Predrag Stefanović Grof : DŽEZ ORKESTAR RADIO-TELEVIZIJE BEOGRAD - Prvih četrdeset godina , Radio-televizija Srbije Beograd 1998, str. 192. Sadržaj na slici. Očuvanost 4.

Bratislav Ljubišić : LIKOVNI ŽIVOT - Prikazi 111 izložbi u Beogradu na talasima Radio Beograda 2 2005-2011, Most Art - RDU Radio-televizija Srbije Zemun- Beograd 2012, str. 196. Očuvanost 4. Sadržaj na slikama Изложбе -- Ликовна уметност -- Београд -- 2005-2011 Ликовни уметници -- Србија -- 20в-21в

Muzička paleta : anegdote iz sveta muzike / Anton Eberst ; [crteži Branislav Belobrk] Hrptni naslov Anegdote anegdote Jezik srpski Godina 1971 Izdanje 2. izd. Novi Sad : [A. Eberst], 1971 , Fizički opis 148 str. : ilustr. ; 20 cm Quasi biografija: str. 117-145 Registar. Композитори -- У литератури Музичари -- У литератури Očuvanost 3 ; ima autorovu posvetu. O profesoru Eberstu EBERST Anton (Vršac, 27. april 1920 – Novi Sad, 19. februar 2005) bio je klarinetista, pedagog, muzički pisac i organizator muzičkog života u Novom Sadu. Vojnu muzičku školu završio je 1938. u Vršcu i do početka Drugog svetskog rata bio je violončelista Simfonijskog orkestra i klarinetista Reprezentativnog duvačkog orkestra Kraljeve garde u Beogradu. U periodu 1941-45. radio je kao dirigent salonskog orkestra. Među prvim muzičarima stupio je u orkestar Vojvođanskog narodnog pozorišta (1946), potom u orkestar Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Kao stalni član i u svojstvu honorarnog saradnika bio je vezan za SNP do 1960. Uporedo je svirao u Novosadskoj filharmoniji, u kojoj je najpre bio sekretar, a godinama potom potpredsednik i predsednik. Bio je i član Novosadskog kamernog orkestra i orkestra Radio Novog Sada. U Muzičkoj školi “Isidor Bajić” osnovao je Odsek za duvačke instrumente (1946) i narednih 25 godina bio nastavnik i šef tog odseka. Paralelno, diplomirao je na Nastavničkom odseku MŠ „Isidor Bajić“ (1948), a zatim je nastavio studije u Beogradu na Muzičkoj akademiji, diplomirao klarinet u klasi prof. Bruna Bruna (1953) i položio profesorski ispit (1954). Po pozivu 1958. primljen je u Radio Novi Sad za glavnog urednika muzičkog programa. U tom svojstvu, i kao direktor Umetničke produkcije, ostao je u radiju do penzionisanja (1983). Bio je selektor Festivala muzičkih umetnika Jugoslavije Dani muzike u Budvi i Svetom Stefanu i Festivala Dani muzike u Herceg Novom. Rukovodio je kao direktor Novosadskim muzičkim svečanostima NOMUS i Međunarodnim festivalom narodne muzike podunavskih zemalja. Održao je predavanja na Seminaru muzičkih pedagoga Jugoslavije. Osnivač je Novosadskog kamernog ansambla (1953), Plesnog orkestra Radio Novog Sada (1959), Novosadskog kamernog orkestra (1969), Jugoslovenskog festivala zabavne muzike Kantautori (1970), Međunarodnog festivala narodne muzike podunavskih zemalja Oj Dunave, Dunave plavi (1970), Novosadskog kamernog hora (1971) i NOMUS-a (1975). Pokrenuo je i organizovao snimanje serija gramofonskih ploča Galerija muzičkih umetnika Vojvodine (ozbiljna muzika) i Vojvodina u pesmi i igri (srpske, mađarske, slovačke, rumunske i rusinske pesme i igre), zatim albuma Sećanje na prve muzičke emisije, povodom 30-godišnjice Radio Novog Sada, te drugih reprezentativnih izdanja. Bio je dugogodišnji predsednik Udruženja muzičkih pedagoga Novog Sada, Udruženja muzičkih umetnika Vojvodine, Saveza udruženja muzičkih umetnika Jugoslavije i u dva mandata predsednik Koordinacionog odbora muzičkih saveza Jugoslavije. Objavio je 28 knjiga i udžbenika, veliki broj članaka i priloga iz istorije muzike. Autor je Muzičkog brevijara Vojvodine (1972), Vršca (1975) i Novog Sada (1994). Sastavio je više udžbenika, pretežno za klarinet i druge duvačke instrumente. Udžbenici Nastava duvačkih instrumenata (1964) i Osnovna škola za klarinet (1976) objavljeni su u Nemačkoj, a knjiga Klarinet i klarinetisti (1963) i u Poljskoj. Dobitnik je Vukove nagrade (1974), Nagrade oslobođenja Vojvodine (1978), Nagrade „Iskra kulture“ (1973), Oktobarske nagrade Novog Sada (1970. i 2002) i Specijalnog priznanja grada Vršca (2004). Odlikovan je ordenom Vuka Karadžića Drugog stepena (2004).

Žan Vilar : O pozorišnoj tradiciji ; priredio Radoslav Lazić Izdanje [2. izd.] Izdavanje Beograd : R. Lazić, 2005 , Fizički opis 88 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Lazić, Radoslav, 1939-2017 = Лазић, Радослав, 1939-2017 Rouget de Lisle, Claude Joseph, 1760-1836 = Руже де Лил, Клод Жозеф, 1760-1836 Zbirka ǂBiblioteka ǂEstetika dramskih umetnosti : pozorište, film, radio, televizija, video Napomene Prevod dela: ǂDe la ǂtradition théâtrale / Jean Vilar Str. 85-87: Kralj vilovnjaka / Klod Ru Str. 88: Beleška o piscu / R. L. [Radoslav Lazić]. Predmetne odrednice Вилар, Жан, 1912-1971 Позориште Žan Vilar : Vilar, Jean, 1912-1971 = Вилар, Жан, 1912-1971 Očuvanost 4.

Ključ za demontažu Auto Radia Opel

Ključ za demontažu Auto Radia Becker

Ključ za demontažu Auto Radia Kenwood

Ključ za demontažu Auto Radia Pioneer

Ključ za demontažu Auto Radia FIAT

Ključ za demontažu Auto Radia Kenwood

Ključ za demontažu Auto Radia Audi, VW

Ključ za demontažu Auto Radia Kenwood od 2002

Ključ za demontažu Auto Radia Sony od 2001

Ključ za demontažu Auto Radia Sony od 2001

Ključ za demontažu Auto Radia Audi, Ford, Mercedes, VW

Ključ za demontažu Auto Radia Škoda, Kenwood od 2002

Ključ za demontažu Auto Radia Clarion, JVC, Kenwood, Panasonic...

Ključ za demontažu Auto Radia Alfa, Citroen, Fiat, Ford, Opel

Mileta Leskovac scenograf - Dragoslav Vasiljević veoma retka knjiga ,mali tiraz ,samo 500 primeraka Izdavač: Srpsko narodno pozorište - Novi Sad, 1997. god. Broširan povez, 23,5 cm. 80 str. -vrlo dobro ocuvaan ,sadrzaj je cist / Mileta Leskovac je rođen je u Laliću 1924. godine, a Školu za primenjenu umetnost upisao je u Novom Sadu 1948. Diplomirao je u prvoj generaciji, 1953, kao slikar-scenograf, profesor mu je bio poznati scenograf Vladimir Marenić. Ceo radni vek proveo je u Srpskom narodnom pozorištu, od jeseni 1953. do penzionisanja, 1989. Radio je najpre kao slikar-izvođač, a zatim kao scenograf. Prvu scenografiju uradio je za predstavu Bore Hanauske Pokondirena tikva (1954). U dva maha obavljao je dužnost tehničkog direktora SNP-a. U matičnom pozorištu izveo je oko 170 scenografija za dramske, operske i baletske predstave, a u Pozorištu mladih preko 40. Gostovao je kao scenograf u Novosadskom pozorištu, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu u Beogradu i Ateljeu 212, u pozorištima u Somboru, Skoplju, Sarajevu, Zagrebu, Osijeku, Splitu i Mariboru, a u Sjedinjenim Američkim Državama radio je scenografiju za operu Knez Igor u Dalas Operi 1990. i u njujorškoj Siti operi 1994. Takođe je davao scenografska rešenja i pomagao amaterskim pozorištima u Vojvodini. „Kao odličan slikar-izvođač i daroviti scenograf, pronikao je u zakonitosti i tajne pozorišnog slikarstva i scenografije i smelo primenjivao nove materijale i tehnologije, uvek korektno sarađujući sa rediteljima. Njegove scenografije odišu različitim izazovima, a lirski su dominantni; impresivni su i puni dramatskog naboja.“ (Dragoslav Vasiljević) Dobitnik je više nagrada i priznanja: prvu nagradu dodelio mu je Srpski narodni odbor u Novom Sadu za scenografiju Izbiračice (1960), Oktobarska nagrada grada Novog Sada pripala mu je za scenografiju komada Nagraždenije i nakazanije Joakima Vujića (1973), nagrađen je na Ljubljanskom operskom festivalu za scenografiju opere Nabuko u izvođenju beogradskog Narodnog pozorišta (1984), Zlatnu formu UPIDIV-a dobio je za Sumnjivo lice (1984). Sterijinu nagradu osvojio je za scenografsko ostvarenje predstave Bela kafa Aleksandra Popovića (1991). Na Susretu vojvođanskih pozorišta nagrađene su mu dve scenografije: za somborsku predstavu Fiškal galantom i novosadsko Sumnjivo lice (1995). Matična kuća mu je za dugogodišnji uspešan rad dodelila Zlatnu medalju „Jovan Đorđević“ 1988. Preminuo je u Novom Sadu 4. oktobra 2014. - organizovani transport podrazumeva slanje posiljke , kao preporucenu tiskovinu VIDITE SLIKE POGLEDAJTE MOJE OSTALE aukcije NA LIMUNDU I KUPINDU uplate na tekuci racun (desni ormaric u hodniku)

Nevidljivo pozorište Miroslav Radonjić Opis: Nastajala u nocima autorovog bdenja uz radio, knjiga Nevidljivo pozoriste jeste u drugi medij, medju korice knjige, `uhvaceno` svedocanstvo o onome sto je, po svoj prilici, zauvek otislo u etar i sto, po definiciji, jeste efemerno. Kao sto je to pozoriste uopste, a pogotovo ovo, `koje treptaje preoblikuje u pozoriste i cini ga - nevidljivim`, kako to, u pogovoru knjizi kaze sam autor.Onom delu tog `nevidljivog` kao sto su gluma, rezija, muzika, Miroslav Radonjic posvecuje u svojim, dnevnom listu i formom i leksikom primerenim, tekstovima punu paznju. On se, pri tom, bavi i onim elementima glumackog izraza koji cesto promicu oceni kriticara (klasicnog) pozorista: bojom i postavljenoscu glasa, akcentovanjem, dikcijom i kulturom govora uopste, pod lupu stavlja lektorske ucinke u pojedinim ostvarenjima, kao i zvucno-muzicki bekgraund. Samim tekstom, sto je i logicno, Radonjic se bavi vise ukoliko je u pitanju novo ili nepoznato delo, ukoliko je u pitanju adaptacija klasike, no uvek dajuci prednost onome sto ovo nevidljivo pozoriste cini - pozoristem. Dakle - izvodjenju.D. Nikolic, `Dnevnik` Povez: broširano Broj strana: 144 strana Format: 14 x 20 cm Pismo: Ćirilica Autor: Miroslav Radonjić Izdavač: Prometej

ORION ART BEOGRAD - 2011 - 75 STRANA, MEK POVEZ. Neokonceptualna umetnost se javlja sa mesta borderlajna. Borderlajn je na granici besmisla i raspadanja, ustrašen i užasnut, gde nema objekata, i koji mora odbaciti sebe kao abjektnog da bi krenuo na mučni uspon ka stanju subjektnosti u nekom poretku. Dok Julija Kristeva postavlja pitanje šta raditi sa tim abjektnim, jer se ono može skrenuti prema libidu, da bi se od njega načinio predmet želje, ili prema simboličkom, da bi se pretvorilo u znak ljubavi, mržnje, zanosa ili prokletstva, Hal Foster pravi lom unutar datog simboličkog poretka, eksponira ga u krizi, i otvara nove mogućnosti u savremenoj umetnosti.

VIA BALKAN - Biljana Srbljanović - Predstavom „Via Balkan“ Narodno pozorište iz Sombora gostuje 19. janura na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu od 19.30. U pitanju je predstava sastavljena od tri jednočinke poznatih savremenih domaćih autora – „Putovanje“ Biljane Srbljanović u režiji Gorčina Stojanovića, „Nigde drugde“ Nenada Jovanovića u režiji Larija Zapije, i „Putokaz“ Maje Pelević u režiji Kokana Mladenovića. Kako je objasnio Srđan Aleksić, upravnik Somborskog pozorišta, na konferenciji za novinare u petak u NP povodom gostovanja, „Via Balkan“ nastala je u čast 125 godina postojanja Somborskog pozorišta kao narudžbina od pomenutih pisaca, a premijerno je izvedena u novembru 2007, na Dan pozorišta. Od tada je u Somboru odigran deset puta i već je zaživeo među tamošnjom publikom, istakao je Aleksić, a ovo mu je prvo gostovanje i nadaju se sličnom prijemu beogradske publike. Prema rečima Kokana Mladenovića, direktora Drame NP i jednog od reditelja predstave, komad, radnog naslova „Ostrvo Blakan“, trebalo je napisati na temu izolacije i samoizolacije, to jest o tome kako Berlinski zid zapravo i nije srušen već samo pomeren da zaokruži prostor nekadašnje Jugoslavije. Tri raznorodna komada, ispostavilo se, imaju mnogo zajedničkog i funkcionišu kao celina, složili su se svi koji su radili na ovoj predstavi. Biljana Srbljanović istakla je da joj je rad na ovom komadu, osim saradnje sa odličnom ekipom, značio mnogo jer je, kako je rekla, malo igraju u pozorištima izvan Beograda. Njeno interesovanje u vezi sa „Putovanjem“ ticalo se pre svega pozorišne forme, pitanja do koje mere se ona može približiti prozi, pa ga je stoga u podnaslovu nazvala pozorišnom pričom. Gorčin Stojanović se, pak, bavio pitanjem kako pronaći formu za tu priču. Što se predstave u celini tiče, on je vidi kao tri divergenta aspekta nečeg što bi se moglo nazvati zajedničkom emocijom ili emocionalnom temom, u njoj ima neke teskobe, kako je rekao, i tačno uočenog osećanja stvari. O komadu „Nigde drugde“, u odsustvu autora i reditelja, koji su obojica u Kanadi, govorila je glumica Kristina Radenković. Ona je ukratko rekla da je reč o paru koji je emigrirao u Kanadu i iako je tamo već čitavu deceniju, ne može da se primi na to tle. Maja Pelević primetila je da su, iako nju i Biljanu Srbljanović deli decenija, teme koje ih muče iste i to generacijski, a čini se da će to tako biti i u budućnosti. Njen tekst „Putokaz“, Mladenović je, kako je rekao, doživeo kao generacijskog Godoa, kao putovanje vremena kroz tri generacije, jer se ovde živi kao da ljudi imaju rezervne živote i to sve dotle dok ne bude prekasno. Scenografkinja predstave je Vesna Štrbac, a kostimografkinja Maja Mirković i one su doprinele da i vizuelno „Via Balkan“ bude jedinstvo različitosti. Predstava traje 122 minuta bez pauze. Sombor 2007 god, 94 str +CD, meki povez, u dobrom stanju. L.1.O.1.POL.2

Via Balkan- Biljana Srbljanovic - KNJIGA + C -MEKI POVEZ -100 STRANICA -latinica - lepo ocuvano ,ima cd ,retka knjiga 125 GODINA NARODNOG POZORISTA SOMBOR -PUTOVANJE BILJANA SRBLJANOVIC -NIGDE DRUGDE NENAD JOVANOVIC -PUTOKAZ - MAJA PELEVIC Predstavom „Via Balkan“ Narodno pozorište iz Sombora gostuje 19. janura na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu od 19.30. U pitanju je predstava sastavljena od tri jednočinke poznatih savremenih domaćih autora – „Putovanje“ Biljane Srbljanović u režiji Gorčina Stojanovića, „Nigde drugde“ Nenada Jovanovića u režiji Larija Zapije, i „Putokaz“ Maje Pelević u režiji Kokana Mladenovića. Kako je objasnio Srđan Aleksić, upravnik Somborskog pozorišta, na konferenciji za novinare u petak u NP povodom gostovanja, „Via Balkan“ nastala je u čast 125 godina postojanja Somborskog pozorišta kao narudžbina od pomenutih pisaca, a premijerno je izvedena u novembru 2007, na Dan pozorišta. Od tada je u Somboru odigran deset puta i već je zaživeo među tamošnjom publikom, istakao je Aleksić, a ovo mu je prvo gostovanje i nadaju se sličnom prijemu beogradske publike. Prema rečima Kokana Mladenovića, direktora Drame NP i jednog od reditelja predstave, komad, radnog naslova „Ostrvo Blakan“, trebalo je napisati na temu izolacije i samoizolacije, to jest o tome kako Berlinski zid zapravo i nije srušen već samo pomeren da zaokruži prostor nekadašnje Jugoslavije. Tri raznorodna komada, ispostavilo se, imaju mnogo zajedničkog i funkcionišu kao celina, složili su se svi koji su radili na ovoj predstavi. Biljana Srbljanović istakla je da joj je rad na ovom komadu, osim saradnje sa odličnom ekipom, značio mnogo jer je, kako je rekla, malo igraju u pozorištima izvan Beograda. Njeno interesovanje u vezi sa „Putovanjem“ ticalo se pre svega pozorišne forme, pitanja do koje mere se ona može približiti prozi, pa ga je stoga u podnaslovu nazvala pozorišnom pričom. Gorčin Stojanović se, pak, bavio pitanjem kako pronaći formu za tu priču. Što se predstave u celini tiče, on je vidi kao tri divergenta aspekta nečeg što bi se moglo nazvati zajedničkom emocijom ili emocionalnom temom, u njoj ima neke teskobe, kako je rekao, i tačno uočenog osećanja stvari. O komadu „Nigde drugde“, u odsustvu autora i reditelja, koji su obojica u Kanadi, govorila je glumica Kristina Radenković. Ona je ukratko rekla da je reč o paru koji je emigrirao u Kanadu i iako je tamo već čitavu deceniju, ne može da se primi na to tle. Maja Pelević primetila je da su, iako nju i Biljanu Srbljanović deli decenija, teme koje ih muče iste i to generacijski, a čini se da će to tako biti i u budućnosti. Njen tekst „Putokaz“, Mladenović je, kako je rekao, doživeo kao generacijskog Godoa, kao putovanje vremena kroz tri generacije, jer se ovde živi kao da ljudi imaju rezervne živote i to sve dotle dok ne bude prekasno. Scenografkinja predstave je Vesna Štrbac, a kostimografkinja Maja Mirković i one su doprinele da i vizuelno „Via Balkan“ bude jedinstvo različitosti. Predstava traje 122 minuta bez pauze. (kutija 7)