TV commercials: The early years The creative revolution The sobering seventies `1984` and beyond What is past is prologue: Some conclusions 2. What makes a good commercial Everybody knows what a good commercial is Hard sell vs. soft sell: The line is drawn Left brain, right brain Left brain advertising: The dominance of cognition Challenges from the right brain: The case for feeling Whole brain advertising: A summary Part Two: Strategy to idea 3. Creative strategy: Asking the right questions The case for creative strategies Three key questions: Who? What? Why? Where to look for a selling proposition A close look at the product A close look at the prospect Summary: The chart grows 4. Creativity: How ideas are born Defining creativity: Getting down to the real intangibles How to be creative How not to be creative. Part Three: Idea to execution 5. How ideas take shape: Execution I Ideas and executions: Which is which The ingredients of a TV commercial execution Words, images, and symbols A variety of styles Summary: The chart grows 6. A catalog of formats: Execution II An introduction to formats: Cliché or Clio? Product presentation Demonstration Problems and solutions Slice-of-life Presenters Continuing characters Testimonials Vignettes Story People/narration Satire Musical Personification Symbolism/Analogy Summary: The chart grows 7. Production techniques: Execution III Production costs vs. production value Time and money How much does it all cost? Production techniques in perspective Live action and animation A short catalog of special effects 8. Putting it all together: Execution IV The chart as summary The chart as starting point Birth of the storyboard The script Commercial lengths: Sixties and thirties and fifteens Some rules that even creative people can life with Part Four: Storyboard to commercial 9. Visual storytelling Understanding video Visualizing the shot Visualizing (and describing) movement Transitions Cutting and continuity The art of storyboardsmanship Presenting storyboards 10. Does it work? The storyboard revisited: Five danger signals Timing: Beware the sixty-second minute The opening shot: obviously .. Structure: Leading the viewer by the hand Audio-Video integration Product integration Storyboard analysis: An example Can your storyboard pass this test? 11. Is it legal? The end of misleading advertising Who watches commercials? Copy claims (you can`t say that!) Demonstrations (waiter, there`s a marble in my soup!) Testimonials (I am not an actor, I am a real person) Rights (and wrongs) Four red flags Honesty is the best policy 12. Producing commercials From storyboard to answer print: An overview The bidding process What goes out to the studios The estimate The preproduction meeting Talent and casting Producers and creatives Production people: Who`s who (and what they do) Etiquette and jargon on the set Making tracks: Sound and recording From dailies to screening room 13. Evaluating commercials: Some aids to judgment The rise of numbers The dilemma of copy testing The state of the art: A look at two commercial tests What copy tests measure (and do not measure) The elusive E factor Summary: A few things to consider while waiting for the test scores to arrive Appendix I: Animation production Appendix II: Television of the imagination: Radio Appendix III: Direct response commercials Nonfiction, Video, Advertasing, 0844230316

London, Velika Britanija 1969. Mek povez, ilustrovano, engleski jezik, 160 strana. Knjiga je odlično očuvana. J11 Movie Monsters have been stomping across cinema screens causing panic at the box office since Georges Méliés first mastered the techniques of film-making in 1896. Denis Gifford has dug deep into dusty archives to resurrect a macabre masquerade of monsters : a Vampire of 1896, a Mummy of 1899, a Hunchback of 1906, a Mr Hyde of 1908, a Frankenstein of 1910, a Werewolf of 1913, a Zombie of 1919. Here, carefully classified into twelve different species, are all the Monsters we know and love, dissected and discussed along with their creators: Karloff the King, Lugosi the Lost, Chaney, the Man of a Thousand Faces and Chaney Junior, his Thousand and First ... As important are the complete filmographies which list every known monster movie in each of the twelve classifications, giving year, title (both original and variations), director and stars. This unique feature alone makes Movie Monsters a valuable work of reference. Denis Gifford is a lapsed cartoonist from the golden years of Knockout and Marvelman. A devoted researcher into show business history, he researches extensively to compile his nostalgic radio panel game, Sounds Familiar, and has produced such films as Highlight, a history of British musicals. Now a leading authority on the history of film, his first book was an all-time Who`s Who, British Cinema. He is the film critic of Movie Maker magazine, and was a judge at the first Lambeth Film Festival. Sadržaj: PART I — CREATION The Monster The Golem PART II — RESUSCITATION The Mummy The Zombie PART III — METAMORPHOSIS The Vampire The Werewolf The Cat The Ape The Beast The Brute The Mutant The Mask Filmographies

Monografija - Tvornica Papira RIJEKA Veoma retka monografija ,na jednom sajtu se prodaje za 3x vise para -prikazuje sta su sve stampali i radili za inostranstvo ,i istoriju stamparije Monografija Tvornice papira Rijeka. Izdanje povodom 150-te godišnjice osnutka (1821-1971). -Tvrd uvez + meke zaštitne korice. Bogato ilustrirano fotografijama, dokumentima, crtežima. 124 stranice. Klen, Danilo [autor teksta] : Tvornica papira Rijeka, 1971 god. -unutrasnjost je lepo ocuvana ,sadrzaj je cist ,zastitni omot je na coskovima iskrzan i na par mesat je lepljen salotejpom ,po malo uz rubove -organizovani transport podrazumeva slanje posiljke ,kao preporucenu tiskovinu VIDI SLIKE POGLEDAJTE MOJE OSTALE knjige NA LIMUNDU I KUPINDU ( kutija 8)

Mini Bluetooth bežične slušalice i7S TWS Lokacija: Novi Beograd (Srbija, Beograd) Tip: Slušalice Garancija: Nije nevadeno Stanje: Novo Tekst oglasa Slusalice I7S BT Odličan kvalitet zvuka kao i trajanje same baterije. Kutijica za slušalice je ujedno i punjac samih slušalica. Da bi slusalice radile obe u isto vreme potrebno ih je prvo povezati medjusobno pa tek onda sa uredjajem. Prvo se ukljuce obe slusalice koje ce svetleti kada se ukljuce, zatim kliknete dva puta na dugmence jedne slusalice i tada ce se slusalice medjusobno povezati, jedna slusalica ce nastaviti da svetli, a druga ne i to je znak da su povezane. Mogucnost Licnog Preuzimanja na Novom Beogradu ! ! ! Slanjem Brzom Postom

Mini Bluetooth bežične slušalice i7S TWS Lokacija: Novi Beograd (Srbija, Beograd) Tip: Slušalice Garancija: Nije nevadeno Stanje: Novo Tekst oglasa Slusalice I7S BT Odličan kvalitet zvuka kao i trajanje same baterije. Kutijica za slušalice je ujedno i punjac samih slušalica. Da bi slusalice radile obe u isto vreme potrebno ih je prvo povezati medjusobno pa tek onda sa uredjajem. Prvo se ukljuce obe slusalice koje ce svetleti kada se ukljuce, zatim kliknete dva puta na dugmence jedne slusalice i tada ce se slusalice medjusobno povezati, jedna slusalica ce nastaviti da svetli, a druga ne i to je znak da su povezane. Mogucnost Licnog Preuzimanja na Novom Beogradu ! ! ! Slanjem Brzom Postom

Opis Od posedovanja prave opreme do ispravljanja uobičajenih grešaka, ova knjiga sadrži pouzdane odgovore koji su vam potrebni za sticanje samopouzdanja i postizanje novih nivoa umetničke veštine. Ako želite da organizujete svoj radni prostor, da naslikate portret, naučite šta je perspektiva ili da radite sa svetlošću i senkama, ova knjiga vam pruža 200 odgovora o veoma različitim važnim temama. Detaljne fotografije i ilustracije „korak po korak” pomažu u objašnjavanju tehnika i efekata – idealno i za početnike i za iskusnije slikare. Dragoceni i pouzdani saveti uvaženog stručnjaka o svim aspektima slikanja vodenim bojama. Poglavlja govore o odabiru prave opreme, boji i kompoziciji, mrtvoj prirodi, slikanju svetlih tačaka i građenju potezima četkicom.

IDOLI i poslednji dan Ana Marija Grbić Idoli i poslednji dani - Ana Marija Grbić Izdavač: Kontrast Godina izdanja: 2018 Broj strana: 131 Format: 21 cm Povez: Broširani Kada smo počeli da radimo na ovoj knjizi, potpisnik ovih redova je o Idolima znao samo da ne mogu da spavaju i uče bez nje. Vođen predrasudama i nedovoljnom upućenošću, početak rada na ovoj knjizi je kao jedinu referentnu tačku imao autorkinu strast prema ovom bendu i svemu što su oni radili i predstavljali. Strpljivo radeći na ovoj biografiji benda, autorka je otkrivala pre svega meni, a onda i vama koji se odlučite da je pročitate, svet dečačke (ne)snalažljivosti, religijskog misticizma, kraja adolescencije, opskurnih sovjetskih pesnika, nesrećnih ljubavi, pogrešnih životnih izbora, preispitivanja osnovnih životnih načela… Čitajući ovu knjigu, otkrićete pre svega kako je moguće da je jedna grupa tako različitih ljudi uspela da kroz alhemijski proces, sa ne previše muzičkog znanja (što za rock and roll nikada nije bila presudna stvar), stvori muziku koja već skoro četiri decenije uspeva da i dalje bude inovativna i provokativna. Njihove različitosti (kulturne, ekonomske, intelektualne i mnoge druge) tokom perioda od ne više od četiri godine, vodile su ih u najrazličitija iskušenja koja su na kraju rezultirala i definitivnim razlazom. Pucala su prijateljstva, gitare, menjali su se članovi benda, ali kada se podvuče crta ispod svedočanstva uobličenog u ovoj knjizi, ostaje jedan album koji je 1985. godine proglašen najboljim albumom jugoslovenske muzičke scene. Nadam se da će vas ta neupitna činjenica podsetiti ili naterati da otkrijete album Odbrana i poslednji dani, koji večno svež stoji kao testament jednog vremena, nepresušne kreativne energije i duhovne povezanosti ovih beogradskih dečaka. Vladimir Manigoda Knjiga je NOVA..... -------------------------------- 0

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: Arkade - Zemun, 1999. god. Tvrd povez sa zaštitnim omotom, 29 cm. 292 str. Kunstdruk, ilustracije pun kolor Kritički pregled naivne umetnosti u Jugoslaviji Koviljka Smiljković završila je Učiteljsku školu, a potom diplomirala književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu i godinama radila u školama. Poslednje dve decenije (do odlaska u penziju) bila je direktor Muzeja naivne umetnosti u Jagodini i stekla zvanje muzejskog savetnika. Član je Udruženja književnika Srbije i dobitnik brojnih nagrada i priznanja od kojih svakako treba izdvojiti Vukovu nagradu, Oktobarsku nagradu grada Jagodine, `Zlatnu značku” Kulturno – prosvetne zajednice Jugoslavije, `Pomoravski Orfej”, nagrade `Kristalna prizma”, `Zlatna buktinja” i druge. Ključ za ostvarenje snova - The key to Making Dreams Come True, Koviljka Smiljković

Slusalice I7S BT Odličan kvalitet zvuka kao i trajanje same baterije. Kutijica za slušalice je ujedno i punjac samih slušalica. Da bi slusalice radile obe u isto vreme potrebno ih je prvo povezati medjusobno pa tek onda sa uredjajem. Prvo se ukljuce obe slusalice koje ce svetleti kada se ukljuce, zatim kliknete dva puta na dugmence jedne slusalice i tada ce se slusalice medjusobno povezati, jedna slusalica ce nastaviti da svetli, a druga ne i to je znak da su povezane. Mogucnost Licnog Preuzimanja na Novom Beogradu ili u Centru Grada! Slanjem Brzom Postom Pošaljite poruku sa Vašim podacima: Ime i prezime. Ulica i broj. Mesto i poštanski broj Broj telefona za kontakt. ili SMS na br.

predratna ORIGINALNA fotografija GLADYS SWARTHOUT iz 1937. glamur glamour film movie veliki format dim. 26 x 20 cm Gladys Swarthout (b. December 25, 1900, Deepwater, Missouri – d. July 7, 1969, Florence, Italy) was an American mezzo-soprano opera singer and entertainer. While studying at the Bush Conservatory of Music in Chicago, a group of friends arranged an audition for her with the Chicago Civic Opera Company. Much to her surprise, she ended up with a contract, though at the time she didn`t know a single operatic role. By her debut a few months later, she had memorized 23 parts and participated in over half of the season`s operas. She sang for the Ravinia Opera Company of Chicago for three seasons. In 1929, she made her debut with the New York Metropolitan Opera Company, where she was a participant for several decades. Swarthout`s role as Carmen was well respected. She regularly worked eight hours a day with vocal coaches, and would spend an hour or more singing duets with her husband, Frank Chapman, also an opera singer. She also advocated inflating balloons and blowing bubbles to strengthen the chest. She also wrote a semi-autobiographical novel entitled Come Soon, Tomorrow: The Story of a Young Singer first published in 1943 that went through at least seven printings. She starred in five films for Paramount Pictures, including Rose of the Rancho, Romance in the Dark, Give Us This Night and Ambush. For the movie Champagne Waltz with Fred MacMurray, she sang her songs in five languages, including French, German, Italian, and Spanish for the foreign versions of the films. Swarthout also performed on a number of opera shows on television. In one of her final public singing performances, she did a concert in January 1951 at the Met. She continued to make public appearances, including an appearance on What`s My Line? in 1951. The Railroad Hour presented Martha on February 22, 1954. She was often heard on radio programs, including those of General Motors, RCA-Magic Key, Camel Caravan, the Ford Symphony and the Prudential Family Hour. In a 1942 article, Time Magazine reported that she had earned $1,250,000 in her lifetime. One of her signature songs on the radio was Bless this House featured in advertising and commonly found framed in many homes throughout America. Shortly after World War II Swarthout recorded `Just Awearyin` for You` (w. 1894 by Frank Lebby Stanton, m. 1901 by Carrie Jacobs-Bond). Swarthout first married Harry Kern of Chicago, an older man who was general credit manager for the Hart-Schaffner Marx Company, but she still retained her maiden name for her singing appearances. Kern died in 1931. She later married Frank M. Chapman, Jr. (1931); the two had first met in an opera house in Naples two years earlier. In addition to their common interest in singing, they enjoyed collecting French furniture, many examples of which can be seen in their photographs together. She once said, `Our marriage started as a romantic adventure. We intend to keep it that way.` She collected silver and they had several dogs. It was also Chapman`s second marriage. In 1956, Swarthout was diagnosed with a mitral heart valve problem. She eventually decided to undergo open heart surgery; she was on the operating table for six hours. Later, she began a campaign to ensure that parents knew the dangers of unsuspected rheumatic fever. In 1958, Dr. Paul Dudley White presented her with the American Heart Association`s very first `Heart-of-the-Year` Award, to be given annually to a distinguished American whose faith and courage in meeting the personal challenge of heart disease have inspired new hope for hearts. She wrote about her decision in When the Song Left My Heart, an article in the October 1958 Everywoman`s Family Circle. As she went into retirement, she and Frank bought a villa in Italy, La Ragnaia, near Florence, where they lived together until Chapman`s death in 1966.

Podgorica / Cetinje 2008. Mek povez, ilustrovano, 320 strana. Knjiga je odlično očuvana. R23 Suizdavački projekat Kraljevskog pozorišta Zetski dom i Crnogorskog narodnog pozorišta. `Poslije uvodne riječi priređivača (“Petar Vujović, 1908-1981. – Jedan od najmarkantnijih aktera pozorišnog života u Crnoj Gori”), u knjizi su donijeta četiri Vujovićeva dramska teksta: “Obračun” (jednočinka iz života crnogorskih partizana) iz 1945, “Krvavi kamen” (drama po motivima romana “Uskok” S. Matavulja) iz 1967, te komedije “Fatamorgana” (1967) i “Sad se zna ko smo” (1969). Do objavljivanja u ovoj publikaciji, rukopise dramskog opusa P. Vujovića čuvao je njegov sin Momir Vujović. Poznati crnogorski glumac Petar Vujović, za vrijeme svoje dvadesetogodišnje karijere, tumačio je preko 200 likova iz domaće i strane literature. Po povratku iz zarobljeništva u Njemačkoj, đe je otpočeo bavljenje glumom, radio je u Crnogorskom narodnom pozorištu na Cetinju (od 1945). Poslije dvije pozorišne sezone u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu (1950-1952), vratio se na Cetinje, da bi 1958. došao u Titograd i u Narodnom pozorištu bio prvak drame do penzionisanja, 1965. godine. Ostvario je i značajne uloge u četiri crnogorska filma. Priređivač M. Popović, koji se nije u svome uvodu šire osvrnuo na Vujovićeve dramske tekstove, istakao je da nije na njima pravio intervencije, te da su u knjizi donijeti redom, kako su napisani. Knjiga sadrži i dodatak u kome su donijeti plakati nekih predstava u kojima je Vujović igrao, kao i njegove fotografije u pojedinim ulogama. U dodatku se nalaze i faksimili dva dokumenta iz radne biografije P. Vujovića, te par fotografija iz filmova u kojima je igrao. Priređivač se na kraju (“Umjesto pogovora”) zahvalio na podršci institucijama i pojedincima koji su učinili ili pomogli da ova knjiga bude objavljena.` Sadržaj: Milan V. Popović: PETAR VUJOVIĆ (1908-1981), JEDAN OD NAJMARKANTNIJIH AKTERA POZORIŠNOG ŽIVOTA U CRNOJ GORI DRAMSKI SPISI — OBRAČUN — KRVAVI KAMEN — FATAMORGANA — SAD SE ZNA KO SMO DODATAK Cetinje, 1945-1950. Novi Sad, 1951-1953. Cetinje, 1953-1958 Titograd, 1958-1965 Iz lične arhive upravnika — „pozorište hleb sa sedam kora” Rad na filmu — doprinos crnogorskoj kinematografiji. Milan V. Popović: UMJESTO POGOVORA

Miroslav Čangalović: sećanja na život i delo čuvenog operskog umetnika Miroslav Čangalović bio je najveći bas bariton Opere Narodnog pozorišta u njeno takozvano Zlatno doba, od 50-tih do 70-tih godina prošlog veka. Ovenčan brojnim priznanjima i nagradama širom sveta, svrstan u red viteza umetnosti Francuske i svrstan u nacionalno blago Rusije, Miroslav Čangalović ipak je celog života pre svega bio posvećen, human i dobar Čovek. Njegova životna priča liči sa jedne strane na akcionu tragi-komičnu avanturu a sa druge strane na melanholičan, a opet bajkovit putopis. Teške životne okolnosti, činjenica da je sa devet godina ostao siroče i tada počeo svoje seobe od mesta do mesta, opasnosti koje je prošao bežeći od rata, teške bolesti zbog kojih je mesece provodio po bolnicama, učinile su da svoj životni poziv odabere iz velike humanosti. Svoje druženje sa muzikom počeo je kao vrlo mali slušajući pojanje oca sveštenika u Glamoču, da bi se kasnije prvi put susreo sa operom slušajući italijanske radio stanice u bolnici u Kraljevici, gde je predvodio hor bolesnika. Po dolasku u Beograd i osnivanju kulturno-umetničkog društva „Ivo Lola Ribar”, Miroslav se susreće sa poznatim vokalnim pedagogom Zdenkom Zinkovom koja pred njega stavlja jasan izbor: samo muzika i opera kojom će se profesionalno baviti ili da se okrene potpuno drugom putu. Miroslav donosi odluku i sledi zavet prijatelja koga je na samrti ispratio pesmom: „Moj Golube, da Bog da ljude vazda tešio pjesmom, hrabrio ih i pomagao.’’ Miroslav Čangalović je tokom svoje posebno bogate i aktivne karijere nastupao u oko 140 stranih gradova i u 31 zemlji na svim kontinentima (izuzev Australije). Ostvario je više od 90 operskih uloga u 68 opera, od čega 20 uloga u operama naših kompozitora. Za 30 godina aktivnog rada izveo je 754 predstave od kojih oko 500 u glavnim ulogama. Bio je redovan gost svih ostalih operskih kuća u tadašnjoj Jugoslaviji. Njegovi Boris Godunov, Don Kihot, knez Igor i Mefisto ostaće upamćeni kako na našim prostorima, tako i širom sveta do današnjih dana.

Odlično stanje Sterijino pozorje, Novi Sad, 1982. Mata Milošević (Beograd, 25. decembar 1901 — Beograd, 18. oktobar 1997) bio je jugoslovenski i srpski pozorišni i filmski reditelj, glumac, pisac i pedagog. Biografija[uredi | uredi izvor] On je u knjigu rođenih upisan kao Matija Miler, od majke Marije Sehas, koja je bila Mađarica, i oca Flamanca, grofa Van der Sena, koji je bio poslanik belgijskog poslanstva u Beogradu. Pošto je izgubila posao, njegova majka je bila prinuđena da dete da na usvajanje bračnom paru bez dece, Stanku i Katici Milošević. Godine 1923. završio je glumačku školu pri Narodnom pozorištu u Beogradu. Bio je glumac i reditelj Narodnog pozorišta i Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu. Pedagoškim radom na Akademiji bavio se od 1948. kao nastavnik glume. Pozorišna scena na Akademiji nosi njegovo ime. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Pozorišne predstave[uredi | uredi izvor] Pored većeg broja recitala i radio-drama, režirao je predstave koje se i danas pamte: „Ožalošćena porodica“, Branislava Nušića, „Ne rubu pameti“, Miroslava Krleže, „Otkriće Ćosića“, (sa Predragom Bajčetićem), „Učene žene“, Molijera, „Jegor Buličov“, Maksima Gorkog, „Romeo i Đulijeta“, Vilijama Šekspira, „Kralj Lir“, Vilijama Šekspira. Filmografija[uredi | uredi izvor] Glumac ▲ Dugometražni film | TV film 1920 1930 1940 1950 1960 Ukupno Dugometražni film 1 0 1 3 3 8 TV film 0 0 0 3 2 5 Ukupno 1 0 1 6 5 13 Dugometražni film Naziv Uloga 1923 Kačaci u Topčideru / 1940-te ▲ 1949 Priča o fabrici Sudija 1950-te ▲ 1954 Anikina vremena Kajmakam 1955 Lažni car / 1957 Zenica Čika Pjer 1960-te ▲ 1960 X-25 javlja Zoran (kao Mate Milošević) 1963 Desant na Drvar Pukovnik von Varnbüller 1964 Pravo stanje stvari Psiholog TV film Naziv 1959 Pesnik i golubica 1959 Misteriozni Kamić 1959 Dnevnik Ane Frank 1960-te ▲ 1960 Pisaća mašina 1967 Koktel Nagrade[uredi | uredi izvor] Dobitnik nagrade Vlade FNRJ, 1960, 1962. i 1964. dobitnik Sterijine nagrade za režiju na Sterijinom pozorju, Dobitnik nagrade „Branko Gavela“, Dobitnik „Sedmojulske nagrade“ za životno delo, Dobitnik „Dobričinog prstena“, 1994.

Odlično očuvano A2 Zoran Petrović (Sakule, 7. april 1921 — Beograd, jun 1996) bio je slikar, vajar, pisac, redovni profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu. Zoran Petrović (slikar) Датум рођења 1921. Датум смрти 1996. Aktivno je učestvovao u NOB-u kao referent za kulturu bataljona za vezu III armije i član dramske, a potom i likovne sekcije Propagandnog odeljenja. Prvi put izlaže 1945. godine u Novom Sadu sa grupom slikara III armije. Po završetku rata upisuje se na Akademiju za likovne umetnosti u Beogradu i završava je 1948. godine, a specijalni tečaj u klasi profesora Đorđa Andrejevića Kuna 1949. godine, kada je izabran za jednog od prvih asistenata Akademije. Bio je član grupe „Samostalni“ i jedan od osnivača „Decembarske grupe“. Jedan je od osnivača umetničkih kolonijau Bačkoj Topoli o kolonije `Ečka` u Zrenjaninu i aktivni učesnik drugih umetničkih kolonija. Izlagao je na 30 samostalnih i 90 kolektivnih izložbi, u zemlji i u inostranstvu. Od 1975. godine počinje da se bavi skulpturom na principu varenog i livenog gvožđa. Pored slikarstva i vajarstva bavi se literaturom. Napisao je sedam dramskih tekstova od kojih su najviše izvođeni „Selo Sakule, a u Banatu“ i „Pendžeri ravnice“ šest radio - dramskih tekstova, TV dramu `Slike Bezarovih`, scenario za igrani film „Hitler iz našeg sokaka“ (sa Vladimirom Tadejom), sedam monodrama pod zajedničkim nazivom „Banatska kazivanja“, mapu crteža i teksta „Mašinobalada` (1958 – 66) te dve knjige proze „Selo Sakule, a u Banatu“ 1969. godine i 1986. godine i „A nad Banatom strašila“. Bio je redovni profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu. Dobitnik je više nagrada i priznanja, medju kojima su najznačajnije: Nagrada `LEIRNER` za crtež na bijenalu u Sao Paolu 1961. godine, Sedmojulska nagrada SR Srbije 1962. godine, nagrada ULUS-a 1966. godine nagrade za slikarstvo Umetničke kolonije `Ečka` - Zrenjanin 1966. godine, nagrade na Prvom bijenalu crteža u Zagrebu 1968. godine a na Jugoslovenskim pozorišnim igrama `Sterijinom pozorju` 1970. godine dobio je Sterijinu nagradu za tekst savremene komedije. Reference avangarda neoavangarda moderna skulptura

Bluetooth daljinski stativ sa dvostrukim svetlima za punjenje, svetlo ima tri boje (belo svetlo, prirodno svetlo, toplo svetlo), a temperatura svetlosti se može podesiti u 9 nivoa. Selfi štap je nadograđena verzija, kvadrapodi su stabilniji od tradicionalnog stativa za telefon, mini prenosivi, oslobađaju ruke da radite bilo šta. Postolje za stativ za telefon se može podesiti pod više uglova, snimanje je lako, može se koristiti za striming uživo, učenje na mreži, podučavanje, selfije, gledanje video zapisa, sastanke, snimanje vašeg kućnog života, veoma zgodno. daljenost daljinskog upravljača za selfi stativ 10 M, velika brzina povezivanja i niska cena energije, može se koristiti dugo vremena, baterija je zamenljiva, kompatibilna sa iPhone i Android pametnim telefonom. Mogucnost licnog preuzimanja na Novom Beogradu ! ! Slanjem Brzom Postom!

Autor - osoba Batušić, Slavko Naslov Umjetnost u slici : pregled povijesti umjetnosti : sa 718 slika / Slavko Batušić Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1961 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Matica hrvatska, 1961 (Zagreb : Vjesnik) Fizički opis 744 str. : ilustr. ; 25 cm Zbirka Biblioteka opće kulture / Matica hrvatska (Pl.) Napomene Registri. Predmetne odrednice Umetnost -- Istorija Batušić, Slavko, hrvatski književnik, teatrolog, kazališni redatelj, povjesničar umjetnosti, leksikograf i prevoditelj (Novska, 2. VI. 1902 – Zagreb, 25. IV. 1979). Diplomirao je 1925. povijest umjetnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, potom studij povijesti umjetnosti i arheologije nastavio na pariškoj Sorbonnei i na École de Louvre, a doktorirao u Zagrebu 1927. Od 1921. angažiran u zagrebačkome HNK-u, isprva kao asistent redateljima Ivi Raiću i Branku Gavelli, potom tajnik uprave (1923–29), tajnik Drame (1929–35), tajnik i zamjenik intendanta (1935–40) te dramaturg (1941). Za II. svjetskog rata radio u Sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu, a nakon rata voditelj je Arhiva i muzeja HNK-a te 1950–72. redoviti profesor na Akademiji za kazališnu umjetnost (danas Akademija dramske umjetnosti) u Zagrebu. Suutemeljitelj (1966) i voditelj Odsjeka za teatrologiju Zavoda za književnost i teatrologiju JAZU-a. Osim znanstvenih radova, koje je objavljivao u hrvatskim i inozemnim časopisima, pisao je pjesme (23 pjesme, 1938), novele (Čuda i čarolije, 1931), romane (Na dragom tragu, 1932; Argonauti, 1936; Laterna magica, 1958), putopise (Kroz zapadne zemlje i gradove, 1932; Od Kandije do Hammerfesta, 1937; Od Siene do Harlema, 1941; Pejsaži i vedute, 1959), drame (Komorni trio, 1938) te eseje, feljtone, književne i likovne prikaze. Pisao je o zagrebačkim kazališnim građevinama i prostorima, o repertoaru, prijelomnim datumima i zbivanjima, o školskom, kajkavskom i pokrajinskom kazalištu te o kazališnim umjetnicima, o cenzuri, operi, baletu, skladateljima i scenografiji. Režirao je šesnaest dramskih i četiri glazbena djela te postavio mnogobrojne izložbe. Kao leksikograf surađivao je u hrvatskim i inozemnim enciklopedijskim izdanjima; bio glavni urednik Enciklopedije likovnih umjetnosti te Bibliografije rasprava i članaka likovnih umjetnosti (dvanaesta knjiga) u izdanju Leksikografskoga zavoda. Uređivao je kazališne časopise, priređivao književna izdanja i prevodio s francuskoga i njemačkoga jezika. Dobitnik je Nagrade „Vladimir Nazor“ za životno djelo (1970) i Nagrade za životno djelo za područje društvenih znanosti (1978). MG122

NOVI ZVUČNI PROSTORI MUZIKA Šifra artikla: 350259 Isbn: 9788661951749 Autor : Zorica Premate Izdavač : RTS Knjiga RTS Izdavaštva i Centra za muzičku akciju "Novi zvučni prostori" priređivača Zorice Premate predstavlja zbornik razgovora održanih na javnim tribinama u organizaciji Centra za muzičku akciju u periodu od 2014. do 2019.godine. ... Detaljnije Knjiga RTS Izdavaštva i Centra za muzičku akciju "Novi zvučni prostori" priređivača Zorice Premate predstavlja zbornik razgovora održanih na javnim tribinama u organizaciji Centra za muzičku akciju u periodu od 2014. do 2019.godine. Skupovi o umetničkoj muzici stvoreni u nameri da se o savremenoj muzici govori i piše sabrani su prvo u vidu tonskih zapisa koje su imali priliku da čuju slušaoci Radio Beograda 3, a potom i u formi knjige, Zbornika pred čitaocima. U njemu je predstavljeno više od 30 novih dela 25 domaćih autora. Među njima su kompozitori svih generacija, različitih stilskih orjentacija, više od 70 govornika, muzikologa, muzičkih pisaca, kulturologa, producenata, dizajnera zvuka, izvođača, muzičkih umetnika ... Zbornik radova predstavlja presek onog što je do sada učinjeno u okviru istoimenih tribina i nudi se kao materijal za nova istraživanja, sagledavanja, analize i provere mišljenja. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija MUZIKA Autor Zorica Premate Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač RTS Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2019 Format 23x15 Strana 470 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Autobiografija Steve Todorovica Matica srpska, Novi Sad, 1951. Mek povez, 103 strane+29 tabli sa reprodukcijama. Sadrzi i spisak svih dela Steve Todorovica. Рођен је 13. априла 1832. године у Новом Саду. Од 1839. до 1846. године живео је у Сегедину, где је завршио основну школу (учитељ му је био ђакон Димитрије Поповић, брат од стрица Ђуре Даничића) и пет разреда гимназије. Године продедене у сегединској гимназији веома су значајне за формирање његове личности у целини. Посета стрицу, код кога се Тодоровић са породицом обрео по слому револуције августа 1849. године, одредиће његово опредељење за сликарство. Наиме, да голобради синовац више времена поклања цртању и акварелисању него пословима у стричевој пивари, били су пресудни да несуђени млади пивар настави сликарско школовање у Бечу (поред Беча, сликарство је студирао и у Минхену). Разговори о вештинама, музици, сликарству и поезији, о националним задацима и циљевима, о свему што се за „хватање корака са напредним народима Европе“ мора урадити, који су тада вођени у колу напредне младежи у Бечу, битније су утицали на уметничко и људско формирање младог Тодоровића него целокупно његово сликарско образовање. О правој природи тих утицаја речитије од свега сведочиће његово касније деловање као друштвеног и националног радника, коме по активности нема премца у српској култури друге половине XIX века. Млади Тодоровић био је непосредни сведок настојања у бујању оних енергија које су биле покретач брзих и темељних промена у Београду око средине XIX века. Оријентални изглед, начин живота, понашања и мишљења, нагло се повлачио и губио пред све снажнијим утицајем Европе. Носиоци промена били су у првом реду млади српски интелектуалци и пословни људи, махом трговци и привредници, не само из Кнежевине Србије, већ и из свих српских крајева под Аустријом. Улепшана представа коју о Тодоровићу и његовим настојањима у Београду, да поред сликарства српској младежи понуди и остале преке културне потребе, пружају у својим забелешкама и дневницима управо они које је тада окупљао. Када се има на уму колико је времена посвећивао раду са младима, подучавајући их у певању, глуми, гимнастици, онда постаје јасно због чега је његова сликарска оставштина релативно скромна. Живео је и радио у Београду. Дао је енормни допринос у развоју српске културе. Умро је 22. маја 1925. године.

Samsung galaxy S5 active G870 Staklo touch screena na stanju 9 kom Garancija na kvalitet. Proizvod dolazi u vakum pakovanju. Radim i ugradnju stakla telefone i tablete za detalje oko cene me kontaktirajte SMS ViBER. Postoji mogućnost porudžbine bilo kog dela za sve mobilne telefone. U ponudi i druga stakla za mobilne telefone htc , nokia (lumia. . Microsoft )sony (e, m, z)samsung (duos , core , a modelu, s3, s4, s5 , J3 2016 2017, J5 2016 2017, J7 2016 2017), lg, huawei , presigio, tesla , meizu, doge, thc, kao i svi kinezi. Staklo, staklo, staklo, touch screen, touch screen, touch screen, tac skrin, tac skin, tac skrin, ekran, ekran, ekran, polupan, polupano, razbijeno, osteceno, napuklo, naprslo, polomljeno , tablet, telefon posiljke saljem iskljucivo post expresom za sve nedoumice kontakt. . . Moze i licno preuzimanje u Beogradu TC Medakovic 3 okretnica trolejbusa 29 i Bus 18. Kontakt Igor

Samsung galaxy S6 active G890 Staklo touch screena na stanju 8 kom crnih Garancija na kvalitet. Proizvod dolazi u vakum pakovanju. Radim i ugradnju stakla telefone i tablete za detalje oko cene me kontaktirajte SMS ViBER. Postoji mogućnost porudžbine bilo kog dela za sve mobilne telefone. U ponudi i druga stakla za mobilne telefone htc , nokia (lumia. . Microsoft )sony (e, m, z)samsung (duos , core , a modelu, s3, s4, s5 , J3 2016 2017, J5 2016 2017, J7 2016 2017), lg, huawei , presigio, tesla , meizu, doge, thc, kao i svi kinezi. Staklo, staklo, staklo, touch screen, touch screen, touch screen, tac skrin, tac skin, tac skrin, ekran, ekran, ekran, polupan, polupano, razbijeno, osteceno, napuklo, naprslo, polomljeno , tablet, telefon posiljke saljem iskljucivo post expresom za sve nedoumice kontakt. . . Moze i licno preuzimanje u Beogradu TC Medakovic 3 okretnica trolejbusa 29 i Bus 18. Kontakt Igor

Samsung galaxy J5 2016 Staklo touch screen-a black Garancija na kvalitet. Proizvod dolazi u vakum pakovanju. Radim i ugradnju stakla telefone i tablete za detalje oko cene me kontaktirajte SMS ViBER. Postoji mogućnost porudžbine bilo kog dela za sve mobilne telefone. U ponudi i druga stakla za mobilne telefone htc , nokia (lumia. . Microsoft )sony (e, m, z)samsung (duos , core , a modelu, s3, s4, s5 , J3 2016 2017, J5 2016 2017, J7 2016 2017), lg, huawei , presigio, tesla , meizu, doge, thc, kao i svi kinezi. Staklo, staklo, staklo, touch screen, touch screen, touch screen, tac skrin, tac skin, tac skrin, ekran, ekran, ekran, polupan, polupano, razbijeno, osteceno, napuklo, naprslo, polomljeno , tablet, telefon posiljke saljem iskljucivo post expresom za sve nedoumice kontakt. . . Moze i licno preuzimanje u Beogradu TC Medakovic 3 okretnica trolejbusa 29 i Bus 18. Kontakt Igor

Kao naslikama Aleksandar Obradović sintisajzeri kompjuterska muzika kompjuteri лектронска музика је свака музика која укључује електронску обраду и чије извођење подразумијева интензивно коришћење уређаја који претварају електричне импулсе у звук. Иако свака врста музике која настаје или се модификује преко електричних, електромеханичких или електронских уређаја може да буде сматрана електронском музиком, прецизније је да се под електронском музиком подразумијевају композиције у којима је композитор унапријед одлучио који тип електронске обраде да примијени на свој музички концепт, тако да се у крајњем резултату на неки начин осликава интеракција композитора са одабраним медијем.[1] „Стварање музике преко електронских инструмената је већ дуже вријеме исцрпљено као новост. Коришћење електронике за компоновање, организовање, снимање, миксовање, подешавање боје тона, рандомизацију, извођење и дистрибуцију музике данас је интимно повезано са модерним музичким искуством.“[2] Са историјске тачке гледишта, електронском музиком се сматра било која музика која настаје употребом електронских музичких инструмената и електронске обраде, док у модерном времену такво разликовање губи смисао, пошто скоро сва данашња снимљена музика, као и већина музичких извођења уживо, зависе од употребе електронике музике. Музички концепти који су некада сматрани напредним (нпр. коришћење звукова из окружења, амбијентална музика, дигитално одабирање или узорковање, компјутерска музика, електронске модификације акустичних звукова итд.) претопили су се са многобројним жанровима популарне музике.[3] Жанрови као што су њу ејџ, хип хоп, техно, џез и народна музика, укључујући електронску, постали су саставни дио музичке продукције. Данас појам електронска музика служи за идентификовање или разликовање музике која користи електронику као централну тачку за инспирацију, као што је музика која користи електронику у служби замишљене продукције која иако може имати неке електронске елементе ипак се у потпуности не инспирише у електроници. „Чиста електронска музика представља звучне таласе који настају као резултат коришћења електронике, без употребе традиционалних музичких инструмената или звукова који се срећу у природи, од. чиста електронска музика настаје у доменима рачунара, синтетизатора и других сродних технологија.“[1] Изучавање избора звучних мустри и свјетлосних ефеката у електронској музици назива се електроника (грч. еλεκτοσ, „звучна мустра“; стгрч. νικοσ, „свјетлосни ефекат“). Порекло: крај 19. века до почетка 20. века[уреди | уреди извор] Trautonium, 1928 Telharmonium, Thaddeus Cahill 1897 Насловна страна часописа Scientific American из 1907, приказује величину, руковање и популарност телхармонијума У 19. веку, урађено је више покушаја стварања и снимања звукова механичким или електромеханичким путем. На примјер, њемачки научник Херман фон Хелмхолц је трасирао графичке приказе таласа регуларних звукова како би провјерио своја истраживања на пољу акустике. Веома важан догађај за историју електронске музике, био је изум грамофона од стране Томаса Едисона и Емила Берлинера, који су независно један од другог дошли до изума, 1870-их и 1880-их. Тај изум не само да је створио услове за почетке индустрије снимања, него је и показао да је сваки акустични садржај могуће снимити, (иако не са потпуном прецизношћу у то вријеме), као и сачувати за поновно, касније коришћење.[3] а прелому 20. века, експериментисање са појава електронике довела је до првих електронских музичких инструмената.[3] Ови иницијални изуми нису ушли у продају, него су кориштени у демонстрацијама и јавним извођењима. Публици су представљане репродукције постојеће музике уместо нових композиција за инструменте.[4][5] Док су се неки сматрани новитетима и производили су једноставне тонове, Телармониум је прецизно синтетисао звукове оркестрарских инструмената. Тиме је остварен видан јавни интерес и дошло је до комерцијалног напретка у пољу мултимедијске музике користећи телефонске мреже.[6] Критичари музичких конвенција тог времена су сматрали да овај развојни пут има будућност. Феручо Бусони је подржавао компоновање микротоналне музике коју су омогућавали електронски инструменти. Он је предвидео употребу машина у будућој музици, пишући утицајни Sketch of a New Esthetic of Music.[7][8] Футуристи као што су Франческо Балила Пратела и Луиђи Русоло почели су да компонују музику са акустичком буком да би евоцирали звук машинерије. Они су предвидели експанзију тембра путем електонике у утицајном манифесту The Art of Noises.[9][10] Ране композиције[уреди | уреди извор] Лав Термен демонстрира теремин in 1927 Развој вакуумске цеви довео је до електронских инструмената који су били мањи, појачани, и практичнији за извођење.[11] Теремин, Мартеноови таласи и траутонијум су комерцијално поризвођени од почетка 1930-их.[12][13][14] Одд краја 1920-их, повећана практичност електонских инструмената је утицала на композиторе као што је Јозеф Шилингер да их прихвате. Они су типично кориштени у оквиру оркестара, и већина композитора је писала комаде за теремин који би се иначе могли изводити на жичаним иструментима.[12] Авангардни композитори су критиковали предоминентну употребу електронских инструмената за конвенцијалне сврхе. Електронски инструменти су нудили експанзије у погледу висине тона[15] које су искориштавали поборници микротоналне музике као што су Чарлс Ајвс, Димитриос Левидис, Оливие Месијан и Едгар Варез.[16][17][18] Осим тога, Перси Грејнџер је користио теремин за потпуно напуштање фиксног тоналитета,[19] док су руски композитори попут Гаврила Попова третирали овај инструмент као извор буке у иначе акустичној музици буке.[20] Снимљени експерименти[уреди | уреди извор] Развоји у раној технологији снимања остваривани су паралелно са развојем електронских инструмената. Прва средства за снимање и репродукцију звука су изумљена у касном 19. веку у облику механичких фонографа.[21] Грамофини су постали уобичајени предмент у домаћинствима, и до 1920-их композитори су их користили за репродукцију кратких комада.[22] Увођење електронских снимака 1925. године је било праћено повећаним експериментисањем са грамофонима. Паул Хиндемит и Ернст Тоџ су компоновали неколико комада 1930. слажући снимаке инструмента и вокала уз прилагођавање брзина. Под утицајем ових техника, Џон Кејџ је компоновао Imaginary Landscape No. 1 1939. године подешавајући брзине снимљених тонова.[23] Развој: од 1940. до 1950-иx[уреди | уреди извор] Електроакустични тип музике[уреди | уреди извор] Додатне информације: Електроакустична музика, снимање звука и репродукција Први практични аудио снимач је представљен 1935. Побољшања у технологији направљена су коришћењем технике АЦ нагибања, која је значајно побољшала верност снимања. Већ 1942. снимани су тестови у стерео техници. Иако су ови догађаји првобитно били ограничени на Немачку, снимачи и касете су доведени у Сједињене Државе након завршетка Другог светског рата. То је била основа за први комерцијално произведени касетофон 1948. 1944. године, пре употребе магнетне траке за композиционе сврхе, египатски композитор Хелимел Даф, док је још био студент у Каиру, користио је гломазан снимач за снимање звукова древне зар церемоније. Користећи објекте на студијима Радио Блиског истока, Даф је обрадио снимљени материјал помоћу одјека, еха, контроле напона и поновног снимања. Оно што је резултирало сматра се најстаријом композицијом музике на тракама. Настали рад добио је назив Изрека Зара, а представљен је 1944. године у уметничкој галерији у Каиру. Док његови почетни експерименти у композицији на бази траке нису били познати изван Египта у то време, Хелимел Даф је такође познат по свом каснијем раду у електронској музици у Центру за електронску музику Колумбија-Принст крајем 1950-их. [23] Електронска музика[уреди | уреди извор] У електронском музичком студију ВДР, Келн, 1991. Карлхаинз Стокхаузн је кратко радио у студију 1952. године, а након тога дуги низ година у ВДР Колеџ студију за електронску музику. У Келну, оно што ће постати најпознатији студио за електронску музику на свету званично је отворено у радијским студијима НВДР-а 1953. године, иако је то било у фази планирања још 1950. године, а ране композиције су настале и емитоване 1951. године. У својој тези из 1949. године, Мејр-Еплр је замислио да синтетизује музику у потпуности из електронски произведених сигнала; на овај начин, електронска музика је била оштро диференцирана од Француске конкретне музике, који је користио звукове снимљене из акустичких извора.[24] Јапанска електронска музика[уреди | уреди извор] Сименс Студио за електронску музику Најстарија група електронских музичких инструмената у Јапану, Јамаха Магна Орган је изграђена 1935. године, али након Другог светског рата, јапански композитори као што је Минао Шибата знали су за развој електронских музичких инструмената. Крајем четрдесетих година 20. века, јапански композитори су почели да експериментишу са електронском музиком, а институционално спонзорство им је омогућило да експериментишу са напредном опремом. Њихова инфузија азијске музике у нови жанр би на крају подржала популарност Јапана у развоју музичке технологије неколико деценија касније. Након оснивања компаније за електронику Сони 1946. године, композитори Тору Такемици и Минао Шибата самостално су истраживали могуће употребе електронске технологије за производњу музике. Шибата предвидео развој синтисајзера и предвидио драстичну промену у музици. Сони је почео производити популарне магнетофонске касете за јавну употребу. Авангардном колективу Јикен Кобо (Експериментална радионица), основаној 1950. године, понуђен је приступ аудио технологији компаније Сони. Компанија је ангажовала Тору Такемици да демонстрира своје касете са композицијама и перформансима електронске траке. Први електронски снимци групе били су `Затворена жена` и који је 1951. године саставио Кунихару Акијама. Многи од електроакустичких трака које су произвели коришћени су као случајна музика за радио, филм и позориште. Такође су одржавали концерте са слајд шоуом који су синхронизовани са снимљеном музичком подлогом. Композитори ван Јикен Киба, као што су Јасуши Акутагава, Сабуро Томинага и Широ Фукаи, такође су експериментисали са радиофонском музиком између 1952. и 1953.[25] Америчка електронска музика[уреди | уреди извор] Детроит - Фестивал електронске музике 2002 У Сједињеним Државама, електронска музика је створена још 1939. године, када је Џон Кејџ објавио Имагинарни пејзаж, бр. 1, користећи две променљиве брзине, фреквентне снимке, пригушени клавир и чинеле, али без електронских средстава за производњу. Кејџ је компоновао још пет `Имагинарних пејзажа` између 1942. и 1952. године (један повучен), углавном за ансамбл удараљки, иако је број 4 за дванаест радио станица, а број 5, написан 1952. године, користи 42 снимка и треба да се реализује као магнетни тапе. Према Оту Луенингу, Цаге је такође извео Вилијам Мик 1954. године, користећи осам звучника, три године након његове наводне сарадње. Вилиамс Мик је био успех на фестивалу у Донашингену где је направио `јаку импресију `. Пројекат `Музика за магнетну траку` формирали су чланови школе у Њујорку (Џон Кејџ, Ерл Бра, Кристијан Вулф, Дејвид Тјудор и Мортон Фелдман), и трајали су три године до 1954. године. У тој друштвеној тами рад Еарла Бровна, Мортона Фелдмана и Цхристиан Волффа и даље представља сјајно светло, јер је на неколико тачака нотације, перформанса и аудиције, акција провокативна. Кејџ је завршио Вилиамс Мик 1953. године док је радио са пројектом Мјузик фор Магнетик Тајп Проџект. Група није имала стални објекат и морала се ослањати на позајмљено време у комерцијалним студијима звука, укључујући студио Луиса и Бебеа Барона.[26] Диџеј - лого Колумбија-Принстн центар[уреди | уреди извор] Владимир Ушачевски, који је био на музичком факултету Универзитета Колумбија, био је задужен за уређај, и готово одмах почео да експериментише са њим. Херберт Русцол пише: `Ускоро је био заинтригиран новим звуковима које је могао постићи снимањем музичких инструмената, а затим их ставио један на други.` Ушачевски је касније рекао: `Одједном сам схватио да се магнетофон може третирати као инструмент. У четвртак, 8. маја 1952, Ушачевски је представио неколико демонстрација музике на траку / ефекте које је створио на свом Форуму композитора, у театру на Универзитету Колумбија. То укључује Транспозицију, Реверберацију, Експеримент, Састав и Подводни Валс.[26] У једном интервјуу је изјавио: `Представио сам неколико примера мог открића на јавном концерту у Њујорку заједно са другим композицијама које сам написао за конвенционалне инструменте.` Ото Луенинг, који је присуствовао овом концерту, приметио је: ` Опрема која му је била на располагању састојала се од Ампек магнетофона и једноставног кутијастог уређаја који је дизајнирао бриљантни млади инжењер Петер Маузеи, да би створио повратну информацију, облик механичке реверберације. Само три месеца касније, у августу 1952, Ушачевски је отпутовао у Бенингтон, Вермонт, на позив Луенинга да представи своје експерименте.[26] Тамо су њих двојица сарађивали на разним деловима. Луенинг је описао догађај: `Опремљен са слушалицама и флаутом, почео сам да развијам своју прву композицију за снимање касета. Обоје смо били течни импровизатори и медиј је испалио нашу машту.` где нам је `велики број композитора скоро свечано честитао говорећи:` То је то `(` то значи музика будућности `). Ворд је брзо стигао у Њујорк. Оливер Данијел је позвао двојицу да `продуцирају групу кратких композиција за октобарски концерт под покровитељством Америчког удружења композитора и емитовања музике, у Музеју модерне уметности у Њујорку. Оклевајући, сложили смо се ... Хенри Кавил нам је ставио свој дом и студио у Вудстоку, на располагање. Крајем септембра 1952. године, путујућа лабораторија стигла је у дневну собу Ушачевски у Њујорку, где смо на крају завршили композиције.[27] Два месеца касније, 28. октобра, Владимир Ушачевски и Ото Луенинг представили су први концерт у САД. Концерт је укључивао Луенингову фантазију у свемиру (1952) - `импресионистички виртуозни комад” користећи манипулисане снимке флауте - и Лов Спид (1952), `егзотичну композицију која је ушла у флауту далеко испод свог природног домета.` Оба дела су настала у дому Хенри Ковела у Вудстоку, НИ. После неколико концерата изазваних сензацијом у Њујорку, Ушачевски и Луенинг су позвани на директан пренос НБЦ-овог Данашњег схов-а како би обавили демонстрацију интервјуа - први телевизијски електроакустички перформанс. Луенинг је описао догађај: `Ја сам импровизовао неке [флауте] секвенце за касетофон. Ушачевски их је тада и тамо ставио кроз електронске трансформације.` 1954. је уочио појаву онога што би се сада сматрало аутентичним електричним и акустичким композицијама - акустична инструментација увећана / праћена снимцима манипулисаног или електронски генерисаног звука.[27] Средином до краја 1950-их[уреди | уреди извор] Први дигитални компјутер у Аустралији, приказан у Мелбурн музеју Године 1954. Стокхаизен је компоновао први електронски комад који је објављен као партитура. Године 1955. почело се појављивати више експерименталних и електронских студија. Значајна је била израда студија у НХК у Токију, чији су оснивачи Тоширо Маиузуми, и студио Филипс, Холандија, који је прешао на Универзитет у Утрехту као Институт за сонологију 1960. године. Први компјутер на свету који је пуштао музику био је ЦСИРАЦ, који су дизајнирали и изградили Тревор Пеарси и Мастон Берд. Математичар Геоф Хил програмирао је ЦСИРАЦ да свира популарне музичке мелодије од почетка 1950-их. Године 1951. јавно је пуштао пуковника Боги Марч, о којем не постоје никакви познати снимци, само прецизна реконструкција. Међутим, ЦСИРАЦ је играо стандардни репертоар и није коришћен за проширење музичког мишљења или композиционе праксе. ЦСИРАЦ никада није снимљен, али музика је била прецизно реконструисана. Најстарији познати снимци компјутерски генерисане музике играли су компјутер Феранти Марк 1, комерцијална верзија беби машине са Универзитета у Манчестеру у јесен 1951. Музички програм је написао Кристофер Стрејчи.[27][28] Уживо електронска музика[уреди | уреди извор] Жива електронска музика Жива електроника (или електроакустична импровизација) је облик експерименталне импровизоване музике која се развила као одговор на ригидност композиције засноване на звуку за фиксне медије као што су музички концерти, рана електронска музика заснована на студију и компјутерска музика. Музичка импровизација често игра велику улогу у извођењу ове музике. У Европи 1964. Карлхајнц Стокшаузен саставио је Микропхоние И за там-там, ручне микрофоне, филтере и потенциометре, и Миктур за оркестар, четири генератора синусног вала и четири модулатора прстена. Године 1965. компоновао је Микропхоние II за хор, Хамонд оргуље и прстенасте модулаторе. 1966-67, Рид Гхазала је открио и почео да подучава `савијање кола` - примену креативног кратког споја, процес случајног кратког споја, стварање експерименталних електронских инструмената, истраживање звучних елемената углавном тембре и са мање гледања на смолу или ритам, и под утицајем алеаторског музичког концепта Јохна Цагеа.[29] Успон плесне музике[уреди | уреди извор] Електронска плесна музика Тренд је настављен до данашњих дана са модерним ноћним клубовима широм света који редовно играју електронску плесну музику (ЕДМ). Данас, електронска плесна музика има радио станице, сајтове, и публикације попут Микмага посвећеног искључиво жанру. Штавише, жанр је нашао комерцијални и културни значај у САД и Северној Америци, захваљујући дивље популарном великом кућном простору / ЕДМ звуку који је инкорпориран у америчку поп музику и порасту комерцијалних раве великих размера као што су Туморовленд (фестивал) и Ултра Мјузик Фестивал.[29]

Italija i restauracija veličanstvenog kratera kneževsko blago Narodnog muzeja autori/ke kataloga izložbe: Tatjana Cvjetićanin, Staša Babić, Vera Krstić, Aleksandar Palavestra Izdavač: Narodni muzej, Beograd 2011. Mek povez sa klapnom, 198 strana, ilustrovana, 24cm Vrlo dobro očuvana Delovi zbirke Kneževsko blago koja potiče iz VI i početka V v.p.n.e. U okviru izložbe centralno mesto zauzima veličanstveni krater koji se posle tri godine vratio iz Italije, gde je grupa italijanskih restauratora i konzervatora radila na njegovoj konzervaciji. Izložba je prvo prikazana u Palati Kvirinale u Rimu i Palati Monte di Pieta u Padovi. Krater potiče iz Trebeništa - Makedonija i pripada zbirci grčkih starina Narodnog muzeja. Sam krater je od bronze i potiče iz starijeg gvozdenog doba. Predstavlja redak primer predmeta od metala iz VI v.p.n.e. U njemu se čuvalo vino a svakako najveća specifičnost je tronožac na kome je postavljen, koji ga oplemenjuje, i izuzetna ornamentika, bogato dekorisana, minucioznim, čitim detaljima. I1

Samsung galaxy J3 2017 Staklo touch screen -a Crno belo gold Mogućnost porudžbine bilo kog dela. Garancija na kvalitet. Proizvod dolazi u vakum pakovanju. Radim i ugradnju stakla telefone i tablete za detalje oko cene me kontaktirajte SMS ViBER. Postoji mogućnost porudžbine bilo kog dela za sve mobilne telefone. U ponudi i druga stakla za mobilne telefone htc , nokia (lumia. . Microsoft )sony (e, m, z)samsung (duos , core , a modelu, s3, s4, s5 , J3 2016 2017, J5 2016 2017, J7 2016 2017), lg, huawei , presigio, tesla , meizu, doge, thc, kao i svi kinezi. Staklo, staklo, staklo, touch screen, touch screen, touch screen, tac skrin, tac skin, tac skrin, ekran, ekran, ekran, polupan, polupano, razbijeno, osteceno, napuklo, naprslo, polomljeno , tablet, telefon posiljke saljem iskljucivo post expresom za sve nedoumice kontakt. . . Moze i licno preuzimanje u Beogradu TC Medakovic 3 okretnica trolejbusa 29 i Bus 18. Kontakt Igor

Samsung Galaxy J7 2016 J710 Staklo touch screena black dostupno 12 kom..na stanju Garancija na kvalitet. Proizvod dolazi u vakum pakovanju. Radim i ugradnju stakla telefone i tablete za detalje oko cene me kontaktirajte SMS ViBER. Postoji mogućnost porudžbine bilo kog dela za sve mobilne telefone. U ponudi i druga stakla za mobilne telefone htc , nokia (lumia. . Microsoft )sony (e, m, z)samsung (duos , core , a modelu, s3, s4, s5 , J3 2016 2017, J5 2016 2017, J7 2016 2017), lg, huawei , presigio, tesla , meizu, doge, thc, kao i svi kinezi. Staklo, staklo, staklo, touch screen, touch screen, touch screen, tac skrin, tac skin, tac skrin, ekran, ekran, ekran, polupan, polupano, razbijeno, osteceno, napuklo, naprslo, polomljeno , tablet, telefon posiljke saljem iskljucivo post expresom za sve nedoumice kontakt. . . Moze i licno preuzimanje u Beogradu TC Medakovic 3 okretnica trolejbusa 29 i Bus 18. Kontakt Igor