NIKOLA MAŠIĆ Mato Peić Galerija SANU,236.str.,1975.god., Djetinjstvo i dječaštvo U svijetu Udomovini O Mašićevom slikarstvu Nikola Mašić je bio srpski slikar, učitelj crtanja na Sveučilištu u Zagrebu, a upravnik Štrosmajerove galerije od 1894. do 1902. godine. * * * ` [...] Dopisni član Srpskog Učenog Društva (prethodnica SKA) od 30. januara 1884, a počasni član Srpske Kraljevske Akademije od 15. novembra 1892. godine. Brat blizanac Aleksandra, crtača. Nikola se školovao u Minhenu, Beču, Gracu i Parizu. Od 1884. bio je profesor crtanja na Obrtnoj školi u Zagrebu, a od 1894. godine i upravnik Štrosmajerove galerije u istom gradu. Posvećujući se čarolijama slikarstva bio je realist akademskih shvatanja. `Slikao uglavnom genre-sene i pejzaže, rijeđe interijere i portrete. U početku svog sliarskog djelovanja Nikola radi tonski; kasnije prelazi u polihromna rješenja. On je slikar istinskih likovnih kvaliteta kad radi male skice i akvarele s temama iz svakodnevnog života.` (EJ 1965). Najviše je poznat po svojim velikim platnima s idiličnim pejzažima. Radio je i vrlo dobro portrete. `Unoseći u slike svetlost i vazduh, radio idile u polju i na Savi, ličke seljake, živinu, konje. Glavni radovi: `Guščarica na Savi`, `Bosanski prosjak` i dr.` (MEP 1986). Za neke domaće i strane časopise pisao je članke s područija teorije umjetnosti. Тромеђа -- Katalog,ilustrovano. Uporedo i na FRANCUSKOM jeziku Knjiga u BESPREKORNOM,PERFEKTNOM stanju Stanje```10```⭐️⭐️ 1w

Naslov: Mojih 500 glumaca Autor: Zdravko Šotra Izdavač: Beograd : Službeni glasnik : Javna medijska ustanova Radio-televizija Srbije Br. strana: 482 ; fotografije Format: 25 cm Povez: meki sa klapnama Knjiga nije ni čitana ni razlistana i u celosti (listovi, korice, povez) je odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju`, i odlično su povezani međusobno i sa koricama. Knjiga je ilustrovana mnogobrojnim fotografijama glumaca. „Glumci, glumci... Čitavog života sam se, i mimo rada, družio sa glumcima, što nije baš uobičajeno za reditelja. Prosto osećam da smo od istog soja… Između dva kadra ima mesta i za šalu, pa tako provedeno vreme ostane svima u lepoj uspomeni.“ „Dobri moji glumci... Za vama ostaju i priče o vašim osobenostima, te puno šaljivih zgoda i neumrlih duhovitosti. Ova knjiga želi da otrgne od zaborava što više tih Tespidovih sledbenika. I da iznađem kako sam se ja našao među njima…“ Uz detaljan popis ostvarenih dela, podeljenih uloga i dobijenih nagrada, obilje anegdota nastalih tokom snimanja, putovanja i gostovanja, ova knjiga svedoči o nezaboravnim veličinama jednog vremena i u životu i na pozornici i na platnu… U knjizi „Mojih 500 glumaca” Zdravko Šotra je naveo, pored ostalog, imena koja pamti, zatim ona koja je prepisao sa špica svojih emisija i filmova, i iz arhiva pozorišta u kojima je radio.

Polovna knjiga, zaštitni omot blsgo pohaban, ostalo izuzetno očuvano. Izdavač: Mjesna zajednica Brtonigla, 1987. god. Tvrd povez, 32,5 cm. 196 str. Kunstdruk, ilustrovano Aleksandar Rukavina (Zagreb, 2. mart 1934 - Sežana, 16. septembar 1985) bio je hrvatski vajar i slikar. Studije vajarstva završio je 1958. na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu. Bio je saradnik Majstorske radionice Vanje Radauša (1959-1962), a 1960. i 1961. učestvovao je na izložbama „15 mladih“. Njegova figurativna i apstraktna skulptura, pretežno komornog karaktera, obeležena je sažimanjem oblika, artikuliranim volumenima i traženjem izražajnosti u obliku i materijalu. Kontrastovao je obrađenu i „sirovu“ površinu materijala, najčešće od kamena i drveta. Izlagao je u Zagrebu, Splitu, Osijeku, Beogradu, Puli, Bujama i Grožnjanu. Od 1962. do 1969. u Bujama je radio kao nastavnik likovnog vaspitanja u osnovnoj školi i u gimnaziji, a od 1971. je živeo i radio u Brtonigli. U Grožnjanu je 1964. pokrenuo likovnu koloniju kao i revitalizaciju mesta kao „grada umetnika“. Izradio je i niz reljefnih kompozicija za arhitektonske prostore te spomen-biste u Oprtlju, Bujama i Novigradu. Od monumentalnih plastika ističu se „Istarska žena“ (1964.) u Bujama te spomenici palim borcima u Novoj Vasi (1975), Juricanima (1978), Plovanije (1981) i Kučibregu (1984). Takođe je slikao akvarele i ulja na platnu sa istarskim motivima. Od 1989. u Brtonigli deluje Memorijalna galerija „Aleksandar Rukavina“.

Sarajevo 2017. Mek povez sa klapnama, bogato ilustrovano, veliki format (format 20×26 cm), 440 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). ,,Antikvarnica snova` je knjiga u kojoj se nalaze neke od priča o ljudima s kojima je autor tokom proteklih decenija uspešno sarađivao. Želimir Altarac Čičak jedan je od najznačajnijih kreatora sarajevske muzičke scene, promoter i organizator velikih rok spektakla i voditelj mnogih popularnih TV i radio emisija. Sadržaj: ZAPISANO I REČENO O AUTORU KAKO SE KALILA SARAJEVSKA POP ROCK SCENA MOJA POETSKA SANJARENJA I SNOVIĐENJA ČIČAK KOSMIČKI ČOVJEK — ČIČAK DŽOKEJ KAO DŽOKER VODITELJ ROCK SPEKTAKALA PLOVEĆI RADIO TALASIMA . MOJA PRVA NOVINARSKA LEGITIMACIJA JEDAN OD TIH DANA — SLOGA NAŠE MLADOSTI 1977. - 1982 NOVI TALAS — MUZIKA ILI SKANDAL? ZLATNI DANI DOMA MLADIH 1984. - 1992. GODINA . ROCK MARATONI PRIJATELJSTVA I JEDINSTVA SARAJEVSKI DNEVNIK RATNE GODINE U OPKOLJENOM SARAJEVU 1992. - 1995 TV EMISIJA ”IZNAD OBLAKA” — ”NTV 99` SARAJEVO 1996. - 1997. PRVI POSLIJERATNI KONCERTI U SARAJEVU SARAJEVO U SJENI KONCERTNIH ZBIVANJA I SPEKTAKALA PLANETARNIH VELIKANA ORGANIZOVANI ODLASCI IZ BiH NA KONCERTE SVJETSKIH ASOVA I SUSRETI S NJIMA NA PUTU KA ZVIJEZDAMA Davorin Popović . Milan Mladenović i Margita Stefanović Magi (EKV) Bora Đorđević Momčilo Bajagić Bajaga Josipa Lisac Massimo Savić Goran Bregović Brega Zdravko Čolić Dražen Žerić Žera Saša Lošić Loša Jadranka Stojaković Zlatan Stipišić Gibonni Damir Urban Husein Hasanefendić Hus - Parni valjak Joe Zawinul Dino Dvornik Goran Bare Mile Kekin Rambo Amadeus Edo Maajka PRIBILJEŠKA AUTORA

Autor: Đorđo Vazari Izdavač: Ne&Bo Broj strana: 369 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 21 cm Đorđo Vazari, italijanski slikar, arhitekta i pisac jedan je od osnivača istorije umetnosti. Mada je radio na mnogim građevinama, i naslikao veliki broj fresaka i slika po rimskim i firentinskim crkvama i palatama, najveći trag Vazari je ostavio upravo na polju istorije umetnosti Njegove biografije velikih italijanskih umetnika XIII i XIV veka, glavni su izvor za proučavanje italijanske umetnosti u doba renesanse... Tvrd povez. Knjiga je odlično očuvana. Ilustracije u boji. Na srednjoj slici priložen deo sadržaja.

Izdavač: Libretto, Beograd Autor: Đorđo Vazari Izbor i predgovor: Eros Sequi Prevod: Ivanka Jovičić Povez: tvrd Broj strana: 347 + XVI sa reprodukcijama u boji Sadržaj priložen na slikama. Odlično očuvana. Đorđo Vazari, italijanski slikar, arhitekta i pisac jedan je od osnivača istorije umetnosti. Mada je radio na mnogim građevinama, i naslikao veliki broj fresaka i slika po rimskim i firentinskim crkvama i palatama, najveći trag Vazari je ostavio upravo na polju istorije umetnosti Njegove biografije velikih italijanskih umetnika XIII i XIV veka, glavni su izvor za proučavanje italijanske umetnosti u doba renesanse. (K-80)

Izdavač: Muzej pozorišne umetnosti Srbije, Beograd Autor: Ksenija Šukuljević-Marković Povez: broširan Broj strana: 69 Ilustrovano. Format: 21,5 x 21,5 cm Tekst štampan dvostubačno. Pečatirana, veoma dobro očuvana. S A D R Ž A J: - Odrastanje - Školovanje - Narodno pozorište u Beogradu 1922-1929 - Narodno pozorište Novosadsko-osiječko 1929-1934 - Zagrebačko narodno kazalište 1934-1936 - Narodno pozorište Dunavske banovine 1936-1941 - Ratne godine 1941-1944 - Vojvođansko narodno pozorište 1944-1947 - Jugoslovensko dramsko pozorište 1947-1976 - Pozorište Atelje 212 - Film, radio, televizija - Priznanja - I posle svega - glumac - Teatrografija (K-122)

Bogdan Milanković: OSNOVI PIJANISTIČKE MUZIKE, SANU - Muzikološki institut Beograd 1952, str. 272. Očuvanost 4. Богдан Миланковић (1885-1966) који је на свој начин био особена и занимљива личност. Студирао је романистику и у Бечу и у Паризу, па је и он студије окончао докторатом. Радио је као професор у музичким школама у Сарајеву, био је један од оснивача Сарајевске филхармоније, а и проницљиви музички критичар и аутор књига о музици. Запамћен је и као дугогодишњи управник Земаљског музеја у Сарајеву и дописни члан Српске академије наука и уметности.

JU FILM DANAS broj 19 / 20, Beograd 1991, str. 187 + 167 + 144. Časopis za jugoslovenski film. Očuvanost 4. Северин М. Франић (Мурска Собота, 28. јануар 1952 — Београд, 8. април 2014) био је српски и југословенски филмолог, критичар, уредник, издавач, телевизијски аутор и књижевник.[1][2] Између осталог, оснивач је и уредник најважнијег и најдуговечнијег филмолошког часописа у Срба, YU филм данас.[3] Садржај Биографија Основну и Средњу школу завршио је у Сарајеву, где је започео студије, прво на Катедри за Општу књижевност и филозофију, а годину дана касније и на Катедри за Општу књижевност, театрологију и библиотекарство. Након шеснаест година (1960-1976) боравка у граду на Миљацки, крајем 1976. године прелази у Београд, где је живео и радио до средине 2011. године, када се пресељава у Ниш. Још за време студија, у Сарајеву, 1972, као филмски и позоришни критичар почео је да сарађује у књижевним и филмским часописима и ревијама да би, преласком у Београд, проширио сарадњу и на београдске часописе и ревије, пишући једно време и за III програм Радио-Београда, од којих су најзначајнији: Наши дани, Лица, Живот, Израз, Одјек, Синеаст, Младост, Идеје, Омладинске новине, Филмограф, Филмска култура, Рад, Књижевност, Савременик, Политика свет, Дуга, Филаж... Покренуо је 1988. године часопис за питања југословенске кинематографије и филма, YU филм данас`, чији је главни и одговорни уредник и сада. У непрекинутом континуитету до 2013. је објављено 105 бројева, као и један ванредни, укупног обима преко 24.000 штампаних страница.

JU FILM DANAS broj 24 / 25, Beograd 1992, str. 164 + dodaci. Časopis za jugoslovenski film. Očuvanost 4. Северин М. Франић (Мурска Собота, 28. јануар 1952 — Београд, 8. април 2014) био је српски и југословенски филмолог, критичар, уредник, издавач, телевизијски аутор и књижевник.[1][2] Између осталог, оснивач је и уредник најважнијег и најдуговечнијег филмолошког часописа у Срба, YU филм данас.[3] Садржај Биографија Основну и Средњу школу завршио је у Сарајеву, где је започео студије, прво на Катедри за Општу књижевност и филозофију, а годину дана касније и на Катедри за Општу књижевност, театрологију и библиотекарство. Након шеснаест година (1960-1976) боравка у граду на Миљацки, крајем 1976. године прелази у Београд, где је живео и радио до средине 2011. године, када се пресељава у Ниш. Још за време студија, у Сарајеву, 1972, као филмски и позоришни критичар почео је да сарађује у књижевним и филмским часописима и ревијама да би, преласком у Београд, проширио сарадњу и на београдске часописе и ревије, пишући једно време и за III програм Радио-Београда, од којих су најзначајнији: Наши дани, Лица, Живот, Израз, Одјек, Синеаст, Младост, Идеје, Омладинске новине, Филмограф, Филмска култура, Рад, Књижевност, Савременик, Политика свет, Дуга, Филаж... Покренуо је 1988. године часопис за питања југословенске кинематографије и филма, YU филм данас`, чији је главни и одговорни уредник и сада. У непрекинутом континуитету до 2013. је објављено 105 бројева, као и један ванредни, укупног обима преко 24.000 штампаних страница.

Veoma star kratki kljuc 24-27 . Duzina kljuca je samo oko 16cm , kad se stavi u sraf vrti se pun krug u prostoru manjem od 14cm . Ovo ga cini idealnim za jako nepristipacna mesta . Kljuc je radio i nema tragova krivljenja , preskakanja i ostalog . Proveren kvalitet. Kliknite na vecu sliku otvarate je u vecem formatu , neke slike mozete dodatno uvelicati ako kliknete ` Slika u punoj veličini ` . Tako cete videti bolje predmet kupovine . Zbog velike kolicine predmeta mozete na ovom linku pogledati sve predmete http://www.kupindo.com/Clan/malimirko/SpisakPredmeta Takodje imam neke predmete i na limundu http://www.limundo.com/Clan/malimirko/SpisakAukcija

Gedore , made in germany kljuc 7/8 i 25/32 . Kljuc je colovni i kao takav se prodaje , za one koji ce me pitati to je 20-22 u mm . Kljuc je radio i nema tragova krivljenja , preskakanja i ostalog . Proveren kvalitet. Kliknite na vecu sliku otvarate je u vecem formatu , neke slike mozete dodatno uvelicati ako kliknete ` Slika u punoj veličini ` . Tako cete videti bolje predmet kupovine . Zbog velike kolicine predmeta mozete na ovom linku pogledati sve predmete http://www.kupindo.com/Clan/malimirko/SpisakPredmeta Takodje imam neke predmete i na limundu http://www.limundo.com/Clan/malimirko/SpisakAukcija

Žan Vilar : O pozorišnoj tradiciji ; priredio Radoslav Lazić Izdanje [2. izd.] Izdavanje Beograd : R. Lazić, 2005 , Fizički opis 88 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Lazić, Radoslav, 1939-2017 = Лазић, Радослав, 1939-2017 Rouget de Lisle, Claude Joseph, 1760-1836 = Руже де Лил, Клод Жозеф, 1760-1836 Zbirka ǂBiblioteka ǂEstetika dramskih umetnosti : pozorište, film, radio, televizija, video Napomene Prevod dela: ǂDe la ǂtradition théâtrale / Jean Vilar Str. 85-87: Kralj vilovnjaka / Klod Ru Str. 88: Beleška o piscu / R. L. [Radoslav Lazić]. Predmetne odrednice Вилар, Жан, 1912-1971 Позориште Žan Vilar : Vilar, Jean, 1912-1971 = Вилар, Жан, 1912-1971 Očuvanost 4.

Svetozar Rapajić : Dramski tekstovi i njihove inscenacije / Београд : Факултет драмских уметности, Институт за позориште, филм, радио и телевизију ; Нови Сад : Позоришни музеј Војводине, 2013 , Fizički opis 222 стр. ; 24 cm Zbirka Посебна издања / [Позоришни музеј Војводине] Napomene `Текст књиге је настао у оквиру рада на пројекту `Идентитет и сећања: транскултурални текстови драмских уметности и медија (Србија 1989-2014)`, пројекат бр. 178012, Факултета драмских уметности у Београду.` --> прелим. стр. Тираж 300 Белешка о аутору: стр. 219-220 Напомене и библиографске референце уз текст Библиографија: стр. [211]-218. Predmetne odrednice Drama -- Pozorišna adaptacija -- 19v-21v Pozorišna režija -- Srbija -- 20v-21v Očuvanost 4; ima potpis

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Proslavljeni slikar Milivoje Novaković Kanjoš rodjen je 1938.godine u Rogatici, a akademski slikar postao 1964. godine u Beogradu, a postao magistar likovnih umetnosti u klasi Cuce Sokić i Nedeljka Gvozdenovića. Posle studija boravio u Holandiji, Francuskoj, Italiji, Rusiji, Madjarskoj... Najduže se zadržao u Holandiji i radio kod poznatog nemačkog galeriste i kolekcionara F. Hermana. U inostranstvu je imao pet samostalnih izložbi, u zemlji 27. Ponudjena slika je ulje na kartonu, formata 44x34,5 cm, uramljena gde su spoljne mere rama 42x52 cm.. Slika je potpisana, što je lako uočljivo.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Summerecker Sigo (Banja Luka, BiH, 1897. – Zagreb, Hrvatska, 1983.) Slikarstvo je učio kod Pere Popovića (1908.) i na Kraljevskoj školi za umjetnost i obrt u Zagrebu (1919. – 1924.), gdje su mu predavali Ferdo Kovačević, M. Crnčić, B. Čikoš Sesija i Ljubo Babić. U Sarajevo dolazi 1924. godine kako bi radio kao profesor crtanja u gimnaziji (1924-45), a zatim se zaposlio u Srednjoj školi za primijenjenu umjetnost (1945-53). Summerecker je izlagao u Parizu 1925. Slikarsku tehniku i forme usavršavao je kroz brojne studije mrtve prirode. Od 1953. bio je profesor na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu.

Priređivač: Muzej nauke i tehnike Povez: broširan Br. strana: 23 Format: 21x24 Kolor fotografije, štampano na kunstdruku! Posvećeno nastanku nauke o elektricitetu i magnetizmu sa objašnjenjima doprinosa istorijskih ličnosti koje su presudno uticale na njen razvoj. Prati se razvoj nauke od antičkog doba i prvih zapažanja pojave elektriciteta do doba kada je u poslednjoj deceniji 19. veka Tesla izumeo metode prenosa energije na daljinu. Zahvaljujući Teslinom radu ostvaren je prenos električne energije na daljinu putem provodnika, koji se do danas koristi u nepromenjenom vidu, kao i prenos radio signala. Njegovi primenjeni izumi i vizija Svetskog bežičnog sistema, temelj su savremenih tehnologija telekomunikacija i razvoja bežičnog prenosa snage.

Marko Murat Narodni muzej Polovno Potpis bivšeg vlasnika Marko Murat (Šipanska Luka pored Dubrovnika, 30. decembar 1864 — Dubrovnik, 14. oktobar 1944) bio je srpski akademski slikar i profesor. Murat je nakon umetničkih studija u Minhenu, radio u Beogradu, a zatim se u Dubrovniku posvetio brizi o kulturnim spomenicima kao konzervator i nastavio pedagoški rad kao profesor u srednjim školama. Stvarao je pejzaže (mahom iz okoline Dubrovnika), portrete i istorijske kompozicije. Njegovo najpoznatije delo je velika istorijska kompozicija „Ulazak (Dolazak) cara Dušana u Dubrovnik“, za koju je dobio bronzanu plaketu na svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine. Utemeljivač je plenerizma i impresionizma u srpskom i jugoslovenskom slikarstvu.

Ego beyond Nenad Marjanović NOVO Nenad Marjanović je radio za časopise Glamour, Lady Duga, Diva, Klik, Inside, a njegovi radovi su našli mesto na preko 400 naslovnih strana magazina Maxim, Bazar, Nin, Start, Cosmopoliten, Profil, Dama, Svijet, Elle, Photo, Računari, Duga, Zena, RePhoto, Student, Mladost, Novosti 8, Dvoje, Tv Revija, Playboy, Faar, Prestup, Trend, Moda In... Autor je modnih kataloga za Yumco, Giordano Toressi, D.O., Pepeljuga, Yamaha, Manual&Co, Jugoexport, Centrotekstil, Distante, Celine b. Posao ga je odveo na različita mesta: Amsterdam, Paris, Milano, New York, London, Athens, Buenos Aires, Mexico city, Bangkok i Shanghai. Autor je pet fotomonografija: •    Just A Woman •    Who`S That Girl •    Lonely •    Concert •    Ego Beyond

TEODORA ARSENOVIĆ - Mirjana Odavić Operska i dramska umetnica - Teodora Boberić Arsenović Izdanje: Muzej pozorišne umetnosti Srbije, 1996. Broj strana: 40 Povez: mek Format: 23x17 Stanje kao na slici. Dobro očuvana. Prva strana ispada, izuzev toga u dobrom stanju. Rođena 22. decembra 1886. godine u Vranjevu. Isticala se svojom lepotom i darovitošću za pesmu i glumu još u Diletantskoj družini „Napredak” u Vranjevu. U Narodnom pozorištu u Beogradu je od 1906. godine gde je upočetku pevala u pozorišnom horu, a zapaženije uloge je dobila već 1907. godine „Čučuk Stana” i od tada dobija u komadima sa pevanjem i operetama glavne uloge. U Beogradskoj operi je pevala od njenog osnivanja 1908. i imala je zapažene uspehe. Ali, kako nije školovala glas, izuzev što je polazila nekoliko časova pevanja kod Miroslave Binički - supruge Stanislava Biničkog, vratila se drami. Tada je počela sa uspehom da igra Koštanu u istoimenom komadu. U toj ulozi publika ju je dočekivala aplauzom. Ulogu Koštane nasledila je od vrsne glumice i još bolje interpretatorke vranjanskog melosa Drage Spasić, što je za svakog mogao da bude veliki hendikep. Teodora se tu vrlo brzo potvrdila, pa se čak i danas smatra za jednu od tri najbolje Koštane na beogradskoj sceni. U komadima sa pevanjem bila je nenadmašna i prosto je - kako je to neko zapisao - omilela narodnu melodiju na sceni. Skoro od početka rada Radio Beograda, pa do godinu, dve pred svoju smrt (1960. godine), bila je interpretator narodnih pesama na Radio Beogradu. Imala je Teodora tu čast, da u našem prvom igranom filmu „Karađorđe” snimljen još 1911. godine, da igra ulogu Jelene supruge Karađorđeve. Umrla je u Beogradu 18. oktobra 1960. godine.

Vranje, 2020. 91 strana, tvrd povez, A4 format + CD. Dvojezična srpsko-engleska monografija “Vranjsko muzičko nasleđe” posvećena vranjskoj gradskoj pesmi, autorke Marije Vitas, izašla je iz štampe u izdanju Grada Vranja i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka iz Beograda, saopšteno je na gradskom sajtu. Objavljivanje monografije predviđeno je Akcionim planom grada u okviru UNESCO-ve Mreže kreativnih gradova u oblasti muzike, čiji je Vranje član od oktobra 2019. godine. Kako je ranije rečeno na promociji, monografija govori nastanku, razvoju i očuvanju pesme koja se rodila u vranjskoj građanskoj čaršiji i koja je poznata po tome što govori o stvarnim ličnostima, istinitim životnim pričama i događajima. Uz monografiju, koja je štampana u tiražu od 500 primeraka, nalazi se i CD sa 18 vranjskih pesama - piše na gradskom sajtu. Projekat je započet februara prošle godine i na njemu je radio veliki broj ljudi, od etnomuzikolaga, radnika u kulturi, do interpretatora vranjske gradske pesme. Autorka monografije Marija Vitas rekla je da u knjizi ima puno priča o Vranju i Beogradu, s obzirom na to da su Vranjaci bili prisutni u Beogradu osamdesetih godina 19. veka i sa sobom doneli i vranjsku gradsku pesmu, koja je postala neizbežna u kafanama i na slavljima. Rad na tekstu za monografiju je bio veoma složen, a podrazumevao je i svakodnevno slušanje vranjske muzike, kao i isčitavanje brojnih novinskih i naučnih tekstova, intervjua, takođe i preslušavanje arhive Radio Beograda 2 i emisije ,,Od zlata jabuka``. Bilo je puno posla, ali verujem da se trud isplatio - rekla je autorka na onlajn prezentaciji monografije. Urednik monografije je dr Vladimir Kolarić, a pokrovitelji Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Vranje.

Odlicno ocuvana knjiga - prodaje se u stanju kao na slikama o knjizi: RTS 2013. meki povez 223 strane Radio-televizija Srbije danas je predstavila knjigu televizijskih kritika Rajka Munitića i Zorice Jevremović `Dupli pas`, koja je objavljena u ediciji `TV polica` u okviru biblioteke `Teorija i praksa`. Na promociji održanoj u Galeriji Artget u Kulturnom centru Beograda, o knjizi su govorili urednik Dragan Inđić, reditelj Gorčin Stojanović, radio i TV voditelj i novinar Dragan Ilić i Munitićeva udovica i koautorka knjige Zorica Jevremović. Inđić, koji je u biblioteci `Teorija i praksa medija` objavio već nekoliko knjiga tv kritika, objasnio je da je to specifičan žanr kritike koji se nalazi na margini u odnosu na ostale vrste (književna, filmska, muzička, pozorišna), jer se pišu nakon što je program prikazan i čitaoci neće biti u mogućnosti da se uvere u njenu tačnost, pošto su male šanse da emisija bude ponovljena. On je naglasio da knjiga u kojoj su kritike objavljivane od 1987. do 1990, a zatim od 1993. do 2009. nije samo o efemernim emisijama, već pokazuje genezu pojava koje su se pojavile tokom prelomnih godina, za ovo društvo a čiji smo mi svedoci i danas. U prvom delu, rekao je Inđić, nalaze se kritike koje pisala Zorica Jevremović a drugi deo obuhvata tekstove Ranka Munitića i dok je ona pisala sa više strasti, Munitić je otkrivao šta se zbiva u društvu i kakvi su društveni mehanizmi. Stojanović, koji je drugovao sa Munitićem i njegovom suprugom od mladosti, prepoznao je da je Jevremovićeva više pripadala televiziji, a Munitić je bio `dete filma`, pa je televiziji prilazio na ironičan, ciničan, pomalo prezriv način.

Autor: Miodrag Bogdanović Povez: tvrdi Format: 21 x 28,5 cm Strana: 336 Pismo: latinica, note ilustr fotogr Romanse, šansone, šlageri, večite melodije Povodom šezdesetpet godina umetničkog pevačkog rada i šezdeset godina učestvovanja u programima Radio Televizije srbije, priredio sam dve knjige. Knjiga `Zavičaju mili kraju`, odabrane srpske narodne pesme i narodna kola iz XIX i XX veka je moja želja i obaveza čuvanja i negovanja naše muzike narodne baštine. Knjiga `Noći i zore Beograda` su `Pesme popularne muzike` / romanse, šansone, evergrin, večite melodije, instrumentalne verzije. Obe knjige su moja muzička biografija. Tu su notni zapisi pesama sa tekstovima. Knjige su propraćene fotografijama. Namenjene su muzičarima, profesionalcima, amaterima, školama i svima koji vole muziku. Mile Bogdanović k-8

Naslov: Stojan Ćelić Autor izložbe i teksta: Ivana Simeonović Ćelić Izdavač: Beograd : Radio-televizija Srbije Pismo: ćirilica Br. strana: 6 : ilustr. Format: 30 x 221cm Povez: meki Lepo očuvan katalog: listovi su čisti, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju`; u gornjoj margini jednog lista uredno prelepljen potpis bivšeg vlasnika. Veoma je lepo opremljen, štampan na sjajnom (kunstdruk) papiru i ilustrovan mnogobrojnim reprodukcijama. Katalog izložbe slika Stojana Ćelića održane u galeriji RTS u Beogradu, u periodu 14. juna-10. jula 2007. godine. Pogledajte i ostale knjige iz oblasti slikarstvo koje trenutno imam u ponudi: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=361&fv=94365&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=bebaimoca&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi

Filmsko televizijsko citanje Andrica. Delo Petra Zeca prati izložba izuzetnih umetničkih fotografija Željka Jovanovića, napravljenih u vreme snimanja filma `Znakovi` po delu Ive Andrića i u režiji Petra Zeca. Željko Jovanović, fotoreporter lista `Politika`, proteklih 25 godina objavio je više od 10.000 fotografija, više stotina naslovnih strna, radio je fotografije za filmske, televizijske i pozorišne projekte, monografije, umetničke i reklamne kataloge, prospekte, plakate. Zbog toga nije bila nimalo slučajna saradnja ovog umetničkog fotografa sa maštovitim režiserom kakav je Petar Zec. Spoj filmsko-televizijskog pristupa delu Ive Andrića i fotografija koje prate taj pristup možda na najbolji način pokazuje da proza našeg nobelovca nije od onih koje se definitivno odupiru prenošenju u drugi medij.