Palmrest, touchpad za Samsung NP355E7C . Touchpad je radio ali nakon skidanja sa laptopa mu je otpala ona plava plastikica sto ide na flet kablu, pa sad ne znam da li radi i zato prodajem kao neispitan jer ne znam da li sada radi

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Poznati umetnik, vrsta karikature (izmedu ostalog, radio u Jezu) kombinovanom tehnikom. Uramljeno. Dimenzije sa ramom: 42x32 cm Dimezije samog dela: 38,5x29 cm

Radio-televizija Beograd Redakcija dramskih emisija Specijalna izdanja Izdato u Beogradu 1969.god Burleska o grku - Generali ili srodstvo po oružju - provod - Jednog dana moj Jamele - Noć i magla - Simon - Gospodin foka - Sezona poljubaca. Stanje kao na slikama Mek povez 259.strana

Lenovo Ideapad 100-15IBD je stigao ispravan sa odlicom baterijom i odlicno je radio, bez ikakvih mana. Medjutim najednom je prestao da pali. Probao sam da ocistim i probam sa drugim ram memorijama, ali nije uspelo. Tako da je laptop sada neispravan i kao takav se prodaje. Moze i u delovima. Izvadjeni su ram i hard disk, ostalo je tu. I nema punjac. Prilozio sam slike i dok je radio cisto da se nadju. Iskoristio sam ekran da ubacim u drugi laptop a umesto tog ekrana sam stavio drugi koji ima par fleka u gornjem delu pa da vas ne zbuni sto nije tako na slikama. Procesor je Intel i5 5. generacije, 15.6 inca Widescreen LED ekran (30 pina). Na ploci ima 4gb integrisane ram memorije. Ispravna baterija. OK zvucnici, tastatura, touchpad, poklopci, dvd, wifi kartica itd.

Phonart - The Lost Language of Europe. Ideas, Phonart Writings, Language Between, Phoneart Projects, Phoneart Radio Projects, Phoneart Cyber Dinner, Biographies. Luksuzno opremljena knjiga, na kvalitetnom papiru, ilustrovana. Tvrd povez, velik format. Štampano u Zagrebu, 2012. god, 160 strana. Bilingvalna knjiga, na nemačkom i engleskom.

DIMITRIJE POPVIĆ SLIKAR FONTEVRAULT FRANCE Izvanredna slika, ulje na kartonu, stari grad u Francuskoj. Naš poznati akademski slikar koji je dugo radio i stvarao u Parizu. Izuzetna slika, nesvakidašnja, dah francuske lepote i arhitektonskog sklada prenet verno, sa slikarevim emocijama... divna slika. DIMENZIJE 60,5 X 45,5 CM

ISPRAVNA WIRELESS KARTICA, KORISCENa 20 dana! Bez mana i ostecenja. Laptop je radio 20 dana i rasklopljen je u delove ! MOdel kartice: ATHEROS AR5B125 POGLEDAJTE I MOJU PONUDU NA KUPINDU: http://www.kupindo.com/Clan/milovicm/SpisakPredmeta POGLEDAJTE I MOJU PONUDU NA LIMUNDU: http://www.limundo.com/Clan/milovicm/SpisakAukcija

Ikona iz 1993. godine, svete Petke koju je radio akademski slikar Milan Zarkovic po uzoru na originalnu ikonu. Ikona je rukom oslikana sa pozadinom od zlatnih listica. Dimenzije su 29,5 x 39,5cm ukupno sa okvirom. Za sva pitanja, dodatne fotografije i razgledanje bez obaveza mozete me kontaktirati.

Bratislav Ljubisic - Plava linija traganja Biblioteka Nova br. 124, tvrdi povez, 140 strana Plava linija trajanja : prolegomena o Penelopinim rukama i Arijadninoj niti : srpsko slikarstvo dvadesetog veka. Sadrži tekstove izlagane u emisiji `Putevima kulture` Drugog programa Radio Beograda u periodu od oktobra 1993. do oktobra 1994.

MIRJANA KODŽIĆ - DAROVANJA Mirjana Kodžić (Beograd, 30. jul 1928 — Beograd, 18. jul 2004) je bila srpska pozorišna i filmska glumica. Mirjana je završila dramski odsek muzičke Akademije, kao i filozofski fakultet. U Narodnom pozorištu debituje sa 17 godina. Bila je prvakinja drame Srpskog narodnog pozorišta, Sarajevskog narodnog pozorišta, Savremenog pozorišta i Narodnog pozorišta. Nosila je klasični repertoar, od Molijera, Šekspira do ruskih klasika, ulogama od Lize Dulitl u Pigmalionu, preko Porcije iz Mletačkog trgovca, Molijerove Dorine, do Feme u Pokondirenoj tikvi, Ćirinice u Pop Ćiri i pop Spiri, do dadilje u Romeu i Juliji. Igrala je u brojnim TV serijama od kojih se proslavila ulogom Ane Šumović u Pozorištu u kući. Napisala je niz radio drama koje su izvedene na radio Beogradu, i autor je deset romana. Bila je udata za filmskog i pozorišnog kritičara dr Petra Volka i majka je književnice dr Maje Volk k2+

Laptop pali i radi ali se prilikom koriscenja gasi. . . . Kuler prestao da radi tj da duva, inace kada mi stigo laptop radio kuler. . . Specifikacije slikane. Bez punjac. Bas nista detaljno nije ispitano. Kako stigo tako ide dalje, bez reklamacije. Tu sam za sva pitanja. POGLEDAJTE OSTALE MOJE OGLASE

NOVA KAMERICA KORISCENa 20 dana! Bez mana i ostecenja. Laptop je radio 20 dana i rasklopljen je u delove ! Za modele: Acer Aspire E1-531 E1-571 POGLEDAJTE I MOJU PONUDU NA KUPINDU: http://www.kupindo.com/Clan/milovicm/SpisakPredmeta POGLEDAJTE I MOJU PONUDU NA LIMUNDU: http://www.limundo.com/Clan/milovicm/SpisakAukcija

Izvanredna knjiga našeg poznatog reditelja Radoslava Lazića posvećena fenomenu režije u raznim oblicima stvaralaštva. U traganju za estetikom režije (drama, rituali, pekinska opera, kabuki teatar, opera, balet, radio, film, televizija, lutkarstvo, cirkus)... Knjiga je veoma očuvana, mek povez, 467 strana. Godina izdanja: 1992. Format: 14 x 21 cm

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Đorđe Tabaković (Arad, Ugarska, Austrougarska, 3. maj 1897 — Novi Sad, SFRJ, 1. septembar 1971) bio je srpski arhitekta i slikar. Poreklo, odrastanje i obrazovanje Otac Milan Tabaković sa sinovima Đorđem (levo) i Ivanom (desno). Đorđe Tabaković potiče iz stare ugledne srpske porodice iz Arada u današnjoj Rumuniji. Krajem 17. veka, Đorđev čukundeda Eftimije doselio se iz Hercegovine u mesto Veliki Sveti Nikola (mađ. Nagy Szt. Miklos). Porodica je početni kapital stekla trgovinom drveta. Đorđe je na krštenju dobio ime Đura, od milja Đurica, da bi po preseljenju cele porodice iz Arada u Novi Sad (1928), preuzeo ime `Đorđe`.[1] Njegov stric Aleksandar (1856—1880), bio je slikar i arhitekta; otac Milan (1860—1946), arhitekta i brat Ivan (1898—1977), slikar i profesor na beogradskoj Umetničkoj akademiji. Sestra Marija (1906—1992) je majka arhitekte Predraga Ristića. Đorđe je osnovnu i srednju školu završio u rodnom mestu. 1915. je otpočeo studije na Arhitektonskom odseku Tehničke velike škole u Budimpešti, odakle je isključen zbog javno ispoljenog nacionalnog osećanja tokom Prvog svetskog rata. Tokom rata je radio kao zapisničar i prevodilac u komunikaciji sa savezničkim trupama.[2] Studije je priveo kraju u Beogradu, gde je na Arhitektonskom odseku Tehničkog fakulteta diplomirao 6. marta 1922. godine. Karijera arhitekte Tokom studija, Đorđe Tabaković je povremeno radio za beogradsku građevinsku firmu „Pionir“. Usavršavao se u Parizu (1923) u ateljeu arhitekata Eduarda Andrea i Žaka Mišela.[3] Po povratku u Arad, nastavio je praksu u očevom ateljeu. Nakon što se 1928. godine cela porodica Tabaković iz Rumunije preselila u Novi Sad, Đorđe je započeo samostalan rad u svojstvu ovlašćenog inženjera arhitekture. Tako je sa ocem podigao kuću u Novom Sadu (u današnjoj ulici Mike Antića br. 5), u kojoj je živeo do smrti i u kojoj je imao atelje. Od 1928. do 1941. radio je kao arhitekt i u tom periodu je projektovao u Sremskim Karlovcima patrijaršijsku biblioteku (1938) i bogosloviju. Izradio je oltare u crkvama u Ruskom selu, Mošorinu, Stajićevu, Vojvodi Stepi, Krsturu, Horgošu i Novim Kozarcima.[4][5] Među projektima koje je Tabaković radio za Srpsku pravoslavnu crkvu su manastir Svete Melanije Rimljanke i Parohijski dom (1938) u Svetosavskoj ulici u Zrenjaninu.[6] Za vreme Drugog svetskog rata predavao je arhitekturu u Srednjoj tehničkoj školi u Novom Sadu. Od 1. IV 1945. do 31. VIII 1953. radio je kao profesor i šef Arhitektonskog odseka novosadske Građevinske škole, a zatim je predavao istoriju umetnosti i primenjenu umetnost na Odseku za likovnu umetnost Više pedagoške škole. Njegovi crteži-akvareli starog Novog Sada, objavljeni u vidu mape i nagrađeni Oktobarskom nagradom grada Novog Sada (1967), odlikuju se slikarskim senzibilitetom i razlikuju se od arhitektonskih crteža. Sve što je radio nosi pečat njegove izuzetne ličnosti, vrlo osetljive, estetski prefinjene, sa smislom za svojevrsni humor. Savez arhitekata Jugoslavije proglasio ga je 1968. za zaslužnog člana. [4][5] Osim arhitekturom bavio se opremom knjiga, scenografijom i uređenjem enterijera. Opremio je knjige za Srpsko narodno pozorište, gde je još scenografski opremio predstave: Hvalisavi vojnik, Verter, Pokojnik, Junaci Pavlove ulice, Manon, Leda, Na zapadnim kotama i Naslovna strana.[4][5] Izradio je enterijer Pozorišta u Zrenjaninu (1957) i Pošte u Novom Sadu (1963).[3] Tokom studija u Budimpešti, Tabaković je sklopio prijateljstvo sa Danilom Kaćanskim koji ga je uveo u red Rotari kluba u Novom Sadu. U međuratnom periodu, Tabaković je postao član novosadske masonske lože `Mitropolit Stratimirović`.[1] Tabaković je adaptirao prostorije na prvom spratu velelepnog zdanja u Miletićevoj ulici broj 10 u Novom Sadu, za potrebe Slobodnih zidara čiji je bio član.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Đorđe Tabaković (Arad, Ugarska, Austrougarska, 3. maj 1897 — Novi Sad, SFRJ, 1. septembar 1971) bio je srpski arhitekta i slikar. Poreklo, odrastanje i obrazovanje Otac Milan Tabaković sa sinovima Đorđem (levo) i Ivanom (desno). Đorđe Tabaković potiče iz stare ugledne srpske porodice iz Arada u današnjoj Rumuniji. Krajem 17. veka, Đorđev čukundeda Eftimije doselio se iz Hercegovine u mesto Veliki Sveti Nikola (mađ. Nagy Szt. Miklos). Porodica je početni kapital stekla trgovinom drveta. Đorđe je na krštenju dobio ime Đura, od milja Đurica, da bi po preseljenju cele porodice iz Arada u Novi Sad (1928), preuzeo ime `Đorđe`.[1] Njegov stric Aleksandar (1856—1880), bio je slikar i arhitekta; otac Milan (1860—1946), arhitekta i brat Ivan (1898—1977), slikar i profesor na beogradskoj Umetničkoj akademiji. Sestra Marija (1906—1992) je majka arhitekte Predraga Ristića. Đorđe je osnovnu i srednju školu završio u rodnom mestu. 1915. je otpočeo studije na Arhitektonskom odseku Tehničke velike škole u Budimpešti, odakle je isključen zbog javno ispoljenog nacionalnog osećanja tokom Prvog svetskog rata. Tokom rata je radio kao zapisničar i prevodilac u komunikaciji sa savezničkim trupama.[2] Studije je priveo kraju u Beogradu, gde je na Arhitektonskom odseku Tehničkog fakulteta diplomirao 6. marta 1922. godine. Karijera arhitekte Tokom studija, Đorđe Tabaković je povremeno radio za beogradsku građevinsku firmu „Pionir“. Usavršavao se u Parizu (1923) u ateljeu arhitekata Eduarda Andrea i Žaka Mišela.[3] Po povratku u Arad, nastavio je praksu u očevom ateljeu. Nakon što se 1928. godine cela porodica Tabaković iz Rumunije preselila u Novi Sad, Đorđe je započeo samostalan rad u svojstvu ovlašćenog inženjera arhitekture. Tako je sa ocem podigao kuću u Novom Sadu (u današnjoj ulici Mike Antića br. 5), u kojoj je živeo do smrti i u kojoj je imao atelje. Od 1928. do 1941. radio je kao arhitekt i u tom periodu je projektovao u Sremskim Karlovcima patrijaršijsku biblioteku (1938) i bogosloviju. Izradio je oltare u crkvama u Ruskom selu, Mošorinu, Stajićevu, Vojvodi Stepi, Krsturu, Horgošu i Novim Kozarcima.[4][5] Među projektima koje je Tabaković radio za Srpsku pravoslavnu crkvu su manastir Svete Melanije Rimljanke i Parohijski dom (1938) u Svetosavskoj ulici u Zrenjaninu.[6] Za vreme Drugog svetskog rata predavao je arhitekturu u Srednjoj tehničkoj školi u Novom Sadu. Od 1. IV 1945. do 31. VIII 1953. radio je kao profesor i šef Arhitektonskog odseka novosadske Građevinske škole, a zatim je predavao istoriju umetnosti i primenjenu umetnost na Odseku za likovnu umetnost Više pedagoške škole. Njegovi crteži-akvareli starog Novog Sada, objavljeni u vidu mape i nagrađeni Oktobarskom nagradom grada Novog Sada (1967), odlikuju se slikarskim senzibilitetom i razlikuju se od arhitektonskih crteža. Sve što je radio nosi pečat njegove izuzetne ličnosti, vrlo osetljive, estetski prefinjene, sa smislom za svojevrsni humor. Savez arhitekata Jugoslavije proglasio ga je 1968. za zaslužnog člana. [4][5] Osim arhitekturom bavio se opremom knjiga, scenografijom i uređenjem enterijera. Opremio je knjige za Srpsko narodno pozorište, gde je još scenografski opremio predstave: Hvalisavi vojnik, Verter, Pokojnik, Junaci Pavlove ulice, Manon, Leda, Na zapadnim kotama i Naslovna strana.[4][5] Izradio je enterijer Pozorišta u Zrenjaninu (1957) i Pošte u Novom Sadu (1963).[3] Tokom studija u Budimpešti, Tabaković je sklopio prijateljstvo sa Danilom Kaćanskim koji ga je uveo u red Rotari kluba u Novom Sadu. U međuratnom periodu, Tabaković je postao član novosadske masonske lože `Mitropolit Stratimirović`.[1] Tabaković je adaptirao prostorije na prvom spratu velelepnog zdanja u Miletićevoj ulici broj 10 u Novom Sadu, za potrebe Slobodnih zidara čiji je bio član.

Jovan Križek- Simfonija u plavom, ulje na kartonu iz perioda oko 1965.godine. Signirana dole levo, sa sertifikatom iz priloga. Dimenzije bez rama 42,5cm x 55,5cm, sa ramom 60x70cm. Ram Fabris. Licno preuzimanje je za umetnicka dela uvek najbolja opcija. Na mom profilu imate ponudu za puno drugih slika poznatih slikara: Cile, Cibe, Pacov, Mitrovic, Prodanovic, Suput, Mikonjic, Micic. Razliciti formati, razlicite tehnike. Sve moje slike su deo licne kolekcije, sa paznjom kupovane i cuvane. `Jugoslovenski slikar i istaknuti scenograf sa brojnim nagradama, rođen u Pšerovu (Čehoslovačka). Kao najstariji od šestoro dece, od šesnaeste godine počeo da slika, čime je izdržavao porodicu. Sa 19 godina je radio sve poslove u praškom Divadlu uz istovremeno školovanje. Akademiju je završio u Pragu 1926. Usavršavanje je nastavio u Italiji, da bi prešao u Narodno kazalište u Splitu. Na traženje Milana Predića direktora Narodnog pozorišta od 1930. prelazi u Beograd, gde je do kraja života radio kao istaknuti scenograf Narodnog pozorišta i vrlo uspešan slikar i pedagog. Preminuo je 1996. godine.`

Kamera iz laptopa iz naslova, kao nova - radila samo 53 dana (toliko je ukupno radio laptop). LVDS kabl ne ide uz kameru! Ne znam za koje još modele odgovara. Pre kupovine proverite da li Vam odgovara deo, jer nema povraćaj robe zbog neodgovarajućeg dela. Za oštećenja nastala u transportu, ne odgovaram, a svakako će biti dobro upakovano.

Prelep akt, delo poznatog autora Save Nikolica. Slika je uramljena i bogato opremljena. Format 65x46, a sam rad 46x28cm. SAVA NIKOLIĆ, akademski slikar (Orolik, 1920. – Beograd, 1981.) Upisao slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu kod profesora V. Becića. Posle rata 1948. završio Likovnu akademiju u Beogradu. Živeo je i radio u Beogradu.

Električna zastava - legendarnog Žikice Simiića je svojevrsna enciklopedija rock glazbe prikupljena u posljednjih dvadesetak godina kroz tekstove-eseje objavljene na stranicama novina i časopisa od Ritma i Danasa do Politike, i ispričanih u kultnim radio emisijama “Tajanstveni voz” (Studio B) i “Dole na uglu” (B92) mek povez dobro ocuvano veliki format 1

Na prodaju ASUS Eee PC 4G Surf laptop 7inc Laptop je ispravan, korišćen jedno vreme kao internet radio. Dolazi sa punjačem, specifikacija je vidljiva na slici. Baterija traje nekoliko minuta. Predmet prodaje odgovara datim opisima i slikama. Za sve sto vas zanima pitajte! Pogledajte i ostale mnogobrojne predmete koje prodajem: http://www.kupindo.com/Clan/Vladimir10/SpisakPredmeta

Pavle Vasić : HRONIČAR SVOG DOBA - KATALOG - Павле Васић : хроничар свог доба : Галерија РТС, Београд, 7. мај - 15. јун 2015. / [аутор текста Љубица Миљковић] ; [фотографије Чедомир Васић ... [и др.]] AUTORI: Миљковић, Љубица, 1949- = Miljković, Ljubica, 1949- Васић, Павле, 1907-1993 = Vasić, Pavle, 1907-1993 Mek povez sa klapnom, 29cm, 31strana, ilustrovano, izdavač: RADIO TELEVIZIJA SRBIJE - Beograd

POZORIŠNO STVARALAŠTVO MIHAILA KOVAČEVIĆA Zoran T.Jovanović Knjiga je NOVA Beograd,1992.god,205.str.,+ 35.strana a tabel.,ilustrovana,24.cm Institut za pozorište,film Fakultet dramskih umetnosti Knjiga sa potpisom AUTORA Ovo delo prestavlja istoimenu doktorsku disertaciju Zorana T. Jovanovića. Izd. Institut za pozorište,film, radio i televiziju Fakultet dramskih umetnosti 1992. M

Beložanski, Stanislav Staša, scenograf, kostimograf, slikar (Beograd, 15. VI 1900 — Beograd, 4. III 1992) Školovao se u Beogradu (1907—1909), Budimpešti (1909—1912), Bukureštu (1912—1916). Završio je umetničku školu u Beogradu (1920—1925) i tokom studija bio slikarski volonter i statista u Narodnom pozorištu. Prve scenografije radio je kao član Akademskog pozorišta (1925). U slikarnicu NP primljen je septembra 1926. kao honorarni slikar izvođač a juna 1927. potpisao je svoju prvu scenografiju (A. Savoar, Ukrotitelj). Potom je svake sezone davao rešenja za više (4—9) dramskih i operskih premijera. Član likovnoumetničkog društva `Zograf` postao je 1927. a član `Kola jugoslovenskih likovnih umetnika` 1930. Šef radionice dekora postao je 1933. Išao je na studijska putovanja u Francusku, Italiju, Češku i boravio na Svetoj Gori (1937—1938). Izgradio je moderan tip scenografije originalnog stila koji karakteriše naglašena dramatika i jedinstvo bojenih odnosa i plastičnih vrednosti scenskog prostora. Ostvarenja su mu sa arhitektonskim osnovnim osećanjem i uključuju naznake o vremenu i mestu radnje. Scenu zida u treću dimenziju sa obaveznim električnim svetlom koje daje najsuptilnije nijanse. U skladu sa modernim shvatanjima scenografije, svoju umetnost i znanje stavio je u službu reditelju i glumcima. Sa svojih oko tri stotine scenografskih ostvarenja svrstao se među naše najznačajnije scenografe. Za nekoliko predstava, za koje je radio scenografiju, radio je i kostim (Otelo, Rusalka, Stanoje Glavaš, Put oko sveta, Koštana). Kao slikar posvetio se pejsažima i portretima u tehnici ulja i akvarela. Učestvovao je na prolećnim i jesenjim salonima u Umetničkom paviljonu `Cvijeta Zuzorić`, u inostranstvu (London 1937) i na izložbi pozorišnog slikarstva (Beograd 1971). Samostalno je izlagao više puta počev od 1926. u Beogradu, Somboru i Novom Sadu. NJEGOV AUTOGRAM

donje kuciste prazno i kompletan ekran Fujitsu Siemens ZK2K189377 ekran je ok ne garantujem nista rasklopio sam ga zato sto kad sam ga testira nije radio cooler na ploci i pregrevala se ploca i nije dao sliku iako deluje sasvim ok o stavljam za delove neispravno polovno realno stanje se vidi na slikama reklamacija nema ne saljem pouzecem

Proslavljeni akademski slikar, magistar likovnih umetnosti, magistrirao u klasi Cuce Sokić i Nedeljka Gvozdenovića. Slikao u Holandiji, Francuskoj, Švajcarskoj, Italiji, Rusiji, Madjarskoj, ima pet samostalnih izložbi u inostranstvu i 27 u zemlji. Najviše radio u Holandiji, kod poznetog nemačkog galeriste i kolekcionara F. Hermana. Slika je uljena platnu, zategnuta na blind ramu, dimenzija 27x41 cm. Potpisana, naravno.