Ispravna memorija, radila u paru u Dell laptopu. Cena je za oba modula.

Naslov: Metodi operativnog istraživanja u vojnoj tehnici (prevod sa ruskog) Autori: Doktor tehničkih nauka prof. J.V.Čuev, P.M.Melinkov, S.I.Petuhov, G.F.Stepanov, J.B.Šor Izdavač: `Sovetskoe radio` Moskva 1965. godine Prevod izdao: Vojnopomorski školski centar 1969. godine Broj strana: 689 Povez: tvrd Format: 18x25cm Očuvanost: odlična, na koricama nalepnica, unutrašnjost čista. O knjizi: Podeljena je na 8 poglavlja (+ prilozi) a naslovi su: Predgovor i uvod – 19 strana; 1. Neke karakteristike naoružanja - 131 strana; 2. Metoda statističkih ispitivanja i njena primena u ispitivanju operacija - 95 strana; 3. Ocena efikasnosti gađanja pojedine vrste naoružanja - 61 strana; 4. Primena teorije masovnog posluživanja pri rešavanju zadataka ispitivanja operacija - 68 strana; 5. Matematičke metode optimizacije - 75 strana; 6. Neki zadaci optimizacije - 61 strana; 7. Analitički metod proučavanja borbe - 94 strane; 8. Statističko modeliranje borbe - 53 strane; 9. Prilozi- 22 strane; Literatura 10 strana Napomena: U knjizi sam pronašla Naređenje za službeni put, pa i njega dobijate sa knjigom. GP1RDSP*

Prodajem je kao neispravnu bez prava na reklamaciju. Mozda ce i upaliti i raditi, ali ima neki problem

DMITAR TASIĆ, `Korpus narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ) 1944-1953` Dr Dmitar Tasić (Petrovac na Mlavi, 1973) je viši naučni saradnik zaposlen u Institutu za noviju istoriju Srbije. Bavi se proučavanjem srpske i jugoslovenske vojne istorije, paravojnim organizovanjem i paravojnim nasiljem na Balkanu i međunarodnim položajem Jugoslavije i njenom bezbednosnom politikom tokom Hladnog rata. Objavio je pet monografija i više desetina naučnih radova. U periodu 2013 – 2014 bio je i glavni i odgovorni urednik Vojnoistorijskog glasnika. Radio je kao saradnik Instituta za strategijska istraživanja u Beogradu, Centra za studije rata Juniversiti koledža Dablin, Odeljenja za humanističke nauke Univerziteta Frederik II u Napulju i Filozofskog fakulteta Univerziteta Hradec Kralove u Češkoj. Preveo je četiri stručne monografije sa engleskog jezika. Izvod iz recenzije pukovnika dr Slobodana Đukića: ”Rezultati istraživanja prezentovani u tekstu otkrivaju nam nova saznanja o tome kako je izgledalo jedno društvo vođeno snažnom željom da se brzo i efikasno konsoliduje nakon velikih ljudskih i materijalnih gubitaka u tek okončanom ratu, kako se obračunalo sa sa ostacima poraženih neprijatelja i kako je u stremljenju da vodi nezavisnu politiku sticalo nove saveznike, ali i neprijatelje.”

ploca je ispravna u sustini, ali joj ne rade usb portovi. tastatura mi takodje nije radila, ali ne znam da li je do ploce ili je sama tastatura neispravna. zbog toga ide kao neispravna

Gornji deo kućišta (palmrest) sa tastaturom i baterijom za Apple MacBook Pro A1398 Nisam hteo da odvajam bateriju jer je lepljena, pa da se ne pokida. Tastatura je radila dok je laptop bio ispravan, za bateriju ne znam sad u kakvom je stanju. Prodaje se sve zajedno.

Čuveno delo britanskog ratnog teoretičara Bazila H. Lidel Harta (Basil Henry Liddell Hart) Beograd 1937. Mek povez, ćirilica, 372 strane. Napomena: na predlistu pečat prethodnog vlasnika; knjiga je veoma dobro očuvana. J14 Sadržaj: Predgovor Živka M. Stanisavljevića Predgovor prevodioca PRVI DEO Glava prva: TRADICIONALNA STRATEGIJA V. BRITANIJE Pogrešno tumačenje Napoleona Strategija Velike Britanije u prošlosti Propuštena prilika Glava druga: POGREŠKE FRANCUSKE STRATEGIJE Glava treća KO JE DOBIO BITKU NA MARNI? Glava četvrta: RASKRSNICA Glava peta: OBNOVIMO SVOJU STRATEGIJU DRUGI DEO Glava prva: BUDUĆE ORUŽJE I NjEGOVA UPOTREBA Glava druga: VAZDUH I CAREVINA TREĆI DEO Glava prva: VOJSKE U SVETU . Glava druga: DANAŠNjE I SUTRAŠNjE ORUŽJE SUVOZEMNE VOJSKE . Glava treća: RAZVITAK BRITANSKE VOJSKE 1927—1930 Glava četvrta: O POKRETLjIVOSTI POSTIGNUTOJ „POSTEPENOM” MEHANIZACIJOM O protivtenkovskom topu „Brojna” varka Varka „ideala” Preuređena divizija Reorganizacija pešadije O novoj lakoj pešadiji Nova konjica O vidljivosti O realizmu pri izvođenju obuke Nedostatak strategije Naopaka obuka O primenjivanju i zloupotrebljavanju pokretljivosti O fluiditetu Glava peta: POKRETLjIVOST ILI MIROVANjE Glava šesta: JAČINA I SLABOST MODERNE TERITORIJALNE VOJSKE Glava sedma: VOJSKA FAŠISTIČKE ITALIJE Glava osma: NAPOLEON I MEHANIZACIJA ČETVRTI DEO Glava prva: RAT U VAZDUHU Glava druga: POGLED UNAPRED I UNAZAD Glava treća BRZINA U RATU Glava četvrta: KORACI KA OZDRAVLjENjU 1932—1935 Glava peta: SUŠTINA RATA Šta treba raditi? Šta ne treba raditi?

Autor Stanko Obad, tvrd povez, 366 strana, format 24cm, izdavač Tehnička Knjiga Beograd 1950. Deo sadržaja ima na slici, ponegde malo potamnela od starosti, na zadnjem listu ima pisanje običnom olovkom, generalno nije loše stanje, bez težih oštećenja Stanko Obad (Pula 28. januar 1911 — Zagreb 23. januar 1979) je bio vazduhoplovni inženjer, konstruktor letelica i raketa. Sa konstrukcijama jedrilica dostigao je sam svetski vrh. Spisak letelica na kojima je radio Musa SO-2 je jednoseda vazduhoplovna jedrilica, mešovite konstrukcije (drvo i platno). Napravljena je na osnovu planova studenta tehnike Stanka Obada u Kraljevini Jugoslavija 1938. godine a namenjena je obuci i trenaži sportskih pilota i jedriličara. Musa Keseđija SO-3 je jednoseda vazduhoplovna jedrilica, mešovite konstrukcije (drvo i platno). Napravljena je na osnovu poboljšane verzije predratne jedrilice Musa SO-2 Stanka Obada. Ikarus 214 je jugoslovenski višenamenski dvomotorni avion koji je bio u službi JRV-a od 1951. do 1967. godine. Inž. Stanko Obad od 1947. sa Prof. S. Milutinovićem radi na razradi projekta ovog aviona. Orao je visoko sposobna jedrilica Otvorene klase. Jedrilica je jednoseda sagrađena od drveta a proizvodila se na osnovu planova koje su napravili inženjeri Boris Cijan i Stanko Obad u Jugoslaviji 1949. godine (Ikarus iz Zemuna) a namenjena je sportskim takmičenjima i trenaži pilota jedrilica. Ikarus Meteor je jednoseda takmičarska jedrilica potpuno metalne konstrukcije sa uvlačivom amortizacionom skijom i točkom za sletanje ispod trupa. Proizvodila se na osnovu planova koje su napravili inženjeri Boris Cijan, Stanko Obad i Miho Mazovec u fabrici Ikarus u Zemunu 1956.

Naslov: Zbornik referata sa IV simpozijuma o protivelektronskoj borbi Izdavač: Mornarički školski centar `Maršal Tito` Split Godina izdanja: maj 1984 Broj strana: 760 Povez: mek Očuvanost: solidna, korice su malo lošije, na njima je potpis i inventarni broj, na prvom predlistu je pečat sa inventarnim brojem a unutrašnjost je čista, postoje normalni znaci starosti i stajanja. Iz sadržaja: - mesto i uloga protivelektronske borbe u oružanoj borbi; - analiza slučajeva PEB u operacijama `Mir za Galileju` i `Korporate`; - približna analiza jedne klase antena za simuliranje EMINE korišćenjem grafičkih metoda; - integralni pristup interakciji PED i TOb u funkciji obezbeđenja efikasnosti borbenih sistema; - telekomunikacije u podučju ekstremno niskih učestanosti; - povećanje izviđačkih i ometačkih sposobnosti i izviđača i ometača radara distributivnim procesiranjem podataka; - pokazatelji efikasnosti složenog elektronskog tehničkog sistema sa ugrađenim merama PEO; - protivelektronska zaštita objekata u uslovima elektronskog izviđanja i protivelekronskih borbenih dejstava; - modifikovana dvonivoska sinhronizacija DS-SS sistema sa dvostrukim pretraživanjem sinhro-položaja; - uticaj nuklearnih eksplozija na prostiranje radio i radarskih talasa; - elektronsko ometanje, operativno-taktički postupci, tehnička rešenja i pravci daljeg razvoja; - protivelektronska zaštita od nenamernog ometanja; - simulacija fedinga u laboratorijskim uslovima; - statistički prilaz ometanju A3 prenosa i faktor čovek; - neki postupci zaštite kanala za prenos podataka od elektronskog izviđanja; - zaštita informacija na bazi linearne predikcije; - mogućnost procene efikasnosti RJ PVO u uslovima elektronskog ometanja; - neki noviji smerovi razvoja na području radarske detekcije i lokacije; - elektronsko ometanje švedskog radara `Žirafe`; - podaci i iskustva sa ispitivanja složenog radarskog ometača u ratnoj mornarici; - borbena efikasnost raketnih sistema i dejstva protivnika; - simulator radarskog ometanja; - neki osnovni termini iz PEb... V-1*

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nuklearno oružje je oružje čija razorna snaga potječe od nuklearnih reakcija, bilo od nuklearne fisije ili od mnogo jače fuzije. Kao rezultat, čak i nuklearno oružje sa relativno malim učinkom je značajno jače od najjačeg kovencionalnog eksploziva, takvo je oružje sposobno uništiti ili ozbiljno onesposobiti cijeli grad. U historiji ratovanja, nuklearna oružja korišćena su samo dva puta, oba puta tokom zadnjih dana Drugog svjetskog rata. Prvi događaj desio se ujutro 6.8. 1945. godine, kada su SAD bacile uranijski eksplozivni uređaj čije je šifrirano ime bilo Little Boy (`mali dječak`) na japanski grad Hiroshimu. Drugi događaj odigrao se tri dana kasnije kada je plutonijska naprava implozijskog tipa koji je imao šifrirano ime Fat Man (`debeli čovjek`) bačen na grad Nagasaki. Upotreba ovih oružja, koja je rezultiralo trenutnom smrću od oko 100 000 do 200 000 pojedinaca (većinom civila) i čak više tokom vremena, bilo je i ostaje kontroverzno. Kritičari su optuživali da su to bila nepotrebna djela masovnog ubijanja, dok su drugi tvrdili da su oni maksimalno smanjili žrtve na objema stranama tako što su ubrzali kraj rata. Od tada, nuklearna oružja bila su detonirana više od dvije tisuće puta zbog testiranja i demonstracijskih svrha. Jedine poznate zemlje koje su detonirale takvo oružje su SAD, Sovjetski Savez, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Narodna Republika Kina, Indija i Pakistan, a od oktobra 2006. im se pridružila i Sjeverna Koreja. Ove zemlje su deklarirane nuklearne sile (zajedno sa Rusijom koja je naslijedila oružje nakon raspada Sovjetskog Saveza). Mnogobrojne druge zemlje možda posjeduju nuklearno oružje, ali nisu nikada javno priznale posjedovanje, ili njihove tvrdnje da ga ne posjeduju nisu bile potvrđene. Na primjer, Izrael ima suvremene avionske sisteme isporuke i izgleda da ima opsežan nuklearni program sa stotinama nuklearnih glava. I Iran je trenutno optužen od brojnih vlada za pokušaje razvijanja nuklearnih mogućnosti, iako njegova vlada tvrdi da su njihove potvrđene nuklearne aktivnosti, kao što je obogaćivanje uranija, za mirnodopske svrhe. U prošlosti se špekuliralo da nuklearno oružje razvijaju, odnosno da ga je testirala Južna Afrika u doba apartheida, Švedska, a danas se slične špekulacije vezuju uz Brazil. Bivša Jugoslavija je također započela rad na razvoju nuklearnog oružja, ali je on napušten 1960-ih.[1] Odvojeno od njihove upotrebe kao oružja, nuklearni eksploziv bio je testiran i korišten u razne ne-vojne svrhe... Džozef Okland Hiršfelder (27. maj 1911, Baltimor, Merilend — 30. mart 1990, Medison, Viskonsin) je bio američki teorijski hemičar i fizičar. Bavio se širokim spektrom oblasti fizičke i teorijske hemije, kao što su hemijska kinetika, primena kvantne mehanike u hemiji, sagorevanje, eksplozije nuklearnog oružja, kinetička teorija gasova, sile između molekula, struktura tečnosti, laserska hemija. Porodica je emigrirala u Sjedinjene Države iz Nemačke 1843. godine. Njegov otac Artur bio je doktor medicine na Univerzitetu Džons Hopkins, a kasnije profesor farmakologije na Univerzitetu u Minesoti, a njegov deda prvi profesor medicinske hemije na Univerzitetu Stanford. Hiršfelderov otac je sa pet godina osnovao hemijsku laboratoriju za njega i odgajao ga kao tinejdžera da bi podržao njegova hemijska istraživanja. Hiršfelder je studirao prirodne nauke na Univerzitetu u Minesoti od 1927. i na Univerzitetu Jejl od 1929. godine. Više privučen teorijom, otišao je na doktorat na Univerzitet Prinston, gde je bio student Judžina Pola Vignera (sa kojim je objavio 1935.) i Henrija Ajringa i Hjua S. Tejlora (iz hemije).[1] Godine 1936. doktorirao je kod Ajringa i Tejlora i zatim proveo godinu dana kao postdoktorant na Institutu za napredne studije kod Džona fon Nojmana Računajući, na primer, nivoe energije molekula i brzine reakcije, ali i npr. B. sa strukturom tečnosti polarizabilnost molekula vodonika. Godine 1937. odlazi na Univerzitet Viskonsin-Medison, gde je 1940. bio instruktor fizike i hemije, a 1941. docent na odseku za hemiju. Za to vreme se zainteresovao za sile između molekula u gasovima. Od 1942. bavio se ratnim istraživanjima, u početku internom balistikom. Godine 1944/45 bio je vođa grupe u Projektu Menhetn u Los Alamosu, a 1945/46 bio je šef grupe za teorijsku fiziku u Pomorskoj ordinans test stanici u Iniokernu, Kalifornija i bio je uključen u višu naučnu funkciju u atomskim testovima u Atol Bikini 1946. Radio je sa Hansom Betheom i Johnom Mageejem na dinamici eksplozije nuklearnog oružja (formiranje vatrene lopte, udarni talasi), predviđanju padavina i drugim fizičkim problemima povezanim sa testiranjem. Godine 1946. vratio se na Univerzitet Viskonsin kao profesor hemije i tamo ostao do penzionisanja. Tamo je osnovao Univerzitetsku laboratoriju za pomorska istraživanja, koja je 1959. godine postala Institut za teorijsku hemiju (TCI) (u vreme kada su njegove aktivnosti znatno proširene kroz učešće u američkom svemirskom programu). Godine 1959. izabran je u Američku akademiju nauka i umetnosti. Od početka je pridavao veliki značaj numeričkim proračunima i bavio se procesima sagorevanja i širenja plamena i numeričkim metodama[2] neophodnim za njihovo istraživanje (videti i BDF metod). Kasnije je radio u svom institutu na istraživanju sila između molekula, na različitim problemima iz NASA svemirskog programa i 1970-ih na fizičkim i hemijskim pitanjima koja su proistekla iz istraživanja lasera ​​i srodne nelinearne optike. Za to vreme je intenzivno radio sa Kalifornijskim univerzitetom u Santa Barbari. Imao je 39 postdiplomaca na Univerzitetu u Viskonsinu, uključujući Čarlsa Frensisa Kertisa i Roberta Bajrona Birda. Od 1953. godine bio je oženjen profesorkom matematike Elizabet Staford Sokolnikov. Kljucne reci: knjiga, knjige, bomba, rat, eksplozija, udar, atomska, eksplozija pod vodom, ekplozija u vazduhu, hirosima, zracenje, nuklearno zracenje, kontaminacija, toplotno zracenje, zastita

Јанићије Поповић рођен је 21. новембра 1883. године у селу Грачаници. Радио је као учитељ у Маћедонији и Старој Србији. Књигу Пламен Јанићије Поповић објавио је 1930. године у Приштини. Сматрао је да је дужан да напише и остави сећања на своје саборце који су се прегалачки и ревносно, често не мислећи на сопствени живот, борили за ослобођење Старе Србије и Маћедоније. Пламен оживљава један период одлучне борбе српских учитеља и ученика, трговаца, монаха и свештеника, четничких вођа и ратника, па и угледних домаћина за голи опстанак, а уједно и ослобођење. Иако је књига Пламен конципирана као збирка приповедака боље је рећи да представља збирку историјских докумената из живота Јужне Србије. Јанићије Поповић износи живот и догађаје, виђене и доживљене без књижевних претензија, јер је сам живот под појединим Турцима и Арнаутима био болнији, суровији и страшнији од ма какве књижевне трагедије. Јунаци приповедака су пре свега учитељи без чијег искрено родољубивог рада слобода не би била могућа и који су тињање ватре распирили у пламен који ни Велике силе, ни Турска нису могле угасити. “Тек када је дара превазишла меру и дошло се до ћорсокака, прихватило се је ово, и у јесен 1904. године појавише се прве наше наоружане чете, предвођене, већим делом од самих учитеља, као нпр. Јован Стојковић Бабунски, Јован Станојковић Довезенски, Раде Радивојевић, Харалампије, Глигорије Ђорђевић и др.” пише Јанићије Поповић. Пламен није могао бити угашен. Књига Куманово објављена је 1913. године. Уочи рата 1912. године сви виђенији мештани села и градова у Старој Србији и Маћедонији били су ухапшени и затворени, тако је било и у Куманову. Јанићије Поповић као да је писао дело Куманово из казамата где је било у првом налету смештено њих “43 душе” у једној соби. 235 стр.

tvrdi povez, 300 str., ilustrovano Удовољавајући молбама које су стизале са Цетиња, Србија је у Црну Гору, почев од 1865. године, послала неколико официра и оружара. Такође, поклоњено је и 5.000 пушака, 8 брдских топова и већа количина другог ратног материјала. Почетком 1866. почело се, под надзором официра послатих из Београда, са формацијским организовањем црногорске војске по `србијанском моделу народне војске` и обуком артиљеријских и пјешадијских јединица. Извршен је и попис свих војних обвезника, при чему је било предвиђено да се по племенима организују војна вјежбања. Истовремено, на Цетињу се почело са изливањем пушчаних зрна, док је на Ријеци Црнојевића радила `војна радионица`. Свим овим пословима руководио је српски капетан Милутин Јовановић.

58971) OSNOVI TT TEHNIKE I TT UREĐAJI , Vučeta Petar tehnički major dipl. inž. ; Državni sekretarijat za narodnu odbranu Ratna Mornarica 1970 , sadržaj : UVOD Glava I OSNOVI TEORIJE INFORMACIJA 1. Kod i kodiranje 2. Količina informacije 3. Telekomunikacioni kanal 4. Redundansa Glava II OSNOVNI POJMOVI IZ TELEGRAFIJE 1. Telegrafski kodovi 1) Morzeov kod 2) Morzeov kablovski kod 3) Teleprinterski kodovi 4) Kodovi za otkrivanje i ispravljanje grešaka 2. Brzina telegrafisanja 3. Osnovna frekvencija telegrafisanja 4. Telegrafska izobličenja 1) Karakteristično izobličenje 2) Nepravilno izobličenje 3) Jednostrano izobličenje 4) Marža telegrafskih prijemnika 5. Rad sa prostom i duplom strujom 6.- Telegrafski releji 1) Polarizovani releji 2) Nepolarizovani releji 7. Morzeov telegrafski aparat 8.- Vibropleks 9. Elektronski taster Glava III TELEGRAFSKI PRENOSNI SISTEMI 1. Potrebna širina frekventnog opsega za prenos telegrafskih impulsa 2.- Telegrafski prenosni sistemi sa jednosmernom strujom 1) Simpleksni rad 2) Dupleksni rad 3. Zvučno frekventna telegrafija 1) Prenos podataka telefonskim kanalima 2) Prenos podataka i sinhronizacija 3) Detekcija i ispravljanje grešaka 4. Radio-telegrafski sistemi 1) Diverziti rad 2) Frekventna stabilnost 3) Amplitudna modulacija 4) Frekventna modulacija Glava IV AUTOMATSKI MORZE UREĐAJI 1. Morze perforator sa tastaturom 2. Vitstonov predajnik 3. Ondulator 4. Morze reperforator 5. Morze štampač 6. Kodni pretvarači Glava V 1. Start-stop teleprinteri - TELEPRINTERI 1) Tastatura teleprintera 2) Predajnik teleprintera (1) Multikontaktni predajnik (2) Predajnik sa jednim kontaktom (vezni) (3) Predajnik sa jednim kontaktom (udarni) 3) Blokiranje tastature 4) Prijemnik teleprintera 5) Mehanizam za štampanje 6) Neštampajuće funkcije teleprintera 2. Automatski predajnik 3. Perforator 4. Reperforator 5. Elektronski teleprinter 6. Teleprinter »Siemens T-100«< 1) Tastatura teleprintera 2) Predajnik teleprintera 3) Prijemnik teleprintera 4) Mehanizam za štampanje 5) Promena marže prijemnika teleprintera 7. Regenerativni ponavljač 8. Brzina rada teleprintera 9. Automatska korekcija grešaka Glava VI FAKSIMIL I FOTO-TELEGRAFIJA 1. Predajnik faksimila 1) Sistem za sinhronizaciju 2) Sistem za skaniranje (1) Svetlosni izvori (2) Fotocevi 4) Modulator 3) Generator noseće frekvencije 5) Pojačavač 6) Sistem za faziranje 2. Prijemnik faksimila 1) Direktni sistemi za reprodukciju 2) Foto-sistem za reprodukciju 3. Telefonska kola za faksimil prenos 4. Radio-faksimil Glava VII TELEGRAFSKE CENTRALE 1. Ručne telegrafske centrale 2.- Retransmisione centrale 3. Automatske direktne centrale- - Glava VIII · OSNOVNI POJMOVI IZ AKUSTIKE 1. Zvuk 2. Govor 3. Razumljivost i vernost govora 4. Jačina zvuka Glava IX OSNOVNI POJMOVI IZ TELEFONIJE 1. Automatski telefonski aparat 1) Ugljeni mikrofon 2) Telefonska slušalica 3) Mikrotelefonska kombinacija 4) Indukcioni kalem 5) Telefonsko zvono 6) Viljuška (menjač) 7) Brojčanik 2.- Induktorski telefonski aparat - 3.- Telefonski aparat sa centralnom baterijom - 4. Birači - 1) Obrtni birači - 2) Birači sa dva kretanja 3) Koordinatni birači 5. Telefonski releji Glava X TELEFONSKE CENTRALE 1. Ručne telefonske centrale 1) Induktorska telefonska centrala 2) Centrala sa centralnom baterijom 2.- Automatske telefonske centrale 1) Centrala sistema »korak po korak (1) Predbirački stepen (2) Stepeni grupnih birača (3) Stepen linijskog birača (4) Rad centrale sistema »korak po korak u mrežnoj grupi 2) Centrale sa koordinatnim biračima (1) Pretplatnički stepen (2) Relejski slog SR (3) Registar grupnog stepena REG-GV (4) Grupni stepen GV (5) Relejski slog LKR I registar pretplatničkog stepena REG SL. (6) Način uspostavljanja veze kod centrala sistema ARF 50 3.- Mrežne grupe Glava XI NAPAJANJE TELEFONSKIH CENTRALA Punjenje akumulatorskih baterija Sistemi napajnja telefonskih centrala Olovni akumulatori Akumulatorske baterije Glava XII VIŠESTRUKO ISKORISCENJE VODOVA 1. Dvojni priključci 2. Grupni priključci - 3. Selektivno-serijski priključci Glava XIII TELEFONSKI SAOBRAĆAJ Glava XIV OSNOVI VISOKOFREKVENTNE TELEFONIJE 1. Modulacija 1) Višestruka modulacija 2) Grupisanje kanala 2. Električni filtri 3. Pojačavači 4. Generatori nosećih frekvencija 5. Dvožična I četvorožična veza - 6. Uređaji za prenos poziva I impulsa biranja Glava XV TELEKOMUNIKACIONI VODOVI 1. Homogeni vodovi 1) Prostiranje prostoperiodičnih struja 2) Prostiranje složenoperiodičnih struja 2. Pupinizacija 3. Preslušavanje 4. Vazdušni vodovi 5. Kablovi 6. Podmorski kablovi 7. Koaksijalni kablovi PRILOZI: Broj 1 Tablica 1 - Internacionalni Morzeov kod Broj 2 Tablica 2 Međunarodni kod broj 1 Broj 3 Tablica 3 Međunarodni kod broj 2 Broj 4 Tablica 4 Tablica logaritama za osnovu 2 Literatura tvrd povez, format 17,5 x 24,5 cm , latinica, ilustrovano, 166 strana

Nove neraspakovane LAPTOP memorije - SODIMM 8GB DDR3L Kllisre - pogledajte slike: - Kllisre 8GB DDR3L 1600 MHz PC3L-12800 CL11 1.35V 204-Pin - RAM memorije su potpuno nove - u kutiji - radna garancija 30 dana Cena: 1 komad = 1350 din Cena za par ( 2 x 8 GB = 16 GB DDR3L 1600 MHz laptop memorija Kllisre) = 2650 din Proverite da li vaš laptop podržava memoriju koju želite da poručite. Cena je FIKSNA i NE RADIM zamene. - Troškovi poštarine NISU uključeni u cenu (okvirno 400 din zavisno od kurirske službe - isporuka danas za sutra). - Moguće je i lično preuzimanje - Bačka Palanka - Na sva pitanja pokušaću što detaljnije i što brže da odgovorim. ========================================================================================== ---> Pogledajte i sve ostalo što prodajem na Kupindu -> http://www.kupindo.com/Clan/majamo/SpisakPredmeta ========================================================================================== Ključne reči: Nova SODIMM memorija notebook RAM memorija laptop memorija 8 GB

Nove neraspakovane LAPTOP memorije - SODIMM 8GB DDR3L Kllisre - pogledajte slike: - Kllisre 8GB DDR3L 1600 MHz PC3L-12800 CL11 1.35V 204-Pin - RAM memorije su potpuno nove - u kutiji - radna garancija 30 dana Cena: 1 komad = 1350 din Cena za par ( 2 x 8 GB = 16 GB DDR3L 1600 MHz laptop memorija Kllisre) = 2650 din Proverite da li vaš laptop podržava memoriju koju želite da poručite. Cena je FIKSNA i NE RADIM zamene. - Troškovi poštarine NISU uključeni u cenu (okvirno 400 din zavisno od kurirske službe - isporuka danas za sutra). - Moguće je i lično preuzimanje - Bačka Palanka - Na sva pitanja pokušaću što detaljnije i što brže da odgovorim. ========================================================================================== ---> Pogledajte i sve ostalo što prodajem na Kupindu -> http://www.kupindo.com/Clan/majamo/SpisakPredmeta ========================================================================================== Ključne reči: Nova SODIMM memorija notebook RAM memorija laptop memorija 8 GB

PRODAJEM: Predmet: memorija za laptop - modul od 1 GB Stanje: Memorija je apsolutno ispravna. Do skoro je radila u mom laptop-u Toshiba Satellite Pro A300. Prodajem je jer sam obavio upgrade memorije na 2 x 2 GB, pa mi je ovaj modul preostao. Karakteristike preuzete sa Interneta: Manufacturer: Transcend Manufacturer Part Number: TS128MSQ64V6J Memory Type: DDR2 SODIMM 5-5-5 Capacity: 1 GB (2Rx8) Pins: 200 Speed: 667 MHz (PC2-5300) Voltage: 1,8 V NAPOMENA: Priložene fotografije prikazuju konkretan memorijski modul koji prodajem - nisu preuzete sa Interneta. Apsolutno verno prikazuju stanje u kom se modul nalazi. DODATNA POGODNOST: Kupcu sa teritorije Novog Beograda ili Zemuna obezbeđujem ličnu besplatnu dostavu memorije na kućnu adresu, kao i besplatnu montažu (ugradnju) ovog memorijskog modula u njen/njegov laptop, naravno ukoliko kupac to želi. Ista pogodnost važi za kupce sa cele teritorije Srbije, ukoliko svoj laptop donesu na prethodno dogovoreno mesto na teritoriji Novog Beograda ili Zemuna. Ovde možete pogledati i ostale predmete koje prodajem: http://www.kupindo.com/Clan/arbi/SpisakPredmeta

PRODAJEM: Predmet: Memorija za laptop - dva idealno fabrički uparena modula od strane Dell-a od po 2 GB. Stanje: Memorija je apsolutno ispravna. Do skoro je radila u mom laptop-u Dell Inspiron N5010. Prodajem je, jer sam obavio upgrade memorije na 2 x 4 GB, pa su mi ova dva modula preostala. Detaljne karakteristike preuzete sa Interneta (nađene prema oznakama sa modula): Manufacturer: Kingston Manufacturer Part: 9995428-009.A00LF SKU: KF073F-ELD (5102418-1048) Memory Type: DDR3 SODIMM Capacity: 2 x 2 GB (2Rx8) Elpida chips Pins: 204 Bus type: PC3-10600S 9-10-F0 Cas: CL9 Data Transfer Rate: 1333 MHz Memory Clock: 166 MHz Rank: Rank 2 Voltage: 1,5 V Used on Dell Inspiron N5010 Dell part #: DIMM 1: CN-0F073F-70166-11P-00CV DIMM 2: CN-0F073F-70166-11P-00CW NAPOMENA: Navedena cena je po komadu. Priložene fotografije prikazuju konkretne module koje prodajem - nisu preuzete sa Interneta. Apsolutno verno prikazuju stanje u kom se memorijski moduli nalaze. DODATNA POGODNOST: Kupcu sa teritorije Novog Beograda ili Zemuna obezbeđujem ličnu besplatnu dostavu memorije na kućnu adresu, kao i besplatnu montažu (ugradnju) ovih memorijskih modula u njen/njegov laptop, naravno ukoliko kupac to želi. Ista pogodnost važi za kupce sa cele teritorije Srbije, ukoliko svoj laptop donesu na prethodno dogovoreno mesto na teritoriji Novog Beograda ili Zemuna. Ovde možete pogledati i ostale predmete koje prodajem: http://www.kupindo.com/Clan/arbi/SpisakPredmeta

VELIKI CIRKUS SEĆANJA FRANCUSKOG PILOTA LOVCA U BRITANSKOM RATNOM VAZDUHOPLOVSTVU AUTORI: PJER KLOSTERMAN Opis Rođen je kao sin diplomata u Brazilu. Ubrzo nakon kapitulacije Francuske prešao je u Ujedinjeno Kraljevstvo. Primljen je u pilotsku školu u Kranvelu, a 1942. u 61. operativno-trenažnu jedinicu u Rendalu, da bi 21. januara 1943. u činu narednika bio raspoređen u 341. eskadrilu (Alzas) Slobodne Francuske. Pod komandom Renea Mušota eskadrila je tada bila u Škotskoj, ali je uskoro bila prebačena za Bigin Hil, da bi izvršavala zadatke leteći na lovcima Supermarin Spitfajer IX. Klosterman je stekao korisna iskustva na svojim prvim letovima iznad Francuske u proleće 1943. i tada je prvi put izvestio o vazdušnoj pobedi, 17. juna, kada je pogodio i oštetio nemački Meseršmit Bf-109. Potom, na dan 27. jula, njegov lovački puk je pratio američke dnevne bombardere tipa Martin Maroder u napadu na Trikvil. Kada su bombarderi okrenuli za povratak kući posle izvršenog napada, neprijateljski avioni su se pojavili približavajući se sa jugoistoka. Piloti 341. eskadrile okrenuli su ulevo da pođu u penjanje, „ka suncu“ no odmah zatim morali su da priskoče u pomoć 485. eskadrili jer je ona napadnuta. Počelo je preganjanje po nebu i borba na visini od 6 400 m sa Mušotom na čelu, koji je poveo svoje pilote protiv 14 nemačkih lovaca Foke Vulf Fw-190. Kapetan L. C. Martel i njegov pratilac Klosterman oborili su svaki po dva Foke Vulfa. Tačno mesec dana kasnije, 341. eskadrila je pratila američke bombardere leteće tvrđave B-17 u napad na brodogradilišta u Sen Omeru. Tokom borbi Spitfajeri su se raspršili, a Klostermana je napalo osam nemačkih Foke Vulfova. Uspeo je da jednoga obori, a potom da umakne svojim goniocima. Ali se Mušot nije vratio sa te akcije. Klostermanova poslednja vazdušna pobeda u 341. eskadrili, bio je Meseršmit Bf-109 kojeg je oborio 26. oktobra. Pri napadima na ciljeve na zemlji, on je uništio dva železnička voza i pet kamiona, a i kasnije se posebno istakao u napadima na slične ciljeve. Nakon rata, Klosterman je radio kao inženjer, učestvujući u osnivanju Rems-Avijejšena, radeći kao predstavnik Cesne i za Reno. Klosterman je imao uspešnu političku karijeru, služeći osam mandata kao poslanik u Francuskoj narodnoj skupštini između 1946. i 1969. Takođe se kratko aktivirao u francuskom ratnom vazduhoplovstvu 1956-57. tokom Alžirskog rata. Tokom Folklandskog rata između Argentine i Ujedinjenog Kraljevstva, Klosterman je navodno čestitao argentinskim pilotima na njihovoj hrabrosti. Kao rezultat ove „izdaje“ RAF-a, Klosterman je privukao mnogo antipatije od strane Ujedinjenog Kraljevstva. Takođe je privukao pažnju na sebe zbog protivljenju Zalivskom ratu. `Veliki cirkus` je jedna od velikih knjiga koje su proistekle iz rata od 1939–45. godine. - Vilijem Fokner Kao borbenom pilotu i mladom komandiru sa rekordom od 420 operativna leta, prvo u slavnoj eskadrili Slobodne Francuske u Velikoj Britaniji nazvanoj „Alzas,” zatim u jedinicama RAF, Pjeru Klostermanu nema ravnog. - Ser Džon Slesor, nosilac najviših britanskih vojnih odlikovanja, glavni komandant RAF Pjer Klosterman je ratni pilot čije će akcije u borbama uvek služiti kao primer drugima. Priključivši se eskadrili Tempests u sklopu RAF, izvodio je letove sa izuzetnom smelošću i dao ključni doprinos velikoj slavi francuskih borbenih eskadrila. Završio je svoju izvanrednu karijeru sa samo 24 godine, sa ukupnim zbirom od 600 sati borbenih letova i 33 oborena neprijateljska aviona, što mu daje titulu najboljeg francuskog borbenog pilota. - Šarl de Gol IZDAVAČ: ALGORITAM, BEOGRAD GODINA IZDANJA: 2014. MEKE PLASTIFICIRANE KORICE PISMO ĆIRILICA BROJ STRANA: 313 STR. ILUSTROVANO STANJE ODLIČNO 5 / NEKORIŠĆENO TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA

USB A 3.0 10/100/1000Mbps Gigabit Ethernet RJ45 External Network Card LAN Adapter USB 3.0 Gigabitni LAN mrežni priključak 1000Mbps 1Gbps 1Gb/s Eksterna mrežna kartica za stabilniju internet vezu sa Apple Macbook air/pro ili Dell Lenovo Asus računarom. Apple, Huawei, Samsung, Dell, Lenovo, Hp, Microsoft Surface, Apple iMac / iMac Pro, Google ChromeBook Pixel U ponudi i mrežni kablovi kao i model sa USB C konektorom za Macbook Apple M1 M2 air pro. Prodajemo nov i nekorišćen USB 3.0 na LAN Gigabit mrežni adapter 1000Mbps. Jednostavan je za korišćenje i instalaciju - nema potrebe za instaliranjem drajvera, ima ih u sebi svaki noviji sistem, poput Windows 7, 8 i 10, kao i novije Linux distribucije. Može da radi i na USB 2.0, ali će raditi manjom brzinom od 100Mbps, umesto 1000Mbps (tj. 1Gbps) Adapter daje Gigabitni LAN priključak na računaru kako biste se povezali na mrežu maksimalnom brzinom. USB 3.0 ima veliku brzinu prenosa podataka - 5Gbps, koja je više nego dovoljna da opsluži više brzih uređaja, pa i Gigabitnu LAN karticu od 1Gbps. Povezivanje: Muški USB3.0 na ženski RJ45 LAN konektor. Features: Supports 10/100/1000 Mbps auto-sensing capability USB3.0 interface Backward compatibility with USB2. O Supports Auto MDIX (straight and cross network cable auto-detection) Supports USB full and high speed modes with bus power capability IEEE 802.3, 802.3u, and 802.3ab (10Base-T, 100Base-TX, and 1000Base-T) compatible Supports both full-duplex and half-duplex operation in Fast Ethernet Supports Jumbo packet of up to 9KB Supports suspend mode and remote wakeup via link-up and magic packet Plug and Play Specifications: Network Standards: IEEE 802.3, 802.3u, and 802.3ab Data Bus: Bus USB 3.0/2.0 LED Indicators: Link, 1000Mbps Power: Integrates on-chip 3.3V to 2.5V voltage regulator and requires only single power supply: 3.3V Network Interface: Female RJ45 jack supporting Auto MDIX Full Duplex:10BaseT, 100BaseTx, 1000BaseT Half Duplex:10BaseT, 100BaseTx RAM: Embedded 20KB SRAM for RX packet buffering and 20KB SRAM for TX packet buffering Operating temperature:0 degree centigrade to 70 degree centigrade

Izviđači Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva Bojan Dimitrijević Beograd, 2011. Tvrd povez, veliki format 22cm x 31cm Latinica, 171 strana Bogato ilustrovano Istoriju često zanemarivane komponente jugoslovenskog – srpskog vazduhoplovstva u proteklih šezdeset godina. Tema je izuzetno interesantna za razumevanje uloge jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, vojske i države u celini u toku hladnog rata. Veliki broj ilustracija dodatno pomaže u sklapanju slike o ulozi i značaju izviđačke avijacije jugoslovenskog i srpskog ratnog vazduhoplovstva. Epoha hladnog rata već je odavno prošlost, od koje je uspostavljena značajna vremenska i istorijska distanca, što je uticalo da se u više svetskih centara formiraju i uspostave projekti ili katedre studija hladnog rata. Proteklih godina u javnosti se pojavilo više značajnih dela u kojima se tumače razni događaji iz ovog perioda svetske istorije. Kako u Evropi nije došlo do sukoba dva vojno-politička bloka, koja su stajala jedna nasuprot drugom u periodu 1945. do 1990.godine, mnogi od radova koji se bave vojnom istorijom hladnog rata u Evropi, ustvari, govore o istoriji priprema, struktura, života ili dilema mogućeg konflikta. Publicistika i istoriografija koje privlače posebnu pažnju zapravo su studije o onim delovima dva sučeljena bloka koji se sukobljavaju u decenijama trajanja hladnog rata. To su uglavnom obaveštajne službe, kao i razne druge manje vojne organizacije koje su u miru hladnog rata bez prekida radile svoj posao, protiv druge strane, te i tako svojim komandama, vojnim i političkim rukovodstvima obezbeđivale pravovremene informacije. Među njima su i vazduhoplovne izviđačke jedinice. U poslednjih nekoliko godina više radova objavljenih u SAD, Velikoj Britaniji i drugim zemljama bavilo se pitanjima vazdušnog izviđanja u toku hladnog rata. Reč je o temi o kojoj se i ranije znalo, ali se tek sa otvaranjem arhiva i vremenom stekao značajni fond znanja. Sa druge strane, radi se o borbenim aktivnostima koje su vazduhoplovstva obavljala u miru hladnog rata, pa je interesantnost teme bila zagarantovana, kako za istraživače, tako i za čitače. I SFR Jugoslavija je imala svoj udeo u takvim operacijama u doba hladnog rata. Njen jedinstveni položaj, ali i povremene krize na njenim granicama, koje su bile uslovljene konfrontacijom dvaju blokova, davali su njenom obaveštajno-izviđačkom paratu dosta prilika za iskazivanje, i to za sve vreme postojanja države, ali i kasnije, devedesetih godina, kada su građanski ratovi besneli po njenim zemljama naslednicama. Ova studija se bavi jugoslovenskim vazduhoplovnim izviđačkim jedninicama od njihovog stvaranja 1947. godine pa do današnjeg dana, ali samo o srpskom vazduhoplovstvu. Pozicija Jugoslavije i njen specifičan ideološki sistem uslovili su da kao država prođe kroz više vojno-političkih kriza, u kojima je njen obaveštajno-izviđački sistem, radi zaštite države, ali i obezbeđenja njenog ofanzivnog odgovora, bio angažovan u potpunosti. Sukob sa zemljama Informbiroa 1949 – 1954, Tršćanska kriza 1953, mađarski događaji i sovjetska intervencija 1956, agresija na Čehoslovačku 1968, sukob sa Italijom 1974, bili su momenti kada se izviđačka avijacija aktivirala i izvršavala zadatke u zemlji ili u vazdušnom prostoru suseda. Van tih dramatičnih događaja, u miru, preko ove komponente odbrane i vazduhoplovstva motrili su se protivnici sa obe strane – i na Istoku, i na Zapadu. Prestanak hladnog rata u Evropi značio je početak serije ratova na teritoriji sada već bivše Jugoslavije. Izviđačka avijacija je učestvovala i u tim događajima, ali u sasvim drugačijim uslovima, a od sredine devedesetih i uz pojavu vazdušnih izviđača Severnoatlanskog pakta, koji su potpomagali dejstva svoje avijacije 1995. i 1999. godine. Tako je priča o vazdušnom izviđanju na ovom prostoru i priča o nizu sukoba i konflikata kroz koje je ovaj region prošao. Međutim, to je priča o neprestanoj potrebi za modernizacijom i tehnoločkim napretkom koji je istvarivan kroz nabavke i upotrebe nove opreme. Autor se od ranije bavio ovom tematikom, pa su neki delovi ove studije objavljivani kao delovi studija koje su se bavile srodnim temama. Zainteresovani čitaoci će to prepoznati a o tome svedoči i biografija na kraju knjige. Iskustvo stečeno na prethodnim studijama upućuje da će ova knjiga biti i predmet diskusija na vazduhoplovnim Internet forumima. I da će stavovi biti različiti. Međutim, nismo imali imali nameru da se ponavljamo, već da u celosti ispričamo i opišemo istoriju jedne često zanemarene komponente jugoslovenskog – srpskog vazduhoplovstva u proteklih šezdeset godina. Stavljanje u logičan istorijski sled cele ove teme, od 1947. do 2007. godine, dalo nam je za pravo da smatramo da je reč o izuzetno interesantnoj temi za razumevanje uloge jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, vojski i države u celini u toku hladnog rata. I veliki broj ilustracija pomoći će, takođe da se stvori odgovarajuća slika o ulozi izviđačke avijacije jugoslovenskog i srpskog ratnog vazduhoplovstva. Autor želi da se zahvali svima koji su pomogli da ovaj rukopis ima formu koja je pred čitaocima. A to su mnogobrojni pripadnici izviđačkih jedinica JRV – RV i PVO, sa kojima je u viđe navrata razgovarao, zatim svima koji su pomogli sa foto-materijalom, kao i prijateljima i saradnicima koji su radili na njenom tehničkom uobličavanju.

CVEJA JOVANOVIĆ KRVAVI PUT SEVERNOG ODREDA - ratni putopis Izdavač - Novo delo, Beograd Godina - 1987 360 strana 24 cm Edicija - Biblioteka Dragojlo Dudić Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Na severu Ledeno je more Rađanje `crne komande` Austrija - Sitendorf Severna Nemačka - Beveringen I po moru plovila galija Norveška Bergen: prve žrtve Rastajemo Krajnji sever Evrope Ponoćno sunce Laponija - logor Karašok Na jug - severni Logor Usen od početka Logor Bejsfjur kod Narvika Logor Usen dalje Najzad zarobljenici Logor Korgen od početka Logor Korgen dalje Logori Krokstran i Bjelones Još o logoru korgen Logor Potus u Slanoj dolini Logor Botn od početka Logor Potus dalje Logor Polar u severnoj pustinji Logori Ejsan, Sandnesšen, Nesna, Lund Dalje zajedno na Polaru Još o Sandnesšenu, Nesni, Lundu, Ejsanu O logoru Ilvingen Pred slobodu Sloboda Priča Dragoja Žunjića Vraćamo se O logoru Eustrot na Erlandu O logorima Trola, Ejsan, Breting, Haselvik, Hovde Jošologoru Ilvingen O koncentracionom logoru Falstad O bolnici u Lilehameru Vraćamo se bez najboljih Registar imena Poseban Spisak Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Dušan Azanjac Ivica Alar Karlo Andrijević Dušan Antić Milorad Ašković Miailo Besarabić Mumin Bešlić Žika Bukumirović Ljuba Vreljanski Dragoljub Vuksanović Hivzo Galošević Maks Ruski Gemajnhart Momčilo Bulja Davidović Demartin Stanko Diklić Dragomir Dimko Dinić Dragutin Guta Dobrivojević Herman Dolp Ernest Mali Duman Uroš Pilot Đelić Dionisije Đorović Rade Ele Era Karašok Slavče Živić Dragoje Žunja Žunjić Slavoljub Zarić Jovan Zeljković Osman Zubović Ivan Vanjka Ivanov Veljko Ilić Mirko Jadrić Aleksandar Fakir Jevtić Branko Jezić Stanko Jerosimić Vita Jovanović Gvozden Jovančević Valter Johansen Julija Johansen Relja Kalember Ljudevit Karas Živorad Bata Knežević Miladin Mlađo Kovačević Vlada Policajac Konstantinović Đorđe Đota Kostić Sveta Kocić Peatr Krasulja Ljubomir Krstić Aleksandar Aca Kunič Pašaga Kurjaković Alija Ale Lelić Jovan Rumun Linca Dobrosav Lukić Nikola Emil Magdić Miodrag Mandić Blagoje Marinković Pera Brana Marković Bogomir Zdravko Miladinović Milorad Dragan Milanović Jovan Miletić Ivo Kasapče Milićević Vladan Milošević Aca Gluvara Mirković Mitić Dragoslav Mitrović Dragan Šmit Nikolić Živan Čokara Nikolilć Nenad Obradović Dragoljub Zege Pavić Pavle Petković Ljubomir Ljuba Macuoka Petrović Dragoš Petronijević Spasoje Petrušić Života Pirić Radivoje Plavšić Aleksa Pekar Popović Raša Popović Triva Popović Živadin Prlić Ljubomir Prlić Petar Radeka Uglješa Radiš Vladimir Ratković Voja Rakić Sinia Savić Šefkija Sirčko Aleksandar Sokolović Josif Staljin Petar Šotan Stamenović Veselin Braca Stankovi Aleksandar Zuba Stevanović Štefan Telišman Stevan Toman Danilo Tomić Vasilije Lala Turkulj Dragi Urošević Jusuf Filipović Franjo Fuks Ibro Halilović Avdo Čakić Miodrag Šele Šestić Branko Šuput

Nemojte nas zaboraviti-ratni dnevnik srpskog oficira WWI-1914. **3350*2020 war diary of a Serbian volunteer officer in the First World War, ratni dnevnik srpskog oficira dobrovoljca u Prvom svetskom ratu, -Ovo je zapravo priča o tome kako je srpski narod uspio u vremenima koja su bila surova i teška da očuva svoj živalj i da se digne iz mrtvih autor: Milan Vakanjac tekstovi: Gordana Bulović i Mile Ignjatović; urednik: Dragan Otašević; fotografije Feđa Kiselički Institut za savremenu istoriju, Beograd 1997 godine tiraž 300.-posebna izdanja-prvo izdanje Tvrd kožni povez. 597 strana.ćirilica,lostrovana, format: 24,5 x 18,5 cm, težina 1000.grama stanje : stanje odlicno-nema vidljivijih tragova da je korištena Zahvaljujući njihovim zaslugama za budućnost su zabeleženi i sačuvani događaji kojima se srpski narod svrstao u red velikih evropskih naroda u novijoj istoriji“ Da se budućim generacijama obraća i Vakanjac, naglasila je i Gordana Bulović, jedna od autora izložbe i istoričarka umetnosti Muzeja grada Novog Sada, pojasnivši da je citat iz dnevnika ovog dobrovoljca uzet za naslov izložbe zato što podseća na stradanje, odnosno „ideju oslobođenja“, koja ih je vodila. Ona je ukratko istakla najznačajnije momente iz biografije pomalo zaboravljenog slikara Vase Eškićevića, rođenog u Irigu 1867. godine, koji je posle završenog berberskog zanata s 17 godina dospeo do čuvenog beogradskog vlasuljara Arsnickog. Bulović je ukazala na njegovo školovanje – najpre u Beču, a potom u Petrogradu, gde u klasi čuvenog slikara Rjepina završava akademiju. Međutim, već na početku Velikog rata Eškićević odlazi iz Petrograda da se s puškom u ruci bori za nacionalne ideale. Raspodeljen je za zvaničnog slikara Prve srpske armije, s kojom je prošao sve strahote i golgote rata slikajući ratne prizore onako kako ih je doživljavao. Knjiga je bogata fotografijama prvog ratnog fotoreportera Riste Marjanovića, rođenog Šapčanina, koji se na poziv srpske vlade na početku rata vraća iz Pariza u Srbiju kao zvanični fotoreporter Vrhovne komande srpske vojske, kao i slikama Vase Eškićevića koga su nacionalni ideali doveli u Srbiju iz Rusije na početku rata. Kada je buknuo Prvi svetski rat, Vasa je sve ostavio u Rusiji i preko Odese i Renija Dunavom stigao u Srbiju. Kao dobrovoljac u Srpskoj vojsci, proveo je svih pet godina na ratištu. Kada je počeo Austro-Srpski rat, ja sam otišao u srpsko poslanstvo u Petrogradu i prešao u srpsko podanstvo, a 15-og avgusta 1914. god. došao u Srbiju i odmah podneo Vojnom ministarstvu molbu da me naznače u kakav divizijski štab kao ratnog slikara. Krf 13 Juna 1916.g U istom dokumentu stoji da je Štab Vrhovne komande, Operativno odeljenje, doneo rešenje br. 2461 od 31. 06. 1916. godine da se za ratnog slikara Štaba Prve armije odredi akademski slikar Vasa Eškićević. Ovo rešenje potpisao je načelnik Štaba đeneral Petar Bojović. „Vasa je radio slike na samom frontu. Brzo. Posebno su zanimljive njegove skice na kojima su predstavljeni prizori iz svakodnevnog života, žene na potoku, priroda kroz koju je prolazio“, naglasila je Bulovićeva. O drugom ratnom reporteru i umetniku Risti Marjanoviću pričao je za Danas Branislav Stanković, kustos istoričar Narodnog muzeja u Šapcu, ukazujući da se ovaj fotograf, koji je rođen u Šapcu 1885. godine, posle školovanja u Beogradu, Beču, Berlinu zaustavio u Parizu, gde od 1908. godine postaje član, a potom i urednik za ilustracije New York Heralda za Evropu. Prema rečima našeg sagovornika, kroz Marjanovićeve fotografije prepoznajemo osećaj za trenutak koji posmatrača uvlači u atmosferu snimka – u fotografijama koje će moći da vidi publika se tako gotovo može osetiti miris Šapca, Mačve, zapaljenih kuća, užasi i hladnoća prelaska preko albanskih gudra, kao i po koji predah u borbi. Akademik Dušan Otašević zahvalio se i nabrojao juče sve institucije koje su ustupile materijal za izložbu „Nemojte nas zaboraviti“, među kojima su pored gorenavedenih i Vojni muzej, Galerija Matice srpske, Spomen-zbirka „Pavlje Beljanski“, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Srpska čitaonica iz Iriga, Vojna akademija, privatni kolekcionari. Na izložbi je predstavljeno 60 fotografija, 25 slika i 81 skica, a publici će biti dostupna do 25. novembra. Večeras u 19 sati svečano će je otvoriti akademik Dušan Kovačević. Upravo ovi radovi koji su bili su predstavljeni u Francuskoj na Velikoj savezničkoj izložbi 1916.godine, zatim 1917. u Londonu, pa u Njujojrku i kada je svu tu misao obavio vratio se na Solunski front i zabilježio posljednju fazu probijanja fronta i ulaska srpske vojske u Beograd i Novi Sad. Uništeno Bulovićeva je rekla da se i danas u Novom Sadu nedovoljno zna o Eškićeviću, koji je inače sahranjen na Uspenskom groblju u tom gradu 1933. Njegova slike s ratnom tematikom su, prema rečima Bulovićeve, neadekvatno ocenjene i nalaze se rasute po muzejskim zbirkama i privatnim kolekcijama Posle Drugog svetskog rata čak i fotografija na kojoj predaje crtež prestolonasledniku Aleksandru na Solunskom frontu je na zahtev vlasti uništena. ++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Modernizacija i intervencija - jugoslovenske oklopne jedinice 1945-2006 / Bojan B. Dimitrijević Beograd 2010. Tvrd povez, ilustrovano, 406 strana. Knjiga je odlično očuvana (kao nova). D4 Autor je izabrao hronološki način izlaganja materije pre svega zato što je ovo, ipak, istoriografska knjiga. Ali istoriografska knjiga koja govori o jednom, u suštini, tehničkom aspektu vojne istorije. Ovo pitanje će možda izazvati kritičke komentare, ali treba imati na umu da je raspoloživost građe uticala na izgled knjige. Autor se našao pred dilemom : da ponudi sintezu, ali da ostavi van nje mnoge do sada nepoznate detalje iz istorije JNA i oklopnih jedinica. Činjenica da smo istraživali građu koja je još uvek nedostupna istraživačima ohrabrila nas je da se upustimo u davanje podataka koje obično ne sadrže materijal čija je pretenzija da budu sinteza. Pristup se potom sam nametnuo : hronološka istorija prožeta značajnim epizodama i krarakterističnim detaljima. U takve epizode spadaju : upotreba oklopnih vozova, pokušaj osvajanja proizvodnje tenka T-54, detaljni osvrt na pojedine tipove borbenih vozila, kraća poglavlja o Vojsci Republike Srpske i Srpskoj Vojsci Krajine kao dopuna ratnoj epizodi oklopnih jedinica u Jugoslaviji.Druga strana izazova bila je činjenica da je autor profesionalni istoričar, ali i tenkista po `ves-u`. Fascinacija tenkovima a otuda i tehnikom predstavlja, verovatno, osobinu svakog tenkiste, pa tako i autora ove knjige. U svetlu tog dvojstva valja čitati ovo delo - kao istoriografsko štivo sa obiljem tehničkih detalja. Sadržaj: Uvod 1. STVARANJE OKLOPNIH JEDINICA JUGOSLOVENSKE ARMIJE Stvaranje partizanskih oklopnih jedinica u Drugom svetskom ratu Formiranje Prve tenkovske armije Koncepcijski problemi tenkovske armije Prelazak u mirnodopski život U Tršćanskoj krizi 1946—1947 Tipovi borbenih vozila u naoružanju Sovjetske isporuke Oklopni vozovi Pomoć drugim armijama Tehnička služba tenkovskih jedinica 2. ISKUŠENJA RASKIDA SA SOVJETSKIM SAVEZOM Organizacijski razvoj Oklopnih jedinica 1948—1949 U periodu izolacije Vozilo A Promene u organizaciji 1950—1953 3. AMERIČKA VOJNA POMOĆ - NOVA EPOHA U RAZVOJU OKLOPNIH JEDINICA Tenkovi iz programa vojne pomoći Preobuka i preoružanje Veliki manevar 1953 Tršćanska kriza 1953 Dogradnja organizacije i problemi u korišćenju dobijene tehnike Razvoj baze obuke Razrešenje pitanja oklopnih vozova Reorganizacija 1956. i novosti u obuci Tehnički problemi OJ u drugoj polovini 1950-ih godina Popuna i produženje roka mobilizacije OJ Osvajanje domaćih projekata U sastavu snaga UN Tenkisti na paradama 4. OKLOPNE JEDINICE U NOVOJ KONCEPCIJI ODBRANE, PREMA PLANU DRVAR 1959. Organizacija oklopnih jedinica Problemi popune ljudstvom i izvođenja obuke Stanje tehnike roda OJ i mobilizacijska gotovost Razvojni zadaci — domaće modifikacije tenkova T-34 i M4A3 Šerman Oklopni transporter jugoslovenske proizvodnje Nova sovjetska borbena vozila ulaze u naoružanje JNA Pokušaj kopiranja tenka T-54 Ostala tehnika za rod OJ Radio-uređaji IC uređaji Ostala oprema i naoružanje za rod OJ Kamuflažno bojenje Stanje tenkovske tehnike u prvoj polovini 1960-ih godina Prema novoj reorganizaciji Parade u 1960-im godinama 5. REORGANIZACIJA DRVAR-2 1964.GODINE Nova organizacija Nabavke nove tehnike — Tenkovi T-55 ulaze u naoružanje — Nabavka modernizovanih veterana T-34B — Nabavka ostalih borbenih vozila Koncepcijska pitanja izbora novog oklopnog transportera Plan Snaga i dogradnja formacije 1966—1967 Kadrovi roda OJ Usavršavanje uslova obuke 6. RAZVOJ OKLOPNIH JEDINICA JNA POSLE SOVJETSKE INTERVENCIJE U ČEHOSLOVAČKOJ 1968. Angažovanje po planu Avala i iskustva Odgovor na nove izazove: plan reorganizacije Snaga-2 Planovi razvoja oklopnih jedinica u 1970-im godinama Stanje tehnike OJ početkom 1970-ih godina Nove nabavke borbenih vozila iz Istočnog bloka Obuka u rodu OJ na početku 1970-ih godina Kadrovi oklopnog roda Oklopne jedinice na manevru Sloboda 1971 i drugim vežbama te decenije Problem oklopnog transportera Jugoslovenski tenkovi u Trećem svetu Perspektive i mesto OJ u strategiji JNA 1970-ih godina Opremanje novom tehnikom u drugoj polovini 1970-ih godina 7. OKLOPNI ROD JNA U POSLEDNJOJ DECENIJI SOCIJALISTIČKE JUGOSLAVIJE 1980-1991 Stvaranje novih mehanizovanih jedinica početkom 1980-ih godina Događaji na Kosovu 1981. Borbeno vozilo pešadije Od licence do jugoslovenskog tenka Familija vozila BOV iz fabrike TAM u Mariboru Nastavak mehanizacije OMJ Plan Jedinstvo 1987-1991 Oklopne jedinice prema planu Jedinstvo Pobuna na Kosovu i Metohiji 1989. godine Nastavak reorganizacije prema planu Jedinstvo 2/3 8. OKLOPNE JEDINICE JNA U RATU 1991-1992 Oklopne jedinice u tampon-zonama i na ulicama u proleće 1991. Rat u Sloveniji Rat u Hrvatskoj Iskustva upotrebe OMJ u ratu 1991. godine Reorganizacija JNA početkom 1992. i povlačenje iz Makedonije Rat u BiH Vojska Republike Srpske Srpska Vojska Krajine 9. OKLOPNE JEDINICE U VOJSCI JUGOSLAVIJE Organizacija OMJ 1992-1997 Razvojni zadaci i održavanje Počeci sukoba na Kosovu 1998. godine Oklopne jedinice u ratu 1999. godine Iskustva OMJ u ratu sa šiptarskom gerilom i NATO Gubici OMJ Vojske Jugoslavije Oklopnomehanizovane jedinice VJ u političkim događajima 2000—2001 Organizacija i popuna OMJ u toku 2001—2006. godine Stanje tehnike i modernizacija Nova reorganizacija u okviru Vojske Srbije Zaključak Prilog 1: Trofejna oklopna i guseničarska sredstva zaplenjena 1945. Prilog 2: Oklopna i guseničarska sredstva u upotrebi od 1945. u sastavu JNA Prilog 3: Registar borbenih vozila u JNA (rekonstrukcija) Prilog 4: Pregled organizacje, lokacije i brojnost snaga OJ 1962. Prilog 5: Stanje borbenih vozila u vojsci SCG, mart 2004. IZVORI I LITERATURA SKRAĆENICE BELEŠKA O AUTORU

Mornarički tehnički remontni zavod »Sava Kovačević« 1889-1989. Tivat 1989. Tvrd povez, zaštitni omot, bogato ilustrovano, veliki format (30 cm), 143 strane. Knjiga je odlično očuvana. Prilikom velikih manevara austrougarske mornarice 1886. na Jadranu, u Boku je doplovila flota pod komandom admirala fon Šterneka. Tom prilikom admiral se uvjerio u pogodnost i strategijsku važnost Tivta za izgradnju pomorskog arsenala. Kad je komanda mornarice u Beču proučila referat admirala Šterneka, pristupila je kupovini dijela potrebnog zemljišta ... Tako su 1888. počeli pripremni radovi na nivelisanju zemljišta za budući arsenal u Tivtu. Na poziv predsjednika opštine Tivat, Marka Filipova Krstovića, sazvano je Opštinsko vijeće, koje je 24. marta 1889. donijelo odluku da se mornarici za izgradnju arsenala besplatno dodijeli zemljište. Arsenal je odmah zaposlio 60 radnika, a prvi inženjeri bili su Česi, koji su 1889. napravili provizorno pristanište i izgradili prvi navoz. Odmah su podignute i drvene barake za uskladištenje ugljena i ostalog materijala potrebnog mornarici. Zatim je osnovana kovačka radionica, uređeni navozi i sprave za izvlačenje brodova, te krajem 1889. izvučen prvi brod. Zato se 1889. i uzima kao početak rada Arsenala. Do početka prvog svjetskog rata 1914. Arsenal je mnogostruko razvio svoje poslove i potpuno se osamostalio. Početkom 1916. izgrađena je električna centrala i nabavljen plivajući dok iz Trsta. Po slomu Austro-Ugarske Monarhije 1918. Francuzi su preuzeli komandu nad Arsenalom i postavili inženjera Janjičeka za komandanta. U junu 1920. Francuzi su iz Tivta odvukli plivajući dok, koji je bio vlasništvo firme Stablimento tecnico triestino iz Trsta. Dana 4. marta 1921. Arsenal i 12 torpiljera po 200 tona nosivosti predao je francuski kap. b.b. Blank predstavnicima Jugoslovenske ratne mornarice, kap. b.b. Miroslavu Grundu, komandantu III oblasne komande, i kap. b.b. Franji Vučeru, novopostavljenom komandantu Arsenala. Toga dana, u prisustvu cjelokupnog radništva i okolnog stanovništva, uz pucanj topova i sviranje vojne i civilne muzike, prvi put je razvijena naša zastava na zgradi komande Arsenala. Istog dana Tivatski zaliv je napustio i posljednji saveznički brod. Već 1921. počinje modernizovanje Arsenala, koji dobiva mašine na račun reparacija. Arsenal 1923. broji oko 600 radnika. Godine 1924. nabavljen je u Libeku dok od 1.700 tona i proširen je znatan dio radionica. Školske 1921/22. godine otvorena je škola učenika u privredi Mornaričko-zanatlijska škola. Do 1928. školu je završilo 226 zanatlija raznih struka. Dugogodišnji upravitelj te škole bio je Dragutin Najvirt, tehnički kapetan I klase. Godine 1929. u Arsenalu je, pored većeg broja stručnih oficira mornarice, radilo 15 inženjera raznih struka i 10 tehničkih poslovođa. Pozivu KPJ na ustanak odazvao se veliki broj radnika. Za slobodu zemlje, u toku na-rodnooslobodilačke borbe, pao je 121 radnik Zavoda. Poslije oslobođenja Arsenal je potpuno obnovljen od ratnih pustošenja i osposobljen za remont brodova. Mornaričko-industrijska škola počela je sa radom već 1945. Obnovljen i proširen, Arsenal od 1953. nosi ime narodnog heroja Save Kovačevića. Pored remonta vojnih jedinica, Mornaričko-tehnički remontni zavod »Sava Kovačević« bavi se i novogradnjom. Tako je 10. februara 1970. porinut novosagrađeni patrolni brod za potrebe naših graničara. Uporedo sa razvojem naše ratne mornarice razvijao se i Zavod. Spremno je dočekao i uvođenje novih generacija brodova u ratnoj mornarici, i uspješno ih održava. Zavod je opremljen savremenim tehničkim sredstvima i organizovan za izvršenje proizvodnih zadataka. Od 1974. godine, zavisno od slobodnih kapaciteta, Mornaričko-tehnički remontni zavod »Sava Kovačević« veoma uspješno vrši i remont ratnih brodova drugih zemalja. Tako kolektiv Zavoda svojom stručnošću i iskustvom učestvuje u međunarodnoj razmjeni rada, pa i na taj način stiče nova radna iskustva.

Aleksandar Miljković - Zakletva koja se poštuje - Radomir Rade J. Antić (1913-1993) Ове године се навршава 110 година од рођења и 30 година од смрти Радомира – Радета Ј. Антића из села Мало Војловце, команданта 4. Бошњачког батаљона Прве Јабланичке бригаде Југословенске војске у Отаџбини. Иако веома занимљива и узбудљива, његова биографија до сада није била предмет интересовања историографије. У локалној, идеолошки обојеној „историографији“ након Другог светског рата, у широј фамилији, локалној заједници, његова личност била је табу тема. О њему се веома мало, готово ништа није писало. Први који га је поменуо у историографији био је Бошко Крстић у књизи Јабланица и Пуста река у НОБ издате давне 1970. Крстић га помиње на два места у две реченице. Оба пута у негативном контексту. Након Крстића, лесковачки публициста и некадашњи припадник Удбе Никола П. Илић у књизи Јабланички НОП одред позвао се на изјаву Антића у једној фусноти, у делу који говори о организацији Југословенске војске у Отаџбини у некадашњем Јабланичком срезу. Скоро једну деценију након тога изашла је књига Четници у Лесковачком крају 1941–1944. аутора Живана Стојковића, Хранислава Ракића и Николе П. Илића. Иако се радило о најзначајнијем организатору четника, а касније и равногораца у селима бивше општине Бошњаце, у овој књизи нема ни помена Радета Антића. Новинар Наше речи Станко Миљковић, пре 16 година, објавио је у априлском броју из 2007. године текст Заклетва која се поштује у коме је укратко описао живот и рад Радомира Антића. Месец дана након објављивања овог текста реаговао је Никола П. Илић. Он је у мајском броју Наше речи објавио текст под насловом Ко је био четник Раде Антић? У свом реаговању, Илић, идеолошки оптерећен, изнео је низ нетачности и произвољности из Антићеве биографије. Оба текста писана су из пера публициста и новинара, лишена критичког апарата и научне методологије. Ови текстови јесу полазна основа за писање ове књиге али компаративном методом утврдили смо да се мимоилазе са историјским изворима првог реда. Последње што је написано о Антићу дошло је поново из пера Николе П. Илића. У својој књизи Одметници на југу Србије 1941–1953. Илић се у једном поглављу осврнуо и на ток хапшења Антића јануара 1947, затим на његову биографију и на јатаке који су му помагали да се скрива од 1944. до 1947. У српском народу постоји изрека „Мртва уста не говоре“. Та изрека везује се и за Радомира Антића. Он већ 30 година није међу живима, па не може да одговори на разне конструкције и искривљене историјске слике из Другог светског рата на југу Србије. Руковођени горе поменутим констатацијама и због жеље да се сазна истина и открије улога Радета Антића у Другом светском рату, ми смо годинама мукотрпно трагали за сведочанствима о његовом животу. Проучавали смо књиге, оригинална архивска докумената, узимали изјаве сведока, а све у циљу писања ове биографије. После вишегодишњих истраживања, а због чињенице да је ове године јубилеј од његовог рођења и смрти, ми ужој стручној и широј читалачкој публици дајемо ову књигу на читање. Идеју за наслов књиге преузели смо од сада покојног Станка Миљковића из Великог Војловца. У знак захвалности због тога што се први осмелио да напише нешто о Радету Антићу, ми смо се послужили насловом његовог новинског чланка из 2007. Пишући ову биографију водили смо се латинском изреком „SINE IRA ET STUDIO” односно „БЕЗ МРЖЊЕ И ПРИСТРАСНОСТИ“. У књизи смо настојали да пишемо без икаквих идеолошких, страначких или било којих других оптерећења и убеђења. Критиком и компарацијом историјских извора покушали смо да утврдимо све битне сегменте из Антићевог живота. Сама књига подељена је на више поглавља и прати живот и рад Радомира Антића од рођења 1913. па све до смрти 1993. Поглавља су поређана хронолошким редом и носе следеће наслове: МЛАДОСТ И ПОРОДИЦА; У ДРЖАВНОЈ СЛУЖБИ; У КРАЉЕВОЈ ГАРДИ; ПОВРАТАК У БОШЊАЦЕ; У АПРИЛСКОМ РАТУ; ЧЕТОВОЂА ВОЈВОДЕ КОСТЕ ПЕЋАНЦА; БОРБЕ ЗА ЛЕБАНЕ 1941; БОРБЕ СА ПАРТИЗАНИМА У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ 1942; КОМАНДАНТ 4. БАТАЉОНА ЈВуО; НЕМАЧКА ПОТЕРА; ОЧЕ, ПОМОЗИ!; НЕКА ЖИВИ ВЕРКА!; УБИСТВО ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ БОШЊАЦЕ; СПАСАВАЊЕ ЕНГЛЕСКЕ ВОЈНЕ МИСИЈЕ; САБОТАЖЕ; БУГАРСКА ПОТЕРА; СУДБОНОСНА ГОДИНА – ПАРТИЗАНИ НАДИРУ; У ОДМЕТНИШТВУ; СУЂЕЊЕ И РОБИЈА, ПОД БУДНИМ ОКОМ УДБЕ; ЗАСЛУЖЕНА, А НЕОСТВАРЕНА ПЕНЗИЈА; ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ ЖИВОТА; НЕИСТИНЕ И ФАЛСИФИКАТИ НИКОЛЕ П. ИЛИЋА. Надамо се да ће ова књига подстаћи истраживаче и историчаре Лесковачког краја да мало више пажње посвете проучавању четничке организације на југу Србије и Југословенске војске у Отаџбини. Нека ова књига буде подстрек да се после вишедеценијске идеолошке магле, мрака и пристрасности, у правом светлу представе четнички и равногорски команданти, војводе, четовође, четници, официри и подофицири из Другог светског рата на југу Србије.