PHILIPS 65PUS8118/12 Smart TV 65'' 4K Ultra HD DVB-T2 Ekran Dijagonala ekrana 165,1 cm (65") Tip visoke definicije (HD) 4K Ultra HD Rezolucije ekrana 3840 x 2160 piksela Tehnologija ekrana LED Oblik ekrana Ravni Podržani video-režimi 576p, 720p Podržane rezolucije 640 x 480 (VGA), 1920 x 1080 (HD 1080), 2560 x 1440, 3840 x 2160 Frekvencija prirodnog osveženja 60 Hz Podržane stope osveženja ekrana 24 Hz, 25 Hz, 30 Hz, 50 Hz, 60 Hz Dijagonala ekrana 164 cm Smart funkcije Smart TV Internet TV Screen mirroring, prikaz ekrana telefona na televizoru Hybrid Broadcast Broadband TV (HbbTV) Aplikacije za video-snimke Amazon Prime Video, Netflix, YouTube Video Tip tjunera Digitalno Sistem formata digitalnog signala DVB-C, DVB-S, DVB-S2, DVB-T, DVB-T2, DVB-T2 HD Podržani video-formati AVC, AVI, H.264, HEVC/H.265, MKV, MPEG1, MPEG2, MPEG4, VP9 Audio Broj zvučnika 2 RMS snaga 20 W Ugrađeni zvučni rekorderi Dolby Atmos, Dolby Digital Tehnologije audio dekodiranja Dolby MS12 Ekvilajzer Zvučni režimi AI Sound Enhanced Audio Return Channel (eARC) Priključci / Slotovi Broj HDMI portova 3 Broj Ethernet LAN (RJ-45) portova 1 Broj USB 2.0 portova 2 Izlazi za slušalice 1 Common interface Plus (CI+) Audio Return Channel (ARC) HDCP Optički digital audio izlaz 1 Dodatne funkcije Kontrola glasom Elektronsko pretraživanje programa (EPG) Period programiranja 8 dana OSD ekran Slika bez zvuka (za radio) ECO režim Automatsko isključivanje Firmver se može nadograditi Firmver nadogradiv preko Čarobnjak za automatsko ažuriranje, Mreže, USB Radi sa asistencijom Amazon Alexa Radi sa Google Assistant-om Fizičke karakteristike Širina (sa postoljem )1450 mm Dubina (sa postoljem) 300 mm Visina (sa postoljem) 905 mm Težina (sa postoljem) 20,6 kg Širina (bez stalka) 1450 mm Dužina (bez stalka) 85 mm Visina (bez stalka) 846 mm Težina (bez stalka) 20,3 kg Širina stalka 80,6 cm Dubina postolja 30 cm Boja proizvoda Hrom VESA standard za montažu interfejsa 300 x 300 mm Tip postolja Postolje sa nožicama Boja postolja Hrom Garancija 2 godine

PHILIPS 55PUS7608/12 Smart 4K Ultra HD DVB-T2 Ekran Dijagonala ekrana 139 cm (55") Tip visoke definicije (HD)4K Ultra HD Rezolucije ekrana 3840 x 2160 piksela Tehnologija ekrana LED Oblik ekrana Ravni Izvorni odnos širina/visina 16:9 Podržani video-režimi 720p, 576p Podržane rezolucije 3840 x 2160, 2560 x 1440, 640 x 480 (VGA), 1920 x 1080 (HD 1080) Frekvencija prirodnog osveženja 60 Hz Podržane stope osveženja ekrana 24 Hz, 25 Hz, 30 Hz, 50 Hz, 60 Hz Smart funkcije Smart TV Internet TV Screen mirroring, prikaz ekrana telefona na televizoru Hybrid Broadcast Broadband TV (HbbTV) Aplikacije za video-snimke Amazon Prime Video, Netflix, YouTube Video Tip tjunera Analogni i digitalni Sistem formata analognog signala PAL, SECAM Sistem formata digitalnog signala DVB-C, DVB-S, DVB-S2, DVB-T, DVB-T2, DVB-T2 HD Audio Broj zvučnika 2 RMS snaga 20 W Ugrađeni zvučni rekorderi Dolby Digital, Dolby Atmos Tehnologije audio dekodiranja Dolby MS12 Ekvilajzer Enhanced Audio Return Channel (eARC) Priključci / Slotovi Broj HDMI portova 3 Broj Ethernet LAN (RJ-45) portova 1 Broj USB 2.0 portova 2 Zajednički interfejs Common interface Plus (CI+) HDMI verzija 2.3 Audio Return Channel (ARC) HDCP Optički digital audio izlaz 1 Broj RF portova 2 Tip RF konektora F, IEC Dodatne funkcije Kontrola glasom Elektronsko pretraživanje programa (EPG) Period programiranja 8 dana Slika bez zvuka (za radio) ECO režim Automatsko isključivanje Tajmer za uključivanje/isključivanje Firmver se može nadograditi Firmver nadogradiv preko Čarobnjak za automatsko ažuriranje, Mreže, USB Radi sa asistencijom Amazon Alexa Radi sa Google Assistant-om Fizičke karakteristike Širina uređaja 1227,0 mm Visina uređaja 720,0 mm Dubina uređaja 87,5 mm Težina proizvoda 10,6 kg Širina uređaja (sa postoljem) 1227.0 mm Visina uređaja (sa postoljem) 740.0 mm Dubina uređaja (sa postoljem) 260.0 mm Težina proizvoda ( sa postoljem) 10.7 kg Širina postolja 810.0 mm Visina stalka 20.0 mm Dubina postolja 260.0 mm Rastojanje između 2 postolja 810.0 mm Kompatibilan za montiranje na zid 200 x 100 mm Garancija 2 godine

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Radomir Lakušić (rođen 6. marta 1933. u Donjoj Ržanici u Beranama, 16. kolovoza 2005. u Sarajevu) bio je jugoslavenski ili crnogorski botaničar, biogeograf i biljni sociolog, čiji je rad posebno subalpska i alpska visokogorska vegetacija jugoistočnih Dinarida u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori included. Radomir Lakušić je bio profesor na univerzitetima u Sarajevu i Banja Luci. Njegova botanička skraćenica za autora je `Lakušić`. Lakušić završio osnovnu školu sa osam godina u Donjoj Rzanica. Godine 1953. je završio srednju školu u Beranama. Iste godine je upisao na Biološkom fakultetu Univerziteta u Sarajevu u biologiji, gde je 1958. diplomirao On je pisao endemskih dinarskih-vrsta roda Vulfenia njegova teza. 11. mart, 1960, imenovan je kao asistent na Fakultetu za biologiju Sarajevu. 1963 i 1964 je bio da se specijalizuju u Josias Braun-Blankuet na Univerzitetu u Monpeljeu u stanici Internationale de Geobotanikue MEDITERRANEENNE i Alpine ( `Sigma`). Njegova doktorska teza, pod rukovodstvom Violotije Blečić, profesor biologije na Univerzitetu u Beogradu, na temama alpske vegetacije Bjelasice (Nacionalni park Biogradska gora) u Crnoj Gori je bio početak Lakušićs dalje raditi na visoki planinski biljnih zajednica centralne Sudostdinariden (Maglić Volujak, Bioc, Durmitor , Bjelasica). Godine 1965. postao je profesor biljaka ekologije i fitogeografija, 1970 prof. Do 1995. Lakušić je ostao na Univerzitetu u Sarajevu, ali je napustio svoju naučnu radno mesto zbog rata, lošim uslovima života i rada u Nachkriegssarajevo i njegovim zbog svog srpskog porekla ne zahtevaju kretanju na kojima osoblje neuausrichtenden Univerzitet u Sarajevu. Bez drugde dobiti visoku stručnu sastanak, preselio se u rodnoj Crnoj Gori, radio kao konsultant za pitanja životne sredine u savezu Crne Gore životne sredine do penzionisanja 1998th Pored toga, bio je zaposlen na Univerzitetu u Banjoj Luci, gdje je predavao biljaka ekologiju i -Geographi. Najšire prihvaćen naučni rad više od 300 radova bio je sinteza visoke planinske vegetacije jugoistočnih Dinarida, objavljena na njemačkom jeziku. [2] Šira ekološki zainteresovana javnost postala je autorstvom jednog od knjiga `Priroda Jugoslavije` visokim planinskim biljkama (Planinske biljke, 1984. i 1990.), kao i ekološki udžbenik Ekologija Biljaka. I. - Idioekologija (1989), poznato. Monografija Lakušić je 1973. godine napisala rodu Edraianthus, za što je ukazao na neke nove vrste. Posebno, rod Edraianthus, za koji je postavio nezakonito ime roda `Visiania`, bio je i njegov kasniji interes.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rikna malkice ostecena u dnu, nista strasno. Sve ostalo uredno! Sebični gen pripada malom broju literarnih dela koja imaju nesvakidašnju moć da promene svoje čitaoce. Nakon iščitavanja ove uzbudljive knjige bićete zadivljeni elegancijom pogleda na svet iz perspektive gena. Kada je Ričard Dokins 1976. godine objavio svoje prvo delo i naslovio ga Sebični gen, talasanju i polemikama u naučnoj i široj javnosti nije bilo kraja. Da li je moguće da geni koji umeju samo da prave sopstvene kopije, drugim rečima – `sebični` su, budu osnova za moralno, nesebično ili altruističko ponašanje koje je odlika ne samo ljudske vrste? Ukoliko se naša priroda može opisati genetikom, onda se to uklapa u širu sliku teorije evolucije, pa ni poreklo morala više ne moramo tražiti u natprirodnom Tvorcu koji je čoveka stvorio prema svom liku. Zapanjujuće je to da Dokins u godinama koje su sledile nije bio izložen samo napadima teologa. Mnogi naučnici takođe nisu mogli da prihvate ideje kojima je on bio privržen, razrađujući u svojoj knjizi teorijske postavke Edvarda Osborna Vilsona, tvorca sociobiologije. Dokins je postao i nepomirljivi protivnik ekstremnih levičara, jer po Marksu društvo ima ključnu ulogu u formiranju svesti pojedinca. Ričard Dokins je istrajno branio stanovište da koncept sebičnog gena nikako nije opravdanje za sebično i nemoralno ponašanje, već da civilizovani čovek ima tu privilegiju da se upozna i izbori sa `diktatom` vlastitih gena. Gradeći veličanstvenu intelektualnu građevinu sa izvanrednom snagom objašnjavanja, Dokins je uspeo da načela izložena u Sebičnom genu približi velikom broju ljudi. Život kakvim ga opisuje Ričard Dokins u svojoj prvoj knjizi, čudesan je i uzbudljiv, zasnovan na jednostavnim postulatima hemije i biologije koje sebični geni pretvaraju u naša htenja, težnje, instinkte, porive, strahove. To što najdublja i najsuptilnija osećanja imaju svoju biološku osnovu, ne čini ih manje vrednim. Ako su dobrota, požrtvovanje, vrlina, želja da pomognemo, utemeljeni u našim genima, ako se te osobine ili njihovi antipodi mogu objasniti na racionalan način, nauka je odnela još jednu pobedu, a radost saznanja je poklon koji nam Dokins nesebično daruje. Sebični gen se posle 30 godina ponovo pojavljuje na srpskom jeziku, u izdanju `Heliksa` (prevod Jelena Stakić). Sa dva potpuno nova poglavlja, novim predgovorom i napomenama, Sebični gen je pred novim generacijama čitalaca. Ova knjiga je nezaobilazna literatura za sve radoznale umove koji žele da proniknu u tanane niti najvećih filozofskih pitanja. Istina je ponekad tako očigledna i lepa. Klinton Ričard Dokins (engl. Clinton Richard Dawkins; Najrobi, 26. mart 1941) je britanski etolog, evolutivni biolog i naučno-popularni pisac. Profesor je na Oksfordskom univerzitetu i šef katedre za razumevanje nauke u javnosti. Dokins je poznati ateista, pokrovitelj britanskog Humanističkog Udruženja, pristalica pokreta Brajts i poznat je po svojoj kritici kreacionizma i inteligentnog dizajna. U svojoj knjizi 1986. godine, Slepi časovničar, tvrdi protiv časovničara u analogiji, argument za postojanje natprirodnog stvaraoca na osnovu složenosti živih organizama. Umesto toga, on opisuje evolucione procese kao analogne slepom časovničaru. Dokins je prvi put došao do izražaja sa svojim knjigom Sebičan gen (The Selfish Gene), kojom je popularizovao mišljenje gena u centru evolucije i uveo termin mem. Od tada je napisao nekoliko knjiga popularne nauke, i čini redovne televizijske i radio nastupa, uglavnom raspravlja o ovim temama. U svojoj knjizi 2006. Zabluda o Bogu (The God Delusion), Dokins tvrdi da je natprirodni tvorac gotovo sigurno ne postoji i da je religije- `fiksno pogrešno verovanje`. Od januara 2010. godine, verzija na engleskom jeziku je prodata u više od dva miliona primeraka i prevedena je na na 31 jezika, uključujući i srpski. Dokins je osnovao Ričard Dokins fondacija za nauku i razum, da bi promovisao učenje evolucije i da se suprotstave onima koji se zalažu za programe u učionici protiv evolucije. [1][2] Biografija Bil Mar i Dokins nakon Marovog govora Ričard Dokins rođen je u Najrobiju 1941. godine. Studirao je u Oksfordu, a nakon diplomiranja radio je na projektima Nika Tinbergena, koji je za svoj rad na području etiologije zajedno s Konradom Lorencom 1973. godine dobio Nobelovu nagradu. Krajem šezdesetih godina asistent je na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju. Godine 1970, vratio se u Oksford, a 1995. postao je redovni profesor na katedri za javno razumevanje nauke. Godine 1987, dobio je nagradu za literaturu Kraljevskog društva i nagradu Los Anđeles tajmsa za knjigu Slepi časovničar. Iste godine dobio je i nagradu za najbolji televizijski naučni program i scenario. Godine 1989, primio je srebrnu medalju Londonskog zoološkoga društva, 1990. nagradu Kraljevskoga društva Majkl Faradej, 1994. nagradu Nakajama za društvene nauke, a 1995. počasne doktorate univerziteta Sent Endruz i Kanbera. Godine 1997, postao je član kraljevskog društva za literaturu i dobio međunarodnu nagradu Kosmos. 2021. izjavio je da bi Katalin Kariko po njegovom mišljenju trebalo da dobije Nobelovu nagradu za svoj rad.

OPIS Features : 1.DVB-T2/C compatible, supports MPEG4 2. Compatible with 480i/480P/576i/576p/720p/1,080i/1080P video formats 3. Sunplus 1509c chipset solution 4. Fully compliant with DVB-T1, DVB-T2 standard 5. Supports HDMI 1.4 (1080P) 6. Auto and manually scan all available TV and radio channels,Parental guidance locking 7. Auto/manual program search, multi-language supported 8. Supports MPEG-1, MPEG-2, MPEG-4 and H.264 decoder (up to 1,920 x 1,080 pixels) 9. Advanced audio processor supporting Dolby Digital 10. USB2.0 host support upgrade, PVR, time shifting and media play with U-Flash or HDD 11. Supports HDMI output, scart output, coaxial, RF in and output 12.Powerful and highly effective 7days EPG function Tuner : *Input Frequency: VHF 174~230 MHZ, UFH 470~ 862 MHZ *RF input level: -78~20 dBm *RF Bandwidth: 7MHZ and 8MHZ *Signal input: IEC-type female *QPSK, 16QAM,64QAM, 256QAM *FEC: 1/2, 2/3, 3/4, 4/5, 5/6 CHIP: GX6701 Multimedia format : *Decoder format: MPEG 4 AVC/H.264 HP@L4MPEG2 [email protected] *Output format:480i/480p/567i/567p/720i/720p/1080p/1080i *Output port: HDMI,AV/Scart(optional) *Decoder fomat: MPEG-1(layer 1&2&3),WMA.AC3,AAC *Audio output: Coaxial, L/R(AV or Scart) Power : *Maximum power consumption:< 10w *Standby power: <1w Hardware Interface : *Indicators: Power, signal lock *IR Receiver: 38KHZ *LED Display *HDMI 1.4 *Loop through output: IEC- type, connector,single tuner *Coaxial output *USB2.0 *RF in & out *Scart Output Packing : One Color box include: 1* DVB-T2/C HD Receiver Mini Scart 1* 12V Power adapter 1* Remote Controler 1* User Manual 1* Hdmi kabl DVB-T2 digitalni zemaljski prijemnik MPEG2/4, Full HD (1080p), FTA, brza i jednostavna instalacija, Media player (MKV, AVI, MPG, MP4, MP3, JPEG), podrška za titlove, programski vodić EPG, višejezični meni, snimanje na USB, reprodukcija sa USB-a, upgrade software-a preko USB-a, automatsko/manualno pretraživanje kanala, metalno kućište. Konekcije: RF ulaz / izlaz, HDMI izlaz, USB port, AV - SCART izlaz. YouTube preko wifi antene (WNP-UA150P-01)

PHILIPS 65OLED818/12 Smart OLED TV 65'' 4K Ultra HD DVB-T2 Google TV Ekran Dijagonala ekrana 165,1 cm (65") Tip visoke definicije (HD )4K Ultra HD Rezolucije ekrana 3840 x 2160 piksela Tehnologija ekrana OLED Oblik ekrana Ravni Izvorni odnos širina/visina 16:9 Frekvencija prirodnog osveženja 120 Hz Dijagonala ekrana 164 cm Smart funkcije Smart TV Internet TV Operativni sistem Android Screen mirroring, prikaz ekrana telefona na televizoru Hybrid Broadcast Broadband TV (HbbTV) Pametni režim iRežiser, IMAX Enhanced Aplikacije za video-snimke Amazon Prime Video, Apple TV, BBC iPlayer, Disney+, Netflix, YouTube Aplikacije za muziku Spotify, YouTube Music Video Tip tjunera Analogni i digitalni Sistem formata digitalnog signala DVB-C, DVB-S, DVB-S2, DVB-T, DVB-T2, DVB-T2 HD Audio Broj zvučnika 2 RMS snaga 70 W Izlazni audio kanal i2.1 kanali Ugrađeni sabvufer RMS snaga subwoofer-a 30 W Ugrađeni zvučni rekorderi DTS, Dolby Atmos, Dolby Digital Tehnologije audio dekodiranja DTS:X Automatsko izjednačavanje jačine zvuka Enhanced Audio Return Channel (eARC) Priključci / Slotovi Broj HDMI portova 4 Broj Ethernet LAN (RJ-45) portova 1 Broj USB 2.0 portova 3 Izlazi za slušalice 1 Zajednički interfejs HDMI verzija 2.1 Audio Return Channel (ARC) HDCP Optički digital audio izlaz 1 Kontrola potrošačke elektronike (CEC) EasyLink 220V priključak Dodatne funkcije Tip kontrolera Bežični Kontrola glasom Elektronsko pretraživanje programa (EPG) Period programiranja 8 dana OSD ekran Slika bez zvuka (za radio) ECO režim Tajmer za spavanje Tajmer za uključivanje/isključivanje Radi sa asistencijom Amazon Alexa Radi sa Google Assistant-om Fizičke karakteristike Boja proizvoda Crna VESA standard za montažu interfejsa 300 x 300 mm Ambijentalno osvetljenje Indikator jačine signala Tip postolja Središnji stalak Boja postolja Crna Širina (sa postoljem) 1444 mm Dubina (sa postoljem) 280 mm Visina (sa postoljem) 896 mm Težina (sa postoljem) 26,8 kg Širina (bez stalka) 1444 mm Dužina (bez stalka) 68 mm Visina (bez stalka) 831 mm Težina (bez stalka) 22,9 kg Širina stalka 55 cm Dubina postolja 28 cm Garancija 2 + 3 godine Uz standardnu dvogodišnju garanciju dobijate produženu garanciju još 3 godine. Ova promocija se odnosi na sve UHD modele televizora do 31.12.2023. Uz registraciju na sajtu https://tvpromotion.eu/rs/

PHILIPS 70PUS8118/12 Smart TV 70'' 4K Ultra HD DVB-T2 Ekran Dijagonala ekrana 177,8 cm (70") Tip visoke definicije (HD) 4K Ultra HD Rezolucije ekrana 3840 x 2160 piksela Tehnologija ekrana LED Oblik ekrana Ravni Izvorni odnos širina/visina 16:9 Pozadinsko LED svetlo Podržani video-režimi 576p, 720p, 1080p, 2160p Podržane rezolucije 640 x 480 (VGA), 1280 x 720 (HD 720), 1920 x 1080 (HD 1080), 2560 x 1440, 3840 x 2160 Frekvencija prirodnog osveženja 60 Hz Dijagonala ekrana 177 cm Smart funkcije Smart TV Internet TV Screen mirroring, prikaz ekrana telefona na televizoru Hybrid Broadcast Broadband TV (HbbTV) Aplikacije za video-snimke Amazon Prime Video, Netflix, YouTube Video Tip tjunera Analogni i digitalni Sistem formata digitalnog signala DVB-C, DVB-S, DVB-S2, DVB-T, DVB-T2, DVB-T2 HD Automatska pretraga kanala Audio Broj zvučnika 2 RMS snaga 20 W Izlazni audio kanali 2.0 kanali Ugrađeni zvučni rekorderi Dolby Atmos, Dolby Digital Tehnologije audio dekodiranja Dolby MS12 Ekvilajzer Enhanced Audio Return Channel (eARC) Priključci / Slotovi Broj HDMI portova 3 Broj Ethernet LAN (RJ-45) portova 1 Broj USB 2.0 portova 2 Izlazi za slušalice 1 Common interface Plus (CI+) HDMI verzija 2.1 Audio Return Channel (ARC) HDCP Optički digital audio izlaz 1 Broj RF portova 2 Kontrola potrošačke elektronike (CEC) EasyLink 220V priključak Dodatne funkcije Kontrola glasom Elektronsko pretraživanje programa (EPG) Period programiranja 8 dana OSD ekran Slika bez zvuka (za radio) ECO režim Automatsko isključivanje Tajmer za uključivanje/isključivanje Radi sa asistencijom Amazon Alexa Radi sa Google Assistant-om Fizičke karakteristike Boja proizvoda Hrom VESA standard za montažu interfejsa 300 x 300 mm Ambijentalno osvetljenje Indikator jačine signala Tip postolja Postolje sa nožicama Boja postolja Hrom Širina (sa postoljem) 1572 mm Dubina (sa postoljem) 339 mm Visina (sa postoljem) 948 mm Širina (bez stalka) 1572 mm Dužina (bez stalka )83 mm Visina (bez stalka) 890 mm Širina stalka 80,8 cm Dubina postolja 33,9 cm Garancija 2 + 3 godine Uz standardnu dvogodišnju garanciju dobijate produženu garanciju još 3 godine. Ova promocija se odnosi na sve UHD modele televizora do 31.12.2023. Uz registraciju na sajtu https://tvpromotion.eu/rs/

PHILIPS 70PUS8118/12 Smart TV 70'' 4K Ultra HD DVB-T2 Ekran Dijagonala ekrana 177,8 cm (70") Tip visoke definicije (HD) 4K Ultra HD Rezolucije ekrana 3840 x 2160 piksela Tehnologija ekrana LED Oblik ekrana Ravni Izvorni odnos širina/visina 16:9 Pozadinsko LED svetlo Podržani video-režimi 576p, 720p, 1080p, 2160p Podržane rezolucije 640 x 480 (VGA), 1280 x 720 (HD 720), 1920 x 1080 (HD 1080), 2560 x 1440, 3840 x 2160 Frekvencija prirodnog osveženja 60 Hz Dijagonala ekrana 177 cm Smart funkcije Smart TV Internet TV Screen mirroring, prikaz ekrana telefona na televizoru Hybrid Broadcast Broadband TV (HbbTV) Aplikacije za video-snimke Amazon Prime Video, Netflix, YouTube Video Tip tjunera Analogni i digitalni Sistem formata digitalnog signala DVB-C, DVB-S, DVB-S2, DVB-T, DVB-T2, DVB-T2 HD Automatska pretraga kanala Audio Broj zvučnika 2 RMS snaga 20 W Izlazni audio kanali 2.0 kanali Ugrađeni zvučni rekorderi Dolby Atmos, Dolby Digital Tehnologije audio dekodiranja Dolby MS12 Ekvilajzer Enhanced Audio Return Channel (eARC) Priključci / Slotovi Broj HDMI portova 3 Broj Ethernet LAN (RJ-45) portova 1 Broj USB 2.0 portova 2 Izlazi za slušalice 1 Common interface Plus (CI+) HDMI verzija 2.1 Audio Return Channel (ARC) HDCP Optički digital audio izlaz 1 Broj RF portova 2 Kontrola potrošačke elektronike (CEC) EasyLink 220V priključak Dodatne funkcije Kontrola glasom Elektronsko pretraživanje programa (EPG) Period programiranja 8 dana OSD ekran Slika bez zvuka (za radio) ECO režim Automatsko isključivanje Tajmer za uključivanje/isključivanje Radi sa asistencijom Amazon Alexa Radi sa Google Assistant-om Fizičke karakteristike Boja proizvoda Hrom VESA standard za montažu interfejsa 300 x 300 mm Ambijentalno osvetljenje Indikator jačine signala Tip postolja Postolje sa nožicama Boja postolja Hrom Širina (sa postoljem) 1572 mm Dubina (sa postoljem) 339 mm Visina (sa postoljem) 948 mm Širina (bez stalka) 1572 mm Dužina (bez stalka )83 mm Visina (bez stalka) 890 mm Širina stalka 80,8 cm Dubina postolja 33,9 cm Garancija 2 + 3 godine Uz standardnu dvogodišnju garanciju dobijate produženu garanciju još 3 godine. Ova promocija se odnosi na sve UHD modele televizora do 31.12.2023. Uz registraciju na sajtu https://tvpromotion.eu/rs/

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zvonko Marić (Bujanovac, 2. novembar 1931 — Beograd, 18. oktobar 2006) bio je srpski fizičar i akademik. Biografija Rođen je kao drugo od troje dece Blagoja i Nadežde Marić. Njegov mlađi brat je bio lekar Predrag Marić.[1] Osnovnu školu i gimnaziju je završuo u Leskovcu. Studirao je fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Diplomirao je 1955. godine. Zvanje doktora nauka stekao je 1960. godine, odbranivši tezu „Disperzija svetlosti na atomskim jezgrima“. Posle Drugog svetskog rata bio je jedan od prvih 15 doktora nauka iz oblasti fizike na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu [2] i jedan od pionira razvoja fizike u Beogradu. Nakon diplomiranja zaposlio u Institutu za nuklearne nauke u Vinči, gde je radio u laboratoriji za teorijsku fiziku. Nepunih godinu dana po dolasku u Vinču, Marić je upućen na specijalizaciju u Institutu za teorijsku fiziku u Kopenhagenu, u Danskoj, gde je proveo dve godine baveći se teorijom molekularnih modela. Po povratku sa studijskog usavršavanja i odbrane doktorske teze, u je Vinči rukovodio laboratorijom za teorijsku fiziku. Godine 1961. prvi studenti fizike upisuju se na Univerzitet u Novom Sadu. U tom periodu je sa još nekoliko kolega organizovao specijalističke studije. Istovremeno se bavio i pedagoškim radom na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, gde je držao kurseve na redovnoj i postdiplomskoj nastavi. U Institut za fiziku prešao je 1972. godine Kao profesor po pozivu, predavao je u Institutu za nuklearnu fiziku „Orsej“ u Francuskoj. U više navrata boravio je i u Evropskom centru za nuklearna istraživanja CERN u Ženevi i u Institutu za nuklearne nauke u Dubni, u Sovjetskom Savezu. Svojim referatima je učestvovao na više naučnih i stručnih skupova u zemlji i svetu. Njegova naučna delatnost posvećena je nuklearnoj, atomskoj i molekularnoj fizici, kao i problemima zasnivanja kvantne mehanike i statističke fizike. Objavio je više naučnih radova - i na srpskom i na stranim jezicima. Za svoj rad dobio je više priznanja. Redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1991. godine. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

PHILIPS 65OLED818/12 Smart OLED TV 65'' 4K Ultra HD DVB-T2 Google TV Ekran Dijagonala ekrana 165,1 cm (65") Tip visoke definicije (HD )4K Ultra HD Rezolucije ekrana 3840 x 2160 piksela Tehnologija ekrana OLED Oblik ekrana Ravni Izvorni odnos širina/visina 16:9 Frekvencija prirodnog osveženja 120 Hz Dijagonala ekrana 164 cm Smart funkcije Smart TV Internet TV Operativni sistem Android Screen mirroring, prikaz ekrana telefona na televizoru Hybrid Broadcast Broadband TV (HbbTV) Pametni režim iRežiser, IMAX Enhanced Aplikacije za video-snimke Amazon Prime Video, Apple TV, BBC iPlayer, Disney+, Netflix, YouTube Aplikacije za muziku Spotify, YouTube Music Video Tip tjunera Analogni i digitalni Sistem formata digitalnog signala DVB-C, DVB-S, DVB-S2, DVB-T, DVB-T2, DVB-T2 HD Audio Broj zvučnika 2 RMS snaga 70 W Izlazni audio kanal i2.1 kanali Ugrađeni sabvufer RMS snaga subwoofer-a 30 W Ugrađeni zvučni rekorderi DTS, Dolby Atmos, Dolby Digital Tehnologije audio dekodiranja DTS:X Automatsko izjednačavanje jačine zvuka Enhanced Audio Return Channel (eARC) Priključci / Slotovi Broj HDMI portova 4 Broj Ethernet LAN (RJ-45) portova 1 Broj USB 2.0 portova 3 Izlazi za slušalice 1 Zajednički interfejs HDMI verzija 2.1 Audio Return Channel (ARC) HDCP Optički digital audio izlaz 1 Kontrola potrošačke elektronike (CEC) EasyLink 220V priključak Dodatne funkcije Tip kontrolera Bežični Kontrola glasom Elektronsko pretraživanje programa (EPG) Period programiranja 8 dana OSD ekran Slika bez zvuka (za radio) ECO režim Tajmer za spavanje Tajmer za uključivanje/isključivanje Radi sa asistencijom Amazon Alexa Radi sa Google Assistant-om Fizičke karakteristike Boja proizvoda Crna VESA standard za montažu interfejsa 300 x 300 mm Ambijentalno osvetljenje Indikator jačine signala Tip postolja Središnji stalak Boja postolja Crna Širina (sa postoljem) 1444 mm Dubina (sa postoljem) 280 mm Visina (sa postoljem) 896 mm Težina (sa postoljem) 26,8 kg Širina (bez stalka) 1444 mm Dužina (bez stalka) 68 mm Visina (bez stalka) 831 mm Težina (bez stalka) 22,9 kg Širina stalka 55 cm Dubina postolja 28 cm Garancija 2 + 3 godine Uz standardnu dvogodišnju garanciju dobijate produženu garanciju još 3 godine. Ova promocija se odnosi na sve UHD modele televizora do 31.12.2023. Uz registraciju na sajtu https://tvpromotion.eu/rs/

PHILIPS 43PUS7608/12 Smart TV 43'' 4K Ultra HD DVB-T2 Ekran Dijagonala ekrana 109,2 cm (43") Tip visoke definicije (HD) 4K Ultra HD Rezolucije ekrana 3840 x 2160 piksela Tehnologija ekrana LED Oblik ekrana Ravni Podržani video-režimi 576p, 720p Podržane rezolucije 640 x 480 (VGA), 1920 x 1080 (HD 1080), 2560 x 1440, 3840 x 2160 Frekvencija prirodnog osveženja 60 Hz Podržane stope osveženja ekrana 24 Hz, 25 Hz, 30 Hz, 50 Hz, 60 Hz Dijagonala ekrana 108 cm Smart funkcije Smart TV Internet TV Screen mirroring, prikaz ekrana telefona na televizoru Hybrid Broadcast Broadband TV (HbbTV) Aplikacije za video-snimke Amazon Prime Video, Netflix, YouTube) Video Tip tjunera Analogni i digitalni Sistem formata analognog signala PAL, SECAM Sistem formata digitalnog signala DVB-C, DVB-S, DVB-S2, DVB-T, DVB-T2, DVB-T2 HD Podržani video-formati AVI, HEVC/H.265, MKV, MPEG1, MPEG2, MPEG4, VP9 Audio Broj zvučnika 2 RMS snaga 20 W Ugrađeni zvučni rekorderi Dolby Atmos, Dolby Digital Tehnologije audio dekodiranja Dolby MS12 Ekvilajzer Enhanced Audio Return Channel (eARC Priključci / Slotovi Broj HDMI portova 3 Broj Ethernet LAN (RJ-45) portova 1 Broj USB 2.0 portova 2 Zajednički interfejs Common interface Plus (CI+) HDMI verzija 2.1 Audio Return Channel (ARC) HDCP Optički digital audio izlaz 1 Broj RF portova 2 Tip RF konektora F, IEC Kontrola potrošačke elektronike (CEC) EasyLink 220V priključak Dodatne funkcije Kontrola glasom Elektronsko pretraživanje programa (EPG) Period programiranja 8 dana Slika bez zvuka (za radio) ECO režim Tajmer za uključivanje/isključivanje Firmver se može nadograditi Firmver nadogradiv preko Čarobnjak za automatsko ažuriranje, Mreže, USB Radi sa asistencijom Amazon Alexa Radi sa Google Assistant-om Fizičke karakteristike Širina (sa postoljem) 958 mm Dubina (sa postoljem) 223 mm Visina (sa postoljem) 587 mm Težina (sa postoljem) 6,8 kg Širina (bez stalka) 958 mm Dužina (bez stalka) 87 mm Visina (bez stalka) 567 mm Težina (bez stalka) 6,7 kg Širina stalka 79,5 cm Dubina postolja 29,9 cm Boja proizvoda Antracit, Sivo VESA standard za montažu interfejsa 200 x 100 mm Tip postolja Postolje sa nožicama Boja postolja Sivo Garancija 24 meseca

PHILIPS 43PUS7608/12 Smart TV 43'' 4K Ultra HD DVB-T2 Ekran Dijagonala ekrana 109,2 cm (43") Tip visoke definicije (HD) 4K Ultra HD Rezolucije ekrana 3840 x 2160 piksela Tehnologija ekrana LED Oblik ekrana Ravni Podržani video-režimi 576p, 720p Podržane rezolucije 640 x 480 (VGA), 1920 x 1080 (HD 1080), 2560 x 1440, 3840 x 2160 Frekvencija prirodnog osveženja 60 Hz Podržane stope osveženja ekrana 24 Hz, 25 Hz, 30 Hz, 50 Hz, 60 Hz Dijagonala ekrana 108 cm Smart funkcije Smart TV Internet TV Screen mirroring, prikaz ekrana telefona na televizoru Hybrid Broadcast Broadband TV (HbbTV) Aplikacije za video-snimke Amazon Prime Video, Netflix, YouTube) Video Tip tjunera Analogni i digitalni Sistem formata analognog signala PAL, SECAM Sistem formata digitalnog signala DVB-C, DVB-S, DVB-S2, DVB-T, DVB-T2, DVB-T2 HD Podržani video-formati AVI, HEVC/H.265, MKV, MPEG1, MPEG2, MPEG4, VP9 Audio Broj zvučnika 2 RMS snaga 20 W Ugrađeni zvučni rekorderi Dolby Atmos, Dolby Digital Tehnologije audio dekodiranja Dolby MS12 Ekvilajzer Enhanced Audio Return Channel (eARC Priključci / Slotovi Broj HDMI portova 3 Broj Ethernet LAN (RJ-45) portova 1 Broj USB 2.0 portova 2 Zajednički interfejs Common interface Plus (CI+) HDMI verzija 2.1 Audio Return Channel (ARC) HDCP Optički digital audio izlaz 1 Broj RF portova 2 Tip RF konektora F, IEC Kontrola potrošačke elektronike (CEC) EasyLink 220V priključak Dodatne funkcije Kontrola glasom Elektronsko pretraživanje programa (EPG) Period programiranja 8 dana Slika bez zvuka (za radio) ECO režim Tajmer za uključivanje/isključivanje Firmver se može nadograditi Firmver nadogradiv preko Čarobnjak za automatsko ažuriranje, Mreže, USB Radi sa asistencijom Amazon Alexa Radi sa Google Assistant-om Fizičke karakteristike Širina (sa postoljem) 958 mm Dubina (sa postoljem) 223 mm Visina (sa postoljem) 587 mm Težina (sa postoljem) 6,8 kg Širina (bez stalka) 958 mm Dužina (bez stalka) 87 mm Visina (bez stalka) 567 mm Težina (bez stalka) 6,7 kg Širina stalka 79,5 cm Dubina postolja 29,9 cm Boja proizvoda Antracit, Sivo VESA standard za montažu interfejsa 200 x 100 mm Tip postolja Postolje sa nožicama Boja postolja Sivo Garancija 24 meseca

S BOX Pneumatska radna ploča S-BOX DS-802 Pneumatska Radna ploča DS-802 PNEUMATSKA STONA RADNA STANICA DS 802 - Idealno rešenje za sve koji jako dugo sede u kancelarijama. Lako podesite visinu i radite "sa nogu". Ultra-tanak profil za uštedu radnog prostora i lako skladištenje, 12 Visina podešavanja: za optimalnu visinu gledanja, Neklizajući silikonski jastučići: štite postojeću radnu površinu od ogrebotina, Kvalitetna MDF ploča: ima visoku otpornost na udar Model: DS 802 Dimenzije radne površine: 795 x 540 mm Debljina radne površine: 15 mm Visina: 37 - 407 mm Podešavanje visine: Ručno Nosivost: 10 kg Instalacija: Postaviti na sto Materijal: Plastika, MDF, Melamin, Čelik, Aluminijum Boja: Crna Dimenzije (mm): 795 x 540 x 37 - 407 Zagarantovana sva prava po Zakonu o zaštiti potrošača. Tačan podatak o uvozniku i zemlji porekla je naveden na deklaraciji proizvoda.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Milutin Milanković (Dalj, 28. maj 1879 — Beograd, 12. decembar 1958) bio je srpski matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, građevinski inženjer, doktor tehničkih nauka, kao i popularizator nauke i fizičar. Vanredni profesor primenjene matematike bio je od 1909. do 1920. godine (osim 1914—1918), dok je kao redovni profesor nebeske mehanike radio od 1920. do 1955. (osim 1941—1945) na Univerzitetu u Beogradu. Bio je dekan Filozofskog fakulteta školske 1926/27, pionir u raketnom inženjerstvu, potpredsednik SANU u tri mandata počev od 1948, direktor Astronomske opservatorije u Beogradu od 1948. do 1951, član i reosnivač Komisije 7 za nebesku mehaniku Međunarodne astronomske unije od 1948. do 1953. itd. Milanković je dao dva fundamentalna doprinosa nauci. Prvi doprinos je „Kanon osunčavanja Zemlje” koji karakteriše sve planete Sunčevog sistema. Drugi doprinos je teorijsko objašnjenje Zemljinih dugotrajnih klimatskih promena uzrokovanih astronomskim promenama njenog položaja u odnosu na Sunce; danas poznato kao Milankovićevi ciklusi. Ovo objašnjava pojavu ledenih doba tokom geološke prošlosti Zemlje, kao i klimatske promene na Zemlji koje se mogu očekivati u budućnosti. Milutin Milanković je osnovao planetarnu klimatologiju izračunavanjem temperaturskih uslova u gornjim slojevima Zemljine atmosfere, kao i temperaturske uslove na planetama unutrašnjeg Sunčevog sistema (Merkuru, Veneri i Marsu), te Zemljinom prirodnom satelitu — Mesecu. Pored toga, Milanković se u geofizici smatra koautorom teorije tektonskih ploča, i to sa svojim radom Pomeranje Zemljinih obrtnih polova. Milanković je kao autor ili koautor registrovao osam patenata, koje je u periodu 1905—1933. podnosio u različitim državama. Tokom profesorske karijere ostao je veran svom prvom životnom pozivu — građevinarstvu, pa je radio kao konstruktor, statičar i supervizor na celom nizu građevinskih objekata od armiranog betona širom Jugoslavije. Tako je i većina patenata vezana za ovu oblast. Detinjstvo Rodna kuća Milutina Milankovića u Dalju Milutin Milanković je rođen u selu Dalj, na desnoj obali Dunava, u Austrougarskom carstvu. Milutin i njegova sestra bliznakinja Milena, bili su najstariji od sedmoro dece.[1] Njihov otac Milan bio je imućan zemljoradnik i trgovac kao i lokalni političar, ali je umro mlad — kada je Milutinu bilo svega 8 godina.[2] Milankovići su bila stara i ugledna porodica u kojoj je i ranije bilo znamenitih ličnosti. Među njima, Milutin je u svojim Uspomenama (autobiografija) posebno govorio o Urošu Milankoviću (1780—1849), lokalnom prosvetitelju, prirodnom filozofu i realisti koji se borio protiv sujevernih stavova seljaka i konzervativnih lokalnih plemića, te imao zapažene rasprave na nemačkom i srpskom jeziku objavljene u delima Organizam sveta, Organizam vasione, Prosveta čoveka, Zastava slobode i pravde i Ogledalo istine. Umro je 1849. godine za vreme građanskog rata u Austrijskom carstvu. Milutinova trojica braće umrla su od tuberkuloze još kao deca. Nakon očeve smrti, majka Jelisaveta (devojačko Maučević), baka i ujak Vasilije Vasa Maučević, tada su se starali o deci. Međutim, staranje o Milutinu je preuzeo — u najvećoj meri — njegov ujak Vasa, koji ga je tokom većeg dela života pomagao i savetovao.[3] Obrazovanje Osnovna škola Zbog osetljivog zdravlja, Milutin je stekao osnovno obrazovanje kod kuće, učeći od guvernanti i privatnih učitelja.[3] U desetoj godini (početkom oktobra 1889), preselio se u obližnji Osijek kod drugog ujaka, Paje Maučevića, gde je po prvi put pošao u javnu školu. Srednja škola Dvanaestogodišnji Milutin Milanković u đačkim danima (cca 1890. godine) U Milutinovo vreme postojale su dve vrste gimnazija: klasična i realna gimnazija. Realna gimnazija je pripremala učenike za studije tehnike i poljoprivrede, pa je tako Milutin 1889. godine započeo svoje srednjoškolsko obrazovanje u Realnoj gimnaziji u Osijeku.[4] Kada je krenuo u javnu školu, uvideo je nedostatke koje je imalo njegovo dotadašnje privatno obrazovanje. Ostala deca su bila bolja od njega u čitanju, pisanju i računanju. Međutim, Milutin je ubrzo sustigao vršnjake i postao najbolji učenik. Svedočanstvo o završenoj realnoj gimnaziji dobio je 29. maja 1896. godine. Posle završetka gimnazije i položenog maturskog ispita, Milanković je sa grupom maturanata otputovao na đački izlet u Srbiju. Tada je pored Beograda posetio i druga mesta širom Srbije, a jedan deo puta od Kragujevca do Stalaća prešao je pešice.[5] Studije Milutin se dugo premišljao šta da upiše u Beču. Presudan uticaj je imao njegov profesor matematike na osječkoj realci, Vladimir Verićak.[6] U početku je želeo da studira elektrotehniku, ali tog odseka na Visokoj tehničkoj školi u Beču nije bilo. Zato se na nagovor profesora Verićaka Milutin na kraju opredelio za studiranje građevine.[7] Oktobra 1896. godine, u 17. godini, Milutin odlazi na studije u Beč koje uspešno završava 1902. godine, s najboljim ocenama. Milutin je kasnije o svojim studijama u Uspomenama napisao: „Profesor Emanuel Čuber nas je učio matematici... Svaka njegova rečenica bila je majstorsko delo stroge logike, bez ijedne suvišne reči, bez ijedne omaške.”[8] Nakon odsluženog obaveznog vojnog roka, Milutin pozajmljuje novac od ujaka Vase kako bi nastavio školovanje na doktorskim studijama. On se tada usmerio na rešavanje jednog veoma složenog i tada aktuelnog pitanja iz domena primene statičkih metoda na konstrukciji modularnih armiranobetonskih mostova.[9] Doktorski ispit Milanković je položio u 25. godini, 12. decembra 1904. na Visokoj tehničkoj školi u Beču, i to raspravom pod nazivom Teorija linija pritiska (nem. Beitrag zur Theorie der Druck-kurven).[10] Doktorat je položio pred komisijom u kojoj su bila četiri člana: Johan Brik (predsednik komisije), Ludvig fon Tetmajer (rektor), Jozef Finger (profesor racionalne mehanike) i Emanuel Čuber.[11] Srednje doba Građevinski inženjer Milutin Milanković kao student u Beču Početkom 1905. godine, na osnovu preporuke, Milanković je primljen u poznatu bečku građevinsku firmu barona Adolfa Pitela, gde je ubrzo zauzeo jedno od glavnih mesta u konstruktivnom birou.[12] Milankovićevo radno mesto se sastojalo u obavljanju najsloženijih proračuna statičke prirode kada je trebalo konstruisati nove objekte od armiranog betona. U to vreme, armirani beton bio je relativno nov građevinski materijal koji se počeo naglo koristiti u svim oblastima građevine. Milanković je jedan od prvih stručnjaka koji je u građevinarstvo uveo matematičko modelovanje, napustivši dotadašnji geometrijski (grafički) metod projektovanja. Nakon manje od godinu dana po zaposlenju, Milanković se našao pred problemom projektovanja velikog magacina i fabričke hale od armiranog betona. Složenost tih projekata sastojala se u tome što nisu postojale matematičke formule na osnovu kojih bi se mogle odrediti dimenzije armaturnih greda i nosećih ploča. Tada je Milanković, uveren u svoju doktorsku tezu odnosno u validnost opšte teorije elastičnosti, strpljivo radio na proračunavanju koje će objaviti u stručnom časopisu i patentirati pod nazivom Prilog teoriji armiranobetonskih nosača. Drugi rad na istu temu a na osnovu novih rezultata objavio je 1906. godine. Rezultat je bio posebno vidljiv na projektu armiranobetonskog akvedukta za hidrocentralu u Sebešu, u Erdelju, koji je uradio na početku svoje inženjerske karijere. Tokom pet godina koliko je proveo u bečkom preduzeću, Milanković je osim sebeškog akvedukta radio na sledećim objektima: projektovao je akvedukt u Semeringu i Pitenu, mostove u Kranju, Banhildi i Išli, zatim beogradske kanalizacije, te Krupovu fabriku metala u Berdorfu. Ostvario je šest odobrenih i štampanih patenata od velikog teorijskog i praktičnog značaja čime je stekao slavu istaknutog izumitelja, kao i finansijsku dobit. Milanković je radio kao građevinski inženjer u Beču sve do 1. oktobra 1909. godine, kada je prihvatio poziv za vanrednog profesora Beogradskog univerziteta — na Katedri primenjene matematike, u sklopu koje su bile racionalna i nebeska mehanika, kao i teorijska fizika.[13] Iako je imao veoma značajne radove koji su se ticali armiranog betona, mladi Milanković je ipak bio odlučio da se posveti fundamentalnim istraživanjima. 1910. godine postao je državljanin Kraljevine Srbije. Milankovićeva plata vanrednog profesora bila je deset puta manja od one koju je imao kao inženjer u Beču; stoga je nastavio da honorarno radi statičke proračune u građevinarstvu i kada se preselio u Srbiju. Milanković je prihvatio poziv svog školskog druga sa bečke Tehnike i vlasnika građevinske firme Petra Putnika da od armiranog betona izradi projekat mostova u rasponu od 30 m na stenovitim obalama na budućoj trasi pruge Niš—Knjaževac, u dolini Timoka. Milanković, kome se ova ideja veoma dopala, brzo je izradio statički proračun za sve mostove, a upravo njegovo rešenje bilo je glavni razlog da Srpske državne železnice — SDŽ dodele posao preduzeću Petra Putnika, koji je ubrzo započeo radove (1912. godine). Kao rezervni oficir, učestvovao je u Balkanskim ratovima. Bio je na dužnosti referenta za stranu korespondenciju u Štabu Dunavske divizije prvog poziva, a potom u Presbirou Vrhovne komande.[14] Osunčavanje planeta Kapetan-Mišino zdanje (levo) iz 1938. (u to doba, Filozofski fakultet, danas Rektorat BU; u zgradi pored bio je smešten „Novi univerzitet”, danas Filološki fakultet), u kome je profesor Milanković od 1909. do 1955. imao radni kabinet Milanković se od 1911. godine počeo zanimati za klimatologiju. Proučavajući naučne radove savremenog klimatologa Julijusa fon Hana, Milanković je uočio značajno pitanje koje će postati jedno od glavnih oblasti njegovog naučnog istraživanja: misterija ledenog doba. Ideju o mogućem uticaju astronomskih faktora na klimatske promene prvi put je u obzir uzeo astronom Džon Heršel (1792—1871); kasnije, ideju je utemeljio geolog Lujs Agaši (1807—1873). Uporedo s tim, bilo je još nekoliko pokušaja da se objasne klimatske promene uzrokovane astronomskim silama (najznačajnija od njih je teorija koju je postavio Džejms Krol 1870-ih).[15][16] Milanković je takođe proučavao radove Žozefa Ademara i Džejmsa Krola, čije su pionirske teorije o astronomskom poreklu ledenog doba zvanično odbačene od njihovih savremenika. U to doba, klimatolozi i geolozi imali su preovlađujući stav da ledeno doba nastaje pod uticajem okeana-vulkana. Iako su imali pouzdane geološke podatke o prostiranju glacijacije na Alpima, klimatolozi i geolozi ipak nisu mogli da otkriju osnovne uzroke, pogotovo zbog toga što su promenljive vrednosti osunčavanja na Zemlji tokom prethodnih doba bile van domašaja ovih nauka.[17] Međutim, Milanković je odlučio da prati njihov put i pokuša ispravno da izračuna magnitude takvih promena. On je tražio rešenje ovog složenog problema u oblasti sferne geometrije, nebeske mehanike i teorijske fizike. Počeo je da radi na proučavanjima 1912. godine, i to nakon što je uočio da je: „... meteorologija ništa drugo nego prikupljanje brojnih empirijskih nalaza, većinom numeričkih podataka sa korišćenjem fizike u tragovima da se one objasne... Napredna matematika nema ulogu u ovoj nauci...” Njegov prvi rad egzaktno opisuje sadašnju klimu na Zemlji i kako Sunčevi zraci određuju temperaturu na površini Zemlje nakon prolaska kroz atmosferu. Prvi rad na ovu temu štampao je pod nazivom Prilog teoriji matematske klime u Beogradu, 5. aprila 1912. godine.[18] Njegov sledeći rad na istu temu objavljen je pod nazivom O rasporedu sunčeve radijacije na površini Zemlje, 5. juna 1913. godine.[19] Ispravno je izračunao intenzitet osunčavanja i unapredio matematičku teoriju opisujući klimatske zone, odnosno izvršio je proračun osunčavanja za pojedine uporednike od polutara (0°) do Zemljinih obrtnih polova (90°).[20] Njegov glavni cilj je bila izgradnja jedne integralne matematičke teorije koja će povezati toplotne uslove na planetama s njihovim kretanjem oko Sunca. Milanković je o tome napisao: „... takva teorija će biti sposobna da nas odvede više od samog direktnog posmatranja, ne samo u vasioni, već i u vremenu... Biće moguće rekonstruisati Zemljinu klimu i njeno predviđanje, ali daće nam i prve pouzdane podatke o klimatskim uslovima na drugim planetama.” Nakon toga, počeo je da traži matematički model kosmičkog mehanizma kako bi objasnio Zemljinu klimatsku i geološku prošlost. Objavio je rad na tu temu 1914. godine, pod nazivom O pitanju astronomskih teorija ledenih doba. Međutim, kosmički mehanizam nije bio lak problem i Milankoviću će trebati više od dve decenije za usavršavanje ove teorije. U isto vreme izbila je Julska kriza između Austrougarske i Srbije, koja će dovesti do Velikog rata. Milanković se 14. juna 1914. godine oženio sa Hristinom Topuzović, rodom iz Šapca, nakon čega odlaze na svadbeno putovanje u njegovo rodno selo Dalj. Kako je u to vreme bio državljanin Srbije sa kojom je Austrougarska u ratnom stanju, Milanković je uhapšen. Zatvoren je u jednu staru žandarmerijsku kasarnu, a potom prebačen u logor Nežider na Balatonskom jezeru. Opisao je svoj prvi dan u zatvoru sledećim rečima: „ Iza mene su se zatvorila teška gvozdena vrata... Sedoh na krevet, obazrah se oko sebe i počeh da mislim o svom novom društvenom položaju... U mom ručnom koferu koji sam poneo sa sobom nalazili su se moji već štampani ili tek započeti radovi o mome kosmičkom problemu; tu je bilo i čiste hartije. Počeh da prelistavam te spise, uzeh u ruke svoje verno pero, stadoh da pišem i računam... Posle ponoći se obazrah po sobici, zapitah se de se nalazim. Izgledala mi je kao prenoćište na mome putovanju po vasioni. ” Tabela srednjih godišnjih temperatura Marsa objavljena u Milankovićevom delu Ispitivanje planete Mars 1916. godine; ova tabela je kasnije, 1920. godine, publikovana za svetsku naučnu javnost u Parizu; ovim radom, Milanković je teorijskim putem ukazao na izuzetno surove klimatske prilike koje onemogućavaju postojanje vode u tečnom stanju na ovoj planeti Njegova supruga Hristina je otišla u Beč kako bi razgovarala sa Emanuelom Čuberom, koji je bio njegov mentor i dobar prijatelj. Koristeći društvene veze, profesor Čuber je izdejstvovao Milankovićevo oslobađanje iz logora i dozvolu da Milanković zarobljeništvo provede u Budimpešti s pravom na rad. Nakon šest meseci provedenih u logoru, Milanković je decembra 1914. godine stigao u Budimpeštu, gde je bio u obavezi da se javlja u policijsku stanicu jednom nedeljno. Ubrzo nakon dolaska, Milanković se sreo sa direktorom biblioteke Mađarske akademije nauke, Kolomanom fon Silijem, koji je kao matematičar oberučke prihvatio Milankovića i omogućio mu da nesmetano radi kako u biblioteci tako i u Centralnom meteorološkom institutu. Milanković je proveo u Budimpešti četiri godine, skoro ceo rat. Nastavio je veoma studiozno raditi na teoriji klima. Koristeći matematički metod radio je na proučavanju sadašnjih klima planeta unutrašnjeg Sunčevog sistema. 1916. godine objavio je rad pod nazivom Ispitivanje klime planete Mars.[21][22] Milanković je izračunao da je prosečna temperatura u donjim slojevima Marsove atmosfere −45 °C (−49 °F) i prosečna temperatura tla −17 °C (1 °F). Takođe je zaključio sledeće: „Ova velika razlika između temperature tla i donjeg sloja atmosfere nije neočekivana. Velika prozirnost Marsove atmosfere za Sunčeve zrake čini da je Marsova klima veoma slična visinskoj klimi naše Zemlje, koja se takođe odlikuje visokom temperaturama tla, a niskim temperaturama vazduha.” Danas se pouzdano zna da je prosečna temperatura tla −55 °C (−67 °F),[23] ali da se temperature tla i vazduha generalno razlikuju.[24] U svakom slučaju, Milanković je teorijski dokazao da Mars ima veoma ekstremnu klimu.[25] Pored razmatranja Marsa, Milutin Milanković se bavio i klimatskim uslovima koji vladaju na Merkuru i na Veneri. Posebno su značajni proračuni temperaturnih uslova na Mesecu. Milanković je znao da jedan dan na Mesecu traje 15 zemaljskih dana, te da toliko iznosi i dužina noći. Potom je izračunao da temperatura tla na dnevnoj strani Meseca u podne dostiže +100,5 °C. Takođe, izračunao je da temperatura tokom ranog jutra na Mesecu — tačnije, pre pojave Sunca nad horizontom — iznosi −58 °C. Danas se pouzdano zna da dnevna temperatura na Mesečevoj površini dostiže +108 °C, a noćna pada i do −153 °C. U Pešti se 1915. godine rodio Milutinov sin Vasilije (1915—2003), koji je umro u Australiji i od koga Milanković ima dvoje unuka i praunuke.[26] Nakon rata, Milanković se sa porodicom vratio u Beograd, 19. marta 1919. godine. Nastavio je karijeru na Univerzitetu; izabran je za redovnog profesora nebeske mehanike na Filozofskom fakultetu, a Ukaz o postavljenju potpisan je 29. septembra 1919. godine. Milanković je od 1912. do 1917. godine objavio sedam naučnih radova o matematičkoj teoriji klime, kako za Zemlju tako i za druge planete. Formulisao je precizan numerički klimatološki model s kapacitetom za rekonstrukciju prošlosti kao i za predviđanje budućnosti, te je ustanovio astronomsku teoriju klime kao generalnu matematičku teoriju osunčavanja. Kada su najvažniji problemi u teoriji bili rešeni i osnove za budući rad postavljene, Milanković je završio knjigu koja je 1920. godine objavljena u Parizu na francuskom jeziku, pod nazivom Matematička teorija toplotnog fenomena uzrokovana sunčevim zračenjem (franc. Théorie mathématique des phénomènes thermiques produits par la radiation solaire). Ubrzo nakon objavljivanja, meteorolozi su ovaj rad prepoznali kao značajan doprinos proučavanju sadašnjih klimatskih uslova. Egzaktni radovi Levisa Frija Ričardsona iz 1922. godine, kao i Vilhelma Bjerknesa iz 1924. godine, predstavljaju temelj i pionirske radove iz kojih će se razviti savremena numerička prognoza vremena. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka Milanković je izabran 1920. godine. O brzini svetlosti Milanković je objavio dva rada o relativnosti. Prvi rad „O teoriji Majkelsonovog eksperimenta` publikovao je 1912. godine. Radio je istraživanja o ovoj teoriji i 1924. godine. U stvari, njegovi radovi bili su o specijalnoj teoriji relativnosti i oba rada na temu Majkelsonovog eksperimenta (sada poznatom kao Majkelson—Morlijev eksperiment) koji je dao snažan dokaz protiv teorije etra. U svetlu Majkelsonovog eksperimenta diskutovao je o validnosti drugog postulata Specijalne teorije relativnosti, da je brzina svetlosti ista u svim referentnim sistemima.[27] Do svoje smrti, ostao je ubeđen da brzina svetlosti u kosmičkim prostorima ne može biti konstantna.[28] Zanimljivo da se na prelazu iz 20. u 21. vek u nauci sve više navodi pojam varijabilna (promenljiva) brzina svetlosti.[29] Revizija julijanskog kalendara Milutin Milanković je 1923. godine predložio reformu julijanskog kalendara. Suština njegovog predloga je da su prestupne sve godine deljive sa 4, ne uključujući sekularne godine osim ako pri deljenju sa 900 daju ostatak ili 200 ili 600 (2000, 2400, 2900, 3300, 3800... su sekularne ali ipak prestupne). Prema gregorijanskom kalendaru, prestupne godine su sve one koje su deljive sa 4 ne uključujući sekularne godine osim ako pri deljenju sa 400 daju ostatak 0 (400, 800, 1200, 1600, 2000, 2400, 2800, 3200, 3600, 4000... su sekularne ali ipak prestupne). U maju 1923. godine, Pravoslavna crkva je u načelu prihvatila kalendar;[30][31] uklonjena je razlika od 13 dana (1—13. oktobar 1923) nastala od Nikejskog sabora do 20. veka, a takođe brojne crkve su usvojile izmenjeni algoritam prestupnih godina. Datumi Uskrsa i srodnih praznika i dalje bi se obračunavali po obrascu julijanskog kalendara. U to vreme, Milanković je izražavao sumnju da period obrtanja Zemlje možda nije konstantan; međutim, ovo je bilo nemoguće dokazati i potvrditi sve do pojave kvarcnih i atomskih časovnika.[32] Varijacije u periodu obrtanja Zemlje su glavni uzrok netačnosti kako gregorijanskog tako i revidiranog julijanskog (Milankovićevog) kalendara kada se posmatraju ogromni vremenski rasponi....

Prirodne organske materije u vodi Božo Dalmacija 6804*02-2023 - problem kvalitetnog vodosnabdevanja Božo Dalmacija,Ivana Ivančev-Tumbas autor-i izdasnje: PMF Novi Sad 2002.g ISBN 86-7031-033-36 Tvrd povez,latinica, 301.strana,ilustrovana, format: 24 cm, težina 800.grama stanje: nekorišteno - novo✔️ Sve veći zahtevi za kvalitetnom vodom uslovljavaju sve češće preispitivanje normi kvaliteta vode za piće. U želji da se bude najbolji, prihvataju se norme koje se u praksi ne mogu dostići, prvenstveno zbog (za sada) lošeg materijalnog položaja našeg društva. Svakako, da se kvalitet voda mora dovesti na nivo koji neće ugrožavati zdravlje stanovništva, ali se mora raditi i na dragim poljima kao što je informisanje javnosti. Maksimalnim mobilisanjem svih potencijala našeg društva može se postići cilj i sa manje raspoloživih sredstava. Da bi se postigao taj cilj neophodno je sticati novo znanje i iskustvo, jer u sadašnjoj ekonomskoj krizi našeg društva nemamo mogućnosti da pravimo greške u planiranju optimalnog sistema za vodosnabdevanje.

Opis proizvoda: • Ambilight funkcija - LED svetla oko ivica televizora svetle i menjaju boje u skladu sa onim što se prikazuje na ekranu. • Izuzetno oštra slika sa živopisnim bojama - kompatibilan je sa svim glavnim HDR formatima poput HDR10, HDR10+ i Dolby Vision. • Bioskopski kvalitet zvuka zahvaljujući Dolby Atmos tehnologiji. • Podržava Google pomoćnika i Amazon Alexa. • Dobar je za gaming - VRR i postavka malog kašnjenja koja se aktivira automatski prilikom uključivanja konzole. Dijagonala ekrana: 55" (139.7 cm) Rezolucija: 4K Ultra HD 3840 x 2160p Tip televizora: LED Tip osvetljenja: Direct LED Smart TV: Da Operativni sistem: Smart TV Osvežavanje: 60 Hz High Dynamic Range (HDR): Da Bluetooth: Da LAN priključak: Da Wi-Fi: Wi-Fi (ugrađen) Ambilight tehnologija: Da Ugao gledanja (H°/V°): 178°/178° Boja: Siva HDMI priključak: 3 USB 2.0 priključak: 2 Smart TV mogućnosti: Funkcije: • HbbTV • SimplyShare • Preslikavanje ekrana • Google pomoćnik • Amazon Alexa Aplikacije: • Youtube • Netflix • Prime Video • Philips prodavnica HDR: HDR10 HDR10+ HLG Dolby Vision Zakrivljeni ekran: Ne Vrsta digitalnog tjunera: DVB-T/T2/T2-HD/C/S/S2 Zvuk: Izlazna snaga zvučnika: 20 W (2 x 10 W) Dolby Digital MS12 V2.5 A.I. Sound Clear Dialogue Dolby Atmos Dolby Bass Enhancement Dolby Volume Leveler Noćni režim A.I. EQ Formati reprodukcije: Audio formati: AAC, MP3, WAV, WMA (od v2 do v9.2), WMA-PRO (v9 i v10), FLAC Video formati: AVI, MKV, H264/MPEG-4 AVC, MPEG-1, MPEG-2, MPEG-4, VP9, HEVC (H.265), AV1 Formati slike: JPEG, BMP, GIF, PNG, HEIF Procesor za sliku: Pixel Precise Ultra HD eARC: Da Opis bežične veze: Wi-Fi 802.11ac, 2x2, dva opsega ARC: Da Ostali priključci: CI+ Satelitski priključak Digitalni optički audio izlaz Izlaz za slušalice Dodatne funkcije: Automatski tajmer za isključivanje Isključivanje ekrana (za radio) Teletekst Ambilight funkcije: Prilagođava se boji zida Longe režim Režim za igre Ambilight muzika AmbiSleep Gaming: ALLM HDMI VRR Dimenzije bez postolja: ŠxVxD: 123.1 x 72.2 x 8.2 cm Procesor: Dual Core Dimenzije sa postoljem: ŠxVxD: 123.1 x 78 x 25.8 cm Masa bez postolja: 14.6 kg Masa sa postoljem: 14.9 kg VESA dimenzije: 200 x 300 Dodatno: Širina postolja: 72.9 cm Visina stalka: 7 cm Dubina postolja: 25.8 cm Obim isporuke: Televizor Daljinski upravljač 2 x baterija AAA Stalak za sto Kabl za napajanje Pakovanje: Dimenzije pakovanja (ŠxVxD): 136 x 84 x 16 cm Masa pakovanja: 17.5 kg Prava potrošača: Zakonska saobraznost 2 godine EAN: 8718863037249

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Astronomska teorija klimatskih promena i druge rasprave Milutin Milanković Milutin Milanković( Dalj 1879-1958., Beograd), uz Nikolu Teslu, svakako najznačajniji srpski naučnik, dao je dva fundamentalna doprinosa svetskoj nauci. Prvi je „Kanon osunčavanja zemlje“, koji karakteriše sve planete Sunčevog sistema. To je ujedno i jedan od šest tomova ovog dragocenog izdanja Milankovićevih Izabranih dela. Drugi doprinos svetskoj nauci ovog našeg naučnika je njegovo teorijsko objašnjenje zemljinih dugotrajnih klimatskih promena koje je posledica astronomskih promena položaja Zemlje u odnosu na Sunce. Danas se oni i kod nas i u svetu nazivaju Milankovićevi ciklusi Time su objašnjene pojave ledenih doba u prošlosti, ali i klimatske promene koje se mogu očekivati u budućnosti. On je takođe osnovao planetarnu klimatologiju, a svojim delom „Pomeranjem zemljinih polova rotacije“, u oblasti geofizike, smatra se ko-autorom teorije tektonskih ploča. Milutin Milanković je bio matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, građevinski inženjer, doktor tehničkih nauka, redovni profesor nebeske mehanike na Univerzitetu u Beogradu, pionir raketnog inženjerstva, potpredsednik SANU u tri mandata, direktor beogradske Astronomske opservatorije, izuzetan popularizator nauke. U njegovu čast, po jedan krater na Mesecu, kao i na Marsu nose ime Milutina Milankovića. Njegovo ime nosi i i jedan asteroid. Evropsko geofizičko društvo od 1993. godine kao posebno svoje priznanje dodeljuje medalju koja takođe nosi ime Milutina Milankovića. Ovo Zavodovo izdanje Izabranih dela predstavlja izuzetnu priliku da se naša javnost upozna sa velikim delom jednog od najznačajnijih Srba svih vremena Milutin Milanković (Dalj, 28. maj 1879 — Beograd, 12. decembar 1958) bio je srpski matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, građevinski inženjer, doktor tehničkih nauka, kao i popularizator nauke i fizičar. Vanredni profesor primenjene matematike bio je od 1909. do 1920. godine (osim 1914—1918), dok je kao redovni profesor nebeske mehanike radio od 1920. do 1955. (osim 1941—1945) na Univerzitetu u Beogradu. Bio je dekan Filozofskog fakulteta školske 1926/27, pionir u raketnom inženjerstvu, potpredsednik SANU u tri mandata počev od 1948, direktor Astronomske opservatorije u Beogradu od 1948. do 1951, član i reosnivač Komisije 7 za nebesku mehaniku Međunarodne astronomske unije od 1948. do 1953. itd. Milanković je dao dva fundamentalna doprinosa nauci. Prvi doprinos je „Kanon osunčavanja Zemlje” koji karakteriše sve planete Sunčevog sistema. Drugi doprinos je teorijsko objašnjenje Zemljinih dugotrajnih klimatskih promena uzrokovanih astronomskim promenama njenog položaja u odnosu na Sunce; danas poznato kao Milankovićevi ciklusi. Ovo objašnjava pojavu ledenih doba tokom geološke prošlosti Zemlje, kao i klimatske promene na Zemlji koje se mogu očekivati u budućnosti. Milutin Milanković je osnovao planetarnu klimatologiju izračunavanjem temperaturskih uslova u gornjim slojevima Zemljine atmosfere, kao i temperaturske uslove na planetama unutrašnjeg Sunčevog sistema (Merkuru, Veneri i Marsu), te Zemljinom prirodnom satelitu — Mesecu. Pored toga, Milanković se u geofizici smatra koautorom teorije tektonskih ploča, i to sa svojim radom Pomeranje Zemljinih obrtnih polova. Milanković je kao autor ili koautor registrovao osam patenata, koje je u periodu 1905—1933. podnosio u različitim državama. Tokom profesorske karijere ostao je veran svom prvom životnom pozivu — građevinarstvu, pa je radio kao konstruktor, statičar i supervizor na celom nizu građevinskih objekata od armiranog betona širom Jugoslavije. Tako je i većina patenata vezana za ovu oblast. Detinjstvo Rodna kuća Milutina Milankovića u Dalju Milutin Milanković je rođen u selu Dalj, na desnoj obali Dunava, u Austrougarskom carstvu. Milutin i njegova sestra bliznakinja Milena, bili su najstariji od sedmoro dece.[1] Njihov otac Milan bio je imućan zemljoradnik i trgovac kao i lokalni političar, ali je umro mlad — kada je Milutinu bilo svega 8 godina.[2] Milankovići su bila stara i ugledna porodica u kojoj je i ranije bilo znamenitih ličnosti. Među njima, Milutin je u svojim Uspomenama (autobiografija) posebno govorio o Urošu Milankoviću (1780—1849), lokalnom prosvetitelju, prirodnom filozofu i realisti koji se borio protiv sujevernih stavova seljaka i konzervativnih lokalnih plemića, te imao zapažene rasprave na nemačkom i srpskom jeziku objavljene u delima Organizam sveta, Organizam vasione, Prosveta čoveka, Zastava slobode i pravde i Ogledalo istine. Umro je 1849. godine za vreme građanskog rata u Austrijskom carstvu. Milutinova trojica braće umrla su od tuberkuloze još kao deca. Nakon očeve smrti, majka Jelisaveta (devojačko Maučević), baka i ujak Vasilije Vasa Maučević, tada su se starali o deci. Međutim, staranje o Milutinu je preuzeo — u najvećoj meri — njegov ujak Vasa, koji ga je tokom većeg dela života pomagao i savetovao.[3] Obrazovanje Osnovna škola Zbog osetljivog zdravlja, Milutin je stekao osnovno obrazovanje kod kuće, učeći od guvernanti i privatnih učitelja.[3] U desetoj godini (početkom oktobra 1889), preselio se u obližnji Osijek kod drugog ujaka, Paje Maučevića, gde je po prvi put pošao u javnu školu. Srednja škola Dvanaestogodišnji Milutin Milanković u đačkim danima (cca 1890. godine) U Milutinovo vreme postojale su dve vrste gimnazija: klasična i realna gimnazija. Realna gimnazija je pripremala učenike za studije tehnike i poljoprivrede, pa je tako Milutin 1889. godine započeo svoje srednjoškolsko obrazovanje u Realnoj gimnaziji u Osijeku.[4] Kada je krenuo u javnu školu, uvideo je nedostatke koje je imalo njegovo dotadašnje privatno obrazovanje. Ostala deca su bila bolja od njega u čitanju, pisanju i računanju. Međutim, Milutin je ubrzo sustigao vršnjake i postao najbolji učenik. Svedočanstvo o završenoj realnoj gimnaziji dobio je 29. maja 1896. godine. Posle završetka gimnazije i položenog maturskog ispita, Milanković je sa grupom maturanata otputovao na đački izlet u Srbiju. Tada je pored Beograda posetio i druga mesta širom Srbije, a jedan deo puta od Kragujevca do Stalaća prešao je pešice.[5] Studije Milutin se dugo premišljao šta da upiše u Beču. Presudan uticaj je imao njegov profesor matematike na osječkoj realci, Vladimir Verićak.[6] U početku je želeo da studira elektrotehniku, ali tog odseka na Visokoj tehničkoj školi u Beču nije bilo. Zato se na nagovor profesora Verićaka Milutin na kraju opredelio za studiranje građevine.[7] Oktobra 1896. godine, u 17. godini, Milutin odlazi na studije u Beč koje uspešno završava 1902. godine, s najboljim ocenama. Milutin je kasnije o svojim studijama u Uspomenama napisao: „Profesor Emanuel Čuber nas je učio matematici... Svaka njegova rečenica bila je majstorsko delo stroge logike, bez ijedne suvišne reči, bez ijedne omaške.”[8] Nakon odsluženog obaveznog vojnog roka, Milutin pozajmljuje novac od ujaka Vase kako bi nastavio školovanje na doktorskim studijama. On se tada usmerio na rešavanje jednog veoma složenog i tada aktuelnog pitanja iz domena primene statičkih metoda na konstrukciji modularnih armiranobetonskih mostova.[9] Doktorski ispit Milanković je položio u 25. godini, 12. decembra 1904. na Visokoj tehničkoj školi u Beču, i to raspravom pod nazivom Teorija linija pritiska (nem. Beitrag zur Theorie der Druck-kurven).[10] Doktorat je položio pred komisijom u kojoj su bila četiri člana: Johan Brik (predsednik komisije), Ludvig fon Tetmajer (rektor), Jozef Finger (profesor racionalne mehanike) i Emanuel Čuber.[11] Srednje doba Građevinski inženjer Milutin Milanković kao student u Beču Početkom 1905. godine, na osnovu preporuke, Milanković je primljen u poznatu bečku građevinsku firmu barona Adolfa Pitela, gde je ubrzo zauzeo jedno od glavnih mesta u konstruktivnom birou.[12] Milankovićevo radno mesto se sastojalo u obavljanju najsloženijih proračuna statičke prirode kada je trebalo konstruisati nove objekte od armiranog betona. U to vreme, armirani beton bio je relativno nov građevinski materijal koji se počeo naglo koristiti u svim oblastima građevine. Milanković je jedan od prvih stručnjaka koji je u građevinarstvo uveo matematičko modelovanje, napustivši dotadašnji geometrijski (grafički) metod projektovanja. Nakon manje od godinu dana po zaposlenju, Milanković se našao pred problemom projektovanja velikog magacina i fabričke hale od armiranog betona. Složenost tih projekata sastojala se u tome što nisu postojale matematičke formule na osnovu kojih bi se mogle odrediti dimenzije armaturnih greda i nosećih ploča. Tada je Milanković, uveren u svoju doktorsku tezu odnosno u validnost opšte teorije elastičnosti, strpljivo radio na proračunavanju koje će objaviti u stručnom časopisu i patentirati pod nazivom Prilog teoriji armiranobetonskih nosača. Drugi rad na istu temu a na osnovu novih rezultata objavio je 1906. godine. Rezultat je bio posebno vidljiv na projektu armiranobetonskog akvedukta za hidrocentralu u Sebešu, u Erdelju, koji je uradio na početku svoje inženjerske karijere. Tokom pet godina koliko je proveo u bečkom preduzeću, Milanković je osim sebeškog akvedukta radio na sledećim objektima: projektovao je akvedukt u Semeringu i Pitenu, mostove u Kranju, Banhildi i Išli, zatim beogradske kanalizacije, te Krupovu fabriku metala u Berdorfu. Ostvario je šest odobrenih i štampanih patenata od velikog teorijskog i praktičnog značaja čime je stekao slavu istaknutog izumitelja, kao i finansijsku dobit. Milanković je radio kao građevinski inženjer u Beču sve do 1. oktobra 1909. godine, kada je prihvatio poziv za vanrednog profesora Beogradskog univerziteta — na Katedri primenjene matematike, u sklopu koje su bile racionalna i nebeska mehanika, kao i teorijska fizika.[13] Iako je imao veoma značajne radove koji su se ticali armiranog betona, mladi Milanković je ipak bio odlučio da se posveti fundamentalnim istraživanjima. 1910. godine postao je državljanin Kraljevine Srbije. Milankovićeva plata vanrednog profesora bila je deset puta manja od one koju je imao kao inženjer u Beču; stoga je nastavio da honorarno radi statičke proračune u građevinarstvu i kada se preselio u Srbiju. Milanković je prihvatio poziv svog školskog druga sa bečke Tehnike i vlasnika građevinske firme Petra Putnika da od armiranog betona izradi projekat mostova u rasponu od 30 m na stenovitim obalama na budućoj trasi pruge Niš—Knjaževac, u dolini Timoka. Milanković, kome se ova ideja veoma dopala, brzo je izradio statički proračun za sve mostove, a upravo njegovo rešenje bilo je glavni razlog da Srpske državne železnice — SDŽ dodele posao preduzeću Petra Putnika, koji je ubrzo započeo radove (1912. godine). Kao rezervni oficir, učestvovao je u Balkanskim ratovima. Bio je na dužnosti referenta za stranu korespondenciju u Štabu Dunavske divizije prvog poziva, a potom u Presbirou Vrhovne komande.[14] Osunčavanje planeta Kapetan-Mišino zdanje (levo) iz 1938. (u to doba, Filozofski fakultet, danas Rektorat BU; u zgradi pored bio je smešten „Novi univerzitet”, danas Filološki fakultet), u kome je profesor Milanković od 1909. do 1955. imao radni kabinet Milanković se od 1911. godine počeo zanimati za klimatologiju. Proučavajući naučne radove savremenog klimatologa Julijusa fon Hana, Milanković je uočio značajno pitanje koje će postati jedno od glavnih oblasti njegovog naučnog istraživanja: misterija ledenog doba. Ideju o mogućem uticaju astronomskih faktora na klimatske promene prvi put je u obzir uzeo astronom Džon Heršel (1792—1871); kasnije, ideju je utemeljio geolog Lujs Agaši (1807—1873). Uporedo s tim, bilo je još nekoliko pokušaja da se objasne klimatske promene uzrokovane astronomskim silama (najznačajnija od njih je teorija koju je postavio Džejms Krol 1870-ih).[15][16] Milanković je takođe proučavao radove Žozefa Ademara i Džejmsa Krola, čije su pionirske teorije o astronomskom poreklu ledenog doba zvanično odbačene od njihovih savremenika. U to doba, klimatolozi i geolozi imali su preovlađujući stav da ledeno doba nastaje pod uticajem okeana-vulkana. Iako su imali pouzdane geološke podatke o prostiranju glacijacije na Alpima, klimatolozi i geolozi ipak nisu mogli da otkriju osnovne uzroke, pogotovo zbog toga što su promenljive vrednosti osunčavanja na Zemlji tokom prethodnih doba bile van domašaja ovih nauka.[17] Međutim, Milanković je odlučio da prati njihov put i pokuša ispravno da izračuna magnitude takvih promena. On je tražio rešenje ovog složenog problema u oblasti sferne geometrije, nebeske mehanike i teorijske fizike. Počeo je da radi na proučavanjima 1912. godine, i to nakon što je uočio da je: „... meteorologija ništa drugo nego prikupljanje brojnih empirijskih nalaza, većinom numeričkih podataka sa korišćenjem fizike u tragovima da se one objasne... Napredna matematika nema ulogu u ovoj nauci...” Njegov prvi rad egzaktno opisuje sadašnju klimu na Zemlji i kako Sunčevi zraci određuju temperaturu na površini Zemlje nakon prolaska kroz atmosferu. Prvi rad na ovu temu štampao je pod nazivom Prilog teoriji matematske klime u Beogradu, 5. aprila 1912. godine.[18] Njegov sledeći rad na istu temu objavljen je pod nazivom O rasporedu sunčeve radijacije na površini Zemlje, 5. juna 1913. godine.[19] Ispravno je izračunao intenzitet osunčavanja i unapredio matematičku teoriju opisujući klimatske zone, odnosno izvršio je proračun osunčavanja za pojedine uporednike od polutara (0°) do Zemljinih obrtnih polova (90°).[20] Njegov glavni cilj je bila izgradnja jedne integralne matematičke teorije koja će povezati toplotne uslove na planetama s njihovim kretanjem oko Sunca. Milanković je o tome napisao: „... takva teorija će biti sposobna da nas odvede više od samog direktnog posmatranja, ne samo u vasioni, već i u vremenu... Biće moguće rekonstruisati Zemljinu klimu i njeno predviđanje, ali daće nam i prve pouzdane podatke o klimatskim uslovima na drugim planetama.” Nakon toga, počeo je da traži matematički model kosmičkog mehanizma kako bi objasnio Zemljinu klimatsku i geološku prošlost. Objavio je rad na tu temu 1914. godine, pod nazivom O pitanju astronomskih teorija ledenih doba. Međutim, kosmički mehanizam nije bio lak problem i Milankoviću će trebati više od dve decenije za usavršavanje ove teorije. U isto vreme izbila je Julska kriza između Austrougarske i Srbije, koja će dovesti do Velikog rata. Milanković se 14. juna 1914. godine oženio sa Hristinom Topuzović, rodom iz Šapca, nakon čega odlaze na svadbeno putovanje u njegovo rodno selo Dalj. Kako je u to vreme bio državljanin Srbije sa kojom je Austrougarska u ratnom stanju, Milanković je uhapšen. Zatvoren je u jednu staru žandarmerijsku kasarnu, a potom prebačen u logor Nežider na Balatonskom jezeru. Opisao je svoj prvi dan u zatvoru sledećim rečima: „ Iza mene su se zatvorila teška gvozdena vrata... Sedoh na krevet, obazrah se oko sebe i počeh da mislim o svom novom društvenom položaju... U mom ručnom koferu koji sam poneo sa sobom nalazili su se moji već štampani ili tek započeti radovi o mome kosmičkom problemu; tu je bilo i čiste hartije. Počeh da prelistavam te spise, uzeh u ruke svoje verno pero, stadoh da pišem i računam... Posle ponoći se obazrah po sobici, zapitah se de se nalazim. Izgledala mi je kao prenoćište na mome putovanju po vasioni. ” Tabela srednjih godišnjih temperatura Marsa objavljena u Milankovićevom delu Ispitivanje planete Mars 1916. godine; ova tabela je kasnije, 1920. godine, publikovana za svetsku naučnu javnost u Parizu; ovim radom, Milanković je teorijskim putem ukazao na izuzetno surove klimatske prilike koje onemogućavaju postojanje vode u tečnom stanju na ovoj planeti Njegova supruga Hristina je otišla u Beč kako bi razgovarala sa Emanuelom Čuberom, koji je bio njegov mentor i dobar prijatelj. Koristeći društvene veze, profesor Čuber je izdejstvovao Milankovićevo oslobađanje iz logora i dozvolu da Milanković zarobljeništvo provede u Budimpešti s pravom na rad. Nakon šest meseci provedenih u logoru, Milanković je decembra 1914. godine stigao u Budimpeštu, gde je bio u obavezi da se javlja u policijsku stanicu jednom nedeljno. Ubrzo nakon dolaska, Milanković se sreo sa direktorom biblioteke Mađarske akademije nauke, Kolomanom fon Silijem, koji je kao matematičar oberučke prihvatio Milankovića i omogućio mu da nesmetano radi kako u biblioteci tako i u Centralnom meteorološkom institutu. Milanković je proveo u Budimpešti četiri godine, skoro ceo rat. Nastavio je veoma studiozno raditi na teoriji klima. Koristeći matematički metod radio je na proučavanju sadašnjih klima planeta unutrašnjeg Sunčevog sistema. 1916. godine objavio je rad pod nazivom Ispitivanje klime planete Mars.[21][22] Milanković je izračunao da je prosečna temperatura u donjim slojevima Marsove atmosfere −45 °C (−49 °F) i prosečna temperatura tla −17 °C (1 °F). Takođe je zaključio sledeće: „Ova velika razlika između temperature tla i donjeg sloja atmosfere nije neočekivana. Velika prozirnost Marsove atmosfere za Sunčeve zrake čini da je Marsova klima veoma slična visinskoj klimi naše Zemlje, koja se takođe odlikuje visokom temperaturama tla, a niskim temperaturama vazduha.” Danas se pouzdano zna da je prosečna temperatura tla −55 °C (−67 °F),[23] ali da se temperature tla i vazduha generalno razlikuju.[24] U svakom slučaju, Milanković je teorijski dokazao da Mars ima veoma ekstremnu klimu.[25] Pored razmatranja Marsa, Milutin Milanković se bavio i klimatskim uslovima koji vladaju na Merkuru i na Veneri. Posebno su značajni proračuni temperaturnih uslova na Mesecu. Milanković je znao da jedan dan na Mesecu traje 15 zemaljskih dana, te da toliko iznosi i dužina noći. Potom je izračunao da temperatura tla na dnevnoj strani Meseca u podne dostiže +100,5 °C. Takođe, izračunao je da temperatura tokom ranog jutra na Mesecu — tačnije, pre pojave Sunca nad horizontom — iznosi −58 °C. Danas se pouzdano zna da dnevna temperatura na Mesečevoj površini dostiže +108 °C, a noćna pada i do −153 °C. U Pešti se 1915. godine rodio Milutinov sin Vasilije (1915—2003), koji je umro u Australiji i od koga Milanković ima dvoje unuka i praunuke.[26] Nakon rata, Milanković se sa porodicom vratio u Beograd, 19. marta 1919. godine. Nastavio je karijeru na Univerzitetu; izabran je za redovnog profesora nebeske mehanike na Filozofskom fakultetu, a Ukaz o postavljenju potpisan je 29. septembra 1919. godine. Milanković je od 1912. do 1917. godine objavio sedam naučnih radova o matematičkoj teoriji klime, kako za Zemlju tako i za druge planete. Formulisao je precizan numerički klimatološki model s kapacitetom za rekonstrukciju prošlosti kao i za predviđanje budućnosti, te je ustanovio astronomsku teoriju klime kao generalnu matematičku teoriju osunčavanja. Kada su najvažniji problemi u teoriji bili rešeni i osnove za budući rad postavljene, Milanković je završio knjigu koja je 1920. godine objavljena u Parizu na francuskom jeziku, pod nazivom Matematička teorija toplotnog fenomena uzrokovana sunčevim zračenjem (franc. Théorie mathématique des phénomènes thermiques produits par la radiation solaire). Ubrzo nakon objavljivanja, meteorolozi su ovaj rad prepoznali kao značajan doprinos proučavanju sadašnjih klimatskih uslova. Egzaktni radovi Levisa Frija Ričardsona iz 1922. godine, kao i Vilhelma Bjerknesa iz 1924. godine, predstavljaju temelj i pionirske radove iz kojih će se razviti savremena numerička prognoza vremena. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka Milanković je izabran 1920. godine. O brzini svetlosti Milanković je objavio dva rada o relativnosti. Prvi rad „O teoriji Majkelsonovog eksperimenta` publikovao je 1912. godine. Radio je istraživanja o ovoj teoriji i 1924. godine. U stvari, njegovi radovi bili su o specijalnoj teoriji relativnosti i oba rada na temu Majkelsonovog eksperimenta (sada poznatom kao Majkelson—Morlijev eksperiment) koji je dao snažan dokaz protiv teorije etra. U svetlu Majkelsonovog eksperimenta diskutovao je o validnosti drugog postulata Specijalne teorije relativnosti, da je brzina svetlosti ista u svim referentnim sistemima.[27] Do svoje smrti, ostao je ubeđen da brzina svetlosti u kosmičkim prostorima ne može biti konstantna.[28] Zanimljivo da se na prelazu iz 20. u 21. vek u nauci sve više navodi pojam varijabilna (promenljiva) brzina svetlosti.[29] Revizija julijanskog kalendara Milutin Milanković je 1923. godine predložio reformu julijanskog kalendara. Suština njegovog predloga je da su prestupne sve godine deljive sa 4, ne uključujući sekularne godine osim ako pri deljenju sa 900 daju ostatak ili 200 ili 600 (2000, 2400, 2900, 3300, 3800... su sekularne ali ipak prestupne). Prema gregorijanskom kalendaru, prestupne godine su sve one koje su deljive sa 4 ne uključujući sekularne godine osim ako pri deljenju sa 400 daju ostatak 0 (400, 800, 1200, 1600, 2000, 2400, 2800, 3200, 3600, 4000... su sekularne ali ipak prestupne). U maju 1923. godine, Pravoslavna crkva je u načelu prihvatila kalendar;[30][31] uklonjena je razlika od 13 dana (1—13. oktobar 1923) nastala od Nikejskog sabora do 20. veka, a takođe brojne crkve su usvojile izmenjeni algoritam prestupnih godina. Datumi Uskrsa i srodnih praznika i dalje bi se obračunavali po obrascu julijanskog kalendara. U to vreme, Milanković je izražavao sumnju da period obrtanja Zemlje možda nije konstantan; međutim, ovo je bilo nemoguće dokazati i potvrditi sve do pojave kvarcnih i atomskih časovnika.[32] Varijacije u periodu obrtanja Zemlje su glavni uzrok netačnosti kako gregorijanskog tako i revidiranog julijanskog (Milankovićevog) kalendara kada se posmatraju ogromni vremenski rasponi....

Ricard Dokins - Sebicni gen Jubilarno izdanje povodom 30. rodjendana knjige, sa novim poglavljima i uvodom Heliks, Beograd, 2010 Mek povez, trag presavijanja na prednjoj korici, dole desno, XXV+370 strana. RETKO! Sebični gen pripada malom broju literarnih dela koja imaju nesvakidašnju moć da promene svoje čitaoce. Nakon iščitavanja ove uzbudljive knjige bićete zadivljeni elegancijom pogleda na svet iz perspektive gena. Kada je Ričard Dokins 1976. godine objavio svoje prvo delo i naslovio ga Sebični gen, talasanju i polemikama u naučnoj i široj javnosti nije bilo kraja. Da li je moguće da geni koji umeju samo da prave sopstvene kopije, drugim rečima – `sebični` su, budu osnova za moralno, nesebično ili altruističko ponašanje koje je odlika ne samo ljudske vrste? Ukoliko se naša priroda može opisati genetikom, onda se to uklapa u širu sliku teorije evolucije, pa ni poreklo morala više ne moramo tražiti u natprirodnom Tvorcu koji je čoveka stvorio prema svom liku. Zapanjujuće je to da Dokins u godinama koje su sledile nije bio izložen samo napadima teologa. Mnogi naučnici takođe nisu mogli da prihvate ideje kojima je on bio privržen, razrađujući u svojoj knjizi teorijske postavke Edvarda Osborna Vilsona, tvorca sociobiologije. Dokins je postao i nepomirljivi protivnik ekstremnih levičara, jer po Marksu društvo ima ključnu ulogu u formiranju svesti pojedinca. Ričard Dokins je istrajno branio stanovište da koncept sebičnog gena nikako nije opravdanje za sebično i nemoralno ponašanje, već da civilizovani čovek ima tu privilegiju da se upozna i izbori sa `diktatom` vlastitih gena. Gradeći veličanstvenu intelektualnu građevinu sa izvanrednom snagom objašnjavanja, Dokins je uspeo da načela izložena u Sebičnom genu približi velikom broju ljudi. Život kakvim ga opisuje Ričard Dokins u svojoj prvoj knjizi, čudesan je i uzbudljiv, zasnovan na jednostavnim postulatima hemije i biologije koje sebični geni pretvaraju u naša htenja, težnje, instinkte, porive, strahove. To što najdublja i najsuptilnija osećanja imaju svoju biološku osnovu, ne čini ih manje vrednim. Ako su dobrota, požrtvovanje, vrlina, želja da pomognemo, utemeljeni u našim genima, ako se te osobine ili njihovi antipodi mogu objasniti na racionalan način, nauka je odnela još jednu pobedu, a radost saznanja je poklon koji nam Dokins nesebično daruje. Sebični gen se posle 30 godina ponovo pojavljuje na srpskom jeziku, u izdanju `Heliksa` (prevod Jelena Stakić). Sa dva potpuno nova poglavlja, novim predgovorom i napomenama, Sebični gen je pred novim generacijama čitalaca. Ova knjiga je nezaobilazna literatura za sve radoznale umove koji žele da proniknu u tanane niti najvećih filozofskih pitanja. Istina je ponekad tako očigledna i lepa. Klinton Ričard Dokins (engl. Clinton Richard Dawkins; Najrobi, 26. mart 1941) je britanski etolog, evolutivni biolog i naučno-popularni pisac. Profesor je na Oksfordskom univerzitetu i šef katedre za razumevanje nauke u javnosti. Dokins je poznati ateista, pokrovitelj britanskog Humanističkog Udruženja, pristalica pokreta Brajts i poznat je po svojoj kritici kreacionizma i inteligentnog dizajna. U svojoj knjizi 1986. godine, Slepi časovničar, tvrdi protiv časovničara u analogiji, argument za postojanje natprirodnog stvaraoca na osnovu složenosti živih organizama. Umesto toga, on opisuje evolucione procese kao analogne slepom časovničaru. Dokins je prvi put došao do izražaja sa svojim knjigom Sebičan gen (The Selfish Gene), kojom je popularizovao mišljenje gena u centru evolucije i uveo termin mem. Od tada je napisao nekoliko knjiga popularne nauke, i čini redovne televizijske i radio nastupa, uglavnom raspravlja o ovim temama. U svojoj knjizi 2006. Zabluda o Bogu (The God Delusion), Dokins tvrdi da je natprirodni tvorac gotovo sigurno ne postoji i da je religije- `fiksno pogrešno verovanje`. Od januara 2010. godine, verzija na engleskom jeziku je prodata u više od dva miliona primeraka i prevedena je na na 31 jezika, uključujući i srpski. Dokins je osnovao Ričard Dokins fondacija za nauku i razum, da bi promovisao učenje evolucije i da se suprotstave onima koji se zalažu za programe u učionici protiv evolucije. [1][2] Biografija Bil Mar i Dokins nakon Marovog govora Ričard Dokins rođen je u Najrobiju 1941. godine. Studirao je u Oksfordu, a nakon diplomiranja radio je na projektima Nika Tinbergena, koji je za svoj rad na području etiologije zajedno s Konradom Lorencom 1973. godine dobio Nobelovu nagradu. Krajem šezdesetih godina asistent je na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju. Godine 1970, vratio se u Oksford, a 1995. postao je redovni profesor na katedri za javno razumevanje nauke. Godine 1987, dobio je nagradu za literaturu Kraljevskog društva i nagradu Los Anđeles tajmsa za knjigu Slepi časovničar. Iste godine dobio je i nagradu za najbolji televizijski naučni program i scenario. Godine 1989, primio je srebrnu medalju Londonskog zoološkoga društva, 1990. nagradu Kraljevskoga društva Majkl Faradej, 1994. nagradu Nakajama za društvene nauke, a 1995. počasne doktorate univerziteta Sent Endruz i Kanbera. Godine 1997, postao je član kraljevskog društva za literaturu i dobio međunarodnu nagradu Kosmos. 2021. izjavio je da bi Katalin Kariko po njegovom mišljenju trebalo da dobije Nobelovu nagradu za svoj rad.[3] Bibliografija Dokins na predavanju u Teksasu Sebični gen (1969) Prošireni fenotip (1982) Slepi časovničar (1986) Reka iz raja (1995) Uspon uz planinu neverovatnosti (1996) Rasplitanje duge (1998) Đavolov kapelan (2003) Priče naših predaka (2004) Zabluda o Bogu (2006) Najveća predstava na Zemlji (2009) Čarolija stvarnosti (2011) Apetit za čudesnim (2013) Dokumentarni filmovi Dobri momci završavaju prvi (1986) Slepi časovničar (1987) Odrastati u Univerzumu (1991) Preći naučnu barijeru (1996) Veliko pitanje (2005) Koren svog zla? (2006) Neprijatelji razuma (2007) Genije Čarls Darvin (2008) Svrha svrhe (2009) Lepi umovi (april 2012) Seks, smrt i smisao života (2012) Nevernici (2013)

Philips LED televizor 55PUS7657/12 Smart 4K Dijagonala ekrana: 55" (139,7 cm) Rezolucija: 4K Ultra HD 3840 x 2160 Tip ekrana: LED Procesor: Quad Core Smart TV: da Vrsta digitalnog tjunera: DVB-T/T2/T2-HD/C/S/S2 Analogni tjuner: da MPEG podrška: - MPEG2 - MPEG4 Video plejbek: - PAL - SECAM Slika/Prikaz: - Procesor slike: Pixel Precise Ultra HD - Odnos prikaza (širine i visine): 16:9 - Ultra Resolution - Dolby Vision - HLG (Hybrid Log Gamma) - HDR10/HLG (Hybrid Log Gamma) - HDR10+/Dolby Vision - Brzina osvežavanja 60 Hz Zvuk: - Izlazna snaga (RMS): 20 W - 2 zvučnika punog opsega od 10 W - Clear Dialogue - Dolby Atmos - automatsko izjednačavanje jačine zvuka - Dolby Bass Enhancement Formati reprodukcije: - video: AVI, MKV, H264/MPEG-4 AVC, MPEG-1, MPEG-2, MPEG-4, HEVC (H.265), VP9 AV1 - audio: AAC, MP3, WAV, WMA (od v2 do v9.2), WMA-PRO (v9 i v10) - slike: JPEG, BMP, GIF, PNG, HEIF - titlovi: .SMI, .SRT, .SUB; .TXT, .ASS, .SSA Wi-Fi 4(802.11n), 2x2, jedan opseg Bluetooth 5.0 LAN Priključci: - HDMI x 3 - USB x 2 - satelitski priključak - Common Interface Plus (CI+) - Ethernet-LAN RJ-45 - digitalni audio izlaz (optički) - izlaz za slušalice - priključak za uslugu Audio Return Channel EasyLink (HDMI-CEC). HDCP 2.3: da, na svim HDMI portovima HDMI ARC: da na HDMI1 Interaktivna televizija: HbbTV SmartTV aplikacije: - Prodavnice video zapisa na mreži - Otvaranje internet pregledača - TV na zahtev - YouTube - Netflix TV Unapred instalirane aplikacije: - Netflix - YouTube Glasovni pomoćnik: Google Assistant ready Elektronski TV vodič za 8 dana Oznaka jačine signala Teletekst: 1000 stranica hiperteksta HEVC podrška Automatski tajmer za isključivanje Isključivanje ekrana (za radio) Eco režim Svetlosni senzor Energetska klasa: G Potrošnja energije: 128 kWh/1000 h Napajanje: AC 220–240 V, 50/60 Hz VESA standard: 100 x 200 Dimenzije sa postoljem: 1226,8 x 739,8 x 246,8 mm Dimenzije bez postolja: 1223,8 x 713 x 122,73 mm Težina sa postoljem: 10,7 kg Težina bez postolja: 10,6 kg Boja: crna Dodatna oprema: - daljinski upravljač - 2 baterije veličine AAA - kabl za napajanje - vodič za brzi početak - brošura sa pravnim i bezbednosnim podacima - stalak za sto Naziv artikla: PHILIPS TV 55PUS7657/12 Naziv i vrsta robe: Televizori Uvoznik: Dostupno na ambalaži proizvoda Zemlja porekla: Dostupno na ambalaži proizvoda Prava potrošača: Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača Napomena: PB NITOM d.o.o. se trudi da cene, fotografije i opisi artikala budu što tačniji i kompletniji ali ne može da garantuje da su svi podaci apsolutno ispravni. Artikli predstavljeni na sajtu spadaju u našu ponudu i može se desiti da određeni proizvod nije trenutno dostupan. Sve cene su sa uračunatim PDV-om. Vaše ime Komentar Ocena: Pošalji KALKULATOR

PHILIPS 48OLED718/12 Smart OLED TV 48'' 4K Ultra HD Ekran Dijagonala ekrana: 121,9 cm (48") Tip visoke definicije (HD): 4K Ultra HD Rezolucije ekrana: 3840 x 2160 piksela Tehnologija ekrana: OLED Oblik ekrana: Ravni Podržani video-režimi: 576p, 720p Podržane rezolucije: 640 x 480 (VGA), 1920 x 1080 (HD 1080), 2560 x 1440, 3840 x 2160 Frekvencija prirodnog osveženja: 120 Hz Podržane stope osveženja ekrana: 24 Hz, 25 Hz, 30 Hz, 50 Hz, 60 Hz, 100 Hz Smart funkcije Smart TV: Da Internet TV: Da Operativni sistem: Google TV Hybrid Broadcast Broadband TV (HbbTV): Da Pametni režimi: Režiser Platforma za distribuciju aplikacija: Google Play Aplikacije za video-snimke: Amazon Prime Video, Apple TV, BBC iPlayer, Disney+, Netflix, YouTube Aplikacije za muziku: YouTube Music Aplikacije o životnom stilu: Google Apps Video Tip tjunera: Digitalni Sistem formata digitalnog signala: DVB-C, DVB-S, DVB-S2, DVB-T, DVB-T2 Tehnologija visokog dinamičkog raspona (HDR): Dolby Vision, High Dynamic Range 10 (HDR10), High Dynamic Range 10+ (HDR10 Plus), Hybrid Log-Gamma (HLG) Podržani video-formati: AVC, AVI, H.264, HEVC/H.265, MKV, MPEG1, MPEG2, MPEG4, VP9 Audio Broj zvučnika: 4 RMS snaga: 40 W Izlazni audio kanali: 2.0 Ugrađeni zvučni rekorderi: Dolby Atmos, DTS:X, Dolby MS12 Ekvilajzer: Da Zvučni režimi: AI Sound Enhanced Audio Return Channel (eARC): Da Podržani zvučni formati: AAC, FLAC, MP3, WAV, WMA, WMA-PRO Priključci / Slotovi Broj HDMI portova: 4 Broj USB 2.0 portova: 3 Common interface Plus (CI+): Da HDMI verzija: 2.1 Audio Return Channel (ARC): Da HDCP: Da Broj Ethernet LAN (RJ-45) portova: 1 Optički digital audio izlaz: 1 Izlazi za slušalice: 1 Dodatne funkcije Philips tehnologije (AV/TV): Micro Dimming Pro, Perfect Natural Motion Kontrola glasom Elektronsko pretraživanje programa (EPG) Period programiranja: 8 dana Slika bez zvuka (za radio) ECO režim Automatsko isključivanje Radi sa asistencijom Amazon Alexa Radi sa Google Assistant-om Teletekst: 1000 strana Teletekst standardi: Hyper-text Funkcija titlovanja: Da Senzor ambijentalnog osvetljenja: Da Tehnologija obrade slike: Philips P5 Perfect Picture Engine Jezgra procesora: 4 AMD FreeSinc tip: FreeSync Premium NVIDIA G-SYNC: Da Karakteristike igre: Automatski režim niske latencije (ALLM), HGiG, Promenljiva brzina osvežavanja (VRR) Calman Ready Fizičke karakteristike Boja proizvoda: Nerđajuči čelik VESA standard: 300 x 300 mm Ambijentalno osvetljenje Indikator jačine signala Tip postolja: Postolje sa nožicama Boja postolja: Hrom Dimenzije sa postoljem: 1070 x 633 x 210 mm Dimenzije bez postolja: 1070 x 618 x 58 mm Težina sa postoljem: 14 kg Težina bez postolja: 13.8 kg Garancija 24 meseca

PHILIPS 48OLED718/12 Smart OLED TV 48'' 4K Ultra HD Ekran Dijagonala ekrana: 121,9 cm (48") Tip visoke definicije (HD): 4K Ultra HD Rezolucije ekrana: 3840 x 2160 piksela Tehnologija ekrana: OLED Oblik ekrana: Ravni Podržani video-režimi: 576p, 720p Podržane rezolucije: 640 x 480 (VGA), 1920 x 1080 (HD 1080), 2560 x 1440, 3840 x 2160 Frekvencija prirodnog osveženja: 120 Hz Podržane stope osveženja ekrana: 24 Hz, 25 Hz, 30 Hz, 50 Hz, 60 Hz, 100 Hz Smart funkcije Smart TV: Da Internet TV: Da Operativni sistem: Google TV Hybrid Broadcast Broadband TV (HbbTV): Da Pametni režimi: Režiser Platforma za distribuciju aplikacija: Google Play Aplikacije za video-snimke: Amazon Prime Video, Apple TV, BBC iPlayer, Disney+, Netflix, YouTube Aplikacije za muziku: YouTube Music Aplikacije o životnom stilu: Google Apps Video Tip tjunera: Digitalni Sistem formata digitalnog signala: DVB-C, DVB-S, DVB-S2, DVB-T, DVB-T2 Tehnologija visokog dinamičkog raspona (HDR): Dolby Vision, High Dynamic Range 10 (HDR10), High Dynamic Range 10+ (HDR10 Plus), Hybrid Log-Gamma (HLG) Podržani video-formati: AVC, AVI, H.264, HEVC/H.265, MKV, MPEG1, MPEG2, MPEG4, VP9 Audio Broj zvučnika: 4 RMS snaga: 40 W Izlazni audio kanali: 2.0 Ugrađeni zvučni rekorderi: Dolby Atmos, DTS:X, Dolby MS12 Ekvilajzer: Da Zvučni režimi: AI Sound Enhanced Audio Return Channel (eARC): Da Podržani zvučni formati: AAC, FLAC, MP3, WAV, WMA, WMA-PRO Priključci / Slotovi Broj HDMI portova: 4 Broj USB 2.0 portova: 3 Common interface Plus (CI+): Da HDMI verzija: 2.1 Audio Return Channel (ARC): Da HDCP: Da Broj Ethernet LAN (RJ-45) portova: 1 Optički digital audio izlaz: 1 Izlazi za slušalice: 1 Dodatne funkcije Philips tehnologije (AV/TV): Micro Dimming Pro, Perfect Natural Motion Kontrola glasom Elektronsko pretraživanje programa (EPG) Period programiranja: 8 dana Slika bez zvuka (za radio) ECO režim Automatsko isključivanje Radi sa asistencijom Amazon Alexa Radi sa Google Assistant-om Teletekst: 1000 strana Teletekst standardi: Hyper-text Funkcija titlovanja: Da Senzor ambijentalnog osvetljenja: Da Tehnologija obrade slike: Philips P5 Perfect Picture Engine Jezgra procesora: 4 AMD FreeSinc tip: FreeSync Premium NVIDIA G-SYNC: Da Karakteristike igre: Automatski režim niske latencije (ALLM), HGiG, Promenljiva brzina osvežavanja (VRR) Calman Ready Fizičke karakteristike Boja proizvoda: Nerđajuči čelik VESA standard: 300 x 300 mm Ambijentalno osvetljenje Indikator jačine signala Tip postolja: Postolje sa nožicama Boja postolja: Hrom Dimenzije sa postoljem: 1070 x 633 x 210 mm Dimenzije bez postolja: 1070 x 618 x 58 mm Težina sa postoljem: 14 kg Težina bez postolja: 13.8 kg Garancija 24 meseca

Odlično stanje Majkl Faradej, FRS (engl. Michael Faraday; Njuington Bats, 22. septembar 1791 — London, 25. avgust 1867) bio je engleski eksperimentalni i optički fizičar i hemičar, član Kraljevskog društva. Značajan po mnogim naučnim otkrićima, prvenstveno u oblasti elektriciteta i magnetizma. Od 1903. godine eponim je Faradejevog društva (od 1980. spojeno u Kraljevsko hemijsko društvo). Majkl Faradej M Faraday Th Phillips oil 1842.jpg Majkl Faradej (1842, T. Filips) Rođenje 22. septembar 1791. Njuington Bats, Velika Britanija Smrt 25. avgust 1867. (75 god.) London, Ujedinjeno Kraljevstvo Polje eksperimentalna fizika, optička fizika; hemija Institucija Kraljevska institucija Poznat po 13 stavki Faradejev zakon EMI Elektrohemija Faradejev efekat Faradejev kavez Faradejeva konstanta Faradejev cilindar Faradejev zakon elektrolize Faradejev paradoks Faradejev rotator Faradejev učinak Faradejev talas Faradejev točak Faradejeve linije sile[1] Nagrade 4 značajne Kraljevska medalja (1835, 1846) Nagrada Kopli (1832, 1838) Ramfordova medalja (1846) Albertova medalja (1866) Potpis Michael Faraday signature.svg Život Majkla Faradeja vrlo je zanimljiv i bogat doživljajima. Kao mlad knjigovezački radnik zainteresovao se za fiziku i odlučio da se bavi izučavanjem prirodnih pojava. Najpre je radio u laboratoriji tada čuvenog engleskog hemičara Hamfrija Dejvija. Daroviti mladić bio je vrlo radoznao i dalje se sam usavršavao, neprekidno vršeći najraznovrsnije fizičke i hemijske oglede. Otkrio je dva osnovna zakona elektrolize, tada je radio u Kiculovoj laboratoriji. Ovi zakoni su postali osnov elektrohemije i učenja o elektricitetu, a poznati su kao Faradejevi zakoni elektrolize.[2] Ovaj marljivi naučnik prvi je otkrio i vezu između magnetskog polja i svetlosti.[3][4] Njegovo najznačajnije otkriće je poznati Faradejev zakon elektromagnetne indukcije koji je kasnije uvršćen i među Maksvelove osnovne jednačine elektrodinamike. Po Faradeju je dobila ime jedinica za merenje električnog kapaciteta — farad (F), kao i rotacija ravni polarizacije svetlosti u magnetskom polju — Faradejev efekat. Detinjstvo i početak karijere Uredi Majkl Faradej je rođen u malom mestu Njuington Bats (Newington Butts), danas južni London. Živeo je u siromašnoj porodici, pa se obrazovao sam. [5] S četrnaest godina postao je šegrt kod londonskog knjigovesca i prodavca knjiga Džordža Riboa (George Riebau). Za sedam godina rada pročitao je mnogo knjiga i razvio interes za nauku, a posebno za elektricitet.[6][7] Faradejeva laboratorija u Kraljevskoj instituciji (gravira, 1870) Sa 19 godina Faradej je studirao kod priznatih hemičara ser Hamfrija Dejvija, predsednika Kraljevskog društva i Džona Tejtuma, osnivača Građanskog filozofskog društva. Nakon što je Faradej poslao Dejviju knjigu od 300 strana sa beleškama sa predavanja, ovaj mu je odgovorio da će ga imati na umu, ali da se još uvek drži svog zanata knjigovesca. Nakon što je Dejvi oštetio vid pri eksperimentu sa azot-trihloridom, postavio je Faradeja za sekretara.[8] Kad je Džon Pejn iz Kraljevskog društva dobio otkaz, Dejvi je predložio Faradeja kao laboratorijskog asistenta. Naučna karijera Uredi Jedan od Faradejevih ekspe­rime­nata iz 1831. u kojem se demonstrira indukcija; tečna baterija (desno) šalje električnu struju kroz mali kalem (A) koji kada se pomera ka gore ili dole unutar velikog kalema (B) njegovo magnetno polje indukuje tre­nutni napon u kalemu, koji se može detektovati galvanometrom (G) Najveći i najpoznatiji Faradejevi radovi bili su vezani za elektricitet. Otkriće danskog hemičara Hansa Kristijana Ersteda da magnetna igla skreće ako se nađe blizu provodnika kroz koji protiče električna struja, potaknulo je Dejvija i Volastona da 1821. pomoću Erstedovog elektromagnetizma pokušaju konstruisati elektromotor, ali u tome nisu uspeli. Faradej je, nakon diskusije sa njima, počeo raditi na uređaju koji bi radio na principu elektromagnetske rotacije: ako se na polovinu magneta (sličnog potkovici) postavi pljosnata metalna čaša napunjena živom, a u čašu uvuče sa oba kraja bakarna žica, čija se sredina oko jednog šiljka oslanja na pol magneta i kada se kroz živu pusti električna struja iz električne baterije, ona će, prolazeći kroz žicu, prisiliti žicu da se okreće oko magneta. Ako se taj pribor postavi na drugi pol magneta, žica će početi da se okreće na suprotnu stranu. Taj izum poznat je kao homopolarni motor. Ovi su eksperimenti i izumi postavili osnove moderne elektromagnetske tehnologije. No onda je učinio grešku. Svoj eksperiment je objavio pre pokazivanja Volastonu i Dejviju, što je dovelo do kontroverze i bilo je uzrok njegovog povlačenja s područja elektromagnetizma na nekoliko godina. Majk Faradej (cca 1861) Portret Faradeja u njegovim kasnim tridesetim Nakon deset godina, 1831. započeo je seriju eksperimenata u kojima je otkrio elektromagnetnu indukciju. Moguće je da je Džozef Henri otkrio samoindukciju nekoliko meseci pre Faradeja, ali su oba otkrića zasenjena otkrićem Italijana Frančeska Zantedekija. On je otkrio da ako provuče magnet kroz krug od žice da će se magnet zadržati sredini kruga. Njegovi esperimenti su pokazali su da promenljivo magnetsko polje indukuje (uzrokuje) električnu struju. Ova je teorija matematički nazvana Faradejev zakon, a kasnije je postala jedna od četiri Maksvelove jednačine. Faradej je to iskoristirao da konstruiše električni dinamo, preteču modernog generatora. Faradej je tvrdio da se elektromagnetni talasi šire u praznom prostoru oko provodnika, ali taj eksperiment nikad nije dovršio. Njegove kolege naučnici su odbacile takvu ideju, a Faradej nije doživeo da vidi prihvatanje svoje ideje. Faradejev koncept linija fluksa koje izlaze iz naelektrisanih tela i magneta omogućio je način da se zamisli izgled električnih i magnetnih polja. Taj model bio je prekretnica za uspešne konstrukcije elektromehaničkih mašina koje su dominirale u inženjerstvu od 19. veka. Jednostavni dijagram Faradejevog aparatusa za indukovanje električne struje magnetnim poljem: baterija (levo), prsten i namotani kalem od gvožđa (u sredini) i galvanometar (desno) Faradej se bavio i hemijom, a tu je otkrio nove supstance, oksidacione brojeve i način kako gasove pretvoriti u tečnost. Takođe je otkrio zakone elektrolize i uveo pojmove anoda, katoda, elektroda i jon. Godine 1845. otkrio je ono što danas nazivamo Faradejev efekat i fenomen nazvan dijamagnetizam. Smer polarizacije linearno polarizovanog svetla propušten kroz meterijalnu sredinu može biti rotiran pomoću spoljašnjeg magnetskog polja postavljenog u pravom smeru. U svoju beležnicu je zapisao: „ Konačno sam uspeo osvetliti magnetske linije sile i da namagnetišem zrak svetla. ” To je dokazalo povezanost između magnetizma i svetlosti. U radu sa statičkim elektricitetom, Faradej je pokazao da se elektricitet u provodniku pomiče ka spoljašnjosti, odnosno da ne postoji u unutrašnjosti provodnika. To je zato što se u elektricitet raspoređuje po površini na način koji poništava električno polje u unutrašnjosti. Taj se efekt naziva Faradejev kavez. Ostalo Uredi Majkl Faradej (1917, A. Blejkli) Grob Majkla Faradeja na groblju „Hajgejt” u Londonu Imao je seriju uspešnih predavanja iz hemije i fizike na Royal Institution, nazvana The Chemical History of a Candle. To je bio početak božićnih predavanja omladini koja se i danas održavaju. Faradej je poznat po izumima i istraživanjima, ali nije bio obrazovan u matematici. No u saradnji sa Maksvelom njegovi su patenti prevedeni u metematički jezik. Poznat je po tome što je odbio titulu ser i predsedništvo u Kraljevskom društvu (predsedavanje britanskom kraljevskom akademijom). Njegov lik štampan je na novčanici od 20 funti. Njegov sponzor i učitelj bio je Džon Fuler, osnivač Fulerove profesorske katedre na katedri za hemiju kraljevskog instituta. Faradej je bio prvi i najpoznatiji nosilac te titule koju je dobio doživotno. Faradej je bio veoma pobožan i bio je član jedne male sekte unutar škotske crkve. Služio je crkvi kao stariji član i držao mise.[9] Faradej se 1821. oženio Sarom Bernar, ali nisu imali dece.[10] Kako se približavao pedesetoj godini smanjivao je rad i obaveze da bi u jesen 1841. primetio da rapidno gubi pamćenje i od tada njegov rad skoro potpuno prestaje. Preminuo je u svojoj kući u Hempton Kortu, 25. avgusta 1867. godine. Bibliografija Uredi Chemische Manipulation (1828) Faradeje knjige, sa izuzetkom Chemical Manipulation, bile su kolekcije naučnih radova ili transkripcije predavanja.[11] Nakon njegove smrti, objavljen je Faradejev dnevnik, kao zbirka nekoliko velikih svezaka njegovih pisama; te Faradejev žurnal, sa njegovim putovanjima sa Dejvi (1813—1815). Faraday, Michael (1827). Chemical Manipulation, Being Instructions to Students in Chemistry. John Murray. 2nd ed. 1830, 3rd ed. 1842 Faraday, Michael (1839). Experimental Researches in Electricity, vols. i. and ii. Richard and John Edward Taylor.; vol. iii. Richard Taylor and William Francis, 1855 Faraday, Michael (1859). Experimental Researches in Chemistry and Physics. Taylor and Francis. ISBN 978-0-85066-841-4. Faraday, Michael (1861). W. Crookes, ur. A Course of Six Lectures on the Chemical History of a Candle. Griffin, Bohn & Co. ISBN 978-1-4255-1974-2. Faraday, Michael (1873). W. Crookes, ur. On the Various Forces in Nature. Chatto and Windus. Faraday, Michael (1932—1936). T. Martin, ur. Diary. ISBN 978-0-7135-0439-2. – published in eight volumes; see also the 2009 publication of Faraday`s diary Faraday, Michael (1991). B. Bowers and L. Symons, ur. Curiosity Perfectly Satisfyed: Faraday`s Travels in Europe 1813–1815. Institution of Electrical Engineers. Faraday, Michael (1991). F. A. J. L. James, ur. The Correspondence of Michael Faraday. 1. INSPEC, Inc. ISBN 978-0-86341-248-6. – volume 2, 1993; volume 3, 1996; volume 4, 1999 Faraday, Michael (2008). Alice Jenkins, ur. Michael Faraday`s Mental Exercises: An Artisan Essay Circle in Regency London. Liverpool, UK: Liverpool University Press. Course of six lectures on the various forces of matter, and their relations to each other London; Glasgow: R. Griffin, 1860. The Liquefaction of Gases, Edinburgh: W. F. Clay, 1896. The letters of Faraday and Schoenbein 1836–1862. With notes, comments and references to contemporary letters London: Williams & Norgate 1899. (Digital edition by the University and State Library Düsseldorf)

Sveučilište u Rijeci, tehnički fakultet Potpis autorke. tvrd povez, tiraž 500, 267 str, 17 × 24 cm, 905 gr Detaljan sadržaj na fotografijama. Relacije, finkcije, vektori u ravni i prostoru, elementarne funkcije, neprekidnost, osnovne teoreme diferencijalnog računa, primena derivacija, Gausova metoda eliminacije Ljubica Šambuk je rođena je 25.04.1946. u Perastu. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Rijeci, diplomirala je 1969.g. na Pedagoškom fakultetu u Rijeci, matematiku i fiziku. Čitav radni vek, koji je trajao 42 godine, Ljubica je radila u nastavi, najpre kao profesor matematike i fizike u Tehničkom školskom centru u Rijeci, potom kao asistent, pa predavač i viši predavač matematičkih kolegija na Tehničkom fakultetu Sveučilišta u Rijeci, te kao viši predavač matematičkih i statističkih kolegija na Veleučilištu u Rijeci. Objavila je više knjiga sa područja matematike i statistike i to: kao autor (6 knjiga), koautor (3 knjige), te nekoliko naučnih i stručnih radova. Bila je saradnica na više naučnih projekata. Bila je udata za Slavka Štambuk sa kojim ima četvoro dece. Bila je aktivni član Društva prijatelja glagoljice, Zajednice bokeljskih Hrvata i Hrvatske bratovštine Bokeljske mornarice 809 Rijeka. U svim navedenim organizacijama Ljubica je svojim aktivnim pristupom i predanim radom ostavila neizbrisivi trag. NAPOMENA: Za lično preuzimanje poslati upit.

Da Vaš TV postane najpametniji i najsavremeniji smart TV ! Kupovinom našeg računara po ceni od samo 60-tak evra, radite dve velike stvari: 1.) dobijate računar koji bez problema radi sve što očekujete od prosečnog računara, 2.) jednostavnim povezivanjem ovog kompjutera sa Vašim TV-om HDMI kablom pretvarate svoj obični LCD LED PLAZMA TV u SMART TV ! To znači da na TV-u možete da: – gledate sve sadržaje sa interneta (YouTube, RuTube, Odysee…), – da gledate najnovije filmove ili serije ON LINE direktno sa interneta, – da igrate šah ili da analizirate partije na ogromnoj zidnoj šahovskoj tabli (Vaš TV), – da puštate muziku, – da analizirate ili ponovo odgledate deo omiljene utakmice i još mnogo toga što nisam pobrojao. .. Računar možete jednim običnim kablom da povežete sa svojim novim ili starim Hi-Fi uređajem i da kvalitetan zvuk slušate preko njega, a da TV Vama i Vašim gostima prikazuje spot uz muziku koju slušate. .. Na ovaj način možete i da ponovo opametite svoj stari smart TV koji je zastareo i više ne ume da se snađe sa novim internetom. ( Internet se poboljšava, a smart TV ostaje isti i u jednom momentu više “ne razume šta mu internet priča” – postane beskoristan, radi samo kao običan TV )

INTER NATIONES 1973 ilustrovana odlično očuvana exlibris Wilhelm Conrad Röntgen 1845 - 1923 илхелм Конрад Рендген[3] (нем. Wilhelm Conrad Röntgen; Ленеп, 27. март 1845 — Минхен, 10. фебруар 1923), погрешно Рентген, био је немачки[1] физичар који је 8. новембра 1895. произвео и регистровао електромагнетске зраке данас познате као икс-зраци или рендгенски зраци. Студирао је на Универзитету у Утрехту, Холандија, затим на ЕТХ у Цириху где је дипломирао машинско инжењерство. Године 1869, докторирао је на Универзитету у Цириху. Радио је као универзитетски професор физике у Стразбуру (од 1876. до 1879), Гисену (од 1879. до 1888), Вирцбургу (од 1888. до 1900) и Минхену (од 1900. до 1920). У својим је истраживањима испитао својства зрачења: способност деловања на фотографску плочу, проласка кроз различите материје, слабљења у вези с врстом материје и дебљином слоја кроз који пролазе и способност јонизирања зрака којим пролазе. Конструисао је рендгенску цев с конкавном катодом и платинском антикатодом.[4] Бавио се и истраживањем пијезоелектричних[5] и пироелектричних[6] појава код кристала.[7] Испитивао је специфични топлотни капацитет гасова и својства течности под високим притиском. За откриће рендгенског зрачења добио је 1901. прву Нобелову награду за физику. У току 1895. Рендген је попут бројних физичара испитивао ефекте високог напона на електрично пражњење у разређеним гасовима у вакуумским цевима. Крајем те године већ су се испитивали ефекти катодних зрака ван вакуумских цеви. У припреми једног од таквих експеримената тестирао је апаратуру у мраку и приметио је некакво светлуцање на столу, метар од апаратуре, када год укључи високи напон. Пошто се у поновљеним покушајима десило исто, упалио је шибицу и схватио да светлуцање долази од баријумплатиноцијанида који је ту био одложен чекајући неки од следећих експеримената. Рендген је нагађао да се ради о новој врсти зрака (катодни зраци су већ били познати). Следећих неколико недеља је јео и спавао у лабораторији непрекидно испитујући особине нових зрака које је привремено назвао икс-зраци, користећи математичко означавање за непознату величину. Мада су касније зраци када је постао познат по њему добили име рендгенски зраци, он је радије користио израз икс-зраци. Једна од првих радиографија (рендгенска слика) које је Рендген снимио приказује шаку Алберта фон Келикера, а снимљена је на првој јавној демонстрацији икс-зрака. У једном моменту док је испитивао способности разних материјала да зауставе зраке принео је руку флуоресцентном заклону док је апаратура била укључена и на заклону приметио скелет своје шаке. Касније је признао да је та слика оставила тако снажан утисак на њега да је одлучио да даље експерименте настави у тајности јер се плашио да би могао изгубити репутацију ако се испостави да све што тврди није тачно. Рад О новој врсти икс-зрака објављен је 50 дана касније, 28. децембра 1895. Године 1901, добио је прву Нобелову награду за физику. Новац од награде поклонио је свом универзитету. Из моралних побуда је одбио да свој рад заштити патентом. У новембру 2004. Интернационална унија за чисту и примењену хемију дала је 111. елементу у периодном систему име рендгенијум. PRO.20/5