radio za sredjivanje ...vidi slike

Stari radio lampas Tesla 51 proizvodjac Radio Industrija Nikola Tesla Beograd dimenzija 43x28x20cm nedostaju dve lampe i zadnji poklopac inace ocuvan.

Stari radio nekopletan neispravan usa.americke proizvodnje..

Stari radio lampas Philips Sirius BD 400 A 22 proizvodjen 1950 godine dimenzija 45x30x20cm nema zadnju plocu i kabal inace ocuvan i redak kolekcionarski i dekorativni predmet.

Vučko maskota XIV Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984. godine. Vučko-Radio Visina 16 cm Prodaje se kao neispravan, nedostaju konektori za bateriju, vizuelno dosta dobro očuvan i kompletan. Yugoslavia/Jugoslavija

Nemacki radio sinfonija svetli al ne radi ..za kolekcionare..

Stari Slovenacki radio aparat iz 1951 proizveden u fabrici Erma Smarje Koper model Izola rs 1 dimenzija 40x20x20cm furnir malo ostecen na vrhu desne strane nema zadnji poklopac inace redak i ocuvan.

Lepo ocuvano i ISPRAVNO, fali poklopac za baterije

!!! OBAVEŠTENJE !!! PAŽLJIVO PROČITAJTE OPIS AUKCIJE I MOJE USLOVE PRODAJE, jer naknadne reklamacije ne uvažavam! U ponudi je retro ruska igracka - Radio Konstruktor set, stara skoro 50 godina, nikada koriscena, generalno odlicno ocuvana i kao takva predstavlja pravi kolekcionarski primerak svoje vrste. Igracka predstavlja pretecu - EX YU Elektro Pionir Mehanotehnika. Set se nalazi u originalnom pakovanju (losije ocuvano), ali najbitnije kompletan - slusalice sa antenama, svaka pregrada je sa svojim sadrzajem (razni kalemovi, zice, srafovi itd.) i to u originalnom papiru. Potrebno je nabaviti nove baterije, jer originalne su od starosti procurele. Radio Konstruktor Made in USSR (SSSR, Sovjetski Savez) 1976. Prava prilika za sve iskonske kolekcionare da po zaista extra ceni (s obzirom na starost, ocuvanost i pre svega retkost ovakvih setova) upotpune svoje kolekcije. tagovi - radio konstruktor, stara ruska igracka, stare ruske igracke, old vintage retro russian toy, ussr, sssr, soviet toy, igruska, elektropionir, elektro pionir, mehanotehnika izola, kolekcionarstvo ... Objektivno stanje seta je prikazano na slikama. Za sve dodatne informacije, slobodno pitajte. Ostale moje aukcije i predmete možete pogledati http://www.limundo.com/Clan/PeleAFC/SpisakAukcija http://www.kupindo.com/Clan/PeleAFC/SpisakPredmeta Srećna kupovina :)

STANJE KAO NA SLIKAMA.

Radio ei nikola tesla model T 311, stari porodični radio, stanje sa slika, godina proizvodnje nepoznata, serijski broj aparata : 61118, radio kada se uključi svetli i mogu se pronaći strane radio stanice, domaće nisam našao, kada se na mesto konektora za antenu stavi barem neka žica radio super hvata neke strane stanice

Radio kasetofon sa slika, korišćen, radio funkcioniše, kasetofon verovatno.

U losem stanju. Pogledati slike, pitati za detalje.

Radio je dosta dobro očuvan i kompletan. Radio je ispravan i lepo hvata stanice.Ima FM prijem.Radi na 6 baterija od 1,5V srednjih.

Na prodaju muzička linija SANYO (Japan), sa dva velika zvučnika, ima radio, ima gramofon, ima double deck-dve kasete, deo za slusalice... Uređaj je radio perfektno, već izvesno vreme nisam ga uključivao. Jedino nedostaje nekoliko `dugmića` za podešavanje zvuka (vidi se na slici). Stanje kao na slikama.

Stari radio Schaub-Lorenz dobro očuvan. Nije ispravan.

Jugoslavija,omot karamel table u kome se dobijala jedna slicica za istoimeni album.Privatnik je radio ovu retkost,samo za prave kolekcionare.

Stari tv uredjaj, davno kada je uzet radio je, potom nikad nije ukljucen, mislim da ima sve original delove.Malo je oljusten na nekim delovima drvenim ali to se da popraviti/

Motor Quad Mini na baterije Baterija 6V4AH 1Motor 380 Vreme punjenja baterije:8h Vreme vožnje 60min Muzika,Led svetlo,Sirena Dečiji kvad na akumulator je vrlo popularan među decom manjeg uzrasta. Omogućava deci da se igraju i voze na siguran i zabavan način, bez potrebe za gorivom. Većina dečijih kvadova dolazi s punjačem i baterijom koja se može puniti preko standardnig utičnica. Takođe su opremljeni sa različitim funkcijama kao što su FM/MP3 radio, LED svetla, kočnice, prednja i zadnja rasveta, indikator baterije, mogućnost da se uključi ili isključi muzika i još mnogo toga.

Originalna fotografija na kartonu (kartonka) velikih dimenzija (oko 21 x 13,5 cm) iz perioda oko 1890-te godine. Fotograf: Milan M. Prodanović Jovan Budisavljević, pop Jovo, (Pećane, 15. decembar 1844 — Donje Vrhovine, 19. januar 1894) bio je srpski pravoslavni svještenik i poslanik (narodni zastupnik). Potiče iz ugledne ličke familije Budisavljević. Jovanov djed bio je major Mijat Budisavljević, kome je austrijski car Franjo dodijelio plemićku titulu. Pop Jovin otac je Dane, Mijatov najmlađi sin, a stric mu je bio Bude Budisavljević (general). Otac Dane je kao najmlađi sin majora Mijata ostao kod kuće i bavio se zemljoradnjom. Oženio se Milicom i sa njom imao jednog sina, Jovu. Osnovnu školu pohađao je u Korenici i u Gospiću, gdje je stanovao kod strica Budislava (Bude) Budisavljevića. Po završenoj osnovnoj školi dvije godine je radio kao kompanijski pisar u Ličkom Osijeku. Potpomognut od strica, upisao se 1858. u Karlovačku gimnaziju. Pritisnut neimaštinom i teškom bolešću, napušta gimnaziju tokom četvrte godine i ne završivši je vratio se kući. Upisao se 1864. na Bogosloviju u Plaškom. Po završetku školovanja 1868. ostao je godinu dana u Bogosloviji kao zamjenik nastavnika i pisar kod Konzistorije. Kapelan u Vrelu parohije Koreničke rukopoložen je 12. aprila 1869. za đakona. Stečajnom ispitu za prezvitera podvrgao se 30. jula 1869. pred komisijom koju je u plaškom vodio protosinđel G. Jovanović. Iste godine postaje svjeptenik. Kraće vrijeme radio je kao kapelan u Tiškovcu i Vrelu Korenice, da bi od 1875. do smrti bio paroh u Donjim Vrhovinama. Kao pristalica narodnjaka dva puta je bio biran u Slavonsko-hrvatski sabor (1884, 1887). Često je vodio zapisnike saborskih sjednica. Bio je član Vladičanske konzistorije i Vladičanske skupštine. Njegov dopis listu Hrvatska od 4. juna 1890. dobro ilustruje njegovu aktivnost u Slavonsko-hrvatskom saboru i reakcije koje je ta aktivnost izazivala. Najstariji sin bio mu je Budisalav, a srednji sin bio je Milan. Jedan unuk popa Jove poginuo je 1916. na Kajmakčalanu kao srpski dobrovoljac. Kao na fotografijama.

Krajolik - monotipija kombinovano, 1989. godina Dimenzije 35 x 30cm (monotipija 20 x 20cm) Ivan Gundić Ćiso - Dalmata (Riđica, 1947 – 2000. ), bio je akademski slikar i profesor likovne umetnosti. Rodom je Hrvat. Rodio se je u bačkom selu Riđici 1947. godine. Školovao se za učitelja u Somboru. Pohađao je Likovni odsek VPŠ u Novom Sadu, a potom je otišao studirati u Rijeku, gdje je na Fakultetu likovnih umjetnosti u Rijeci u klasi Antona Depopea diplomirao te bio na postdiplomskom magistarskom studiju. U Riđici i Stanišiću je radio kao profesor likovne umetnosti i bio je vrlo omiljen. Svoje slikarske radove je pred kraj života potpisivao kao Dalmata. Djela je izlagao u zemlji i inostranstvu. Bio je član Udruženja likovnih umetnika Vojvodine, Saveza udruženja likovnih umetnika Jugoslavije te Association Internationale des Arts Plastiques. Od 2009. se godine u Stanišiću održava Likovna kolonija u organizaciji mesnog Hrvatskog kulturnog društva Vladimir Nazor, a koja nosi ime njemu u čast. HKD V. Nazor je imenovao i likovnu sekciju svog društva po njemu.

DENSITÉ DE LA POPULATION SERBO-CROATE DANS LE BANAT ( L. Wuhrer, Paris - Imp. Dufrénoy, Paris) D`après la statistique officielle hongroise de 1910. Dressée par A. Lazić Dimenzije: 50,4 x 32,7 cm Razmera: 1:1.000.000 -Ima oštećenja ( sitnija? ), rupica, dosta zacepljenja, iskrzanosti ... -Slanje savijeno -Potpisano od strane Aleksandra Arnautovića ! ///Aлександар Арнаутовић Датум рођења 11. децембар 1888. Место рођења Пирот Краљевина Србија Датум смрти 14. септембар 1982. (93 год.) Место смрти Београд СФР Југославија Место укопа Ново гробље Образовање доктор књижевних наука Универзитет Сорбона Занимање књижевник, публициста, професор Деца Маргерита Арнаутовић (1926–2009) и Анђица Арнаутовић (1930–2017) Александар Арнаутовић (Пирот, 11. децембар 1888 – Београд, 14. септембар 1982) био је српски књижевник, публициста и професор. Биографија Завршио је основну школу у Пироту а гимназију у Београду. Наставио је школовање у главном граду па је уписао студије језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду на групи за југословенску књижевност. Још као студент почиње да пише и да објављује радове. После студија је био запослен у Трећој београдској гимназији а био је и референт за домаћу драму у Народном позоришту у Београду. Са појавом балкански ратова, Арнаутовић је прекинуо свој рад и за то време је боравио у Француској до 1937. године. У Француској се са познатијим људима оформљује и заговара формирање предлога наше делегације на Конференцији у Паризу. Током боравка у Француској је обављао више послова: био је директор Просветног одељења српског посланства у Француској, просветни референт у Посланству и главни секретар Културног одбора српско-хрватско-словеначких интелектуалаца у Паризу и радио је као уредник часописа Реви Југослав. У току боравка у Паризу се бавио публицистичким радом. Радио је и као предавач српског језика и југословенске књижевности у Националној школи за источне језике. Такође је одбранио и своју докторску дисертацију у Француској, у Сорбони 1927. године, а тема је била о писцу Анри Беку. После повратка у земљу, постављен је на место инспектора Министарства просвете 1937. године а две године касније је постављен на место управника Државне архиве. До 1941. године је остао на том месту све док га Немци нису ухапсили. Том приликом су га истерали из стана у коме је живео и под притисцима, био је условљен да се хитно пензионише. За то време, све до ослобођења, није прихватао понуде да ради као сарадник у часописима. По окончању окупације, радио је као сарадник у САНУ на изради Речника и Енциклопедије Југославије.Умро је 1982. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његове ћерке, Анђица и Маргерита су основале Фонд Александар Арнаутовић 1998. године у Архиву Србије. Циљеви Фонда јесу додељивање заслужним архивистима награда Златна архива. Такође су основале фонд под истим називом 2004. године на катедри за српску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Радови Као студент је објављивао радове у Српском књижевном гласнику, у чешком часопису Словенски преглед, Летопису матице српске и Одјеку. Његова прва књига под називом Владимир М. Јовановић је објавио 1909. године. Годину дана касније је почео да ради на својој новој књизи - Штампарије у Србији у 19. веку која је штампана тек 1912. године. Написао је рад под називом Позориште у Србији од 1806. до 1850. године како би положио професорски испит. Ментор му је био познати Јован Скерлић. Награде и признања За време студија је добио своје прве награде и признања: награда Краља Петра I 1909. године. Касније су то биле: Албанска споменица 1921. године, Орден Светог Саве 1924. године, Спомен плакета Београда 1974. године. У Француској је такоже добио бројна признања: Орден просвете 1922. године, Награду Париског универзитета 1927. године, Награду Француске академије наука за књижевну критику 1928. године, Орден легије части - витез 1930. и Орден легије части - официр 1935. године. Добио је и медаљу Француске акадамије наука за допринос афирмацији француског језика 1937. године./// Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom ili CC paketom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može vrednosnim paketom ili pismom ?-pitati za poštarinu.. Q-1

Galerija `SMIT` Hotel AVALA - Budva, Juli 1993. god. dimenzije: 52 x 25 cm pun format, kaširano Iz lične kolekcije koja je nastala od dela iz galerije `SMIT` koja je radila početkom devedesetih godina u Budvi u sklopu hotela Avala

Jan Glozik E. A. Moj zavičaj - 190 god Kovačice Galerija `SMIT` Hotel AVALA - Budva, Juli 1993. god. dimenzije: 65 x 49 cm pun format, kaširano Iz lične kolekcije koja je nastala od dela iz galerije `SMIT` koja je radila početkom devedesetih godina u Budvi u sklopu hotela Avala Kovačica

Feler se vidi na fotografiji Milan Konjović `Strast 1974`, tuš 25 x 34 cm Izdavač: `S.M.I.T.` Beograd Izdanje JUNI 1993. Štampa: `PUBLIKUM`, Beograd Tiraž: 200 primeraka Galerija `SMIT` Hotel AVALA - Budva, Juli 1993. god. erotski crteži, 1970. - 1982. god. dimenzije: 68 x 47,5 cm pun format, kaširano Iz lične kolekcije koja je nastala od dela iz galerije `SMIT` koja je radila početkom devedesetih godina u Budvi u sklopu hotela Avala