Tomislav Gavric - Estetika radio drame dobro ocuvana POLICA 18

Knjiga kojom je Radio Beograd obeležio desetogodišnjicu emisije `Selo veselo` ✰Tvrdi povez, 1976., 25 x 34cm., 178 strana, ilustrovana, nepodvlačena, nema posvetu, oštećene korice. **

Predrag Stefanović Grof DŽEZ ORKESTAR RADIO-TELEVIZIJE BEOGRAD Prvih četrdeset godina Beograd, 1998. 188 strana. Lepo očuvana knjiga. Ima posvetu. RTS, Radio Televizija Beograd, džez orkestar, spisak muzičara, spisak pevača...

Aleksandra Paladin : DEČJI HOR RADIO - TELEVIZIJE SRBIJE (1947 - 2012 ) - Izazov koji hrani nadahnuće / Београд : Радио-телевизија Србије, 2013 , tvrdi povez, Fizički opis 213 стр. : илустр. ; 24 cm Napomene Тираж 500 Белешка о аутору: стр. 211 Дечји хор Радио телевизије Србије (Београд) -- 1947-2012 Očuvanost 4. Delo je nastalo povodom 65-godišnjice od osnivanja Dečijeg hora, koji je ujedno najstariji dečiji horski ansambl u Srbiji. Monografskog tipa, bogata ilustracijama, knjiga je štampana u izdanju RTS – a.

RTS Beograd, 2006.god., 274 str, 22 cm, stanje knjige nekorišćeno

Radio B92,Beograd 1997 god.,format 24x22,132 str.,ilustrovano,lepo očuvana. žst5 531g

Kovacevic-Zoran T.Jovanovic.Institut za pozoriste,film,radio i televiziju-Fakultet dramskih umetnosti/Muzej pozorisne umetnosti Srbije,1992 godine.Mek povez,205 strana i ilustracije.Korice malo pohabane,ostalo dobro ocuvano.

MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ - UMETNOST I ALTERNATIVA IZDAVAČ. INSTITUT ZA POZORIŠTE FILM, RADIO I TELEVIZIJU STRANA. 201 MEKOG POVEZA DIMENZIJA. 24 CM STANJE. VEOMA OČUVANA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA. 4+ DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 150

Bratislav Ljubisic - Plava linija traganja Biblioteka Nova br. 124, tvrdi povez, 140 strana Plava linija trajanja : prolegomena o Penelopinim rukama i Arijadninoj niti : srpsko slikarstvo dvadesetog veka. Sadrži tekstove izlagane u emisiji `Putevima kulture` Drugog programa Radio Beograda u periodu od oktobra 1993. do oktobra 1994.

JOVAN BIKICKI Milana Bikicki Reč je o monografiji o Jovanu Bikickom, jednom od najistaknutijih slikara (1916–1997) koji je živeo i radio na tlu Vojvodine u drugoj polovini prošlog veka. Iza njega su ostala antologijska dela rađena u ulju, pastelima, temperi, akvareli, tapiserije, vitraži... `Njegove slike, tapiserije i vitraži prerastaju u ‚vrtove’ putovanja kroz prostor i vreme. U svom dugom plodnom životu Bikicki je, ma gde se nalazio i ma gde ga je život bacao (rat, logori, sve nesreće ovog našeg napaćenog naroda), stvarao tiho i filozofski smiren gradio svoju umetnost`. 2002 Tvrd povez ćirilica 24, 308 str. Stanje kao novo. Posveta autora L,1.O.4.P.1

Odlicno ocuvana knjiga - prodaje se u stanju kao na slikama o knjizi: RTS 2013. meki povez 223 strane Radio-televizija Srbije danas je predstavila knjigu televizijskih kritika Rajka Munitića i Zorice Jevremović `Dupli pas`, koja je objavljena u ediciji `TV polica` u okviru biblioteke `Teorija i praksa`. Na promociji održanoj u Galeriji Artget u Kulturnom centru Beograda, o knjizi su govorili urednik Dragan Inđić, reditelj Gorčin Stojanović, radio i TV voditelj i novinar Dragan Ilić i Munitićeva udovica i koautorka knjige Zorica Jevremović. Inđić, koji je u biblioteci `Teorija i praksa medija` objavio već nekoliko knjiga tv kritika, objasnio je da je to specifičan žanr kritike koji se nalazi na margini u odnosu na ostale vrste (književna, filmska, muzička, pozorišna), jer se pišu nakon što je program prikazan i čitaoci neće biti u mogućnosti da se uvere u njenu tačnost, pošto su male šanse da emisija bude ponovljena. On je naglasio da knjiga u kojoj su kritike objavljivane od 1987. do 1990, a zatim od 1993. do 2009. nije samo o efemernim emisijama, već pokazuje genezu pojava koje su se pojavile tokom prelomnih godina, za ovo društvo a čiji smo mi svedoci i danas. U prvom delu, rekao je Inđić, nalaze se kritike koje pisala Zorica Jevremović a drugi deo obuhvata tekstove Ranka Munitića i dok je ona pisala sa više strasti, Munitić je otkrivao šta se zbiva u društvu i kakvi su društveni mehanizmi. Stojanović, koji je drugovao sa Munitićem i njegovom suprugom od mladosti, prepoznao je da je Jevremovićeva više pripadala televiziji, a Munitić je bio `dete filma`, pa je televiziji prilazio na ironičan, ciničan, pomalo prezriv način.

Izdavač: Muzej pozorišne umetnosti Broj strana: 166 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 24 cm Ljubomir Ljuba Tadić (31. 5. 1929. - 28. 10. 2005.) je srpski pozorišni, filmski, televizijski i radio glumac, koji je uživao reputaciju jednog od najvećih imena jugoslovesnkog glumišta. Rođen je u Uroševcu 31. maja, 1929. godine. Pre upisa akademije debitovao je na sceni kragujevačkog pozorišta Joakim Vujić, 1944. godine. Zatim odlazi u Beograd, gde upisuje glumačku akademiju u klasi profesora Joze Laurenčića, 1953. Bio je član Beogradskog dramskog pozorišta, Narodnog pozorišta u Beogradu, Jugoslovesnkog dramskog pozorišta i Ateljea 212, a igrao je u skoro svim pozorištima u bivšoj Jugoslaviji. Knjiga je dobro očuvana, izuzev što su na stranama 153 i 154, delu posvećenom filmskom stvaralaštvu Ljube Tadića, zaokruženi neki od brojeva ispred naslova filmova.

TAMARA BARAČKOV NARODNO POZORIŠTE U 1O ČINOVA Predgovor - Nebojša Bradić Izdavač - Radio televizija Srbije, Beograd Godina - 2018 192 strana 20 cm Edicija - TV polica ISBN - 978-86-6195-152-7 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Umesto predgovora Prolog Smrt prvakinje Operska diva Šekspirov san Nušićev Nahod Beli labud Кlub Narodnog pozorišta Slučaj Cvetković Tajna večera Garderoberka Biblioīrafija `Knjiga prati istoimeni serijal Kulturno-umetničkog programa RTS-a. Povodom obeležavanja 150 godina postojanja Narodnog pozorišta, Kulturno-umetnički program RTS-a pripremio je dokumentarno-igrani serijal „Narodno pozorište u 10 činova“, a knjiga, pored scenarija svih epizoda sadrži veliki broj fotografija i odabrane slike iz serijala. Autor ovog jedinstvenog projekta je Nebojša Bradić, glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa i nekadašnji upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Metodi Petrov je rođen 24.05.1920.godine selo Željuša kod Dimitrovgrada.Osnovno obrazovanje stekao je u rodnom selu, a srednje u Dimitrovgradu, tadašnjem Caribrodu. Godine 1940. je počeo da studira na Akademiji umetnosti u Beogradu, ali je morao da prekine studije zbog Drugog svetskog rata.Umro je 19. januara 1995. godine u Dimitrovgradu. Nakon rata radio je kao novinar, karikaturista i ilustrator u Skoplju, u listovima Nova Makedonija i Osten. Bio je karikaturista časopisa Bratstvo i ilustrator dečjeg lista Drugarče. Tokom ovog perioda ilustrovao je preko 100 knjiga i udžbenika. Kao slikar, slikao je akvarele, portrete, grafiku i murale. Imao je brojne kolektivne i 10 samostalnih izložbi. Po svojim karikaturama poznat je širom sveta. Osvojio je nagrade za crtane filmove u Jugoslaviji, Bugarskoj, Italiji, Engleskoj, Turskoj, Japanu. Dobitnik je Septembarske nagrade Dimitrovgrada za umetnost. Dimenzije : Dužina : 24,5 cm Širina : 34,5 cm Samo slika : Dužina : 18,2 cm Širina : 25,5 cm

Metodi Petrov je rođen 24.05.1920.godine selo Željuša kod Dimitrovgrada.Osnovno obrazovanje stekao je u rodnom selu, a srednje u Dimitrovgradu, tadašnjem Caribrodu. Godine 1940. je počeo da studira na Akademiji umetnosti u Beogradu, ali je morao da prekine studije zbog Drugog svetskog rata.Umro je 19. januara 1995. godine u Dimitrovgradu. Nakon rata radio je kao novinar, karikaturista i ilustrator u Skoplju, u listovima Nova Makedonija i Osten. Bio je karikaturista časopisa Bratstvo i ilustrator dečjeg lista Drugarče. Tokom ovog perioda ilustrovao je preko 100 knjiga i udžbenika. Kao slikar, slikao je akvarele, portrete, grafiku i murale. Imao je brojne kolektivne i 10 samostalnih izložbi. Po svojim karikaturama poznat je širom sveta. Osvojio je nagrade za crtane filmove u Jugoslaviji, Bugarskoj, Italiji, Engleskoj, Turskoj, Japanu. Dobitnik je Septembarske nagrade Dimitrovgrada za umetnost. Dimenzije : Dužina : 24,5 cm Širina : 34,5 cm Samo slika : Dužina : 18,2 cm Širina : 25,5 cm

Povez: broširan Br. strana: 54 Format: 14 x 13,5 Kolor i crno-bele fotografije! Енку (円空 1632–1695) је био припадник будистичке школе тендаи и путујући калуђер ‒ ишао је од села до села, од храма до храма, кроз централно подручје Јапана, па на север, све до Хокаида. Онима који би га примили на конак заузврат би од дрвета издељао једну, или више скулптура. У младости се заветовао да ће изрезбарити 120.000 скулптура, различитих ликова из будистичке икнографије. Данас се не зна да ли је завет испунио, али су историчари уметности евидентирали око 7.000 његових скулптура, расутих по храмовима, приватним колекцијама и успутним светилиштима дуж путева широм Јапана. Скулптуре је радио брзо, користећи само основни алат ‒ секиру и длето. У свом раду успео је да споји народну уметност и лични стил, везан за ликове и дух будистичке иконографије. Његова дела одишу рустичношћу, једноставношћу и искреношћу, а у томе је управо њихова снага и привлачност.

DŽON RASKIN: VREDNOSTI Tematika: Književno-kritičke studije i portreti Tip knjige: Zbirka eseja i književnih portreta Biblioteka `Eseji i studije` Naslov knjige: Vrednosti Autor : Džon Raskin Prevod Zora Minderovic Predgovor Sreten Maric Izdavač: `Kultura` Beograd Uređuje i štampa: Štamparsko preduzeće “Budućnost”– Novi Sad Godina izdanja : 1965. Broj strana: 173 Jezik: Srpski Pismo: Latinica Dimenzija knjige: 17,5 X 12,5 cm Povez knjige: Meko koričeno izdanje sa omotom Stanje knjige: Odlično, dobro sačuvana knjiga. Napomena: Džon Raskin je jedna od najizrazitijih figura Engleske 19. veka, pisac koji je snagom svog talenta ukazao na jedan od bitnih problema kulture i čoveka u kapitalističkom društvu. Bio je engleski slikar i kritičar umetnosti, usavršavao sopstvene slikarske sposobnosti, koji se sa posebnim afinitetom bavio slikarstvom pejzaža i srednjovekovnom arhitekturom, ali je bio pre svega teoretičar, a radio je i kao profesor istorije umetnosti na Oksfordu. Sadržaj: I. O UMETNOSTI - SLIKARSTVO II. ARHITEKTURA I VAJARSTVO III. KNJIŽEVNOST IV. ETIKA I DRUŠTVO

Knjiga godine IZDAVAČ: Radio Beograd 2 GODINA: 2017. POVEZ: mek PISMO: ćirilica STRANA: 145 STANJE: dobro očuvana, ocena 3 Kod nas danas ne postoji samosvojniji stil razmišljanja i izlaganja od stila Aleksandre Mančić. Deluje tako prisno i jednostavno, ali se iza njega skrivaju bogata i dalekosežna značenja. Ono što je u pogledu akademskog govora činio Mišel Ser, čini i ona na svoj način: njenu kritičku interpretaciju problema odlikuju autentični ton i autentični književni potpis. Ona je jedinstveni istraživač u našoj modernoj kulturi, vrsni poznavalac mističke književnosti i teorije i poetike prevođenja. Nastavljajući produbljeno studiranje u oblasti koju je takoreći prva artikulisala u svetu – u oblasti prevođenja ideja, u ovoj knjizi polazi, kao od ključne, od zabeleške Džona Florija, Brunovog prijatelja i prevodioca Montenjevih Eseja na engleski: From translation all science had it’s of-spring. Ovaj višeznačan, višesmeran ili barem reverzibilan iskaz da je čitava nauka s prevođenjem doživela procvat pokreće razmišljanja o složenim odnosima između mišljenja i prevođenja. Pred nama je uvod u teorijsko i poetičko čitanje Đordana Bruna, filozofa sukoba i paradoksa, filozofa posvećenog stvaranju ekumenske filozofije u kojoj se međusobno suprotstavljene perspektive i prividno protivrečni stavovi mogu pomiriti u dalekosežnu viziju čovekovih težnji.

Boža Prodanović: CRTEŽ I O CRTEŽU Mek povez, 26cm, 76strana, ilustrovano, izdavač: ČIGOJA ŠTAMPA - Beograd NEDOSTAJE PRVI NASLOVNI LIST??? Božidar Prodanović (Boža) bio je srpski akademski slikar, rodom iz Pranjana. Bavio se mozaikom, crtežom, slikarstvom i grafikom.[1] Biografija Umetnikov pribor Osnovnu školu završio je u Pranjanima, a gimnaziju „Takovski ustanak” u Gornjem Milanovcu 1942. godine.[2] Nakon toga diplomirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu u klasi profesora Mila Milunovića i Marka Čelebonovića, a grafiku u klasi Mihajla S. Petrova.[3] Zatim je predavao u umetničkoj školi u Peći od 1950. do 1953. godine[4], dok je nakon toga postao i profesor na matičnom fakultetu gde je radio do 1986. godine. Izlagao je na preko pedeset samostalnih izložbi kao i na mnogo grupnih poput Oktobarskog salona u Beogradu, Grafike beogradskog kruga, Trijenala likovnih umetnosti u Beogradu itd.[4] Takođe, učestvovao je na 17. venecijanskom bijenalu 1954. i 2. Mediteranskom bijenalu u Aleksandriji 1957. godine.[4] Dobitnik je niza nagrada – Oktobarske nagrade Beograda i Zlatne plakete ULUS-a. Izveo je nekoliko mozaika u javnim prostorima u Beogradu, Peći, Knjaževcu, Gornjem Milanovcu (na oba sprata gimnazije) i u drugim gradovima. Njegovi radovi nalaze se u raznim muzejima, galerijama i privatnim kolekcijama. Preminuo je 24. januara 2006. godine

RIS - AUGUSTIN JURIGA RETKO ,PROMO CENA // Monografije Hrvatski, 2003 GODINA NOVO 19x26 cm, tvrdi uvez, - str. Augustin Juriga (Subotica, 1947.) je umjetnički fotograf i novinar iz Vojvodine. Rodom je bački Hrvat. Najreprezentativniji je umjetnički fotograf iz zajednice Hrvata u Vojvodini. Od 24. ožujka 1979. do 5. kolovoza 1996. je radio kao kao fotograf u Međuopćinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Subotici.[1] Njegov fotografski opus su obilježile slike koje su u svezi s arhitekturom, objektima i etnografskim predmetima s područja Vojvodine, naročito kazalište u Subotici, Gradska kuća, groblja, Međunarodni festival kazališta za djecu. Osobito mu se ističu fotografije nastale u svezi s Dužijancom. Osim zavičajnih tema, omiljena tema su mu Pakistan (Lica Lahorea)[2] i urbani prizori iz Amerike. Ipak, fotografski opus mu se nije ograničio samo na nežive objekte, nego su mu i ljudi bili zanimljivom temom. Izlagao je zajedno s drugim fotografima i samostalno u nekoliko gradova. Fotografski je opremao knjige, kao što je bila monografija o prvom suvremenom slikaru u bunjevačkih Hrvata Stipanu Kopiloviću.[3] Član je Udruženja likovnih umjetnika primijenjenih umjetnosti i dizajnera Vojvodine i Nezavisnog udruženja novinara Srbije. 2011. se godine je serija poštanskih maraka tiskanih na temu Dužijance sadržavala je vinjete koje se napravilo temeljem fotografija Augustina Jurige. Na njima se prikazuje risarske radove i ine običaje u svezi s običajem bačkih Hrvata, Dužijancom. [4] U istoj seriji su djela Kate Rogić, Marije Ivković Ivandekić i Jozefine Skenderović. [4] Sadržaj 1 Djela 2 Nagrade 3 Izvori 4 Vanjske poveznice Djela Salaši u mom oku, fotomonografija, 1997., (nagrada dr Ferenc Bodrogvári) Ris, monografija, 2003. Zaostavština predaka, katalog mađarskih narodnih običaja, 2000. kalendari na temu Subotice (nekoliko nagrađenih) Osim svojih samostalnih djela, njegove fotografije su obogatile monografije poznatih autora, Boška Krstića (monografija o Subotici) i Bele Durancija (Arhitektura secesije u Vojvodini). Nagrade Kalendari s njegovim fotografijama su bili nagrađivani, a 2005. je dobio i nagradu Pro urbe. 1998. godine dobio specijalno priznanje »Dr Ferenc Bodrogvári« grada Subotice za retrospektivnu izložbu i fotomonografiju »Salaši u mom oku«. 2000. godine u Gospođincima mu je dodijeljeno Zlatno paunovo pero za zbirku fotografija na temu seoskih groblja. Tim Foto Juriga design, koji čine Augustin Juriga i njegov sin, grafički dizajner, Viktor Juriga, dobio je priznanje na V. Jugoslavenskoj izložbi novogodišnjih kalendara za 2001. godine, a 2003. priznanja na VII. Jugoslavenskoj izložbi kalendara za 2003., održane 11. veljače održana u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, za kalendare Tržnica i Fontane. (Zavoda za urbanizam). [5] Izvori Radio Subotica, program na hrvatskom jeziku Siniša Jurić: Fotografije «Lica Bačke» Augustina Jurige u Zavodu za kulturu vojvođanskih Hrvata, 8. listopada 2010., preuzeto 17. svibnja 2011. Subotica.info Otvorena izložba Lica Bačke Augustina Jurige u prostorijama Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata, 8. listopada 2010., preuzeto 17. svibnja 2011. (engleski) The Establishment of the Institute for Monument Protection - History Subotica.info Lica Lahorea, 3. travnja 2007. — Pristupljeno: 17. svibnja 2011. Hrvatska riječ D.B.P.: Prvi suvremeni slikar u bunjevačkih Hrvata - Novo izdanje ZKVH-a: »Slikar Stipan Kopilović 1877.-1924.« Hrvatska riječ Sto godina žetvenih svečanosti u Subotici: Poštanske marke s motivima Dužijance, 8. srpnja 2011., preuzeto 20. kolovoza 2011. - organizovani transport podrazumeva slanje posiljke , kao preporucenu tiskovinu VIDITE SLIKE POGLEDAJTE MOJE OSTALE aukcije NA LIMUNDU I KUPINDU uplate na tekuci racun (kutija 3 )

Polovna knjiga, korice blago pohabane, unutrašnjost odlično očuvana. Izdavač: Srpska čitaonica i knjižnica Irig, 1978. god. Broširan povez, 20 cm. 147 str. Tibor Varadi (Várady Tibor) ponajviše je poznat kao pravnik. Studije prava završio je u Beogradu, a potom je na Harvardu stekao zvanje doktora pravnih nauka. Nakon diplomiranja radio je kraće vreme kao advokatski pripravnik u porodičnoj advokatskoj kancelariji u Bečkereku (da­našnjem Zrenjaninu), čija je arhiva temelj ove prozne knjige. Bio je potom docent, vanredni i redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Od 1993. godine profesor je na budimpeštanskom Srednjoevropskom univerzitetu (CEU) i drži predavanja na pravnim fakultetima Emori, Kornel, Berkli, u SAD-u. Objavio je veći broj naučnih radova, prvenstveno iz oblasti međunarodnog privatnog prava, međunarodne trgovinske arbitraže i manjinskih prava. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti. Zastupao je Srbiju (ranije SRJ i SCG) pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Prve radove iz oblasti lepe književnosti objavio je u časopisu Új Symposion. Od pokretanja časopisa (1965), bio je njegov urednik, od 1969. do 1971. godine odgovorni urednik. Do sada objavljena dela iz beletristike: Zar nije sam život najbolji provod? (Vagy nem maga az élet a legjobb időtöltés?), putopisni eseji, Forum, Novi Sad, 1971. Tajna mišje sive sobe (Az egérszürke szoba titka), roman, Forum, Novi Sad, 1976; 2009. Mit i moda (eseji na srpskom), Srpska čitaonica i knjižnica, Irig, 1978; nagrada „Stražilovo“ The Secret of the Mouse-Grey Room (prevod na engleski romana Tajna mišje sive sobe), John Calder and Riverrun Press, London−Njujork, 1981. Nadomak istorije (Történelemközel­ben), eseji, Forum, Novi Sad, 1995. i dr.

Tekst: Branislav Vranešević, Dr Kosta Milutinović, Živan Kumanov Izdavač: Vojvođanski muzej i Matica srpska, Novi Sad 1951. Mek povez, 60 strana + 22 strane ilustracija, 24cm Sadržaj: - Uvod - Postanak i razvitak Petrovaradina - Postanak i razvitak Novog Sada - Novi Sad kao politički centar Srba u Vojvodini - Novi sad kao kulturni centar srba u Vojvodini - Novi Sad u NOB-u - Katalog izložbe `Novi Sad kroz istoriju` - Slikarstvo u Novom Sadu - Biografije slikara zastupljenih na izložbi - Izložba likovnih umetnika/ca koji su živeli i radili u Novom Sadu - Ilustrovani prilog Nepodvlačena, ima posvetu, težina 160 grama. **

Autor - osoba Pašić, Feliks, 1939-2010 = Pašić, Feliks, 1939-2010 Naslov Ta divna ženska bića : u pozorištu Mire Stupice / Feliks Pašić ; priredio Aleksandar Milosavljević Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2019 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Sterijino pozorje, 2019 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis 211 str. : fotogr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Milosavljević, Aleksandar, 1958- = Milosavljević, Aleksandar, 1958- Radulović, Ksenija, 1969- = Radulović, Ksenija, 1969- Zbirka ǂBiblioteka ǂDramaturški spisi (broš.) Napomene Tiraž 300 Biografske beleške: str. 194-197 Str. 199-201: O knjizi Feliksa Pašića... / Ksenija Radulović Str. 203-209: Knjiga prijateljstva i odanosti / Aleksandar Milosavljević Beleška o priređivaču: str. 210-211. Predmetne odrednice Stupica, Mira, 1923-2016 Priča o Miri Stupici neodvojiva je od njene ispovedne priče u Šaci soli, knjizi u kojoj dve svoje jednako dragocene uloge, ulogu svedoka i ulogu učesnika, stavlja u skladnu ravnotežu, pri čemu učesnik velikodušno ustupa prvenstvo svedoku, a ovaj, pronicljiv i radoznao posmatrač, sažima vreme u odbleske važnih, a katkada naoko sporednih životnih epizoda. Ako sećanjima ne svodi račune, u sećanjima miri one koji su je voleli i one koji je nisu zadužili po dobru, one koje je ona volela i one koji su joj uskraćivali naklonost. Sa razdaljine godina, sve njih, baš kao i uspehe i neuspehe, vidi kao kamene međaše pored kojih je prošla njena ljudska, ženska, umetnička sudbina. „Svi oni, iz daleka gledajući, imaju svoju vrednost. Svi su dobili patinu. Ni sreće više nisu tako visoke, ni nesreće nisu tako duboke, ni neprijatelji nisu tako crni, ni prijatelji nisu tako zlatni. Sve je pokrila patina.“ Feliks Pašić Vršljajući po Pašićevoj „radionici“, po tekstovima iz njegove ostavštine, imao priliku da vidim na kakav je on superioran literarni način Mirina svedočenja – dakle kombinaciju onoga što je već napisala i njihovih razgovora – majstorski preoblikovao u uzbudljivu ispovest. Otuda ova knjiga, ma koliko bila Mirina, ništa manje nije i Feliksova, jer potvrđuje ono što smo o njemu već znali – da je briljantan spisatelj, majstor stila i jedan od najvećih dokumentarista kojeg je naša publicistika imala. Aleksandar Milosavljević O autoru Feliks Pašić (1939–2010), novinar, pozorišni kritičar, publicista, televizijski dokumentarista… Novinarski radni vek proveo je u „Borbi“, Radio Beogradu i Televiziji Beograd. Blizu četiri decenije Pašić je bio aktivni stalni pozorišni kritičar „Borbe“, „Večernjih novosti“, Radio Beograda, „Dnevnog telegrafa“ i „Teatrona“. Bio je poslednji savezni selektor Sterijinog pozorja, petnaest godina je, kao selektor i umetnički direktor, davao kreativni pečat Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu, osnovao je i tri godine vodio Jugoslovenski festival pozorišta jednog glumca u Nikšiću. Sa Svetlanom Bojković je pokrenuo i sedam godina (1992 – 1999) uređivao pozorišne novine „Ludus“ u kojima je objavio šezdeset opsežnih razgovora sa pozorišnim umetnicima. Knjige: Savremenici (razgovori sa jugoslovenskim piscima – 1965), Oluja (dnevnik predstave – 1987), Kako smo čekali Godoa kad su cvetale tikve (dokumentarno istraživanje slučajeva zabrane dveju pozorišnih predstava – 1992), Karlo Bulić – avantura kao život (1992), Zoran (razgovori sa Zoranom Radmilovićem – 1995), Glumci govore I, II (razgovori sa šesnaestoro srpskih glumaca – 2003), Mira Trailović, gospođa iz velikog sveta (2006), Joakimovi potomci (portretni medaljoni dobitnika statuete „Joakim Vujić“ – 2006), MUCI Ljubomir Draškić ili živeti u pozorištu (2010), Kratak pregled vremena (razgovori sa pozorišnim stvaraocima iz rubrike Ludus razgovara – 2013). Monografije: Grad teatar Budva – Prvih deset godina (1998), Deset festivala pozorišta za djecu u Kotoru (2002), Grad teatar Budva – Drugih deset godina (2007), Beogradsko dramsko pozorište – 60 godina (2007), Vuk, z. p. Tršić, Vukovi sabori 1933 – 2008 (2008), Zvezdara teatar 1984-2009 (2009). Priredio je knjigu o Oliveri Marković, knjigu pozorišnih kritika Slobodana Selenića (Dramsko doba), knjigu pesama i zapisa Ljubiše Bačića (Moj živote malo li te ima)… Dobitnik je Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku (1983, 1992) i Sterijine nagrade za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti i kulture (2006), Nagrade „Grad teatar za dramsko stvaralaštvo“ (Budva, 2010) i drugih nagrada. MG62

NOĆI I ZORE BEOGRADA - Miodrag Bogdanović Nova 336 strana 2005g veliki format tvrd povez ilustrovana Kvalitetna štampa Posle oslobođenja, Miodrag Mile Bogdanović se aktivno uključuje sa drugim pevačima u stvaranje radio - programa. Repertoar su činile narodne, gradske i tada nezaobilazne pesme inspirisane Narodno oslobodilačkom borbom. Na Nikoljdan 19. decembra 1944. godine, Mile je prvi put zapevao u programu, i to pesmu Tiho noći. Od tada, neumorno je sakupljao i izvodio izvorne narodne i starogradske pesme i romanse, pa je u repertoaru imao preko 1500 pesama. Na taj način je zabeležio i sačuvao od zaborava mnoge pesme i tako postane čuvar našeg narodnog blaga. Usledili su dalji pozivi, tako da je njegovo pevanje na radiju bilo redovno u živim nastupima do 1954. godine, a onda je usledila era snimanja muzike što je pevačima jednim delom olakšalo posao. Mile Bogdanović je sarađivao sa mnogim orkestrima, mada je voleo da izdvoji dva, a to su NO pod upravom Vlastimira Pavlovića Carevca i TO Makse Popova. Kolege i kompozitori su ga posebno cenili. Nezaobilazne su priče o maratonima u natpevavanju Mileta i Cuneta. Kompozitor Žarko Petrović dao je baš Miletu Bogdanoviću svoje najlepše pesme, poput Serenade o Beogradu. Karijera Miodraga Mileta Bogdanovića obilovala je različitim životnim aktivnostima na mnogim poljima: muzičkom, humanom, sportskom, spisateljskom, graditeljskom... Pečat njegovom bitisanju ipak je dala muzika, narodna i starogradska i to ona prava. U istoriji jugoslovenske estrade ostaće zapamćeno čuveno natpevavanje sa Cunetom Gojkovićem 26. marta 1971. godine u hotelu `Jugoslavija`. U pevačkom dvoboju (preko radija je tekao prenos uživo), nazvanom `Ko zna više`, a koje je trajalo više od 15 sati, pobedu je odneo Predrag Cune Gojković rezultatom 43:42 i poneo titulu najboljeg poznavaoca pesama.[1]

DINULOVIĆI - Vera Crvenčanin Dinulovići Pozorišni život Autor: Vera Crvenčanin Izdavač: Muzej pozorišne umetnosti, Beograd Godina izdanja: 1997. Broj strana: 202 Pismo: ćirilica Povez: mek Format: 20x14 Stanje kao na slici. Veoma dobro očuvana. Vera Crvenčanin Kulenović (Novi Sad, 24. decembar 1920 — Beograd, 23. januar 2013) prva je žena filmski reditelj u Jugoslaviji. Završila je Akademiju za pozorište i film, odsek režija. Umetnički rad Vere Crvenčanin započinje u NOB-u u toku Drugog svetskog rata. Kao borac Kosmajskog odreda, Beogradskog bataljona i Dvanaeste krajiške brigade, brine o kulturnom i obrazovnom životu saboraca. Avgusta 1942. godine, na belom konju i s pesnicom na čelu, prva je ušla u oslobođeni Drvar, nakon što su proleterske jedinice, većinom sastavljene od boraca iz Srbije, potukle ustašku vojsku. Profesionalnu karijeru započinje 1944. godine, kao glumica u `Centralnoj pozorišnoj grupi BIH`, i nastavlja je u Narodnom pozorištu u Sarajevu. Prvu špicu, na dokumentarnom filmu `Beogradski univerzitet` potpisala je 1948. godine, za Avala filma. Nakon toga je usledilo još mnogo kratkometražnih filmova koje je Vera Crvenčanin stvarala kao reditelj te filmske kuće. Od 1953. godine radila je kao samostalni umetnik. Pisala je monodrame, scenarija, dramatizacije književnih dela i više zapaženih knjiga iz pozorišne prošlosti. Dobitnica je Sterijine nagrade za dramatizaciju TV drame `Na rubu pameti` iz 1981. godine (režija Slavoljub Stefanović Ravasi), rađene prema istoimenom romanu Miroslava Krleže iz 1964. godine. Jedno vreme radila je u televiziji Novi Sad kao scenarista i reditelj. Vera Crvenčanin Kulenović preminula je u januaru 2013 godine. Sahranjena je na groblju Orlovača, u Beogradu.