Radio časopis, 1945 - 1946. Časopis za amatere i tehničare Broj 1, 1945, III izdanje u martu 1946. Broj 2, 1945, II izdanje u aprilu 1946. Broj 1, 1946, II izdanje u aprilu 1946. Broj 2, 1946, II izdanje Broj 3, 1946. Broj 4, 1946. Broj 5, 1946. Broj 6, 1946. Broj 7, 1946. Broj 8, 1946. Broj 9, 1946. Broj 10, 1946. Broj 11, 1946. 13 brojeva ukoričenih, udžbenički format. Odlično očuvani sem potpisa prethodnog vlasnika na prvom praznom listu.

makis 18 x 26 cm original fotografija Aleksandar Aca Simić (Beograd, 24. juli 1898 — Beograd, 18. januar 1971) je bio foto-reporter, novinar. Po završenoj maturi u Beogradu otišao u Pariz gde je studirao u Nacionalnoj školi dekorativnih umetnosti i apsolvirao na arhitekturi. Prve fotografije snimio 1912. Zatim se kao fotograf sreće 1915. u Prvom svetskom ratu, prilikom prelaska Albanije. Od 1921. bavio se profesionalno novinskom fotografijom, a objavljivao je u listu Nedeljne ilustracije, zatim radio u listu Politika (od 1924. do početka Drugog svetskog rata), i smatra se prvim foto-reporterom tog lista. Za vreme okupacije sarađivao kao foto-reporter sa listom Kolo. Budući da je taj list osnovan od okupacionih vlasti, ta saradnja je Simiću, posle rata, pripisana kao „kolaboracija sa neprijateljem“. Posle 1945. privremeno mu je zabranjen rad u novinarstvu „zbog rada u režimskom listu, u vreme okupacije“. Da bi prehranio porodicu bavio se neko vreme pozorišnom fotografijom za Narodno pozorište u Beogradu. Kada je skinuta zabrana da radi u novinarstvu (ali je i dalje je važila zabrana za rad u listu Politika) Simić je nastavio rad u Foto-agenciji „Jugopres“ (delovala pod okriljem Novinske agencije „Tanjug“), pa u listovima Glas i Duga, a od 1952. je u listu Borba, kao urednik fotografije. Penzionisan je 1960. godine. Bio je nosilac Albanske spomenice, i dobitnik nekoliko nagrada za fotografiju. Bio je član Foto-sekcije ULUPUS-a i Sekcije foto-reportera Udruženja novinara Srbije. Simić se prevashodno bavio novinskom fotografijom, fotografisanjem aktuelnih događaja. Ostvario je i jedan broj portreta istaknutih ličnosti. Pokazivao je osetljivost za ulične prizore i anegdotske situacije. Deo njegovog opusa odnosi se na temu Arhitektura starog Beograda. NJegova dela (fotografije i negativske ploče) nalaze se u Fototeci lista Politika, Muzeju grada Beograda i Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. NJegova dela uvrštena su u kritičku retrospektivu - povodom 150 godina fotografije u svetu: „Fotografija kod Srba 1839-1989“, Galerija SANU, Beograd, 1991. Posthumno su održane dve izložbe sa istim izborom njegovih dela: „Fotografije Ace Simića“, Galerija Doma omladine, Beograd, maja 1983, i „Beograd Politikine mladosti : fotografije Ace Simića“, Beograd: Hol palate „Politika“, avgust 2003. Iako je Simićev opus obiman, nije istražen, uticajem je nedovoljno značajan i nezapažen od struke i kritike.

RADIO-AMATER 1986, 1987, 1988, 1989. Časopis za elektroniku i telekomunikacije Ukoričeno, svi brojevi za svaku navedenu godinu. Veći format. Spolja požuteli, unutrašnjost lepo očuvana, bez zapisa, žvrljotina... Troškove poštarine snosim ja (preporučena tiskovina).

Casopis RADIO AMATER brojevi u rasponu od 1978-1983. Komplet 66 kom.

Ultra retko iz 1937 god,od broja 1 do broja 26,par listova ispada,solidno ocuvano

95 brojeva iz sedamdesetih godina dvadesetog veka odlično očuvani velok3 bela kesa

57 brojeva iz devedesetih XX vea odlično očuvani belozelkesa velok3

OFSET 47X60 LIMITIRAN TIRAZ OD 99, RADJEN ZA PROMOCIJU SLIKE U PRIVATNOJ KOLEKCIJI DELTE 6/99 POTPIS DOLE DESNO Ljubomir Ljuba Popović (Tuzla, 14. oktobar 1934 — Beograd, 12. avgust2016) bio je srpski slikar koji je od 1963. radio u Francuskoj. Biografija[uredi] Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Valjevu. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu. Od 1963. godine živeo je i radio u Parizu. Njegove nadrealističke vizije, postavljene uglavnom u renesansniambijent ističu se izraženim naturalizmom. Godine 1991. je izabran za člana van radnog sastava SANU. Bio je jedan od članova grupe Mediala. Osnovao je Modernu galeriju u Valjevu 1985. godine.[1] Tokom oktobra i novembra 2015. održana je izložba njegovih slika u Galeriji RTS u Beogradu.[2] Sa suprugom Natašom, ćerkom Kirila i Vere Jančić, ima ćerke Adrijanu i Tijanu.[3] Poslednju sliku koju nije stigao da završi i da joj naziv radio je u Grčkoj tokom jula 2016. godine.[4] Preminuo je u Beogradu, 12. avgusta 2016.[5] Sahranjen je u Valjevu 16. avgusta 2016.[

Izdavač: INSTITUT ZA POZORIŠTE, FILM, RADIO I TELEVIZIJU FAKULTETA DRAMSKIH UMETNOSTI U BEOGRADU Biblioteka: Kultura - umetnost - mediji 294 str. ; 17 x 24 cm - Latinica / Mek povez

Prodajem plakat Igora Hofbauera koji je radio za umetnika Lenhart Tapes. Plakat je u odličnom stanju. Dimenzija 50 x 70 cm. Tehnika je sitoštampa. Godina izrade: 2017.

SV10 61196) POČETKA NEMA , Vinko Galić , NEMA KRAJA, Renato Percan , Vinko Galić (1931- 2021), akademski kipar i profesor. Akademiju likovnih umjetnosti u Sarajevu završio je 1958. Predavao je u osnovnoj školi i Gimnaziji u Ljubuškom, a 1960. otišao je u Pulu gdje je radio kao kao profesor u eksperimentalnoj školi “Neven Kisac”. Nakon smrti supruge 2005. vratio se u rodno mjesto. Nakon povratka osnovao je likovnu koloniju čija je većina umjetničkih djela pohranjena u franjevačkom samostanu na Humcu. Renato Percan (1936 – 2013) hrvatski slikar. Jedan od najpoznatijih labinskih likovnih umjetnika. Živeo je i radio u Medulinu. Slikao je biblijske motive, ljudske borbe, strasti i tragedije, erosa i tanatosa. bez mesta i godine izdanja, mek povez, format 21 x 29,5 cm , tekstovi, pesme, reprodukcije umetničkih dela, potpisi oba autora i posveta na predlistu , 68 strana , RETKOST !

Električna zastava - legendarnog Žikice Simiića je svojevrsna enciklopedija rock glazbe prikupljena u posljednjih dvadesetak godina kroz tekstove-eseje objavljene na stranicama novina i časopisa od Ritma i Danasa do Politike, i ispričanih u kultnim radio emisijama “Tajanstveni voz” (Studio B) i “Dole na uglu” (B92) mek povez dobro ocuvano veliki format 1

TREĆI PROGRAM Proleće 1969 RADIO BEOGRAD OSVETLJENJA 1. Ko je barbarogenije - RADOMIR KONSTANTINOVIĆ (13 str.) 2. Čemu filosofi - VELJKO KORAĆ 3. Inteligencija i javnost - MIHAILO ILIĆ 4. VALTER BENJAMIN - Umetničko delo u epohi svoje tehničke reproduktivnosti 5. Naučna avangarda - LEONID IVANOVIĆ SJEDOV . . . . ......................................................... Broš Latinica Ukupno 415 stranica Tekst `Ko je barbarogenije` podvlačen grafitnom olovkom! U celini jako solidan primerak!

Narodne melodije, igre i nošnje peštersko-sjeničke visoravni Autori: Petar D Vukosavljević; Jasna Bjeladinović; Olivera Vasić; Vladimir Tjapkin; Bruno Ravnikar Iydavač: Radio-Beograd ; Sjenica : Samoupravna interesna zajednica za kulturu i fizičku kulturu, 1984 344 strane, odlično očuvano. Narodne melodije igre i nošnje peštersko sjeničke Narodne melodije igre i nošnje Peštersko Sjeničke Народне мелодије игре и ношње Пештерско Сјеничке

Odlično stanje Retko u ponudi UVEZ: TVRDI JEZIK: SLOVENAČKI GODINA: 1959 IZDAVAČ: DRŽAVNA ZALOŽBA SLOVENIJE, LJUBLJANA UVOD: LUC MENAŠE Gabrijel Stupica (Dražgoše, 21. mart 1913 — Ljubljana, 19. decembar 1990) je bio slovenački slikar.[1] Gabrijel Stupica Gabrijel Stupica 1969.jpg Datum rođenja 21. mart 1913. Mesto rođenja Dražgoše Datum smrti 19. decembar 1990. (77 god.) Mesto smrti Ljubljana Biografija Uredi Studirao je na Akademiji umetnosti u Zagrebu, gde je, nakon diplomiranja, živeo i radio.[2] Preselio se 1946. godine u Ljubljanu, gde je postao profesor na novoosnovanoj Akademiji likovnih umetnosti. Do odlaska u penziju 1977. bio je dva puta rektor (sada bi bilo zvanje dekana).[3] Izabran je za dopisnog člana Jugoslovenske akademije nauka i Slovenačke akademije nauka i umetnosti. Pored slika povremeno je radio scenografije i grafike. Smatra se jednim od glavnih umetničkih ličnosti u Sloveniji i Jugoslaviji u drugoj polovini 20. veka. Takođe je poznat u inostranstvu.[4] Za svoj rad dobio veliki broj domaćih i međunarodnih nagrada. Izlagao je na mnogim samostalnim i grupnim nastupima u zemlji i inostranstvu.[5] Tags: Neoavangarda slovenacka avangarda apstraktno slikarstvo exat 51 nove tendencije gorgona jugoslovensko xx veka 20. vek

MANASTIR OSTROG - Mihajlo Milošević Mihajlo Milošević (1939-2011) je rođen u Nevesinju, školovao se u Beogradu i Rijeci, a radni je vek proveo u Somboru, kao nastavnik likovnog vaspitnja, novinar, pisac i karikaturista. Izlagao je na velikom broju samostalnih i kolektivnih izložbi, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Karikature i ilustracije je objavljivao u najprestižnijim dnevnim listovima u tadašnjoj SFRJ. Autori je više zbirki poezije za decu, kao i nekoliko radio drama. Dimenzije rama 78x64 slike 68x54

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ratko Lalić slikar neprekinutog kontinuiteta , Cicero Beograd 2010 , Lalić je objasnio da je monografija vrlo obimna, da sadrži nostalgično napisane tekstove i veliki broj slika iz njegovog slikarskog opusa. `Put od Moneovih kasnih slika do apstraktne umetnosti pređen je brzo. Apstraktna je zbrisala distance između slikara posmatrača i prirode i otkrila da se može biti ispred i iza nje i u njoj, da ne postoji njena predstava, da se može beležiti samo njeno konstituisanje i rastakanje`, rečenice su kojima je prije nešto više od 20 godina slikar Stojan Ćelić opisao slikarstvo Ratka Lalića, a koje su sadržane u monografiji ovog slikara. Slikarstvo Ratka Lalića traje, tokovima skladnog i logičnog kontinuiteta, od sredine sedamdesetih godina proteklog vijeka do danas. Na samom početku, označen je kao značajni akter i pokretač slikarstva nove figuracije. Tokom nekoliko decenija, Lalić će ostati posvećenik realizma i slikarstva prizora. Lalićev realizam posjeduje zaseban pikturalni senzibilitet i snažan poetski naboj. Ratko Lalić rođen je u Dolipolju kod Visokog 1944. godine. Diplomirao i magistrirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Bogradu. Radio je na Fakultetu umjetnosti u Sarajevu, gdje ga je zatekao rat. Prešao je na Cetinje, gdje je radio kao profesor na Fakultetu likovnih umjetnosti, a potom je otišao na Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, gdje je izabran za redovnog profesora crtanja i slikanja. Istovremeno je radio u Banjaluci kao pedagog. Izlaže od 1969. godine. Član je ULUS i dobitnik je više značajnih nagrada za stvaralaštvo. Živi i radi u Beogradu. Platna Ratka Lalića kao da ne oblikuje ljudska ruka, no duh same prirode, jedna je od rečenica koje sadrži obimna monografija `Ratko Lalić — Slikar neprekinutog kontinuiteta`, a koju je o ovom značajnom slikaru svojevremeno napisao jedan od najznačajnijih srbijanskih režisera i pisaca Živojin Pavlović i dodao: `I po toj osobini njegovo slikarstvo se nalazi u carstvu amorfije. Jer, u njemu je sve prolazno: stručak trave, grana, zalelujani list, senka stabla polegla po grudvi zemlje, bleda svetlost kojom je obasjano ogoljeno korenje.` dvojezično srpsko- engleski , tvrd povez, format 23,5 x 33 cm , zaštitni omot, ilustrovano u boji, latinica, 374 strane

Naslov: Mojih 500 glumaca Autor: Zdravko Šotra Izdavač: Beograd : Službeni glasnik : Javna medijska ustanova Radio-televizija Srbije Br. strana: 482 ; fotografije Format: 25 cm Povez: meki sa klapnama Knjiga nije ni čitana ni razlistana i u celosti (listovi, korice, povez) je odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju`, i odlično su povezani međusobno i sa koricama. Knjiga je ilustrovana mnogobrojnim fotografijama glumaca. „Glumci, glumci... Čitavog života sam se, i mimo rada, družio sa glumcima, što nije baš uobičajeno za reditelja. Prosto osećam da smo od istog soja… Između dva kadra ima mesta i za šalu, pa tako provedeno vreme ostane svima u lepoj uspomeni.“ „Dobri moji glumci... Za vama ostaju i priče o vašim osobenostima, te puno šaljivih zgoda i neumrlih duhovitosti. Ova knjiga želi da otrgne od zaborava što više tih Tespidovih sledbenika. I da iznađem kako sam se ja našao među njima…“ Uz detaljan popis ostvarenih dela, podeljenih uloga i dobijenih nagrada, obilje anegdota nastalih tokom snimanja, putovanja i gostovanja, ova knjiga svedoči o nezaboravnim veličinama jednog vremena i u životu i na pozornici i na platnu… U knjizi „Mojih 500 glumaca” Zdravko Šotra je naveo, pored ostalog, imena koja pamti, zatim ona koja je prepisao sa špica svojih emisija i filmova, i iz arhiva pozorišta u kojima je radio.

Sarajevo 2017. Mek povez sa klapnama, bogato ilustrovano, veliki format (format 20×26 cm), 440 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). ,,Antikvarnica snova` je knjiga u kojoj se nalaze neke od priča o ljudima s kojima je autor tokom proteklih decenija uspešno sarađivao. Želimir Altarac Čičak jedan je od najznačajnijih kreatora sarajevske muzičke scene, promoter i organizator velikih rok spektakla i voditelj mnogih popularnih TV i radio emisija. Sadržaj: ZAPISANO I REČENO O AUTORU KAKO SE KALILA SARAJEVSKA POP ROCK SCENA MOJA POETSKA SANJARENJA I SNOVIĐENJA ČIČAK KOSMIČKI ČOVJEK — ČIČAK DŽOKEJ KAO DŽOKER VODITELJ ROCK SPEKTAKALA PLOVEĆI RADIO TALASIMA . MOJA PRVA NOVINARSKA LEGITIMACIJA JEDAN OD TIH DANA — SLOGA NAŠE MLADOSTI 1977. - 1982 NOVI TALAS — MUZIKA ILI SKANDAL? ZLATNI DANI DOMA MLADIH 1984. - 1992. GODINA . ROCK MARATONI PRIJATELJSTVA I JEDINSTVA SARAJEVSKI DNEVNIK RATNE GODINE U OPKOLJENOM SARAJEVU 1992. - 1995 TV EMISIJA ”IZNAD OBLAKA” — ”NTV 99` SARAJEVO 1996. - 1997. PRVI POSLIJERATNI KONCERTI U SARAJEVU SARAJEVO U SJENI KONCERTNIH ZBIVANJA I SPEKTAKALA PLANETARNIH VELIKANA ORGANIZOVANI ODLASCI IZ BiH NA KONCERTE SVJETSKIH ASOVA I SUSRETI S NJIMA NA PUTU KA ZVIJEZDAMA Davorin Popović . Milan Mladenović i Margita Stefanović Magi (EKV) Bora Đorđević Momčilo Bajagić Bajaga Josipa Lisac Massimo Savić Goran Bregović Brega Zdravko Čolić Dražen Žerić Žera Saša Lošić Loša Jadranka Stojaković Zlatan Stipišić Gibonni Damir Urban Husein Hasanefendić Hus - Parni valjak Joe Zawinul Dino Dvornik Goran Bare Mile Kekin Rambo Amadeus Edo Maajka PRIBILJEŠKA AUTORA

potpisana grafika iz 1974. 97 / 200 inspirisano stihovima Božidara Kovačevića Mladen Srbinović 1925. - 1995. Mladen Srbinović rodio se 1925. godine u Sušici kod Gostivara. Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Beogradu. Studirao je slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti od 1947. do 1951., a postdiplomske studije završio je 1953. godine. Za asistenta u Akademiji likovnih umetnosti bio je izabran 1953. kada je izabran i za člana ULUS-a. Penzionisan je u zvanju redovnog profesora Fakulteta likovnih umetnosti 1988. godine. Prvi put je izlagao 1948.. na Izložbi radova studenata Akademije likovnih umetnosti , a samostalno 1952. godine u Grafičkom kolektivu. Pored mnogih samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, predstavljao je jugoslovensku umetnost na brojnim izložbama. Bio je član Grafičkog kolektiva i grupe Samostalni (od 1952), i jedan od osnivača i članova Decembarske grupe(1955). Izdao je dve grafičke mape (1953. i 1955.), inspirisane stihovima Lorke. Uporedo sa slikarstvom i grafikom od 1960. počeo je da radi mozaike i predloške za tapiserije koje su realizovane i izlagane. Izradio je u mozaiu: · zid u svečanoj sali Saveznog izvršnog veća (1962), · dve zidne kompozicije u Muzeju revolucije BiH u Sarajevu(1966), · dva ciklusa zidnih mozaika(1971.i 1988), i 17 podnih mozaika (1985), u svečanoj dvorani Skupštine opštine Kruševac, · zidne mozaike u Medicinskom centru Gamzigrdske banje (1975), · mozaičku kompoziciju u svečanoj sali fabrike Prvi maj u Pirotu( 1978, uništena u požaru 1992.), · dva mozaika u zgradi Radio-televizije Beograd u Košutnjaku(1979), · dva mozaike za crkvu Sv. Nikole u Rumi (1985), · mozaik na pročelju Investbanke u Beogradu (1989) i · mozaičke ikone za oltarsku pregradu u manastiru Žiči (1993). · Radio je i vitraže za Svečanu dvoranu Skupštine opštine Kruševac. Izabran je 1981. godine za dopisnog, a 1988. za redovnog člana Srpske akademije nauke i umetnosti, a 1997. godine je izabran i za člana Makedonske akademije nauka i umetnosti . tags. pesnik Božidar Kovačević

Slika `Otmica`, autor Trajko Stojanovic Kosovac. Bakropis 5/6.  Stari rad, uramljen, sa oznakom galerije na poledjini. Format je 52x42.5cm sa ramom, sam rad 29x24cm. Trajko Stojanovic Kosovac rodjen je u Pristini 1934. godine. Osnovnu skolu zavrsio je u Pristini, a Skolu za primenjenu umetnost u Peći 1954. godine. Na Akademiji likovnih umetnosti u klasi prof. Božidara Prodanovića, diplomirao je 1958. godine. Radio je kao scenograf u Pokrajinskom narodnom pozoristu (1961-1971),  Jugoslovenskom narodnom pozoristu u Beogradu (1971-1974), da bi nakon toga presao u slobodne umetnike. Bio je na usavrsavanju u Parizu (1975-1978), studijski boravio u Strazburu, Briselu, Antverpenu. Bio je clan ULUS-a i imao status istaknutog umetnika. Izlagao je od 1954 godine.  Za zivota je imao 25 samostalnih, a ucestvovao na preko 220 kolektivnih izlozbi.

Пустолина је написана 1962, а објављена 1968. Представљајући у оквиру књижевности синтезу прозног и поетског, а у погледу уметничких родова – синтезу књижевности и воковизуела, о тој књизи се говори и у области књижевности. Садржајно, Пустолина повезује човека и космос и бави се њиховим тајнама. У воковизуелним деловима (углавном увод и трећи део) ликови и конструкције се оцртавају речима или се „шрафирају“. Известан број речи је начињен на бази синестетског превођења својстава ствари у својства речи (ахоу, лаон, олин). И не само речи него и гласови симболишу разна стања и појаве: х – празнину, с – светлост, л – заобљеност, љ – влажност. У домену синтаксе уведен је принцип уланчавања реченица, чиме се подупире музикализација текста. Поред уобичајеног паралелног односа између ликова и значења, ова „космолошка поема“ садржи и комплементарне и противречне односе. У духу отвореног дела местимично је омогућено и реверзибилно читање. Неуобичајено за праксу воковизуела, где су радови обично смештени на једну страницу, у трећем делу Пустолине спроведена је развојност. Простор и разни објекти у њему доживљавају непрекидне трансформације. Vladan Radovanović rođen je 1932. u Beogradu. Na Muzičkoj akademiji diplomirao je kompoziciju u klasi profesora Milenka Živkovića, učestvovao je ‘58. godine u osnivanju grupe Mediala koju je ubrzo napustio da bi nastavio svojim posebnim umetničkim putem koji je podrazumevao i sve druge umetnosti osim slikarstva i vizuelnih umetnosti, pa je tako inicirao i osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda sedamdesetih, a radio je i u eksperimentalnim studijima u Varšavi, Parizu, Utrehtu i Budimpešti. Održao je 20 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, dobio je deset domaćih i međunarodnih nagrada samo u oblasti muzike, tri za književnost i četiri za vizuelne umetnosti. Član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Profesor je po pozivu na Grupi za višemedijsku umetnost Univerziteta umetnosti u Beogradu, počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo, zvanično je proglašen i počasnim doktorom višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti. Nolit, 1968., kartonski povez sa klapnama, 116 strana, malo zacepljen omot,

Пустолина је написана 1962, а објављена 1968. Представљајући у оквиру књижевности синтезу прозног и поетског, а у погледу уметничких родова – синтезу књижевности и воковизуела, о тој књизи се говори и у области књижевности. Садржајно, Пустолина повезује човека и космос и бави се њиховим тајнама. У воковизуелним деловима (углавном увод и трећи део) ликови и конструкције се оцртавају речима или се „шрафирају“. Известан број речи је начињен на бази синестетског превођења својстава ствари у својства речи (ахоу, лаон, олин). И не само речи него и гласови симболишу разна стања и појаве: х – празнину, с – светлост, л – заобљеност, љ – влажност. У домену синтаксе уведен је принцип уланчавања реченица, чиме се подупире музикализација текста. Поред уобичајеног паралелног односа између ликова и значења, ова „космолошка поема“ садржи и комплементарне и противречне односе. У духу отвореног дела местимично је омогућено и реверзибилно читање. Неуобичајено за праксу воковизуела, где су радови обично смештени на једну страницу, у трећем делу Пустолине спроведена је развојност. Простор и разни објекти у њему доживљавају непрекидне трансформације. Vladan Radovanović rođen je 1932. u Beogradu. Na Muzičkoj akademiji diplomirao je kompoziciju u klasi profesora Milenka Živkovića, učestvovao je ‘58. godine u osnivanju grupe Mediala koju je ubrzo napustio da bi nastavio svojim posebnim umetničkim putem koji je podrazumevao i sve druge umetnosti osim slikarstva i vizuelnih umetnosti, pa je tako inicirao i osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda sedamdesetih, a radio je i u eksperimentalnim studijima u Varšavi, Parizu, Utrehtu i Budimpešti. Održao je 20 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, dobio je deset domaćih i međunarodnih nagrada samo u oblasti muzike, tri za književnost i četiri za vizuelne umetnosti. Član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Profesor je po pozivu na Grupi za višemedijsku umetnost Univerziteta umetnosti u Beogradu, počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo, zvanično je proglašen i počasnim doktorom višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti. ➣Nolit, 1968., kartonski povez sa klapnama, 116 strana, nepodvlačena, nema posvetu, zacepljena prednja korica, očuvana. *

Sava Mali SASANI U BORBI Hronika jednog sremskog sela uz Grafike ide i bonus knjiga Sasani u borbi koja greškom nije uslikana Sava Nikolić GRAFIKE 15 grafika grafike u odličnom stanju, fascikla kao na slici ne znam tačnu godinu, ali s obzirom da je 1953. izdat roman sa Sava MALI, Sasani u borbi sa identičnim dizajnom, pretpostavljam da su i grafike iz te godine. Sava Nikolić 1920 - 1981. SAVA NIKOLIĆ, akademski slikar (Orolik, 1920. – Beograd, 1981.), učenik Gimnazije (1939./40.). Upisao slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu kod profesora V. Becića. Poslije rata 1948. završio Likovnu akademiju u Beogradu. Živio i radio u Beogradu. tags: NOB II svetski rat scene iz drugog svetskog rata selo umetnost NOB-a narodno oslobodilačka borba partizani drugi svetski rat hronikla jednog sremskog sela Vojvodina u borbi ratu rat u vojvodini grafika slikarstvo moderna savremena jugoslovenska grafika

Nikola Kusovac: SRPSKO SLIKARSTVO XX VEKA : IZBOR IZ PRIVATNIH ZBIRKI Tvrd povez - formata: 24x30cm, 455strana, reprodukcije, portreti, Никола Кусовац (Београд, 23. фебруар 1935) је српски историчар уметности и кустос Народног музеја у Београду, у коме је дуго година био и шеф Одељења за историју уметности. Спада у најзначајније српске ликовне критичаре, са више од две хиљаде објављених радова, међу којима је и неколико десетина монографија о разним српским сликарима. Током Одбрамбено-отаџбинског рата радио је на спасавању српског културног наслеђа и блага и његовом пребацивању у Србију. За време свог вишедеценијског рада одржао је преко хиљаду предавања и водио на стотине хуманитарних акција. [1] Један је од почасних чланова оснивача Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „ Адлигат`, где се уједно налази и његов легат, у коме је и стручни саветник за збирку уметничких дела Удружења.