makis 18 x 26 cm original fotografija Aleksandar Aca Simić (Beograd, 24. juli 1898 — Beograd, 18. januar 1971) je bio foto-reporter, novinar. Po završenoj maturi u Beogradu otišao u Pariz gde je studirao u Nacionalnoj školi dekorativnih umetnosti i apsolvirao na arhitekturi. Prve fotografije snimio 1912. Zatim se kao fotograf sreće 1915. u Prvom svetskom ratu, prilikom prelaska Albanije. Od 1921. bavio se profesionalno novinskom fotografijom, a objavljivao je u listu Nedeljne ilustracije, zatim radio u listu Politika (od 1924. do početka Drugog svetskog rata), i smatra se prvim foto-reporterom tog lista. Za vreme okupacije sarađivao kao foto-reporter sa listom Kolo. Budući da je taj list osnovan od okupacionih vlasti, ta saradnja je Simiću, posle rata, pripisana kao „kolaboracija sa neprijateljem“. Posle 1945. privremeno mu je zabranjen rad u novinarstvu „zbog rada u režimskom listu, u vreme okupacije“. Da bi prehranio porodicu bavio se neko vreme pozorišnom fotografijom za Narodno pozorište u Beogradu. Kada je skinuta zabrana da radi u novinarstvu (ali je i dalje je važila zabrana za rad u listu Politika) Simić je nastavio rad u Foto-agenciji „Jugopres“ (delovala pod okriljem Novinske agencije „Tanjug“), pa u listovima Glas i Duga, a od 1952. je u listu Borba, kao urednik fotografije. Penzionisan je 1960. godine. Bio je nosilac Albanske spomenice, i dobitnik nekoliko nagrada za fotografiju. Bio je član Foto-sekcije ULUPUS-a i Sekcije foto-reportera Udruženja novinara Srbije. Simić se prevashodno bavio novinskom fotografijom, fotografisanjem aktuelnih događaja. Ostvario je i jedan broj portreta istaknutih ličnosti. Pokazivao je osetljivost za ulične prizore i anegdotske situacije. Deo njegovog opusa odnosi se na temu Arhitektura starog Beograda. NJegova dela (fotografije i negativske ploče) nalaze se u Fototeci lista Politika, Muzeju grada Beograda i Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. NJegova dela uvrštena su u kritičku retrospektivu - povodom 150 godina fotografije u svetu: „Fotografija kod Srba 1839-1989“, Galerija SANU, Beograd, 1991. Posthumno su održane dve izložbe sa istim izborom njegovih dela: „Fotografije Ace Simića“, Galerija Doma omladine, Beograd, maja 1983, i „Beograd Politikine mladosti : fotografije Ace Simića“, Beograd: Hol palate „Politika“, avgust 2003. Iako je Simićev opus obiman, nije istražen, uticajem je nedovoljno značajan i nezapažen od struke i kritike.

Radio-depeše Jugoslovenske vojske u otadžbini 1941-1942. Rade Ristanović, Milutin Živković, Miloš Čorbić Str 1021 Povez tvrd Stanje knjiga je nova OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi

Izdavač: INSTITUT ZA POZORIŠTE, FILM, RADIO I TELEVIZIJU FAKULTETA DRAMSKIH UMETNOSTI U BEOGRADU Biblioteka: Kultura - umetnost - mediji 294 str. ; 17 x 24 cm - Latinica / Mek povez

Prodajem plakat Igora Hofbauera koji je radio za umetnika Lenhart Tapes. Plakat je u odličnom stanju. Dimenzija 50 x 70 cm. Tehnika je sitoštampa. Godina izrade: 2017.

SV10 61196) POČETKA NEMA , Vinko Galić , NEMA KRAJA, Renato Percan , Vinko Galić (1931- 2021), akademski kipar i profesor. Akademiju likovnih umjetnosti u Sarajevu završio je 1958. Predavao je u osnovnoj školi i Gimnaziji u Ljubuškom, a 1960. otišao je u Pulu gdje je radio kao kao profesor u eksperimentalnoj školi “Neven Kisac”. Nakon smrti supruge 2005. vratio se u rodno mjesto. Nakon povratka osnovao je likovnu koloniju čija je većina umjetničkih djela pohranjena u franjevačkom samostanu na Humcu. Renato Percan (1936 – 2013) hrvatski slikar. Jedan od najpoznatijih labinskih likovnih umjetnika. Živeo je i radio u Medulinu. Slikao je biblijske motive, ljudske borbe, strasti i tragedije, erosa i tanatosa. bez mesta i godine izdanja, mek povez, format 21 x 29,5 cm , tekstovi, pesme, reprodukcije umetničkih dela, potpisi oba autora i posveta na predlistu , 68 strana , RETKOST !

Petar Marjanović-POZORIŠTE ili USUD PROLAZNOSTI Pozorište ili usud prolaznosti: studije i ogledi iz teatrologije Petar Marjanović Fakultet dramskih umetnosti, Institut za pozorište, film, radio i televiziju, 2001 - 298.str.,ilustrovana ⭐️ Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` ------------------⭐️ 1k

Električna zastava - legendarnog Žikice Simiića je svojevrsna enciklopedija rock glazbe prikupljena u posljednjih dvadesetak godina kroz tekstove-eseje objavljene na stranicama novina i časopisa od Ritma i Danasa do Politike, i ispričanih u kultnim radio emisijama “Tajanstveni voz” (Studio B) i “Dole na uglu” (B92) mek povez dobro ocuvano veliki format 1

Narodne melodije, igre i nošnje peštersko-sjeničke visoravni Autori: Petar D Vukosavljević; Jasna Bjeladinović; Olivera Vasić; Vladimir Tjapkin; Bruno Ravnikar Iydavač: Radio-Beograd ; Sjenica : Samoupravna interesna zajednica za kulturu i fizičku kulturu, 1984 344 strane, odlično očuvano. Narodne melodije igre i nošnje peštersko sjeničke Narodne melodije igre i nošnje Peštersko Sjeničke Народне мелодије игре и ношње Пештерско Сјеничке

Odlično stanje Retko u ponudi UVEZ: TVRDI JEZIK: SLOVENAČKI GODINA: 1959 IZDAVAČ: DRŽAVNA ZALOŽBA SLOVENIJE, LJUBLJANA UVOD: LUC MENAŠE Gabrijel Stupica (Dražgoše, 21. mart 1913 — Ljubljana, 19. decembar 1990) je bio slovenački slikar.[1] Gabrijel Stupica Gabrijel Stupica 1969.jpg Datum rođenja 21. mart 1913. Mesto rođenja Dražgoše Datum smrti 19. decembar 1990. (77 god.) Mesto smrti Ljubljana Biografija Uredi Studirao je na Akademiji umetnosti u Zagrebu, gde je, nakon diplomiranja, živeo i radio.[2] Preselio se 1946. godine u Ljubljanu, gde je postao profesor na novoosnovanoj Akademiji likovnih umetnosti. Do odlaska u penziju 1977. bio je dva puta rektor (sada bi bilo zvanje dekana).[3] Izabran je za dopisnog člana Jugoslovenske akademije nauka i Slovenačke akademije nauka i umetnosti. Pored slika povremeno je radio scenografije i grafike. Smatra se jednim od glavnih umetničkih ličnosti u Sloveniji i Jugoslaviji u drugoj polovini 20. veka. Takođe je poznat u inostranstvu.[4] Za svoj rad dobio veliki broj domaćih i međunarodnih nagrada. Izlagao je na mnogim samostalnim i grupnim nastupima u zemlji i inostranstvu.[5] Tags: Neoavangarda slovenacka avangarda apstraktno slikarstvo exat 51 nove tendencije gorgona jugoslovensko xx veka 20. vek

MANASTIR OSTROG - Mihajlo Milošević Mihajlo Milošević (1939-2011) je rođen u Nevesinju, školovao se u Beogradu i Rijeci, a radni je vek proveo u Somboru, kao nastavnik likovnog vaspitnja, novinar, pisac i karikaturista. Izlagao je na velikom broju samostalnih i kolektivnih izložbi, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Karikature i ilustracije je objavljivao u najprestižnijim dnevnim listovima u tadašnjoj SFRJ. Autori je više zbirki poezije za decu, kao i nekoliko radio drama. Dimenzije rama 78x64 slike 68x54

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ratko Lalić slikar neprekinutog kontinuiteta , Cicero Beograd 2010 , Lalić je objasnio da je monografija vrlo obimna, da sadrži nostalgično napisane tekstove i veliki broj slika iz njegovog slikarskog opusa. `Put od Moneovih kasnih slika do apstraktne umetnosti pređen je brzo. Apstraktna je zbrisala distance između slikara posmatrača i prirode i otkrila da se može biti ispred i iza nje i u njoj, da ne postoji njena predstava, da se može beležiti samo njeno konstituisanje i rastakanje`, rečenice su kojima je prije nešto više od 20 godina slikar Stojan Ćelić opisao slikarstvo Ratka Lalića, a koje su sadržane u monografiji ovog slikara. Slikarstvo Ratka Lalića traje, tokovima skladnog i logičnog kontinuiteta, od sredine sedamdesetih godina proteklog vijeka do danas. Na samom početku, označen je kao značajni akter i pokretač slikarstva nove figuracije. Tokom nekoliko decenija, Lalić će ostati posvećenik realizma i slikarstva prizora. Lalićev realizam posjeduje zaseban pikturalni senzibilitet i snažan poetski naboj. Ratko Lalić rođen je u Dolipolju kod Visokog 1944. godine. Diplomirao i magistrirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Bogradu. Radio je na Fakultetu umjetnosti u Sarajevu, gdje ga je zatekao rat. Prešao je na Cetinje, gdje je radio kao profesor na Fakultetu likovnih umjetnosti, a potom je otišao na Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, gdje je izabran za redovnog profesora crtanja i slikanja. Istovremeno je radio u Banjaluci kao pedagog. Izlaže od 1969. godine. Član je ULUS i dobitnik je više značajnih nagrada za stvaralaštvo. Živi i radi u Beogradu. Platna Ratka Lalića kao da ne oblikuje ljudska ruka, no duh same prirode, jedna je od rečenica koje sadrži obimna monografija `Ratko Lalić — Slikar neprekinutog kontinuiteta`, a koju je o ovom značajnom slikaru svojevremeno napisao jedan od najznačajnijih srbijanskih režisera i pisaca Živojin Pavlović i dodao: `I po toj osobini njegovo slikarstvo se nalazi u carstvu amorfije. Jer, u njemu je sve prolazno: stručak trave, grana, zalelujani list, senka stabla polegla po grudvi zemlje, bleda svetlost kojom je obasjano ogoljeno korenje.` dvojezično srpsko- engleski , tvrd povez, format 23,5 x 33 cm , zaštitni omot, ilustrovano u boji, latinica, 374 strane

Sarajevo 2017. Mek povez sa klapnama, bogato ilustrovano, veliki format (format 20×26 cm), 440 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). ,,Antikvarnica snova` je knjiga u kojoj se nalaze neke od priča o ljudima s kojima je autor tokom proteklih decenija uspešno sarađivao. Želimir Altarac Čičak jedan je od najznačajnijih kreatora sarajevske muzičke scene, promoter i organizator velikih rok spektakla i voditelj mnogih popularnih TV i radio emisija. Sadržaj: ZAPISANO I REČENO O AUTORU KAKO SE KALILA SARAJEVSKA POP ROCK SCENA MOJA POETSKA SANJARENJA I SNOVIĐENJA ČIČAK KOSMIČKI ČOVJEK — ČIČAK DŽOKEJ KAO DŽOKER VODITELJ ROCK SPEKTAKALA PLOVEĆI RADIO TALASIMA . MOJA PRVA NOVINARSKA LEGITIMACIJA JEDAN OD TIH DANA — SLOGA NAŠE MLADOSTI 1977. - 1982 NOVI TALAS — MUZIKA ILI SKANDAL? ZLATNI DANI DOMA MLADIH 1984. - 1992. GODINA . ROCK MARATONI PRIJATELJSTVA I JEDINSTVA SARAJEVSKI DNEVNIK RATNE GODINE U OPKOLJENOM SARAJEVU 1992. - 1995 TV EMISIJA ”IZNAD OBLAKA” — ”NTV 99` SARAJEVO 1996. - 1997. PRVI POSLIJERATNI KONCERTI U SARAJEVU SARAJEVO U SJENI KONCERTNIH ZBIVANJA I SPEKTAKALA PLANETARNIH VELIKANA ORGANIZOVANI ODLASCI IZ BiH NA KONCERTE SVJETSKIH ASOVA I SUSRETI S NJIMA NA PUTU KA ZVIJEZDAMA Davorin Popović . Milan Mladenović i Margita Stefanović Magi (EKV) Bora Đorđević Momčilo Bajagić Bajaga Josipa Lisac Massimo Savić Goran Bregović Brega Zdravko Čolić Dražen Žerić Žera Saša Lošić Loša Jadranka Stojaković Zlatan Stipišić Gibonni Damir Urban Husein Hasanefendić Hus - Parni valjak Joe Zawinul Dino Dvornik Goran Bare Mile Kekin Rambo Amadeus Edo Maajka PRIBILJEŠKA AUTORA

Naslov: Mojih 500 glumaca Autor: Zdravko Šotra Izdavač: Beograd : Službeni glasnik : Javna medijska ustanova Radio-televizija Srbije Br. strana: 482 ; fotografije Format: 25 cm Povez: meki sa klapnama Knjiga nije ni čitana ni razlistana i u celosti (listovi, korice, povez) je odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju`, i odlično su povezani međusobno i sa koricama, kao nova je. Knjiga je ilustrovana mnogobrojnim fotografijama. „Glumci, glumci... Čitavog života sam se, i mimo rada, družio sa glumcima, što nije baš uobičajeno za reditelja. Prosto osećam da smo od istog soja… Između dva kadra ima mesta i za šalu, pa tako provedeno vreme ostane svima u lepoj uspomeni.“ „Dobri moji glumci... Za vama ostaju i priče o vašim osobenostima, te puno šaljivih zgoda i neumrlih duhovitosti. Ova knjiga želi da otrgne od zaborava što više tih Tespidovih sledbenika. I da iznađem kako sam se ja našao među njima…“ Uz detaljan popis ostvarenih dela, podeljenih uloga i dobijenih nagrada, obilje anegdota nastalih tokom snimanja, putovanja i gostovanja, ova knjiga svedoči o nezaboravnim veličinama jednog vremena i u životu i na pozornici i na platnu… U knjizi „Mojih 500 glumaca” Zdravko Šotra je naveo, pored ostalog, imena koja pamti, zatim ona koja je prepisao sa špica svojih emisija i filmova, i iz arhiva pozorišta u kojima je radio.

RADOSLAV M. GRUJIĆ APOLOGIJA SRPSKOG NARODA U HRVATSKOJ I SLAVONIJI PAKRAČKA EPARHIJA - istorijsko-statistički pregled Izdavač - Srpsko kulturno društvo Prosvjeta, Zagreb Godina - 2020 550 strana 24 cm Edicija - Djela Radoslava Grujića ISBN - 978-953-8307-13-3 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: APOLOGIJA SRPSKOG NARODA U HRVATSKOJ I SLAVONIJI Poreklo srpskoga naroda u Hrvatskoj i Slavoniji -Kakove je vere autohtoni narod u Hrvatskoj i Slavoniji? -Kakove je narodnosti narod u Bosni? -Kakove su narodnosti takozvani Vlasi u Hrvatskoj i Slavoniji Srpska naselja u Hrvatskoj i Slavoniji Nacionalna svest Srpskoga naroda u Hrvatskoj i Slavoniji Srpski jezik i srpsko pismo Srpska narodna crkva Srpska narodna škola Dva posebna nacionalna obeležja srpskoga naroda u Hrvatskoj i Slavoniji Zaključak ČEDOMIR VIŠNJIĆ - Apologija, zauvijek PAKRAČKA EPARHIJA - istorijsko-statistički pregled Teritorij Srpska naselja po Slavoniji Požeška eparhija Marčanska eparhija Severinska eparhija Pakračka eparhija Statistički pregled Pakračke eparhije od 1702. do 1929. god ALEKSANDRA KUČEKOVIĆ - Pakračka eparhija Radoslava Grujića `Školovao se u rodnom mestu a bogosloviju je 1899. godine završio u Sremskim Karlovcima. Odmah po završetku bogoslovije rukopoložen je za sveštenika i postavljen za parohisjkog pomoćnika pri hramu Svete trojice u Zemunu. Starešina hrama za vreme Grujićevog službovanja bio je prota Dimitrije Rurarac. Nakon položenih dodatnih ispita postavljen je za profesora katihetu u Velikoj gimnaziji u Bjelovaru 1904. i na ovom mestu je ostao do 1914. godine. U Bjelovaru je počeo da prikuplja građu o srpskoj istoriji u Slavonijii širom Ugarske. U ovom periodu je završio studije prava u Beču (1908). Filozofske nauke studirao je u Zagrebu gde je diplomirao 1911. godine. Na istom fakultetu je 1919. i doktorirao. I pored profesionalnih obaveza u ovom peirodu je napisao i objavio 69 radova. Značajem se ističe Apologija srpskog naroda u Hrvatskoj i Slavoniji i njegovih glavnih obeležja (1909). Rad je bio koncipiran kao odgovor državnom tužiocu na procesu protiv pedeset trojice Srba poznatom kao veleizdajnički proces. Po početku Prvog svetskog rata zatvoren je kao veleizdajnik. Pušten je naredne 1915. godine, jedno vreme se nalazio u kućnom pritvoru a zatim je premešten u Gospić. Posle dve godine vraćen je u Bjelovar. Nakon završetka Prvog svetskog rata predavao je u Beogradu u Drugoj gimnaziji a zatim u Bogosloviji Sveti Sava. Godine 1920. izabran je za profesora nacionalne istorije na Filozofskom fakultetu u Skoplju. Period života u Skoplju je najintenzivniji period njegovog naučnog stvaralaštva. U dva navrata bio je dekan fakulteta u Skoplju (1930—1933. i 1935—1937). Osnovao je Skopsko naučno društvo kome je predsedavao od 1921. do 1937. godine. Pokrenuo je 1925. Glasnik skopskog naučnog društva koji je ubrajan među najznačajnije publikacije u objasti društvenih i istorijskih nauka u međuratnoj jugoslovenskoj državi. Osnivač je Muzeja Južne Srbije u Skoplju čiji je upravnik bio od 1921. do 1937. godine. Na poziv crkvenih vlasti dolazi 1937. u Beograd gde je postvaljen za redovnog profesora istorije Srpske pravoslavne crkve na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. U Beogradu je radio na obnavljanju Muzeja Srpske crkve u Konaku kneginje Ljubice. Izabran je za dopisnog člana SANU 1939. Bio je i redovni član Matice srpske, hrvatske i slovenčke i počasni član Studentskog istorijskog društva u Beogradu kao i saradnik Srpskog geografskog društva i Jugoslovenskog istorijskog društva u Beogradu. Za vreme Druog svetskog rata radio je na zbrinjavanju srpskih izbeglica kao i na očuvanju spomenika srpske pravoslavne crkve. Prema nalozima Srpske crkve 1942. radio je na prenošenju moštiju kneza Lazara, cara Stefana Uroša u kneza Stefana Štiljanovića iz fruškogorskih manastira u beogradsku Sabornu crkvu. Po završetku rata radio je na identifikaciji i vraćanju umetničkih predmeta koji su na teritoriji NDH opljačkani iz srpskih crkava i manastira.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Пустолина је написана 1962, а објављена 1968. Представљајући у оквиру књижевности синтезу прозног и поетског, а у погледу уметничких родова – синтезу књижевности и воковизуела, о тој књизи се говори и у области књижевности. Садржајно, Пустолина повезује човека и космос и бави се њиховим тајнама. У воковизуелним деловима (углавном увод и трећи део) ликови и конструкције се оцртавају речима или се „шрафирају“. Известан број речи је начињен на бази синестетског превођења својстава ствари у својства речи (ахоу, лаон, олин). И не само речи него и гласови симболишу разна стања и појаве: х – празнину, с – светлост, л – заобљеност, љ – влажност. У домену синтаксе уведен је принцип уланчавања реченица, чиме се подупире музикализација текста. Поред уобичајеног паралелног односа између ликова и значења, ова „космолошка поема“ садржи и комплементарне и противречне односе. У духу отвореног дела местимично је омогућено и реверзибилно читање. Неуобичајено за праксу воковизуела, где су радови обично смештени на једну страницу, у трећем делу Пустолине спроведена је развојност. Простор и разни објекти у њему доживљавају непрекидне трансформације. Vladan Radovanović rođen je 1932. u Beogradu. Na Muzičkoj akademiji diplomirao je kompoziciju u klasi profesora Milenka Živkovića, učestvovao je ‘58. godine u osnivanju grupe Mediala koju je ubrzo napustio da bi nastavio svojim posebnim umetničkim putem koji je podrazumevao i sve druge umetnosti osim slikarstva i vizuelnih umetnosti, pa je tako inicirao i osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda sedamdesetih, a radio je i u eksperimentalnim studijima u Varšavi, Parizu, Utrehtu i Budimpešti. Održao je 20 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, dobio je deset domaćih i međunarodnih nagrada samo u oblasti muzike, tri za književnost i četiri za vizuelne umetnosti. Član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Profesor je po pozivu na Grupi za višemedijsku umetnost Univerziteta umetnosti u Beogradu, počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo, zvanično je proglašen i počasnim doktorom višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti. Nolit, 1968., kartonski povez sa klapnama, 116 strana, malo zacepljen omot,

Пустолина је написана 1962, а објављена 1968. Представљајући у оквиру књижевности синтезу прозног и поетског, а у погледу уметничких родова – синтезу књижевности и воковизуела, о тој књизи се говори и у области књижевности. Садржајно, Пустолина повезује човека и космос и бави се њиховим тајнама. У воковизуелним деловима (углавном увод и трећи део) ликови и конструкције се оцртавају речима или се „шрафирају“. Известан број речи је начињен на бази синестетског превођења својстава ствари у својства речи (ахоу, лаон, олин). И не само речи него и гласови симболишу разна стања и појаве: х – празнину, с – светлост, л – заобљеност, љ – влажност. У домену синтаксе уведен је принцип уланчавања реченица, чиме се подупире музикализација текста. Поред уобичајеног паралелног односа између ликова и значења, ова „космолошка поема“ садржи и комплементарне и противречне односе. У духу отвореног дела местимично је омогућено и реверзибилно читање. Неуобичајено за праксу воковизуела, где су радови обично смештени на једну страницу, у трећем делу Пустолине спроведена је развојност. Простор и разни објекти у њему доживљавају непрекидне трансформације. Vladan Radovanović rođen je 1932. u Beogradu. Na Muzičkoj akademiji diplomirao je kompoziciju u klasi profesora Milenka Živkovića, učestvovao je ‘58. godine u osnivanju grupe Mediala koju je ubrzo napustio da bi nastavio svojim posebnim umetničkim putem koji je podrazumevao i sve druge umetnosti osim slikarstva i vizuelnih umetnosti, pa je tako inicirao i osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda sedamdesetih, a radio je i u eksperimentalnim studijima u Varšavi, Parizu, Utrehtu i Budimpešti. Održao je 20 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, dobio je deset domaćih i međunarodnih nagrada samo u oblasti muzike, tri za književnost i četiri za vizuelne umetnosti. Član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Profesor je po pozivu na Grupi za višemedijsku umetnost Univerziteta umetnosti u Beogradu, počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo, zvanično je proglašen i počasnim doktorom višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti. ➣Nolit, 1968., kartonski povez sa klapnama, 116 strana, nepodvlačena, nema posvetu, zacepljena prednja korica, očuvana. *

IST8 07076) Pillar of Fire: The Rebirth of Israel - A Visual History, by Yigal Lossin , Publisher ‏ Shikmona Publishing Company, Israel 1983 , Ponovno rođenje Izraela : fotomonografija o cionizmu i Jevrejskom narodu u XX veku do nastanka države Izrael ; Yigal Lossin is a senior producer at Israel Television. After studying Hebrew Literature and Philosophy at the Hebrew University of Jerusalem he began working in 1960 at Israel Radio as journalist and writer of documentary programs. Between 1968-1972 he was U.S. correspondent and head of the New York office of Israel Radio and Television. Upon his return to Jerusalem in 1972 he was appointed director of the department of documentary films at Israel Television. In the years 1976-1981 he wrote and produced `Pillar of Fire,` the highly-acclaimed television history of Israel`s rebirth. `... the book is so magnificent that it is almost impossible to find adequate superlatives for it... Lossin has done as excel- lent a job in editing the book as he did in the production of the film... (This) history of Zionism... provides a tragic and noble record of a people moving from horror and humilia- tion to triumph and nobility.` (Philip Gillon, `THE JERUSALEM POST`) `The reader is ensured of many hours of surprise and ex- cited admiration while reading his book.` (Yoram Bronowski, `HAARETZ`) `An important, monumental book-states in very clear language what the television series succeeded in bringing to every home in Israel...` (Moshe Ben-Shaul, `MAARIV`) `The most wonderful collection of photographs that has ever been seen about the history of the Jewish People... Recommended to every Jewish home.` (Dan Omer, `HAOLAM HAZEH`) `In this volume there are many pictures never before seen -pictures which move the heart more than thousands of words. I predict that `Pillar of Fire` will be a bestseller.` (Yaron London, `HA-IR`) engleski jezik, tvrd povez, format 21,5 x 29 cm , ilustrovano crno belim fotografijama , 547 strana

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! JAŠA ALMULI ŽIVI I MRTVI RAZGOVORI SA JEVREJIMA SLOBODAN MAŠIĆ, nezavisni izdavač BEOGRAD 2001 BIBLIOTEKA NOVA187 a) JEVREJI - SRBIJA - 20v - INTERVJUI b) JEVREJI - PROGONI - JUGOSLAVIJA - 1939-1945 - U USPOMENAMA c) HOLOKAUST Jaša Almuli (Bukurešt, 25. avgust 1918– London, 2013), bio je novinar, publicista, predsednik Jevrejske opštine Beograd, i autor pet knjiga.[1] Biografija Njegov otac bio je beogradski trgovac rođen u Šapcu, Isak-Žak, a majka Sofija, rođena Koen. Završio je Osnovnu školu kod Saborne crkve i Drugu mušku gimnaziju u Beogradu. Studirao je tehnologiju na Tehničkom fakultetu u Beogradu (1936 –1941). Predratni i ratni period Kao srednjoškolac bio je aktivan u levičarskoj cionističkoj omladinskoj organizaciji Hašomer hacair, koju je napustio sa 16 godina. Postao je član Saveza komunističke omladine Jugoslavije 1934. godine. Na Univerzitetu pripadao je levom studentskom pokretu Narodni studenti. Član Komunističke partije Jugoslavije postao je 1938. godine. U predratnom periodu bio je hapšen zbog političkog delovanja i proveo je mesec dana u beogradskom zatvoru Glavnjača. U jesen 1941. godine, njegova fotografija bila je izložena na Antimasonskoj i antikomunističkoj izložbi u Beogradu. Bombardovani Beograd napustio je 6. aprila 1941. godine, sa sestrom i nekoliko rođaka. Preko zapadne Srbije i Sarajeva stigli su u Kotorski zaliv. Smestili su se u Prčnju, u letovalištu Jevrejskog ženskog društva iz Beograda. Iz Prčnja, Italijani su ih, krajem jula 1941. godine, sproveli u Albaniju, u logor kod Kavaje. Početkom novembra iste godine prebacili su ih u Bari, a zatim vozom u Kalabriju, do logora Feramonti. Jedno vreme proveo je u slobodnoj konfinaciji u Mirandoli, kraj Modene. Početkom 1943. godine iz Italije, sa porodicom, odleteo je za Madrid, u kome su ostali godinu dana. Odatle odlaze za Haifu, u Palestinu, koja je tad bila pod britanskom upravom. Radio je privremeno u hemijskom pogonu, ali se posle tri meseca prebacio za Egipat, gde je pristupio tenkovskoj brigadi Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Sa tenkovskom jedinicom došao je do oslobođenog juga Italije, odakle je upućen na ostrvo Vis. Radio je kao propagandista u štabu II dalmatinske brigade. Na lični zahtev poslat je u Srbiju, gde je prvo bio borac pa vodnik u HI srpskoj brigadi. Premešten je u Propagandno odeljenje Vrhovnog štaba Narodnooslobilačke vojske Jugoslavije i partizanskih odreda Jugoslavije. Nakon toga upućen je u Odeljenje za vezu sa stranim vojnim misijama. Novinarska karijera Septembra 1945. godine, po nalogu Agitpropa premešten je u agenciju Tanjug, gde je radio kao pomoćnik urednika spoljnopolitičke službe. Zatim, rukovodio je službom Emisija vesti za inostranstvo i potom službom Unutrašnjih vesti. Bio je specijalni izveštač Tanjuga sa Mirovne konferencije u Parizu 1946. godine. Dopisnik ove agencije iz Brazila bio je prvi put od 1952. do 1956. godine. Radio je jedno vreme u informativnom centru pri jugoslovenskoj ambasadi. Po povratku iz Brazila bio je, u Borbi, spoljnopolitički komentator (1956–1959). Po drugi put poslat je u Brazil 1959. godine, odakle je slao novinske izveštaje Tanjugu i Borbi. Vratio se u Beograd 1963. godine u Tanjug, gde je ponovo vodio službu Emisija vesti za inostranstvo. Iste godine, objavio je delo Brazil: putevi emancipacije. Drugo važno delo jeste Vojnici na sceni Latinske Amerike, koje je objavio 1964. godine. Zatim, postao je dopisnik Tanjuga iz Vašingtona (1967–1970). Nakon toga je u Londonu bio šef Odeljenja za informacije Međunarodne korporacije za investicije u Jugoslaviji (1970–1975). U toj korporaciji radio je u Beogradu do penzionisanja (1978). Od tada deluje kao slobodan novinar. Pisao je za Ekonomsku politiku i na TV Beograd davao komentare o ekonomskim temama. Predavao je domaćim i stranim novinarima na Institutu za novinarstvo u Beogradu. Bio je član Udruženja novinara Srbije. Potpredsednik predsedništva Udruženja novinara Srbije bio je od 1958. do 1960. godine. Učestvovao je u radu Komisije i redakcije za usmene novine (1958), bio je predsednik Sekcije spoljnopolitičkih novinara (1965). Na VI kongresu Saveza novinara Jugoslavije (1965) bio je izabran za člana Saveznog odbora. Prevodio je za Enciklopediju naivne umetnosti sveta (1984). Pisao je za časopis Socijalizam u svetu (1986–1988) i za zbornik Bezbednost i odbrana nesvrstanih zemalja (1989). Krajem osamdesetih godina 20. veka uključio se aktivnije u rad jevrejske zajednice. Započeo je sa snimanjem svedočanstava onih koji su preživeli Holokaust. Na osnovu tih iskaza i istorijskih istraživanja objavio je u Politici feljton Život i stradanja naših Jevreja (april / maj 1989). Tokom 1998. godine u NIN-u objavio je feljton Svedočanstva: Da li su četnici zaista ubijali Jevreje, takođe nastao na osnovu svedočenja preživelih. Nastavio je sa prikupljanjem svedočanstava i u periodu od 1989. do 1997. godine snimio je razgovore sa preko stotinu Jevreja iz različitih delova Jugoslavije i oko sedamdeset preživelih grčkih Jevreja. Iz ovih svedočanstava nastale su knjige Živi i mrtvi: razgovori s Jevrejima i Jevrejke govore. Knjiga Jevreji i Srbi u Jasenovcu objavljena je 2009. godine, Stradanje i spašavanje srpskih Jevreja 2010. godine, a poslednja knjiga Ostali su živi izdata je 2013. godine. U Politici je tokom 1993. godine objavio feljton Stvaranje velikih laži o Srbiji i Srbima kojim je pobijao medijske laži protiv Srbije. Vođenje Jevrejske opštine Beograd Od 1989. do 1992. godine bio je predsednik Jevrejske opštine Beograd. Tokom tog perioda obavljeni su radovi na sinagogi i grobljanskoj kapeli. Spomenik Nandor Glida Menora u plamenu, posvećen žrtvama nacizma u Srbiji, podignut je na njegovu inicijativu na obali Dunava 1990. godine. Bio je među osnivačima Kriznog štaba JOB i SJOJ 1991. godine. Odlikovan je Ordenom rada I stepena. Preminuo je u Londonu 2013. godine, u 96. godini života...

Sava Mali SASANI U BORBI Hronika jednog sremskog sela uz Grafike ide i bonus knjiga Sasani u borbi koja greškom nije uslikana Sava Nikolić GRAFIKE 15 grafika grafike u odličnom stanju, fascikla kao na slici ne znam tačnu godinu, ali s obzirom da je 1953. izdat roman sa Sava MALI, Sasani u borbi sa identičnim dizajnom, pretpostavljam da su i grafike iz te godine. Sava Nikolić 1920 - 1981. SAVA NIKOLIĆ, akademski slikar (Orolik, 1920. – Beograd, 1981.), učenik Gimnazije (1939./40.). Upisao slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu kod profesora V. Becića. Poslije rata 1948. završio Likovnu akademiju u Beogradu. Živio i radio u Beogradu. tags: NOB II svetski rat scene iz drugog svetskog rata selo umetnost NOB-a narodno oslobodilačka borba partizani drugi svetski rat hronikla jednog sremskog sela Vojvodina u borbi ratu rat u vojvodini grafika slikarstvo moderna savremena jugoslovenska grafika

DIZAJN I DIZAJNERI XX i XXI VEKA Radmila Milosavljević, Marijana Milosavljević Trotomno izdanje. Izdavač: Radio-televizija Srbije Godina izdanja: 2019 Br. str.: 259 + 199 + 201 Povez: broš Format: 24 cm Pismo: latinica U prvoj od tri knjige predstvaljeno je po jedno delo od 120 renomiranih umetnika svetskog dizajna 20. veka. U drugu i treću knjigu autorke su uvrstile i domaće autora sa ex-YU prostora, koji su svojim delima zaslužili da se nađu u društvu najboljih. Pored stoga, uključene su i nove tendencije 21. veka, koji više nije u fazi prologa već je duboko odmakao u prvom činu predstave novog stoleća. Sve u svemu, ova antologija sadrži četiristo imena dizajnera i isto toliko predmeta za pamćenje koji su obeležili 20. i 21. vek, koji su poređani bez abecednog i kalendarskog reda, autorskog, stilskog i trendovskog opredeljenja. Kao buket raznovrsnog` cveća.

Istorija civilizacije u Egiptu i na Bliskom istoku do Aleksandrove smrti, i u Indiji, Kini i Japanu od samih početaka do današnjih dana sa uvodom o prirodi i osnovama civilizacije i 86 ilustracija i mapa. Na ovoj knjizi dr Djurant radio je od 1927. do 1932. godine i knjiga predstavlja treću kompletno dopunjenu verziju. Knjiga se može porediti sa velikim delima francuskih enciklopedista osamnaestog veka jer predstavlja najsveobuhvatniji pokušaj našeg doba da se obuhvati ogromna panorama ljudske istorije i kulture. U njoj ćete naći sve o Sumeru kao kolevci prvih gradova i pisanih zakona, Egipćanima koji su usavršili monumentalnu arhitekturu, medicinu i mumifikaciju pre 3500 godina, Vaviloncima koji su razvili astronomiju i fiziku i posadili seme zapadne mitologije, Judejce, bičeve božje Bliskog istoka i njihovog kralja Asurbanipala, koji je na skulpturama prikazan kao pola čovek, pola čudovište, Judejce koji su odoleli svim pokušajima da ih zatru i zauvek sačuvali svoju kulturu u besmrtnom Starom zavetu. Povez knjige : tvrd Strana : 1000 Format : 210mm x 290mm Pismo : ćirilica

Krajolik - monotipija kombinovano, 1989. godina Dimenzije 35 x 30cm (monotipija 20 x 20cm) Ivan Gundić Ćiso - Dalmata (Riđica, 1947 – 2000. ), bio je akademski slikar i profesor likovne umetnosti. Rodom je Hrvat. Rodio se je u bačkom selu Riđici 1947. godine. Školovao se za učitelja u Somboru. Pohađao je Likovni odsek VPŠ u Novom Sadu, a potom je otišao studirati u Rijeku, gdje je na Fakultetu likovnih umjetnosti u Rijeci u klasi Antona Depopea diplomirao te bio na postdiplomskom magistarskom studiju. U Riđici i Stanišiću je radio kao profesor likovne umetnosti i bio je vrlo omiljen. Svoje slikarske radove je pred kraj života potpisivao kao Dalmata. Djela je izlagao u zemlji i inostranstvu. Bio je član Udruženja likovnih umetnika Vojvodine, Saveza udruženja likovnih umetnika Jugoslavije te Association Internationale des Arts Plastiques. Od 2009. se godine u Stanišiću održava Likovna kolonija u organizaciji mesnog Hrvatskog kulturnog društva Vladimir Nazor, a koja nosi ime njemu u čast. HKD V. Nazor je imenovao i likovnu sekciju svog društva po njemu.

TASIN DNEVNIK 1870-1906 Priredio i predgovor napisao prof. dr Živojin Aleksić - Zapisi Tase Milenkovića prvog srpskog policajca - Vukolić Beograd, 1991. godine, 475 strana, tvrd povez, veći udžbenički format, ilustrovano fotografijama. Ćirilica. Knjiga je nekorišćena, sitni i zanemarljivi tragovi vremena - malo prašine odozgo. Autobiografske beleške nastale kao plod dugogodišnjeg predanog rada i iskustva u policijskoj branši Milenković je svojevremeno objavio pod imenom Tasin dnevnik u pet svezaka. Ovo delo je svedočanstvo o jednom vremenu, nekadašnjem Beogradu i uopšte našoj zemlji, u kome možemo čitati o zatvorenicima, kriminalu, kao i o sudbinama i unutrašnjim dramama većih i manjih zločinaca. Tasa je radio kao načelnik policije za vreme kraljeva Milana i Aleksandra Obrenovića, i pokušao je da spreči atentat nekoliko dana pre Majskog prevrata, o čemu takođe u dnevniku govori. Kroz ovu izvanrednu knjigu, pratimo istoriju Kneževine i Kraljevine Srbije, dinastički prevrat 1903, kao i niz drugih važnih činjenica za istoričare i istoriografe, kao i sve ljubitelje srpske istorije. # 71

REMBRANDT SELF PORTRAITS Christopher Wright NEMA U PRODAJI !!! Luksuzna monografija Rembratovih autoportreta, njujorško izdanje, 136 strana, veliki format 29 x 23 cm, tvrd platneni povez, zlatotisak, pun kolor, zaštitni omot. Knjiga je odlično očuvana, čista i uredna, sasvim diskretan miris ustajalosti, čak je i zaštitni omot odlično očuvan. Potpis na predlistu. Rembrant Harmenson van Rajn (1606 - 1669), holandski barokni slikar i grafičar, jedan od najveštijih slikara naracije u istoriji umetnosti, izuzetnog umeća u umetnosti portreta i dramskih scena. Rembrant je takođe poznat kao slikar svetla i senke i jedan od onih koji su bili skloni beskompromisnom realizmu. Na početku svoje karijere i nešto kasnije, Rembrant je uglavnom slikao portrete. Mada je nastavio da slika, radi gravire i ponekad crta portrete tokom svoje karijere, vremenom je to radio sve ređe. Rembrant je najveći i najpoznatiji holandski slikar i jedan od najuticajnijih umetnika zapadnoevropske umetnosti XVII veka. Psihološka dubina njegovih portreta i produbljena interpretacija biblijskih događaja koje je rado slikao, ostale su do danas jedinstvene i neponovljive.

Opis Istorija civilizacije u Egiptu i na Bliskom istoku do Aleksandrove smrti, i u Indiji, Kini i Japanu od samih početaka do današnjih dana sa uvodom o prirodi i osnovama civilizacije i 86 ilustracija i mapa. Na ovoj knjizi dr Djurant radio je od 1927. do 1932. godine i knjiga predstavlja treću kompletno dopunjenu verziju. Knjiga se može porediti sa velikim delima francuskih enciklopedista osamnaestog veka jer predstavlja najsveobuhvatniji pokušaj našeg doba da se obuhvati ogromna panorama ljudske istorije i kulture. U njoj ćete naći sve o Sumeru kao kolevci prvih gradova i pisanih zakona, Egipćanima koji su usavršili monumentalnu arhitekturu, medicinu i mumifikaciju pre 3500 godina, Vaviloncima koji su razvili astronomiju i fiziku i posadili seme zapadne mitologije, Judejce, bičeve božje Bliskog istoka i njihovog kralja Asurbanipala, koji je na skulpturama prikazan kao pola čovek, pola čudovište, Judejce koji su odoleli svim pokušajima da ih zatru i zauvek sačuvali svoju kulturu u besmrtnom Starom zavetu. Povez knjige : tvrd Strana : 1000 Format : 210mm x 290mm Pismo : ćirilica