Isprobana, ispravna. Ricky Martin ‎– Vuelve Label: Columbia ‎– 488789 4 Format: Cassette, Album Country: Released: 1998 Genre: Electronic, Latin, Pop Style: Europop, Euro House, Ballad Tracklist A1 Por Arriba, Por Abajo A2 Vuelve A3 Lola, Lola A4 Casi Un Bolero A5 Corazonado A5 La Bomba A6 Hagamos El Amor B1 La Copa De La Vida (Canción Official De La Copa Mundial, Francia `98) (Spanish) B2 Perdido Sin Ti B3 Asi Es La Vida B4 Marcia Baila B5 No Importa La Distancia B6 Gracias Por Pensar En Mi B7 Maria (Spanglish Radio Edit) B8 La Copa De La Vida/The Cup Of Life (The Official Song Of The World Cup, France `98) (Spanglish Radio Edit) U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Jovan Križek- Simfonija u plavom, ulje na kartonu iz perioda oko 1965.godine. Signirana dole levo, sa sertifikatom iz priloga. Dimenzije bez rama 42,5cm x 55,5cm, sa ramom 60x70cm. Ram Fabris. Licno preuzimanje je za umetnicka dela uvek najbolja opcija. Na mom profilu imate ponudu za puno drugih slika poznatih slikara: Cile, Cibe, Pacov, Mitrovic, Prodanovic, Suput, Mikonjic, Micic. Razliciti formati, razlicite tehnike. Sve moje slike su deo licne kolekcije, sa paznjom kupovane i cuvane. `Jugoslovenski slikar i istaknuti scenograf sa brojnim nagradama, rođen u Pšerovu (Čehoslovačka). Kao najstariji od šestoro dece, od šesnaeste godine počeo da slika, čime je izdržavao porodicu. Sa 19 godina je radio sve poslove u praškom Divadlu uz istovremeno školovanje. Akademiju je završio u Pragu 1926. Usavršavanje je nastavio u Italiji, da bi prešao u Narodno kazalište u Splitu. Na traženje Milana Predića direktora Narodnog pozorišta od 1930. prelazi u Beograd, gde je do kraja života radio kao istaknuti scenograf Narodnog pozorišta i vrlo uspešan slikar i pedagog. Preminuo je 1996. godine.`

IZUZETNO OČUVANA Label: Zmex ‎– 9706 PLD Format: Cassette, Album Style: Blues Rock, Garage Rock Ledeno Doba (Cassette, Album) for sale Tracklist Position Title/Credits Duration A1 Sit Gladan 4:04 A2 Ne Možeš Mi Ništa 4:40 A3 Generacija Bass [Wah] – Koja* 3:38 A4 Dobro Radio Loše Radio Bass – Koja* 4:31 A5 Ledeno Doba 5:02 B1 Kraj Mora 5:32 B2 Sjajnija Budućnost 2:31 B3 Dan Za Danom 7:03 B4 Velika Reka 6:11 B5 Prijatelju... 2:08 Companies, etc. Recorded At – Studio Music Factory Mixed At – Studio O, Beograd Credits Backing Vocals – Sandra*, Banana*, Klipa, Gile* Bass – Gojko* Design – Maja S.* Drums – Darko* Flute – Jelena Petrović Guitar, Backing Vocals – Srđan* Guitar, Mixed By, Producer – Anton* Harmonica – Pera Joe Keyboards – Lokner* Lyrics By, Vocals – Cane* Percussion – Puroni* Photography By [Black & White] – Stanislav Milojković Photography By [Color] – Maja Stanojević Producer, Mixed By – Koja* Recorded By – Sandra Stojanović* Recorded By, Mixed By – Igor* Saxophone – Milje* Trumpet – Bora* Notes Recorded March/April 1997.

Isprobana, ispravna! Goran Bregović - P.S. Label: Komuna – MK 139 Format: Cassette, Compilation Country: Yugoslavia Released: 1996 Genre: Jazz, Pop, Stage & Screen Style: Gypsy Jazz, Score, Theme A1 Babylon A2 Ausensija Vocals – Cesaria Evora A3 Man From Reno Vocals – Scott Walker A4 In The Death Car Vocals – Iggy Pop A5 La Nuit Sacree Choir – Hor Radio Beograda* Conductor – Bojan Suđić Vocals – Dušan Prelević A6 Parfum Paranoia Vocals – Cheryl*, Zdravko Čolić B1 Dreams Choir – Hor Radio Beograda* Conductor – Bojan Suđić Vocals – Brankica Vasić B2 Indecent Sacrifice Vocals – Scott Walker B3 Get The Money Vocals – Iggy Pop B4 La Nuit De La St. Barthélémy Vocals – Zdravko Čolić B5 TV Screen Vocals – Iggy Pop Photography By – Ivan Šijak Težina: 70 grama U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Prelep akt, delo poznatog autora Save Nikolica. Slika je uramljena i bogato opremljena. Format 65x46, a sam rad 46x28cm. SAVA NIKOLIĆ, akademski slikar (Orolik, 1920. – Beograd, 1981.) Upisao slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu kod profesora V. Becića. Posle rata 1948. završio Likovnu akademiju u Beogradu. Živeo je i radio u Beogradu.

OMOT 5- KASETA 5 Izvođač: Garavi Sokak Zemlja izdanja: Yugoslavia A 1. Neko, neko ko je daleko 2. Radio 3. Na Temerinskom vašaru 4. Ružici 5. Na tvome licu anđele 6. To je ljubav B 1. Ti si me caknula 2. Tvoje oči zelene 3. Boka Kotorska 4. Nedeljna pesma 5. Sudbinska

Električna zastava - legendarnog Žikice Simiića je svojevrsna enciklopedija rock glazbe prikupljena u posljednjih dvadesetak godina kroz tekstove-eseje objavljene na stranicama novina i časopisa od Ritma i Danasa do Politike, i ispričanih u kultnim radio emisijama “Tajanstveni voz” (Studio B) i “Dole na uglu” (B92) mek povez dobro ocuvano veliki format 1

ZDRAVKO ČOLIĆ Šta Mi Radiš (cass) Izdavač: Jugoton (CAY 1250) 1983. godina A1. Chérie, Chérie 3:27 A2. Afrika 3:18 A3. Stanica Podlugovi 4:22 A4. Crne Čarape 3:40 A5. Konačno Sam 3:24 B1. Šta Mi Radiš 3:44 B2. Daj Mi To 3:11 B3. Tvoje Oči 3:15 B4. Pobjegnimo Koji Dan Na More 3:03 B5. Brodolomci 3:00 B6. Doviđenja 4:02 Očuvanost: Omot 4 ka 4+ Kaseta 4 ka 4+

Beložanski, Stanislav Staša, scenograf, kostimograf, slikar (Beograd, 15. VI 1900 — Beograd, 4. III 1992) Školovao se u Beogradu (1907—1909), Budimpešti (1909—1912), Bukureštu (1912—1916). Završio je umetničku školu u Beogradu (1920—1925) i tokom studija bio slikarski volonter i statista u Narodnom pozorištu. Prve scenografije radio je kao član Akademskog pozorišta (1925). U slikarnicu NP primljen je septembra 1926. kao honorarni slikar izvođač a juna 1927. potpisao je svoju prvu scenografiju (A. Savoar, Ukrotitelj). Potom je svake sezone davao rešenja za više (4—9) dramskih i operskih premijera. Član likovnoumetničkog društva `Zograf` postao je 1927. a član `Kola jugoslovenskih likovnih umetnika` 1930. Šef radionice dekora postao je 1933. Išao je na studijska putovanja u Francusku, Italiju, Češku i boravio na Svetoj Gori (1937—1938). Izgradio je moderan tip scenografije originalnog stila koji karakteriše naglašena dramatika i jedinstvo bojenih odnosa i plastičnih vrednosti scenskog prostora. Ostvarenja su mu sa arhitektonskim osnovnim osećanjem i uključuju naznake o vremenu i mestu radnje. Scenu zida u treću dimenziju sa obaveznim električnim svetlom koje daje najsuptilnije nijanse. U skladu sa modernim shvatanjima scenografije, svoju umetnost i znanje stavio je u službu reditelju i glumcima. Sa svojih oko tri stotine scenografskih ostvarenja svrstao se među naše najznačajnije scenografe. Za nekoliko predstava, za koje je radio scenografiju, radio je i kostim (Otelo, Rusalka, Stanoje Glavaš, Put oko sveta, Koštana). Kao slikar posvetio se pejsažima i portretima u tehnici ulja i akvarela. Učestvovao je na prolećnim i jesenjim salonima u Umetničkom paviljonu `Cvijeta Zuzorić`, u inostranstvu (London 1937) i na izložbi pozorišnog slikarstva (Beograd 1971). Samostalno je izlagao više puta počev od 1926. u Beogradu, Somboru i Novom Sadu. NJEGOV AUTOGRAM

AUDIO KASETA 5 KUTIJA/OMOT 5/5 JUGOTON MC-63027605 Pop,Vocal,Pop-Rock, Ballad A1.NEKO,NEKO KO JE DALEKO A2.RADIO A3.NA TEMERINSKOM VASARU A4.RUZICI A5.NA TVOME LICU ANDJELE A6.TO JE LJUBAV B1.TI SI ME CAKNULA B2.TVOJE OCI ZELENE B3.BOKA KOTORSKA B4.NEDELJNA PESMA B5.SUDBINSKA

VODICE 2001 HRVATSKI RADIO FESTIVAL KASETA STEREO CROATIA RECORDS 2001 Pevači: 1. COLONIA 2. E.T. 3. SANDY 4. TONY CETINSKI 5. ALKA VUJICA 6. ILAN KABILJO 7. NIKITA 8. DOUBLE FUN 9. LEONA 10. MATRIX 11. VESNA PISAROVIĆ 12. SOMA DOLARA 13. CUBISMO ..................................................................... APSOLUTNO NOVO NEKORIŠĆENO NEOTVORENO GARANCIJA KOLEKCIONARSKI, 2001 Odlično za POKLON ********* Mmks

Pavle Vasić : HRONIČAR SVOG DOBA - KATALOG - Павле Васић : хроничар свог доба : Галерија РТС, Београд, 7. мај - 15. јун 2015. / [аутор текста Љубица Миљковић] ; [фотографије Чедомир Васић ... [и др.]] AUTORI: Миљковић, Љубица, 1949- = Miljković, Ljubica, 1949- Васић, Павле, 1907-1993 = Vasić, Pavle, 1907-1993 Mek povez sa klapnom, 29cm, 31strana, ilustrovano, izdavač: RADIO TELEVIZIJA SRBIJE - Beograd

POZORIŠNO STVARALAŠTVO MIHAILA KOVAČEVIĆA Zoran T.Jovanović Knjiga je NOVA Beograd,1992.god,205.str.,+ 35.strana a tabel.,ilustrovana,24.cm Institut za pozorište,film Fakultet dramskih umetnosti Knjiga sa potpisom AUTORA Ovo delo prestavlja istoimenu doktorsku disertaciju Zorana T. Jovanovića. Izd. Institut za pozorište,film, radio i televiziju Fakultet dramskih umetnosti 1992. M

kao na slici,ispravna,original Tracklist Neko, Neko Ko Je Daleko 2:45 Radio 3:15 Na Temerinskom Vašaru 2:42 Ružici 1:56 Na Tvome Licu Anđele 2:48 To Je Ljubav 2:48 Ti Si Me Caknula 2:44 Tvoje Oči Zelene 2:27 Boka Kotorska 2:14 Nedeljna Pesma 3:35 Sudbinska 3:24

BLACK SABBATH Sabotage (cass) istočna licenca Izdavač: Essential! Records 1996. godina A1. Hole In The Sky A2. Don`t Start (Too Late) A3. Symptom Of The Universe A4. Megalomania B1. Thrill Of It All B2. Supertzar B3. Am I Going Insane (Radio) B4. The Writ Očuvanost: Omot 4+ ka 5- Kaseta 4+ ka 5- (odlična za slušanje)

Proslavljeni akademski slikar, magistar likovnih umetnosti, magistrirao u klasi Cuce Sokić i Nedeljka Gvozdenovića. Slikao u Holandiji, Francuskoj, Švajcarskoj, Italiji, Rusiji, Madjarskoj, ima pet samostalnih izložbi u inostranstvu i 27 u zemlji. Najviše radio u Holandiji, kod poznetog nemačkog galeriste i kolekcionara F. Hermana. Slika je uljena platnu, zategnuta na blind ramu, dimenzija 27x41 cm. Potpisana, naravno.

Narodne melodije, igre i nošnje peštersko-sjeničke visoravni Autori: Petar D Vukosavljević; Jasna Bjeladinović; Olivera Vasić; Vladimir Tjapkin; Bruno Ravnikar Iydavač: Radio-Beograd ; Sjenica : Samoupravna interesna zajednica za kulturu i fizičku kulturu, 1984 344 strane, odlično očuvano. Narodne melodije igre i nošnje peštersko sjeničke Narodne melodije igre i nošnje Peštersko Sjeničke Народне мелодије игре и ношње Пештерско Сјеничке

Prelep pastel, delo poznatog autora Save Nikolica Grazdanskog. Lep akt, divnog kolorita. Slika je uramljena i vrlo ukusno opremljena. Format 62x44.5, a sam rad 49x31.5cm. SAVA NIKOLIĆ, akademski slikar (Orolik, 1920. – Beograd, 1981.) Upisao slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu kod profesora V. Becića. Posle rata 1948. završio Likovnu akademiju u Beogradu. Živeo je i radio u Beogradu.

Tatjana Lukjanova: ljubav prema igranju i neprekidnosti igre stvaranja / Mirjana Odavić Beograd 2008. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, 78 strana + DVD u prilogu. Knjiga je, bukvalno, kao nova. Sadržaj: Prolog Prvi čin: Odrastanje Drugi čin: Pozorišni stvaranje Treći čin: Harold i Mod Četvrti čin: Povremeni izleti Peti čin: TV, radio, film Epilog Potpis uloga Tatjane Lukjanove Nagrade, plakete, diplome, ordenje

Borislav Hložan Priča o studiju M Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“ Novi Sad, 2022. 186 strana, tvrd povez, zaštitni omot, udžbenički format. „Studio M je naša sala ‘Olimpija‘, naša dvorana ‘Čajkovski‘, naš ‘Marki klub‘ i naš ‘Karnegi hol‘. Iako se, možda, Novi Sad u mnogo čemu ne može meriti sa Parizom, Moskvom, Njujorkom ili Londonom, on se svakako po bujnosti i kvalitetu muzičkog života može porediti sa velikim svetskim muzičkim centrima. A Studio M je upravo bio glavno žarište naše muzikeˮ, napisao je o Studiju M Borislav Hložan, autor knjige o nastanku i istorijatu čuvene novosadske koncertne dvorane i profesionalnog studija. Autor je knjigu posvetio uspomeni na trojicu vizionara: Antona Ebersta, Pavla Žilnika i Vasilija Dimića, koji su podizanjem ove koncertne sale oplemenili Novi Sad. Studio M – jugoslovensko svetilište muzike Novosadski Studio M danas nije samo legendarna koncertna dvorana, to je i svojevrsni hram umetnosti u kojem je tokom proteklih šezdesetak godina stvarana istorija jugoslovenske muzike. Kada se čovek sada osvrne na mnoštvo najrazličitijih snimanja i koncerata koji su se ovde događali gotovo svakodnevno, nemoguće je ne osetiti veliko poštovanje i divljenje pred entuzijazmom i predanošću generacija muzičara i drugih kulturnih poslenika, zahvaljujući kojima se naša muzika razvijala i napredovala, dostižući danas vrhunske umetničke domete. Među tim nepreglednim brojem muzičkih događanja veoma je teško odabrati ona najvažnija i najkarakterističnija, jer su se i merila i perspektive sagledavanja u međuvremenu toliko promenili i gotovo je nemoguće u ovakvom, silom prilika svedenom i obimom teksta ograničenom prikazu, pružiti kompletnu i zaokruženu sliku svega što se događalo u Studiju M od njegovog otvaranja do dana kada je u njemu prestala da odjekuje muzika. Prikaz istorijata te značajne koncertne dvorane neizbežno je određen dragocenom, ali nepotpunom pisanom građom, sećanjima aktera, kao i subjektivnim pristupom autora, kao skroman pokušaj rekonstrukcije jednog izuzetno važnog segmenta kulturne istorije Novog Sada i Vojvodine. Nema u Novom Sadu, ni u pokrajini, važnijeg koncertnog prostora od Studija M. Sve najbolje što se događalo na ovdašnjoj muzičkoj sceni na neki način je zabeleženo u istorijatu ove studijsko-koncertne dvorane. Nekada su to bili koncertni nastupi, a nekada studijska snimanja kojima su ovekovečeni najviši izvođački dometi vodećih domaćih i stranih umetnika. Zbog toga je Studio M naša sala „Olimpija”, naša dvorana „Čajkovski”, naš Marki klub i naš Karnegi hol. Iako se, možda, Novi Sad u mnogo čemu ne može meriti sa Parizom, Moskvom, Njujorkom ili Londonom, on se svakako po bujnosti i kvalitetu muzičkog života može porediti sa velikim svetskim muzičkim centrima. Moderna zgrada Studija M, smeštena između Dunavskog parka i zgrade u kojoj je doskora bio smešten Radio Novi Sad, decenijama je jedno od karakterističnih obeležja gradskog centra, a sam Studio M je dobro poznat Novosađanima kao koncertna dvorana u kojoj su nastupali mnogi čuveni muzičari i gde su priređivani brojni značajni festivali. Priča o Studiju M je zapravo povest o brzom razvitku našeg muzičkog života u drugoj polovini 20. veka, kao i o izuzetnom zalaganju i entuzijazmu nekolicine velikih kulturnih pregalaca, koji su u vremenima oskudice i u okolnostima ne previše naklonjenim umetnosti, uspeli da muzički život u Novom Sadu i u Vojvodini unaprede i podignu ga na veoma visok – zaista se može reći – evropski nivo. Izgradnja Studija M, studijsko-koncertne sale savršenih akustičkih odlika, sredinom šezdesetih godina bila je veliki trijumf nekolicine zaslužnih kulturnih delatnika, pre svega tadašnjeg načelnika Muzičkog odeljenja Radija Novi Sad, Antona Ebersta, koji je uprkos svim teškoćama ostvario svoju zamisao i želju da svoj grad obogati jednom savremenom i reprezentativnom muzičkom dvoranom. Završetak gradnje i puštanje u rad Studija M bio je događaj od prelomnog značaja za Radio Novi Sad, kao i za sam Novi Sad, koji je tada prvi put dobio jednu namenski sagrađenu, pravu koncertnu salu vrhunske akustike, koja ni u čemu nije zaostajala za najboljim muzičkim dvoranama u svetu. I u Studiju M su odmah počeli da nastupaju najrenomiraniji domaći i strani solisti i ansambli, ovde je snimljeno nebrojeno mnoštvo izuzetno vrednih koncerata. Korišćenje ove dvorane pritom nije bilo isključivo usmereno na muzička zbivanja, ovde su snimane i pozorišne predstave, priređivane su izložbe, književni događaji, tako da je ta muzička sala postala izuzetno važan prostor, čiji je značaj nadaleko zračio. A sami počeci Radija Novi Sad i izgradnja Studija M nisu bili laki. Izgradnja Studija M 1965. godine bila je vrhunac jedne dinamične faze razvoja Radija Novi Sad, koji je posle teških i mukotrpnih godina na početku rada, tokom šezdesetih postao ugledna, slušana i savremeno opremljena jugoslovenska radio-stanica. Osnovan je 31. marta 1949. godine. Određen je i datum početka emitovanja nove radio-stanice – 29. novembar, Dan Republike, najznačajniji državni praznik tadašnje FNRJ. Rok za osposobljavanje za rad novosadske radio-stanice bio je veoma kratak, a ljudi zaposleni u Radiju Novi Sad suočili su se sa gotovo nepremostivim teškoćama. U to vreme, posle sukoba sa Informbiroom, zapravo sa SSSR, Jugoslavija je bila pod blokadom i sa Istoka i sa Zapada, u zemlji je bilo veoma malo radio-materijala, a nije bilo mogućnosti za uvoz potrebne opreme. U Subotici su pronađeni delovi potrebni za izradu radio-stanice, širom Vojvodine, prikupljani su kablovi i žice i od svega toga je inženjer Ladislav Grajner, tadašnji profesor radio-tehnike u Srednjoj tehničkoj školi u Subotici, sačinio prvi predajnik, jačine pola kilovata, koji je imao skroman domet. Prema javljanjima tadašnjih slušalaca, program se povremeno čuo u udaljenijim oblastima Srbije, čak i ponegde u inostranstvu, ali samo kada su meteorološki uslovi bili povoljni. Tačno u podne, u etru se prvi put čulo: „Ovde Radio Novi Sad, na talasnoj dužini 212,4 metra.” Nakon spikerske najave, novosadski hor „Svetozar Miletić” izveo je himnu „Hej Sloveni”. Počeo je redovan radijski program: sledile su, jedna za drugom, emisije vesti na srpsko-hrvatskom, mađarskom, rumunskom, slovačkom i rusinskom, na pet jezika na kojima je od samog početka emitovan program Radija Novi Sad....

MIRJANA KODŽIĆ - DARIVANJA Autor: Petar Volk, Maja Volk Izdavač: Pozorišni muzej Vojvodine, Novi Sad Godina izdanja: 2012. Broj strana: 452 Pismo: ćirilica Povez: mek Format: 24x17 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Mirjana Kodžić (Beograd, 30. jul 1928 — Beograd, 18. jul 2004) je bila srpska pozorišna i filmska glumica. Mirjana je završila dramski odsek muzičke Akademije, kao i filozofski fakultet. U Narodnom pozorištu debituje sa 17 godina. Bila je prvakinja drame Srpskog narodnog pozorišta, Sarajevskog narodnog pozorišta, Savremenog pozorišta i Narodnog pozorišta. Nosila je klasični repertoar, od Molijera, Šekspira do ruskih klasika, ulogama od Lize Dulitl u Pigmalionu, preko Porcije iz Mletačkog trgovca, Molijerove Dorine, do Feme u Pokondirenoj tikvi, Ćirinice u Pop Ćiri i pop Spiri, do dadilje u Romeu i Juliji. Igrala je u brojnim TV serijama od kojih se proslavila ulogom Ane Šumović u Pozorištu u kući. Napisala je niz radio drama koje su izvedene na radio Beogradu, i autor je deset romana. Bila je udata za filmskog i pozorišnog kritičara dr Petra Volka i majka je književnice dr Maje Volk.

ZUKO DŽUMHUR (1920-1989) DŽAMILA Tuš na hartiji 17x28cm Sign. Zulfikar Zuko Džumhur, bosanskohercegovački i jugoslovenski putopisac, slikar i karikaturista, rođen je u Konjicu 24. septembra 1920. godine. Potiče iz stare ugledne ulemanske porodice. Otac mu je Abduselam Džumhur i majka Vasvija rođena Rufo. Osnovnu školu i nižu gimnaziju završio je u Beogradu, gde mu je otac radio kao imam, a višu gimnaziju u Sarajevu 1939. Počeo je studirati pravo, ali je prešao na likovnu akademiju i završio je u klasi Petra Dobrovića. Prve crteže je objavio u `Narodnoj armiji` 1947, a od tada sarađuje kao karikaturista i ilustrator u `Ježu`, `Borbi`, `Vetrenjaci`, `Politici`, `Oslobođenju`, reviji `Danas`, NIN-u kao stalni saradnik i urednik. Objavio je više od 10.000 karikatura. Napisao je scenarije za više kratkih i tri za igrane filmove. Uradio je 35 scenografija za pozorište, a poslednjih deset godina radio je na sarajevskoj televiziji kao pisac scenarija i voditelj serija emisije Hodoljublje. Zajedno sa Momom Kaporom autor knjige `Zelena čoja Montenegra`. Umro je u Herceg Novom, a ukopan u rodnom Konjicu 29. novembra 1989. godine.

Autor: Boris Velkov Format: 14,5x20,5 Povez: broširan Br. strana: 104 U nepreglednoj šumi naručene literature, koja u našem, dvadesetprvom veku na star i poznat način tumači fabrikovane fenomene, evo jedne samonikle knjige, slatke i opore kao i tlo u vremenu u kome je nastala. Poput Lesingove „Hamburške dramaturgije“, „Palilulska dramaturgija“ Borisa Velkova nije prosta refleksija pozorišnog života piščevog grada; ona je pre svega autorsko čitanje teatra i drame iz ugla autentičnog dramskog pisca, kome je njegova poetika, a ne samo književni ukus, osnovna merna jedinica. Argument za takvo razmišljanje jeste tekst poetske radio-drame pod nazivom „Teško je satiru ne pisati“, odštampan u produžetku pozorišnih kritika. Polazeći od autorovog stava iz prve kritike da je kritičar „pre svega didaskalos – učitelj“, pa sve do zaključaka i odluka iz poslednje, dvadesetprve, svedočimo i etičkoj konstanti jednog boljeg vremena nego što je naše. „Palilulska dramaturgija“ jeste zbornik pozorišnih kritika koje je Velkov pisao sredinom prošle decenije za beogradske dvonedeljne novine za kulturu „Bestseler“ Narodne knjige. „Teško je satiru ne pisati“, radio-drama, premijerno je emitovana 07.04.2010. u produkciji Radija Beograd 2.

Knjiga je kao nova - prodaje se u stanju kao na slikama o autoru: Klavirista Miloš Miša Krstić (1947) bio je u osnovi samouk na instrumentu, mada je uzimao privatne časove klavira. Sa svojih jedanaest godina života počeo je da skuplja i `apsorbuje` isključivo džez ploče, a sa šesnaest je svirao sa starijima u `Euridici` i `Z. Vračaru`. Svoj prvi plaćeni nastup imao je kao student u džez klubu u Roliju (S. Karolina) 1967. godine. Po povratku iz SAD odbijao je s gnušanjem ponude estradnih sastava i stoga bio obeležen kao `sobni klavirista`. Diplomirao je najpre agronomiju, potom kompoziciju na beogradskoj Muzičkoj akademiji, a na kraju magistrirao džez klavir na Southern Illinois University, gde je radio i kao asistent za kombo sastave i istoriju. Krstić insistira na čistoti džez jezika i eksplicitnom poznavanju istorijske literature. Osim što je često vodio trio i radio bukvalno sa svim aktivnim jugoslovenskim džezistima, svirao je na koncertima i festivalima `vani`, često na pozive preko Zagreba: u kvintetu Bil Hardman-Džunior Kuk, kvartetu Tedija Edvardsa, sa Liom Rajtom, tenor-saksofonistom Bilom Sakstonom (Bill Saxton, 1946), na turneji po Belgiji u organizaciji kanadske vlade sa pevačem `Big` Milerom; u Americi na koncertima sa kombom i big bendom SIUE i gostima tenoristima Edijem Denielsom (Eddie Daniels, 1941), Bilijem Pirsom (Billy Pierce, 1948), Vilijem Ejkinsom (Willie Akins); u Havani sa džez trubačem Bobijem Karkasesom (Boby Carcasses) itd. Godine 1991. objavljen je prvi srpski džez CD Bebop Piano of Mike Krstic (Ram Records), a pored dva samostalna CD-a Krstić je sarađivao i na više od trideset džez ploča i CD-a sa domaćim i stranim muzičarima. Pored izvođačko-kompozitorskog rada, Krstić je uređivao džez emisije `Stereorame` Radio Beograda i Koncerta Studija B, a bio je autor TV serije `Spomenici džez tradicije`.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Trojezicno izdanje Engleski, Nemacki, Francuski Men Rej (engl. Man Ray, pravo ime Emanuel Rudzicki engl. Emmanuel Rudsitzky; Filadelfija, 27. avgust 1890 — Pariz, 18. novembar 1976) bio je američki avangardni fotograf, režiser slikar i skulptor. Njegova umetnost se svrstava u dadaizam i nadrealizam. Biografija Od 1908. do 1912. studirao je umetnost u Njujorku, a 1911. je radio kao slikar i skulptor. Prve značajnije fortografije snimio je 1918. U to se vreme već bavio slikarstvom, a radio je i na filmu. U saradnji sa Marselom Dišanom stvorio je američki dadaizam, pravac začet u Evropi kao radikalni otklon od tradicionalnih principa umetnosti. Bio je član grupe umetnika „Ostali“ (engl. Others). Posle nekoliko neuspelih pokušaja tvrdio je da dadaizam ne može zaživeti u Njujorku. Potom se preselio u Pariz i nastanio u umetničkoj četvrti Monparnas, gde je uglavnom radio u ateljeima tamošnjih umetnika. Zaljubio se u model Alis Pren zvanu „Kiki sa Monparnasa“ koja mu je uskoro počela pozirati.[1] Za više od 20 godina provedenih u Parizu, Men Rej je revolucionizovao fotografsku umetnost. Mnoge poznate ličnosti našle su se na njegovim fotografijama: Džejms Džojs, Gertruda Stajn, Žan Kokto, Bridžet Bejt Tičenor i Antonen Arto. Men Rej na fotografiji Lotara Voleha u Parizu 1975 Godine 1925. u galeriji Pjer u Parizu organizovana je izložba nadrealističkih radova, na kojoj su, uz Reja, izlagali i nadrealisti Žan Arp, Maks Ernst, Andre Mason, Huan Miro i Pablo Pikaso. Godine 1934. nadrealistička umetnica Meret Openhajm naga je pozirala Reju za seriju nadrealističkih fotografija. Sa asistentkinjom i ljubavnicom Li Miler otkriva postupak solarizacije fotografije. Izumeo je i fotografsku tehniku koja koristi fotograme, a koju je dadaista Tristan Cara nazvao rejografija. Man Rej se pod starost vraća u SAD (u Los Anđeles) ali je Monparnas do kraja smatrao svojim domom. U Monparnasu i umire 18. novembra 1976.