IZLOŽBA INDIJANSKO POZORIŠTE Izdavač: MUZEJ POZORIŠNE UMETNOSTI, Beograd Godina izdanja: 1969. Povez: mek Format: 20x16 Ilustrovano. Stanje kao na slici. Odlično očuvana, ima pečat na prvoj strani. Muzej pozorišne umetnosti Srbije je ustanova kulture od nacionalnog značaja koja postoji od 1950. godine i finansira se iz budžeta Ministarstva kulture RS. Smešteni smo u Božićevoj kući, zdanju iz 1836. koje je podigao svinjarski trgovac Miloje Božić i koje je samo po sebi spomenik kulture, a nalazi se u Gospodar Jevremovoj ulici 19 u Beogradu. U Muzeju se čuva teatrološka građa koja svedoči o razvoju pozorišta u Srbiji od XIII veka do danas. Muzejski fond čine predmeti značajni za naučna istraživanja ili amatersko proučavanje klasične dramske, operske i baletske umetnosti kao i novih multimedijalnih scenskih formi. Težimo da na jednom mestu sakupimo, obradimo, čuvamo i prikazujemo što više elemenata neophodnih za rekonstrukciju nekog minulog pozorišnog čina: od rukopisa drame, preko rediteljskih knjiga i beležaka, propagandnog materijala štampanog uz predstave, do fotografija, audio i video zapisa izvođenja, kritika i drugih izvoda iz štampe, svedočanstava izvođača, njihovih savremenika ili potonjih istraživača. Uz građu koja se odnosi na institucije, prikupljamo i materijale značajne za profesionalne biografije pozorišnih stvaralaca, ali i svedočanstva o privatnom životu umetnika. Dragocene prepiske, fotografije, školska svedočanstva i brojni lični predmeti pomažu nam da upotpunimo sliku o određenim epohama, odnosno o institucijama i ljudima koji su u njima živeli i radili. Fond muzeja je sistematizovan prema vrsti građe na zbirke: Arhivska građa i dokumentacija, Pisma, Rukopisna dela, Plakati i programi, Fotografije, Audio i video zapisi, Likovni i memorijalni predmeti, Scenografske i kostimografske skice, Zaostavštine, Biblioteka i Hemeroteka. U okviru internet prezentacije Muzeja, korisnicima je dostupan Teatroslov, online teatrografska baza podataka sa pratećim digitalnim kolekcijama formiranim na osnovu građe koja se čuva u muzejskim zbirkama, ali i pri pozorištima tj. u privatnim zbirkama. Teatroslov takođe obuhvata i online stalnu postavku Muzeja, kao i elektronske verzije tradicionalnih muzejskih izložbi. Raspolažemo sa jedva 250 m2 koje se koriste kao kancelarije, za smeštaj građe, i kao izložbeni prostor koji istovremeno služi i za odvijanje svih drugih programskih aktivnosti (promocije, tribine, predavanja, projekcije, koncerti…) U proceduri je rešavanje pitanja depoa. Pored izložbene, Muzej ima bogatu izdavačku delatnost. Samostalno, ili u saradnji sa nekim drugim izdavačem, objavljeno je preko dve stotine naslova, a već tri decenije u izdanju Muzeja izlazi časopis “Teatron”. Edukativni programi odvijaju se u vidu organizovanih grupnih poseta i radionica i namenjenih deci, omladini i odraslim posetiocima.

VIA BALKAN - Biljana Srbljanović - Predstavom „Via Balkan“ Narodno pozorište iz Sombora gostuje 19. janura na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu od 19.30. U pitanju je predstava sastavljena od tri jednočinke poznatih savremenih domaćih autora – „Putovanje“ Biljane Srbljanović u režiji Gorčina Stojanovića, „Nigde drugde“ Nenada Jovanovića u režiji Larija Zapije, i „Putokaz“ Maje Pelević u režiji Kokana Mladenovića. Kako je objasnio Srđan Aleksić, upravnik Somborskog pozorišta, na konferenciji za novinare u petak u NP povodom gostovanja, „Via Balkan“ nastala je u čast 125 godina postojanja Somborskog pozorišta kao narudžbina od pomenutih pisaca, a premijerno je izvedena u novembru 2007, na Dan pozorišta. Od tada je u Somboru odigran deset puta i već je zaživeo među tamošnjom publikom, istakao je Aleksić, a ovo mu je prvo gostovanje i nadaju se sličnom prijemu beogradske publike. Prema rečima Kokana Mladenovića, direktora Drame NP i jednog od reditelja predstave, komad, radnog naslova „Ostrvo Blakan“, trebalo je napisati na temu izolacije i samoizolacije, to jest o tome kako Berlinski zid zapravo i nije srušen već samo pomeren da zaokruži prostor nekadašnje Jugoslavije. Tri raznorodna komada, ispostavilo se, imaju mnogo zajedničkog i funkcionišu kao celina, složili su se svi koji su radili na ovoj predstavi. Biljana Srbljanović istakla je da joj je rad na ovom komadu, osim saradnje sa odličnom ekipom, značio mnogo jer je, kako je rekla, malo igraju u pozorištima izvan Beograda. Njeno interesovanje u vezi sa „Putovanjem“ ticalo se pre svega pozorišne forme, pitanja do koje mere se ona može približiti prozi, pa ga je stoga u podnaslovu nazvala pozorišnom pričom. Gorčin Stojanović se, pak, bavio pitanjem kako pronaći formu za tu priču. Što se predstave u celini tiče, on je vidi kao tri divergenta aspekta nečeg što bi se moglo nazvati zajedničkom emocijom ili emocionalnom temom, u njoj ima neke teskobe, kako je rekao, i tačno uočenog osećanja stvari. O komadu „Nigde drugde“, u odsustvu autora i reditelja, koji su obojica u Kanadi, govorila je glumica Kristina Radenković. Ona je ukratko rekla da je reč o paru koji je emigrirao u Kanadu i iako je tamo već čitavu deceniju, ne može da se primi na to tle. Maja Pelević primetila je da su, iako nju i Biljanu Srbljanović deli decenija, teme koje ih muče iste i to generacijski, a čini se da će to tako biti i u budućnosti. Njen tekst „Putokaz“, Mladenović je, kako je rekao, doživeo kao generacijskog Godoa, kao putovanje vremena kroz tri generacije, jer se ovde živi kao da ljudi imaju rezervne živote i to sve dotle dok ne bude prekasno. Scenografkinja predstave je Vesna Štrbac, a kostimografkinja Maja Mirković i one su doprinele da i vizuelno „Via Balkan“ bude jedinstvo različitosti. Predstava traje 122 minuta bez pauze. Sombor 2007 god, 94 str +CD, meki povez, u dobrom stanju. L.1.O.1.POL.2

VIA BALKAN - Biljana Srbljanović - /knjiga+CD/ Predstavom „Via Balkan“ Narodno pozorište iz Sombora gostuje 19. janura na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu od 19.30. U pitanju je predstava sastavljena od tri jednočinke poznatih savremenih domaćih autora – „Putovanje“ Biljane Srbljanović u režiji Gorčina Stojanovića, „Nigde drugde“ Nenada Jovanovića u režiji Larija Zapije, i „Putokaz“ Maje Pelević u režiji Kokana Mladenovića. Kako je objasnio Srđan Aleksić, upravnik Somborskog pozorišta, na konferenciji za novinare u petak u NP povodom gostovanja, „Via Balkan“ nastala je u čast 125 godina postojanja Somborskog pozorišta kao narudžbina od pomenutih pisaca, a premijerno je izvedena u novembru 2007, na Dan pozorišta. Od tada je u Somboru odigran deset puta i već je zaživeo među tamošnjom publikom, istakao je Aleksić, a ovo mu je prvo gostovanje i nadaju se sličnom prijemu beogradske publike. Prema rečima Kokana Mladenovića, direktora Drame NP i jednog od reditelja predstave, komad, radnog naslova „Ostrvo Blakan“, trebalo je napisati na temu izolacije i samoizolacije, to jest o tome kako Berlinski zid zapravo i nije srušen već samo pomeren da zaokruži prostor nekadašnje Jugoslavije. Tri raznorodna komada, ispostavilo se, imaju mnogo zajedničkog i funkcionišu kao celina, složili su se svi koji su radili na ovoj predstavi. Biljana Srbljanović istakla je da joj je rad na ovom komadu, osim saradnje sa odličnom ekipom, značio mnogo jer je, kako je rekla, malo igraju u pozorištima izvan Beograda. Njeno interesovanje u vezi sa „Putovanjem“ ticalo se pre svega pozorišne forme, pitanja do koje mere se ona može približiti prozi, pa ga je stoga u podnaslovu nazvala pozorišnom pričom. Gorčin Stojanović se, pak, bavio pitanjem kako pronaći formu za tu priču. Što se predstave u celini tiče, on je vidi kao tri divergenta aspekta nečeg što bi se moglo nazvati zajedničkom emocijom ili emocionalnom temom, u njoj ima neke teskobe, kako je rekao, i tačno uočenog osećanja stvari. O komadu „Nigde drugde“, u odsustvu autora i reditelja, koji su obojica u Kanadi, govorila je glumica Kristina Radenković. Ona je ukratko rekla da je reč o paru koji je emigrirao u Kanadu i iako je tamo već čitavu deceniju, ne može da se primi na to tle. Maja Pelević primetila je da su, iako nju i Biljanu Srbljanović deli decenija, teme koje ih muče iste i to generacijski, a čini se da će to tako biti i u budućnosti. Njen tekst „Putokaz“, Mladenović je, kako je rekao, doživeo kao generacijskog Godoa, kao putovanje vremena kroz tri generacije, jer se ovde živi kao da ljudi imaju rezervne živote i to sve dotle dok ne bude prekasno. Scenografkinja predstave je Vesna Štrbac, a kostimografkinja Maja Mirković i one su doprinele da i vizuelno „Via Balkan“ bude jedinstvo različitosti. Predstava traje 122 minuta bez pauze. Sombor 2007 god, 94 str +CD, meki povez, u dobrom stanju. L.3.O.3.P.3.

Via Balkan- Biljana Srbljanovic - KNJIGA + C -MEKI POVEZ -100 STRANICA -latinica - lepo ocuvano ,ima cd ,retka knjiga 125 GODINA NARODNOG POZORISTA SOMBOR -PUTOVANJE BILJANA SRBLJANOVIC -NIGDE DRUGDE NENAD JOVANOVIC -PUTOKAZ - MAJA PELEVIC Predstavom „Via Balkan“ Narodno pozorište iz Sombora gostuje 19. janura na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu od 19.30. U pitanju je predstava sastavljena od tri jednočinke poznatih savremenih domaćih autora – „Putovanje“ Biljane Srbljanović u režiji Gorčina Stojanovića, „Nigde drugde“ Nenada Jovanovića u režiji Larija Zapije, i „Putokaz“ Maje Pelević u režiji Kokana Mladenovića. Kako je objasnio Srđan Aleksić, upravnik Somborskog pozorišta, na konferenciji za novinare u petak u NP povodom gostovanja, „Via Balkan“ nastala je u čast 125 godina postojanja Somborskog pozorišta kao narudžbina od pomenutih pisaca, a premijerno je izvedena u novembru 2007, na Dan pozorišta. Od tada je u Somboru odigran deset puta i već je zaživeo među tamošnjom publikom, istakao je Aleksić, a ovo mu je prvo gostovanje i nadaju se sličnom prijemu beogradske publike. Prema rečima Kokana Mladenovića, direktora Drame NP i jednog od reditelja predstave, komad, radnog naslova „Ostrvo Blakan“, trebalo je napisati na temu izolacije i samoizolacije, to jest o tome kako Berlinski zid zapravo i nije srušen već samo pomeren da zaokruži prostor nekadašnje Jugoslavije. Tri raznorodna komada, ispostavilo se, imaju mnogo zajedničkog i funkcionišu kao celina, složili su se svi koji su radili na ovoj predstavi. Biljana Srbljanović istakla je da joj je rad na ovom komadu, osim saradnje sa odličnom ekipom, značio mnogo jer je, kako je rekla, malo igraju u pozorištima izvan Beograda. Njeno interesovanje u vezi sa „Putovanjem“ ticalo se pre svega pozorišne forme, pitanja do koje mere se ona može približiti prozi, pa ga je stoga u podnaslovu nazvala pozorišnom pričom. Gorčin Stojanović se, pak, bavio pitanjem kako pronaći formu za tu priču. Što se predstave u celini tiče, on je vidi kao tri divergenta aspekta nečeg što bi se moglo nazvati zajedničkom emocijom ili emocionalnom temom, u njoj ima neke teskobe, kako je rekao, i tačno uočenog osećanja stvari. O komadu „Nigde drugde“, u odsustvu autora i reditelja, koji su obojica u Kanadi, govorila je glumica Kristina Radenković. Ona je ukratko rekla da je reč o paru koji je emigrirao u Kanadu i iako je tamo već čitavu deceniju, ne može da se primi na to tle. Maja Pelević primetila je da su, iako nju i Biljanu Srbljanović deli decenija, teme koje ih muče iste i to generacijski, a čini se da će to tako biti i u budućnosti. Njen tekst „Putokaz“, Mladenović je, kako je rekao, doživeo kao generacijskog Godoa, kao putovanje vremena kroz tri generacije, jer se ovde živi kao da ljudi imaju rezervne živote i to sve dotle dok ne bude prekasno. Scenografkinja predstave je Vesna Štrbac, a kostimografkinja Maja Mirković i one su doprinele da i vizuelno „Via Balkan“ bude jedinstvo različitosti. Predstava traje 122 minuta bez pauze. (kutija 7)

Prilog istoriji Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu Priredio Rastko ćirić FPU, 2013. 200 ilsutrovanih strana, kvalitetan, mastan papir, klasičan format. Odlično očuvana knjiga. Ćirić je 2008. godine, prilikom rada na izložbi profesora FPU povodom 60-godišnjice tog fakulteta, održane u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, sa žaljenjem uvideo da FPU nema sređenu dokumentaciju, osim manjeg broja fotografija u Biblioteci. Ustanovio je, kako je naveo u uvodniku Zbornika, i da pojedini odseci nemaju nijednu fotografiju iz svoje prošlosti. S obzirom da Grafički odsek ima predmet Fotografija, pa poseduje veći broj snimaka koji prikazuju atmosferu na Fakultetu, to je i bila potencijalna građa za dokumentaciju. Sa video materijalima situacija je bila još gora. Ćirićev predlog da se u okviru biblioteke napravi medijateka, sa kompjuterom koji bi čuvao fotografije, radove studenata i profesora, faksimile, filmove, emisije, ukratko sve vrste arhivske građe, naišao je na odobravanje i tu je sve stalo. Kada je pronašao Šotrin dnevnik, koji je bio, međutim bez ijedne ilustracije ili crteža, Ćirić je, na sreću, pronašao i veći broj crteža svojih koje su radili tokom tih ekskurzija, pa je prvi dnevnik mogao da bude ilustrovan autentičnim crtežima rađenim na časovima crtanja u prirodi koje je Šotra vodio. Fotografije prikazuju tadašnje studente Akademije primenjenih umetnosti tokom rada ili odmora, a na mnogim grupnim fotografijama nalazi se i Šotra. Nekoliko strana sa tim, do sada neobjavljenim fotografijama, Ćirić je grupisao kao poseban odeljak, jer su snimljene i na drugim ekskurzijama (Ohrid, Makedonija, manastiri Srbije…) koje su u to vreme, prema kazivanju profesora Ljubodraga Jankovića Jaleta, bile veoma česte: najmanje jedna velika ekskurzija tokom leta i više kraćih tokom školske godine. “Naši sadašnji studenti ne mogu se pohvaliti ničim sličnim. Tokom 90-ih profesor (Bogdan) Kršić je organizovao jednu ekskurziju po manastirima Srbije, kojoj sam posvetio jedan tekst, a za četiri ekskurzije u inostranstvo koje sam ja uspeo da izvedem, srećom postoje dnevnici koje sam zajedno sa studentima vodio. Oni ne liče na Šotrine literarne dnevnike, to su ilustrovani albumi novog medijskog doba, koji su puni crteža, fotografija, nalepnica i drugih artefakata prikupljenih tokom puta. U njihovoj izradi učestvovali su i studenti. Tako ova knjiga počinje i završava se dnevnicima sa studentskih ekskurzija rađenim u razmaku od 50 godina”, naveo je Ćirić koji je materijal za Zbornik, kako je naveo, prikupio odakle god je mogao. Neki tekstovi su već objavljeni ili su napisani na njegovu molbu. Tri priloga preuzeta su iz objavljenih knjiga iz kojih su izdvojeni segmenti koja se odnose na FPU - autobiografski zapisi Bosiljke Kićevac, Aleksandra Ajzinberga i Bogdana Kršića. Tu su i sećanja Zore Živadinović Davidović, Ljubodraga Jankovića Jaleta i Branislava Stajevića objavljena 1998. u monografiji “50 godina FPU”. Kuriozitet predstavljaju i sačuvani rukom ispisani natpisi sa maskenbala, dočeka nove godine, projekcije crtanih filmova koje su organizovali studenti katedre Grafike Akademije primenjenih umetnosti, početkom 50-ih. Tekstovi o životu i radu profesora Stjepana Filekija iz magistarskog rada Olivere Batajić u međuvremenu su objavljeni u okviru knjige “Kofer pun slova” u izdanju “Tipometra” (2011), koja sadrži i tekstove zasnovane na intervjuima sa profesorima FPU Aleksandrom Dodigom (tekst Vedrana Erakovića) i Đorđem Živkovićem (Olivera Stojadinović). Naslov knjige “Zbornik FPU 1” dat je sa željom da to bude prva od mnogih budućih knjiga, naveo je Ćirić, koji je pozvao sve koji vezuju sećanja vezuju za taj Fakultet/Akademiju da ih zapišu i prilože za sledeće nastavke. s