Miodrag Novaković : FINI LJUDI, Zadruga pisaca Beograd 1967, str. 48. Priče; Satira; Humor. Očuvanost 4-; ima posvetu. Миодраг Миша Новаковић (Београд, 1940) је истакнути филмски и културни стваралац Србије и Југославије: филмски и телевизијски редитељ и сценариста, критичар, теоретичар, естетичар, књижевник, директор највећих југословенских филмских фестивала и филмски педагог. Стручњак је за живот и дело Николе Тесле, дајући допринос кроз студије, есеје, филмове и популаризацију. Биографија Брат Слободана Новаковића. У Београду је завршио основну школу и гимназију, 1967. године стекао диплому и звање правник на Правном факултету, а 1969. године дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију (данас Факултет драмских уметности) — одсек драматургије — у класи проф. Јосипа Кулунџића. Налазио се на дужности руководиоца Центра за филм Дома пионира у Београду (1970–72, данас Дечји културни центар). Иницијатор, селектор и организатор филмске параде — Међународног фестивала филмова за децу и омладину (1971–72), директор Фестивала југословенског филма у Пули и извршни директор ФЕСТ–а у Београду (1972–1974). Кратке приче, есеје и стручне радове из области филмске и позоришне критике, теорије и естетике филма објављивао у периодици: Политика, Студент, Одјек, Казалиште, Јеж, Београдска недеља, Борба, Синеаст, Екран, Књижевност, Филмограф, YU филм данас, Филмска култура, Драма... Аутор је књига Фини људи (изд. Задруга писаца, 1967), Како залази сунце (изд. Задруга писаца, 1970), Гледање у филм (изд. YU филм данас, 2000) и са Горданом Зиндовић-Вукадиновић коаутор Pars pro toto, медијска писменост за наставнике основних школа (Центар за аудиовизуелне медије — Медија фокус, 2001). Заступљен у антологији Југословенска филмска мисао (1920–1995), састављач Северин Франић. Снимио је, између осталог, кратке филмове Београд на шофершајбни (награђен II наградом на Првом југословенском Фестивалу ауторског – аматерског филма), Зима у Прагу (награђен III наградом на истом Фестивалу), Они долазе (о деци која свирају и певају у отвореним просторима Београда), Пијани брод, као и серију ТВ портрета: о академику Николи Хајдину (ТВ Београд), глумцу Раши Плаовићу (ТВ Београд), филмским редитељима Жоржу Скригину (ТВ Београд) и Жики Митровићу (ТВ Нови Сад), као и о филмском сценаристи Ференцу Деаку (ТВ Нови Сад). Остварио дугогодишњу сарадњу с покретом филмског аматеризма деце у Србији и бившој СФРЈ. Учествовао у бројним филмским трибинама. Држао предавања из области филмске драматургије намењена синеастима, наставницима основних и средњих школа, младима и деци. Носилац је бројних домаћих и међународних награда и признања.

59275) ZLATO I DRUGE ISTINITE PRIČE , Blez Sandrar , BIGZ 1995 , Nezadrživo napredujući ka Zapadu, Suter podsvesno želi da stvori Novu Helveciju sa svim atributima onog spokojnog, sređenog švajcarskog sela opisanog u prologu romana, baš kao što su Kortez i konkvistadori, služeći svom zadovoljstvu, služili i Bogu i imperatoru. Možemo pratiti kako se Suter, poštujući slobodu svojih bližnjih, iako se njima služio u ostvarivanju svog cilja, postupno od pustolova preobraća u slobodnog čoveka. On se ispomaže radnom snagom Indijanaca i Kanaka, ali se prema njima nikada nije pokazao kao ,,zao čovek’’, što ističe u svom ispovednom pismu Martinu Birmanu. Vraća svoje dugove iz prošlosti, dovodi ženu i decu u Ameriku, nije ni u jednom trenutku ravnodušan prema ljudskom značenju svoje akcije. I kasnije, ma koliko bio opasan, svaki njegov izbor ima sve odlike slobodnog izbora. Ali Suterove poslednje godine i kraj na zastrašujući način dokazuju koliko ljudska sudbina malo zavisi od ličnog izbora i koliko je podložna uticaju sredine, situacije, pukog slučaja - koliko je život slobodnog čoveka opasan. (Iz Pogovora Mirjane Vukmirović) Frederik Soze, alijas Blez Sandrar, francuski pisac švajcarskog porekla, rođen je 1887. u Šo-de-Fonu, a, posle stranstvovanja po celom svetu, umro 1961. u ,,srcu sveta“, u Parizu. U njegovom pesničkom i proznom delu prepliću se stvarne i izmišljene pustolovine, doživljene i na Istoku i na Zapadu, pruga Transsibirske železnice ukršta se sa drumovima Južne Amerike, koje posle nekoliko godina ponovo osvaja prašuma. Sin pronalazača, Blez Sandrar otkriva nove književne postupke u poeziji, pisanoj još početkom veka:,,Uskrs u Njujorku“, „Proza o Transsibirskoj železnici i maloj Zani iz Francuske`, „,19 elastičnih pesama“, „Panama ili pustolovine sedmorice mojih ujaka“, „Dokumentarni filmovi`, „Listovi iz putne beležnice`. Kasnije je pisao isključivo prozu, i to u dva razdoblja, posle Prvog svetskog rata: „Zlato`, „Moravažin“, „Pustolovine Dena Džeka“, „Rum“, i za vreme i neposredno posle Drugog svetskog rata: „Zgromljeni čovek“, „Odsečena ruka“, „,Skitati`, ,,Ciganske rapsodije`. Preteča mnogih pravaca i književnih rodova, Sandrar je među prvima 1950. na Francuskom radiju razgovarao sa Mišelom Manolom (,,Govori vam Blez Sandrar`) i pisao radio-drame („,Sarajevo“). tvrd povez, format 12,5 x 21 cm , zaštitni omot, latinica, 315 strana

Naslov: Prvite dni / Првите дни Autor: Kole Čašule / Коле Чашуле Izdavač: Skoplje : Nopok - Novo pokolenie Pismo: ćirilica Br. strana: 104 Format: 18 cm Povez: meki Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) veoma lepo očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju` i čvrsto su povezani međusobno i sa koricama. Zbirka pripovedaka Knjiga je na makedonskom jeziku. Izuzetno retko u ponudi - na belini predlista posveta i potpis autora! O autoru možete da pročitate na Vikipediji: https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B5_%D0%A7%D0%B0%D1%88%D1%83%D0%BB%D0%B5 Nikola „Kole” Čašule (Prilep, 2. mart 1921 — Skoplje, 22. septembar 2009) je bio makedonski pisac, dramaturg, novinar, političar i diplomata. Rođen kao Nikola Kepev, četvrto dete u porodici Steve i Ilije Kepevi, 1925. usvaja ga njegov stric Ilije Čašule. Osnovnu školu i nižu državnu gimnaziju završava u Prilepu, a državnu realnu gimnaziju u Bitolju. Godine 1938. upisuje studije medicine u Beogradu koje će se prekinuti u aprilu 1941. godine zbog početka rata u Jugoslaviji. Kole Čašule sa gerilskom grupom podiže makedonski ustanak protiv bugarskih okupatora 11. oktobra 1941. godine u svom rodnom gradu Prilepu. U Skoplju je bio u fašističkom zatvoru za vreme rata. Posle rata uređivao je više listova (Narodni vojnik, Trudbenik, Nova Makedonija) i časopisa (Novi Dan i Savremenost, glavni i odgovorni urednik Razgledi). Takođe, bio je glavni urednik (od 1945) pa direktor radio Skoplja, upravnik „Makedonskog narodnog pozorišta”. Jedan je od osnivača „Udruženja književnika Makedonije” i jedno vreme je bio njen predsednik. Bio je član „Makedonskog PEN centra” i „Makedonske akademije nauka i umetnosti”. U diplomatskoj službi, bio je generalni konzul SFRJ u Torontu (1952-1956), zatim ambasador u Boliviji, Peruu i Brazilu. U svojim književnim delima daje hroniku Prlepa, grada heroja i njegovih ljudi u poslednjih osamdesetak godina, u domovini, u političkoj emigraciji i u pečalbi, u toku rata i mira. Dela su prevođena na sve jezike naroda i narodnosti u bivšoj SFRJ, ali i na brojne druge jezike. 1984. godine izabran je za predsednika Saveza književnika Jugoslavije. autogram

Laguna, 2019. Uzbudljiva i napeta priča o napuljskoj mafiji. Mali grad: malo carstvo Kamore. Kamora: kriminalna organizacija sa preko šest hiljada članova. Glavne aktivnosti: droga, reket, beton. Godišnja zarada: nekoliko milijardi evra. Godišnja kolateralna šteta: stotine života. U naizgled idiličnom gradiću u okolini Vezuva dogodila se tragedija. Da li je reč o samoubistvu ili o samo još jednom ubistvu u ovom opasnom kraju, moraće da otkrije inspektor Andrea Vale. Dovodeći sopstveni život u opasnost, on će se uhvatiti ukoštac sa jednom od najopasnijih mafija na svetu, napuljskom Kamorom. Mario Liguori ovim telegrafskim romanom, napisanim britkim i ubojitim rečenicama, otvara novo poglavlje u svojoj spisateljskoj karijeri. Inspirisan tradicijom italijanskog detektivskog romana, Liguori nam otkriva tajne svog oporog Juga, vešto preplićući fikciju i fakte. „Nije dovoljno reći da Mario Liguori piše bez greške na srpskom jeziku. Važnije je istaći da je on talentovan pisac, veliki poznavalac naše kulture, koji nam može reći mnogo toga o svojoj kulturi.“ Velja Pavlović „Naša književna scena bila bi neuporedivo siromašnija da se na njoj nije pojavio Mario Liguori.“ Gojko Tešić Mario Liguori (Sarno, Italija), diplomirao je komparativne jezike i kulture na Univerzitetu L’Orientale u Napulju, a master studije završio na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je i doktorirao. Piše na italijanskom i srpskom jeziku. Zastupljen je u antologiji Buket za staru damu (Protego, 2008), a autor je putopisne proze Snatrenja (Službeni glasnik, 2010), dvojezične zbirke Sedam jesenjih priča/Sette storie autunnali (Akademska knjiga, 2013), knjige priča Prva ljubav, monografije Vedi Napoli e poi muori: Napulj u srpskim putopisima od 1851. do 1951. godine (Službeni glasnik, 2015) i romana Napuljski diplomata (Laguna, 2016). Objavljivao je u listovima Danas, Blic, Politika, Oslobođenje, L’Isola, Polja i drugim časopisima i dnevnicima. Prevodio je naučne radove i kataloge za Galeriju Matice srpske, a radio je kao simultani prevodilac na naučnim skupovima u Italiji i Srbiji. Bio je gost na prestižnom Hariman institutu Univerziteta Kolumbija u Njujorku. Od 2007. do 2009. živeo je u Švedskoj, gde je, između ostalog, predavao u Centru za jezike Kävlinge Lärcentrum. Strastveni je putnik: posetio je gotovo sve evropske države, a duže je boravio u Irskoj, Velikoj Britaniji i Sloveniji. Predaje italijanski jezik na Filozofskom fakultetu i Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Naslov Vreme neprolazno : pripovetke o ratu i revoluciji / izbor i predgovor Petar Džadžić Vrsta građe kratka proza Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1966 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1966 (Beograd : Kultura) Fizički opis XII, 325 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Džadžić, Petar, 1929-1996 = Džadžić, Petar, 1929-1996 Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ59, ǂknj. ǂ401 (Karton.) Napomene O ovom izboru: str. VII-XII. SADRŽAJ PREDGOVOR VII Isidora Sekulić: DEDA MAŠA 3 Veljko Petrović : PREPELICA U RUCI 63 Ivo Andrić: BIFE „TITANIK` 87 Jovan Popović: BRILE 121 Meša Selimović: TUĐA ZEMLJA 13 5 Erih Koš: TEFERIČ POD MAJEVICOM 183 Mihajlo Lalić: KOPNI SNIJEG 199 Branko Ćopić: PREPISKA OKO KRABE 213 Jara Ribnikar: ZASEDA 221 Antonije Isaković: PAPRAT I VATRA 233 Miodrag Pavlović: MASKA 247 Sveta Lukić: ZA DVADESET I ČETIRI ČASA 259 Živojin Pavlović: LEGENDA 287 Branimir Šćepanović: PRE ISTINE 301 NAPOMENE UZ KNJIGU 327 Petar Džadžić (Bitolj, 18. septembar 1929 – Beograd, 31. jul 1996) je bio srpski književni kritičar, dopisni član SANU. Rođen je u Bitolju. Gimnaziju je završio u Požarevcu 1948. godine, a Filozofski fakultet u Beogradu. Doktorirao je na temu iz stvaralaštva Ive Andrića. Kao kritičar javio se krajem pedesetih godina. Zalagao se za nove, modernističke struje u srpskoj književnosti, u opreci sa tada vladajućim socijalnim realizmom, koji je bio u službi ideologije Komunističke partije. Bio je glavni urednik studentskog lista Vidici, a potom pokretač i urednik uticajnog časopisa Delo, koji je promovisao i branio modernizam u književnosti. Kao pisac dnevne kritike, smatrao je da novinska kritika treba da se bavi ne samo prikazivanjem književnih dela, već i njihovim vrednovanjem. Pisao je kritike za NIN, Politiku i Televiziju Beograd. Radio je kao urednik u izdavačkoj kući Prosveta. Bio je dopisni član SANU. Tekstovi su mu prevođeni na francuski, ruski, engleski, hindu, španski, italijanski, mađarski, japanski i druge jezike. Dobitnik je više književnih nagrada, kao što je Oktobarska nagrada za studiju „Branko Miljković ili neukrotiva reč“; „Đorđe Jovanović“ za knjigu „Kritike i ogledi“; „Milan Bogdanović“ za prikaz knjige „Peščanik“ Danila Kiša. Umro je 31. jula 1996. godine u Beogradu i sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. MG127

Lee Child i Andrew Child Izdavač:ZNANJE Zagreb Broj strana:312 Pismo:Latinica Povez:MEK,BROŠIRAN Format: 21 x 13,5 cm Godina izdanja:2023 Odlično očuvana knjiga,nova, unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Jack Reacher putuje prema zapadu hodajući po napuštenoj cesti u Arizoni pod nemilosrdnim pustinjskim suncem. Odjednom nailazi na neočekivani prizor- vojni Jeep je zabijen u jedino stablo kilometrima unaokolo, a na volanu leži neka žena. Njeno ime je Michaela Fenton, i ona je vojna veteranka i agentica FBI-a koja pokušava pronaći svog brata blizanca. On joj je poslao poruku da mu pomogne da se izvuče iz opasne grupe ljudi koja djeluje u obližnjem gradu. Većina njih bi radije umrla nego izdala svog zastrašujućeg vođu, tajanstvenog Dendonckera koji svoje opasne krijumčarske poslove drži izvan vidokruga vlasti. Reacher je dobar u pronalaženju ljudi koji ne žele biti pronađeni, pa Michaeli nudi pomoć, unatoč tome što osjeća da mu ona nije otkrila pravu istinu. Mnogi životi su u opasnosti, a kako bi razotkrio Dendonckera, Reacher mora izvesti najriskantniji posao u svome životu. Ovo je mjesto na kojem će mnogi radije umrijeti nego otkriti svoje tajne. No ako je Jack Reacher na tvome tragu, možda ti je bolje da si mrtav. `Živopisne akcijske scene i dramatični obrati obilježavaju ovaj besprijekoran napeti roman. Andrew Child nastavlja na istom mjestu gdje je stao njegov brat Lee, stavljajući Reachera u još jednu neizvjesnu pustolovinu.` Publishers Weekly `Reacher je postao pravi mit, on je jedan od najoriginalnijih i najprivlačnijih likova ovog stoljeća.` The Washington Post Lee Child autor je serijala o Jacku Reacheru koji su na vrhu ljestvice najprodavanijih knjiga New York Timesa, a prema njegovim romanima snimljeni su filmovi, kao i televizijska serija. Romani su mu objavljeni u stotinu zemalja. Lee Child rođen je u Engleskoj gdje je nekoć radio kao televizijski redatelj. Danas živi i radi u New Yorku. Andrew Child, mlađi je brat Leeja Childa, koji piše i pod imenom Andrew Grant i autor je romana poput False Positive, False Friend, False Witness, Invisible, and Too Close to Home. Andrew Child i njegova supruga, također autorica Tasha Alexander, žive u rezervatu za divlje životinje u Wyomingu.

Vulkan/ Tejlor Stivens - Njena afrička avantura stranice požutele, manji tragovi savijanja na ćoškovima korica Mogu da osetim tvoj strah i čujem laž u tvom glasu. Znam tvoje slabosti i neću se ustručavati da ih iskoristim. Ja sam kameleon i lovac. Živela sam u osamnaest država, imam tri pasoša i govorim dvadeset dva jezika. Ubijala sam mnogo. To se ne očekuje od deteta rođenog u misionarskoj porodici u Africi, ali radila sam sve što je bilo potrebno da bih preživela. Riskantan posao koji me je vodio u neke od najopasnijih država konačno me je doveo kući, u centralnu Afriku. Ovde, gde sam poslata da istražim nestanak američke tinejdžerke, umesto lovca postala sam plen. Ostavljena da umrem, moje jedino rešenje za opstanak je da se vratim priči koja me je načinila onim što danas jesam. Mono i Manjana, 2012. 305 strana.

Autor: Dženifer Diboa Format: 14,5x20,5 Br. strana: 309 Povez: broširan Na kraju, samo vi odlučujete šta ste videli i kome ćete poverovati... Priča koju nećete lako zaboraviti i koja vam neće pružiti odgovore sve do poslednje stranice Buenos Ajres. Lili Hejz uživa u svemu što nudi ovaj grad: veličanstvena zdanja, najukusnija hrana i sjajni momci. Lili živi sa Kejt, povučenom i tihom devojkom koju je nekoliko nedelja nakon početka zajedničkog života zadesila kobna sudbina. Pronalaze je brutalno ubijenu, u stanu. A šta je za to vreme radila Lili Hejz? Zavisi od toga ko pita... Dok slučaj poprima sve šire razmere u vrtlogu tajni, DNK-a analiza, obmana i laži, u očima svojih najbližih Lili je istovremeno i hladnokrvni ubica i nedužna osoba. U lavirintu osude i optužbe, pojaviće se neko ko želi da Lili ipak odsluži kaznu.

Bekstvo prvi deo Džejms Klejvel Šah je proteran iz Irana i oluja koja je zahvatila naciju postala je glavna tema na naslovnim stranama svih dnevnih listova u svetu. Zahvaćena vrtlogom nestalnog sveta fanatizma, ambicije, dvoličnosti, srcolomstva i nasilnih smrti, našla se grupa pilota helikoptera koji su radili na opsluživanju naftonosnih polja. NJihov jedini cilj bio je da u svojim helikopterima ostvare bekstvo do druge obale persijskog zaliva. `Bekstvo` je ljubavna priča, izdvojena, ali ništa manje epska, iz šireg dela o te tri nedelje koliko je pilotima bilo potrebno da svoj cilj ostvare, o ljubavi Erikija, plavokosog finskog pilota i njegove prelepe supruge, Esade, Iranke visokog roda, koju on voli toliko da zbog toga prkosi i opasnostima po ćživot, ali i politici.Bekstvo Prvi deo, Džejms Klejvel Povez: Tvrdi Broj strana: 1990 U celofanu . 1. O. 6. POL. 1

Ivan Cankar rođen je 10. maja 1876. godine na klancu na Vrhniki, Slovenija, kao osmo dijete obrtničke porodice. Njegov otac je prehranjivao svoju porodicu radeći kao krojač. Nakon nekog vremena, nakon gubitka posla zbog nedostatka klijentelije, seli se u Bosnu gdje započinje raditi u svojoj struci. Godine 1882. godine upisuje se u osnovnu školu na Vrhniškeom hribu. Sa odličnim uspjehom je 1888. završio školu i upisao ljubljansku realku. Živio je kod očevog bratića Šimuna, pa se kasnije odselio kada je našao svoj vlastiti stan. Poslije mature godine 1896., otišao je u Beč studirati tehniku na Univerzitetu u Beču. Ubrzo se predomislio i prepisao na studij slavistike. Po odlasku iz Beča preselio se u Sarajevo, te se kasnije preselio u Ljubljanu. Ivan Cankar je djelovao u razdoblju moderne i, po mišljenu mnogih, najbolji je slovenski pisac svih vremena. Umro je 11. decembra 1918. u Ljubljani.

Description Sestre Bronte često su sedele zajedno u trpezariji, pisale i razgovarale o onome što su napisale. Žene to prosto nisu radile u XIX veku. Od žena se tada očekivalo da budu ukras, a ne da pišu romane o opsesivnoj ljubavi i vresištima (Emilini Orkanski visovi), ili suprugama koje beže od pijanih i nasilnih muževa (Enina Stanarka napuštenog zamka) ili o tvrdoglavoj guvernanti koja objavljuje da se udala (Šarlotina Džejn Ejr). Ambicija i mašta Šarlot Bronte očaravaju nas već dva veka, pa su tako i neke od najboljih autorki današnjice u njenim legendarnim rečenicama pronašle inspiraciju da ispišu nove romanse i ljubavne priče. Tako će neobično venčanje doneti neočekivan obrt nevesti i njenoj kćerki, porodično putovanje podstaći će odluke koje menjaju život, a novopečena majka srešće staru ljubav u ovim pričama koje slave snagu romana Šarlot Bronte i njihovu važnost za sve žene ovog sveta.

Autor - osoba Papo, Eliezer, 1969- = Papo, Eliezer, 1969- Naslov Časovničar i sačasnici : zbirka postistorijskih priča (s domaćim zadacima) podijeljena u pet časova i najmanje četiri odmora / Eliezer Papo Vrsta građe kratka proza Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2023 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Zrenjanin ; Novi Sad : Agora ; Beograd : Narodna biblioteka Srbije, 2023 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis 95 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Todorić, Gordana, 1965- = Todorić, Gordana, 1965- Zbirka ǂBiblioteka ǂ`Agora` ; ǂknj. ǂ160 (Agora; karton) Napomene Tiraž 1.000 Str. 87-92: Napomene o metodici nastave ili beleške sa dopunskih časova / Gordana Todorić Beleška o autoru: str. 93 Na koricama beleške o delu. Predmetne odrednice Papo, Eliezer, 1969- I tako smo, čitajući Časovničara, i sami prošli kroz proces učenja. Formalna rešenja koja pisac preispituje, jezik koji dekonstruiše, sve su to simptomi potrage za oblikom koji neprekinutom učenju, baš kao što je i zapoveđeno, treba dati u naše vreme. Poetičke tendencije Papinog rukopisa, poigravanje graničnim okolnostima usmeno-pisano, kombinovanje proznog izraza i stiha, ispitivanje jezika i granica njegovog značenja, to se moglo videti u ranije objavljenim Nesabranim pričama. Eliezer Papo (Sarajevo, 25. april 1969) je jevrejski, bosanski i srpski književnik, pravnik, profesor hebrejske književnosti na Univerzitetu Ben-Gurion, nerezidentni rabin za Bosnu i Hercegovinu i saradnik Centra za studije jevrejske umetnosti i kulture Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Član je Izraelske nacionalne akademije za ladino i dopisni član Španske kraljevske akademije. Njegov istorijski roman Sarajevska megila je 2001. godine ušao u uži izbor za NIN-ovu nagradu za roman godine. Obrazovanje Rođen je 25. aprila 1969. godine u Sarajevu. Završio je studije 1991. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, a naredne 1992. godine se odselio u Izrael. U Starom gradu Jerusalima upisuje ješivu i stiče klasično rabinsko obrazovanje. Od 1997. godine je nerezidentni rabin Bosne i Hercegovine. Potom upisuje magistarske studije hebrejskog jezika na Departmanu za hebrejski jezik Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, koje uspešno završava 2004. godine odbranom magistarskog rada na temu Književna, jezička i sociološka analiza teatarskih dela Laure Papo Bohorete, a tokom studija je nagrađen od Nacionalne uprave za ladino i njegovu kulturu kao istaknuti student magistarskih studija. Dobio je i Nagradu za istaknutu magistarsku tezu 2005. godine od strane Ministarstva prosvete Države Izrael. Doktorirao je 2008. godine na Fakultetu humanističkih i društvenih nauka Univerziteta Ben-Gurion u Negevu sa doktorskom disertacijom na temu I ti ćeš se šaliti sa svojim sinom: Judeo-španske parodije na pashalnu hagadu. Za vreme školovanja je bio nosilac fakultetske stipendije za studente doktorskih studija. Od Nacionalne uprave za ladino i njegovu kulturu je nekoliko puta dobio i nagradu za istaknutog studenta doktorskih studija. Akademska karijera Između 1997. i 2002. godine, Papo je radio kao istraživač i asistent na Departmanu za hebrejski jezik Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. Od 2002. do 2004. godine radio je kao spoljni saradnik Odeljenja za sefardsko i orijentalno nasleđe Univerziteta Ben-Gurion. U zvanje asistenta na Departmanu za hebrejsku književnost Univerziteta Ben-Gurion izabran je 2004. godine. Od 2008. godine je zaposlen kao predavač na Univerzitetu Ben-Gurion u Negevu, gde je prošao izbor u sva naučna zvanja do ranga profesora na postdoktorskim studijama. Iste godine je postao i gostujući predavač na Univerzitetu Stenford. Od 2003. godine obavlja dužnost zamenika direktora Centra za ladino kulturu Moše David Gaon pri Univerzitetu Ben-Gurion. Od 2014. godine je naučni savetnik Centra za jevrejske studije Univerziteta u Vašingtonu. Saradnik je Centra za studije jevrejske umetnosti i kulture Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Bio je angažovan i kao gostujući predavač Centra za jevrejske studije na Univerzitetu Stenford. Književni rad Papov istorijski roman Sarajevska megila je 2001. godine ušao u uži izbor za NIN-ovu nagradu, a on je među 10 kandidata bio najmlađi autor. Druge aktivnosti Papo je organizator i učesnik brojnih naučnih konferencija. Autor je stalne postavke o rabinu Šabataju Cviju u Gradskom muzeju u Ulcinju. Od 2009. do 2019. godine je održao niz predavanja na različite jevrejske teme u okviru Bnei Brit lože Srbija 676. Nagrade i priznanja Nagrada za istaknutu magistarsku tezu, Ministarstvo prosvete Države Izrael (2005); Nagrada Dov Sadan, Fondacija Dov Sadan Univerziteta u Tel Avivu (2005); Nagrada za istaknutu doktorsku disertaciju, Ministarstvo prosvete Države Izrael (2009); Nagrada Ben-Cvi za studije jevrejskog društva na Istoku (2014). Bibliografija Naučni radovi Agada - kazivanje o Prolasku: transliteracija hebrejskog i ladino teksta, 1996. Borba, duh i opstanak: Partizanska agada: jedinstvena pashalna parodija iz vremena Holokausta, Novi Sad (2020) ISBN 978-86-7188-196-8. Književna dela La Megila de Saray, Jerusalim 1999; Sarajevska megila: skica za portret jednog svijeta u trinaest poreza, Centar za stvaralaštvo mladih, Beograd 2001; Sefardske priče, Centar za stvaralaštvo mladih, Beograd 2000; Časovničar i sačasovnici: zbirka postistorijskih priča, Bosanska riječ, Tuzla 2007; Nesabrane priče i još nesabranije misli i crtice, a o desetercu da se i ne govori, Izdavačka kuća Agora, (2022) ISBN 978-86-6053-345-8. MG105

Autor - osoba Turnije, Mišel Naslov Male proze / Mišel Turnije ; [prevela Ivana Hadži Popović] Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1990 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1990 (B. [Bački] Petrovac : Kultura) Fizički opis 148 str. ; 20 cm. Drugi autori - osoba Hadži-Popović, Ivana Zbirka Biblioteka Mali svet ; 3 Sadržaj S a d r ž a j: Kuća (5); Mačka i kornjača (6-7); Čar i lepota (8-9); Ključevi i brave (10-11); Duh stepeništa (12-13); Telefon (14); Šupljine (15-16); Nokturno (17); Gradovi (18); Fantom iz Arla (19-20); Poslednji gledalac iz Avinjona (21-22); Pet dana--- pedeset godina--- u Hamametu (23-31); Nirnberg, 1971. (32-35); Večera u Tangeru (36-38); Republic Day u Nju Delhiju (39-41); Kairo (42-44); Od Jerusalima do Nirnberga (45-46); Tela (47); Sumrak maski (48-50); Veruška (51-53); Ruke (54-55); Mozak gospodar (56-57); Moje jaje i ja (58); Kosa (59); Oda stražnjici (60); Baletska suknjica (61); Pohvala beživotnoj koži (62); Seks (63); Deca (64); Treće A (65-66); Dodir (67); Lude ljubavi (68-69); Verenici s plaže (70-71); Akvarijum (72); Jednom jedna žena (73); Slike (74); Barok (75); Crveni i beli (76); Život u jednoj ravni (77-78); Slika sa dubinom (79); Ogledalo (80); Dijafragma (81-82); Autoportret (83-84); Akt-portret (85-87); Erotska slika (88-90); Slikar i njegov model (91-98); Slika vlasti (99-108); Pejzaži (109); Indijska smokva (110); Pirinač (111); Mediteran (112-114); Gospodin Maestral (115-116); Vetrenjača iz Bosa (117-118); Normandijski vidik (119); Nežnost i bes elemenata (120-121); Drvo i put (122-123); Zima i njene prednosti (124-125); Test drveta (126); Godišnja doba (127); Knjige (128); Odgovor (129-131); Muzika (132-134); Jevanđelje (135); Smrt (136); Lepa smrt (137-139); Senka (140); Pouka iz tmine (141); Nekrolog pisca : Mišel Turnije (1924-2000)(143). Pogovor za Male proze / Ivana Hadži-Popović (145-146). ISBN 86-7331-185-3 (Broš.) Napomene Prevod dela: Petites proses / Michel Tournier. Beleška o autoru i delu na koricama. Pogovor za Male proze / Ivana Hadži-Popović: str. 145-146. Mišel Turnije (Pariz 19. decembar 1924 – Šoazel 18. januar 2016) bio je francuski pisac. Dobitnik je nagrada kao što su Velika nagrada za roman Francuske akademije 1967. godine za roman Petko ili limbovi Pacifika i Gonkurovu nagradu za Kralja Vilovnjaka 1970. godine. Njegova inspiracija uključivala je tradicionalnu nemačku kulturu, katoličanstvo i filozofije Gastona Bachelarda-a. Stanovao je u Šoazelu i bio član Akademie Gonkur. Njegova autobiografija prevedena je i objavljena kao Duh vetra (The Wind Spirit, Beacon Press, 1988). Bio je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Turnije je rođen u Francuskoj od roditelja koji su se upoznali na Sorboni tokom studija nemačkog jezika, a mladost je proveo u Sen Žermen an Leu. Nemački je naučio rano, boraveći svakog leta u Nemačkoj. Studirao je filozofiju na Sorboni i na univerzitetu u Tibingenu i pohađao kurs filozofa Morisa de Gandilaka. Želeo je da predaje filozofiju u srednjoj školi, ali, kao i njegov otac, nije uspeo da dobije francusku agregaciju (takmičarski ispit za državnu službu u francuskom sistemu javnog obrazovanja) . Turnije se pridružio Radio France-u kao novinar i prevodilac i vodio L`heure de la culture française. Godine 1954. radio je u reklami za Evropu 1 . Takođe je sarađivao za novinama Le Monde i Le Figaro. Od 1958. do 1968. godine, Turnije je bio glavni urednik francuske izdavačke kuće Plon. Godine 1967. Turnije je objavio svoju prvu knjigu, Petko ili limbovi Pacifika, prepričavanje Robinzona Krusoa Daniela Defoa, za koju je nagrađen Velikom nagradom za roman Francuske akademije. Suosnivač je, 1970. godine, sa fotografom Lisijenom Klergom (Lucien Clergue) i istoričarem Žan-Morisom Ruketom (Jean-Maurice Rouquette), godišnjeg festivala fotografije Rencontres d`Arles-a. U isto vreme napravio je za televiziju pedeset izdanja mesečnog programa Chambre noire, posvećenih fotografiji, uz intervjuisanje fotografa za svaki program. Turnije je umro 18. januara 2016. u Šoazelu u Francuskoj u 91. godini. Odabrani radovi Vendredi ou les Limbes du Pacifique (Friday) (1967) - Grand Prix du roman de l`Académie française Le Roi des aulnes (1970) (The Erl-King translated 1972 by Barbara Bray, a.k.a. The Ogre) Le Roi des aulnes je napravljen film 1996. godine Der Unhold (The Ogre), u režiji Volker Schlöndorff-a i takođe je prilagođen za scenu Tom Perrin 2002. godine. Les Météores (Blizanci, 1975) Le Vent Paraclet (Duh vetra, 1977) Vendredi ou la Vie sauvage (Petko i Robinson, 1977) Le Coq de bruyère (Fetišist i druge priče, 1978) Gaspard, Melchior et Balthazar (Četiri mudraca, 1980) Le Vol du vampire (1981) Gilles et Jeanne (Gilles and Jeanne, 1983) La Goutte d`or ( Zlatna kapljica, 1986) Petites Proses (1986) Le Medianoche amoureux (The Midnight Love Feast, 1989) La Couleuvrine (1994) Le Miroir des idées (Ogledalo ideja, 1994) Eléazar ou la Source et le Buisson (Eleazar, Izlazak na zapad, 1996) Časopis ektime (2002) MG143 (N)

Knjiga je nova. ,,Igri je kraj kad smrt zakuca na vrata… U unosnom svetu Volstrita Vinsent, Džuls, Silvi i Sem su veliki igrači. Bezobzirno ambiciozni, oni sklapaju poslove vredne milijarde dolara i žive u neviđenom luksuzu. Novac je jedino što im je važno i oni će učiniti sve da se obogate. Učestvujući u igri escape room, njih četvoro će se naći zarobljeni u liftu, no sve će poći naopako. Da bi izašli iz klopke, moraju da ostave žestok rivalitet po strani i da zajedno rade na pronalaženju tragova i rešavanju zadataka koji će ih osloboditi. Ali u skučenom mračnom liftu tajne njihovog tima izlaze na videlo. Moraće da odgovaraju za sve ono što su radili i zaradili na mestu punom obmana, zastrašivanja i seksualnog uznemiravanja. Strpljenje ih izdaje, a tragovi postaju sve zloslutniji, i na kraju se nađu na ivici propasti. Ako žele da prežive, moraće da reše i konačnu zagonetku: ko je od njih ubica?``

Amina Ahtar #FASHIONVICTIM, žrtva mode Vulkan, 2020. 256 strana. Lepo očuvana. Modna urednica Anja Sent Kler je na samom vrhu. Za njenim garderoberom žude sve žene, popularna je na društvenim mrežama, a put do vrha popločan je telima svih onih koji su joj se ikada zamerili. Radila je naporno da bi došla do mesta na kojem je sad, ali i dalje nema sve. Opsednuta je Sarom Taft. Prelepa, otmena i bogata, Sara je rođena da bude svetska modna ikona. Sjajne i talasaste plave kose i sa najnovijim trendom na noktima, Sara je hodajuća naslovna strana modnog časopisa. A Anja želi da budu prijateljice. Najbolje. Jedine. Ali kada Sara postane glavna konkurencija za unapređenje, Anjin plan da postanu drugarice odlazi u zaborav. Da bi pobedila Saru... Mora da postane kao ona. A prijateljsko nadmetanje može da se završi fatalno, jer znate kako kažu u modi: Jednog dana ste in, a sutra ste mrtvi.

UBIJAJ PAŽLJIVO Karsten Duse Izdavač: Vulkan Bjern Dimel je uspešan advokat čiji je klijent jedan od najopasnijih i najbeskrupuloznijih mafijaša u gradu. Petocifrena plata, službeni automobil, odela krojena po meri… Iako na taj način obezbeđuje miran i udoban život svojoj porodici, stalno je pod stresom i danonoćno radi, zbog čega ga supruga primorava da ode na kurs samopomoći. Postavlja mu ultimatum: ili će postati posvećeni otac i suprug i strpljiva i staložena osoba, ili će izgubiti i ćerku i ženu. Ipak, da li je moguće voditi uravnotežen privatni život i u isto vreme raditi za surovog kriminalca? Uskoro Bjern mora da primeni metode samopomoći koje je naučio na seansama kod terapeuta i sasvim neplanirano, ali ipak namerno, ubija svog šefa – a kako i njega ne bi zadesila ista sudbina, u tajnosti odlučuje da zauzme njegovo mesto na prestolu kriminalne imperije. Mada vrlo efikasna, njegova su rešenja prilično nekonvecionalna. Ali, naravno, sve u skladu sa pravilima iz priručnika samopomoći. Pismo Latinica Povez Broš Format 14,5x20,5 Strana 272

Autor: Karin Salvalađo Povez: broširan Br. strana: 256 Format: 14x20 Grejs Adams slučajni je svedok ubistva, neko ko se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Dogodilo se to u trenu: na stazi iza njene kuće, čovek ubija ženu, koja pre nego što izdahne izgovara njeno ime. Grejs. Ipak, dolazak detektivke Mejsi Grili pokazaće da Grejs možda i nije bila samo slučajnost u ovom zagonetnom ubistvu. Detektivka Grili je već bila u gradiću Kolijeru, u hladnoj Montani, kada je radila na slučaju po mnogo čemu sličnom ovom. Sada, jedanaest godina kasnije, uspomene otvaraju stare rane, a ona mora da pronađe ubicu i otkrije vezu između ubistva i Grejs, devojke koju polako sustiže mučna prošlost. Hladnoća koja reže do kostiju možda je najveći neprijatelj, ali i saveznik hrabroj detektivki dok pokušava da pomogne žrtvama, ali i sebi. „Sjajni likovi koje čitaoci neće moći brzo da zaborave.“ – Publishers Weekly. „Nov, uzbudljiv glas u žanru krimi-romana!“ – Huffington Post.

LEŠ U SARKOFAGU- Agata Kristi Kosmos,Beograd,1960. 236 strana Zelena biblioteka broj 40 mek povez Agata Kristi Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. Napisala je osamdeset detektivskih romana i zbirki priča, devetnaest pozorišnih komada, dva memoarska dela i šest ljubavnih romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. U pisanju detektivske proze prvi put se okušala dok je za vreme Prvog svetskog rata radila u jednom bolničkom dispanzeru. Već u svom prvencu, naslovljenom Tajanstveni događaj u Stajlsu, stvorila je sada legendarnog Herkula Poaroa. Potom je u romanu Ubistvo u parohijskom dvoru, objavljenom 1930.godine, uvela među čitalaštvom mnogo voljenu gospođicu Džejn Marpl. Od ostalih likova koji se pojavljuju u više njenih romana tu su Tomi i Mrvica Beresford, privatni detektiv Parker Pajn i detektivi Skotland jarda viši inspektor Batl i inspektor Džap. L. 3.ORM. 5. + KUT.

Izdavač: Vulkan Format: 145x205 mm Broj strana: 254 Pismo: latinica Povez: broš Opis: Grejs Adams slučajni je svedok ubistva, neko ko se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Dogodilo se to u trenu: na stazi iza njene kuće, čovek ubija ženu, koja pre nego što izdahne izgovara njeno ime. Grejs. Ipak, dolazak detektivke Mejsi Grili pokazaće da Grejs možda i nije bila samo slučajnost u ovom zagonetnom ubistvu. Detektivka Grili je već bila u gradiću Kolijeru, u hladnoj Montani, kada je radila na slučaju po mnogo čemu sličnom ovom. Sada, jedanaest godina kasnije, uspomene otvaraju stare rane, a ona mora da pronađe ubicu i otkrije vezu između ubistva i Grejs, devojke koju polako sustiže mučna prošlost. Hladnoća koja reže do kostiju možda je najveći neprijatelj, ali i saveznik hrabroj detektivki dok pokušava da pomogne žrtvama, ali i sebi. „Sjajni likovi koje čitaoci neće moći brzo da zaborave.“ – Publishers Weekly „Nov, uzbudljiv glas u žanru krimi-romana!“ – Huffington Post ***Knjigu šaljem kao preporučenu tiskovinu***

Džozef O’Konor - Trgovac Izdavac : Laguna 2004, 378 strana Najtoplije leto u istoriji Dablina suviše je vrelo za Bilija Svinija, i to ne samo zbog visokih temperatura. Nakon nerazjašnjenog napada na benzinsku pumpu na kojoj je radila, njegova ćerka leži u komi u bolničkom krevetu. Rastrojen zbog posledica te užasne noći, frustriran zbog nemoći policije i sudstva, Bili konačno diže ruke od zvaničnog pravosuđa. On odlučuje da preuzme zakon u svoje ruke, ali kada neočekivani obrt pokvari njegove planove, posledice su zastrašujuće i, na kraju, nezaboravne. `Oštar i okrutno autentičan način izražavanja... Napeto... O’Konorovi dijalozi su naizmenično jetki i turobni, osećajni i zabavni, a likovi nimalo stereotipni.` The Wall Street Journal `Fascinantno... U naraciji koja sjajno prepliće prošlost i sadašnjost O’Konor vešto ispituje posledice gubitka i tragedije, prožimajući surovu stvarnost crnim humorom koji blista na samoj ivici bola.` Publishers Weekly `Samu srž Trgovca čini psihološka igra mačke i miša... Uzbudljiva priča.` Harper’s Bazaar

U HLADNOM SRCU - Karin Salvalađo Odlično očuvana Grejs Adams slučajni je svedok ubistva, neko ko se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Dogodilo se to u trenu: na stazi iza njene kuće, čovek ubija ženu, koja pre nego što izdahne izgovara njeno ime. Grejs. Ipak, dolazak detektivke Mejsi Grili pokazaće da Grejs možda i nije bila samo slučajnost u ovom zagonetnom ubistvu. Detektivka Grili je već bila u gradiću Kolijeru, u hladnoj Montani, kada je radila na slučaju po mnogo čemu sličnom ovom. Sada, jedanaest godina kasnije, uspomene otvaraju stare rane, a ona mora da pronađe ubicu i otkrije vezu između ubistva i Grejs, devojke koju polako sustiže mučna prošlost. Hladnoća koja reže do kostiju možda je najveći neprijatelj, ali i saveznik hrabroj detektivki dok pokušava da pomogne žrtvama, ali i sebi. „Sjajni likovi koje čitaoci neće moći brzo da zaborave.“ – Publishers Weekly „Nov, uzbudljiv glas u žanru krimi-romana!“ – Huffington Post

Miodrag Novaković : Kako zalazi sunce / [ umetnička oprema Miodrag Vartabedijan ] Vrsta građe humor, satira, parodija Beograd : Zadruga pisaca, 1970 , Fizički opis 77 str. : ilustr. ; 23 cm Zbirka Savremeni humoristi ; ǂknj. ǂ13 Napomene Str. 7-8: Predgovor / Ivan Šop. Satirične priče Očuvanost 3 ; malo pohabana. Миодраг Миша Новаковић (Београд, 1940) је истакнути филмски и културни стваралац Србије и Југославије: филмски и телевизијски редитељ и сценариста, критичар, теоретичар, естетичар, књижевник, директор највећих југословенских филмских фестивала и филмски педагог. Биографија У Београду је завршио основну школу и гимназију, 1967. године стекао диплому и звање правник на Правном факултету, а 1969. године дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију (данас Факултет драмских уметности) — одсек драматургије — у класи проф. Јосипа Кулунџића. Налазио се на дужности руководиоца Центра за филм Дома пионира у Београду (1970–72, данас Дечји културни центар). Иницијатор, селектор и организатор филмске параде — Међународног фестивала филмова за децу и омладину (1971–72), директор Фестивала југословенског филма у Пули и извршни директор ФЕСТ–а у Београду (1972–1974). Кратке приче, есеје и стручне радове из области филмске и позоришне критике, теорије и естетике филма објављивао у периодици: Политика, Студент, Одјек, Казалиште, Јеж, Београдска недеља, Борба, Синеаст, Екран, Књижевност, Филмограф, YU филм данас, Филмска култура, Драма... Аутор је књига Фини људи (изд. Задруга писаца, 1967), Како залази сунце (изд. Задруга писаца, 1970), Гледање у филм (изд. YU филм данас, 2000) и са Горданом Зиндовић-Вукадиновић коаутор Pars pro toto, медијска писменост за наставнике основних школа (Центар за аудиовизуелне медије — Медија фокус, 2001). Заступљен у антологији Југословенска филмска мисао (1920–1995), састављач Северин Франић. Снимио је, између осталог, кратке филмове Београд на шофершајбни (награђен II наградом на Првом југословенском Фестивалу ауторског – аматерског филма), Зима у Прагу (награђен III наградом на истом Фестивалу), Они долазе (о деци која свирају и певају у отвореним просторима Београда), Пијани брод, као и серију ТВ портрета: о академику Николи Хајдину (ТВ Београд), глумцу Раши Плаовићу (ТВ Београд), филмским редитељима Жоржу Скригину (ТВ Београд) и Жики Митровићу (ТВ Нови Сад), као и о филмском сценаристи Ференцу Деаку (ТВ Нови Сад). Остварио дугогодишњу сарадњу с покретом филмског аматеризма деце у Србији и бившој СФРЈ. Учествовао у бројним филмским трибинама. Држао предавања из области филмске драматургије намењена синеастима, наставницима основних и средњих школа, младима и деци. Носилац је бројних домаћих и међународних награда и признања.

Ljudmila Ulicka pripoveda u knjizi O telu duše o osnovnim iskustvima života: ljubav i smrt, bolest i čudo života, samoća i bliskost. Čudesno pripovedanje o ljubavi i sumnji, o životu i strahu, o prolaznosti i smrti, a najpre o prijateljstvu i, u okviru prijateljstva, o prijateljicama koje ispunjavaju stranice ove knjige nesvakidašnjom energijom i iskustvom, vitalnošću i dobrotom. Žene su u glavnim ulogama u praktično svim pričama u ovoj knjizi. Junakinje Ljudmile Ulicke u prosvetljujućim iskustvima svog života svedoče o trenucima kada se život menja ili kada, suočene s prolaznošću, sabiraju i oživljavaju sve ono što im je doneo život. Slavna po romanima koje je napisala, Ljudmila Ulicka se još jednom potvrđuje kao možda najveći majstor savremene svetske pripovetke. Jednostavno i neponovljivo. „O telu mi znamo mnogo više nego o duši. Niko nije u stanju da nacrta atlas duše. Mi ponekad uspevamo da ulovimo samo njeno pogranično prostranstvo. Tamo, na toj granici, u meri u kojoj smo joj se približili, nastaju takve vibracije, ukazuju se tako istančani detalji o kojima je gotovo nemoguće i govoriti na našem prelepom, ali ograničenom jeziku. Rizičan, veoma opasan pristup. To prostranstvo privlači – i to što duže živiš, utoliko snažnije…“ (Ljudmila Ulicka) „Priče Ljudmile Ulicke, kod nas izdašno prevođene i još izdašnije čitane, izrastaju iz najboljih tokova ruske pripovedne tradicije koja je i dan-danas osnovna mera stvari u poslovima pripovedanja, koliko romana možda još više pripovetke i kratke priče. Žene i ženski svet, bolje reći, ženski doživljaj stvarnosti i sudbine žena gotovo uvek su težišna tačka pripovedanja Ljudmile Ulicke, počev od njenog ranog romana Medeja i njena deca, pa do nedavno objavljene zbirke O telu duše. Te dve u naslovu izdvojene reči, a naročito njihov enigmatični spoj (’O telu mi znamo mnogo više nego o duši. Niko nije u stanju da nacrta atlas duše.’) čine tačke ili jezgra oko kojih se pletu priče o osnovnim, neizbežnim i pripovedanjem nikada iscrpljenim egzistencijalnim temama i situacijama. Ovaj čitalac nikako se ne može oteti utisku da čitajući knjigu O telu duše zapravo čita novi rukopis reinkarniranog Ivana Aleksejeviča Bunjina, jer sve je tu, po hiljadu i prvi put, ali kao da je prvi put – ljubav i prateće nesavršenosti.“ Mihajlo Pantić Ljudmila Ulicka (1943, Ural), velika ruska književnica, jedan od vodećih savremenih svetskih pisaca. Ulicka je završila biologiju na Moskovskom državnom univerzitetu 1968. godine. Jedno vreme je radila kao naučnik u Institutu za genetiku u Moskvi, ali je ostala bez posla jer je na svojoj pisaćoj mašini prekucavala zabranjeni roman. Na početku književne karijere pisala je drame i scenarije za pozorište, radio i televiziju. Svetsku slavu stekla je pričama i romanima. Najvažnije knjige: Sonječka (roman, 1994), Siromašni rođaci (knjiga priča, 1994), Medeja i njena deca... Biblioteka:Zlatno runo Povez:Tvrdi Format:14x21 Broj strana:136

Tom Krup, dobrostojeći računovođa, stiže kasno s posla kući i ne zatiče suprugu ni njen automobil. Još više ga začudi što vidi da je večera napola spremljena, što je Karen ostavila tašnu i mobilni telefon, a ulazna vrata nije ni zaključala. Karen Krup je spremala večeru i čekala supruga da se vrati s posla. To je poslednje čega se seća kad se probudi u bolnici. Tamo joj objasne kako je imala saobraćajnu nesreću – izgubila je kontrolu nad automobilom vozeći se po opasnom delu grada i zadobila potres mozga zbog koga pati od amnezije. Policija podozreva da je radila nešto nedozvoljeno. Suprug odbija da poveruje u to. Njena susetka i prijateljica nije baš sasvim ubeđena. Čak ni sama Karen ne zna šta da misli... „Pedantno urađeno i oštro kao brijač.“ Harlan Koben „Priča puna preokreta koja će vas potpuno zaokupiti.“ Tes Geritsen „Šari Lapena obezbeđuje pametan niz motiva i sumnjivih lica. Napetost je velika i traje do poslednje, zaprepašćujuće stranice.“ The Times Povez knjige : Mek Format : 13 x20c m Pismo : Latinica Strana: 296

45055) NEMA UDOVICA , Sidni Šeldon , Vulkan Beograd 2018 , triler , U gradu u kojem su prijatelji i neprijatelji jedno, ona mora da bude gospodar svoje igre. Mlada Amerikanka Šarlot Klensi nestala je bez traga dok je leto pred odlazak na koledž radila kao dadilja u Meksiko Sitiju. Taj slučaj ostao je nerešen, ali će njegove posledice biti strašne. Deset godina kasnije, u Los Anđelesu se dešava niz ubistava, a sve žrtve su pacijenti psihologa Niki Roberts. Kada neko pokuša da ubije i nju, postaje jasno da je i ona postala meta. Iako zarađuje čitajući ljude i izvlačeći iz njih tajne, rešenje ove zagonetke stalno joj izmiče. Dok policija tapka u mraku, Niki upoznaje Dereka Vilijamsa, privatnog detektiva koji se ne boji da rizikuje. Međutim, zbog onog što će otkriti, a posebno jedno ime, krenuće opasnom stazom prošlosti. Misteriozni manipulator doneo je smrtonosnu igru na ulice grada anđela. Niki Roberts zna previše o starom zločinu, a nemilosrdni ubica svestan je koja je cena njenog ćutanja. mek povez, format 14,5 x 20,5 cm , latinica , 327 strana,