Stanje: Upotrebljenо Brend: Volkswagen Godina: 2012 Dostava: Plaćena dostava Pokupiti na licu mesta

Stanje: Upotrebljenо Bоја: Zelena

Fiat freemont cd radio Originalni delovi Moguca ugradnja delova Alfa Romeo 147-156-166-159-GT-MiTo-Giulietta Fiat bravo 2 - croma -grande punto -multipla 2 -punto 3 -stilo-idea Freemont Lancia ypsilon-delta-musa-lybra Ukoliko zelite da porucite Posaljite poruku preko sms poruke ili pozovite na telefon 0616115961 Lokacija: Beograd (Srbija) Tekst oglasa Fiat freemont cd radio Originalni delovi Moguca ugradnja delova Alfa Romeo 147-156-166-159-GT-MiTo-Giulietta Fiat bravo 2 - croma -grande punto -multipla 2 -punto 3 -stilo-idea Freemont Lancia ypsilon-delta-musa-lybra Ukoliko zelite da porucite Posaljite poruku preko sms poruke ili pozovite na telefon 0616115961

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Oto Merin - Hans Hajnc Stukensmit ... Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! O Ajnstajnu .... Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Kornvol - Kenjon - Kregel - Ajhner - Balcezan - Pajper - Slavinjski - Frojd - Zizek ... Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević.

Branici u boji auta Servo volan Multifunkcionalni volan Daljinsko zaključavanje Putni računar Tonirana stakla Električni podizači Električni retrovizori Grejači retrovizora Sedišta podesiva po visini Svetla za maglu Senzori za kišu Bluetooth Radio/Kasetofon Radio CD Naslon za ruku Kamera ISOFIX sistem Multimedija Ekran na dodir Kožni volan USB MP3 Utičnica od 12V Podešavanje volana po visini Držači za čaše Rezervni točak AUX konekcija

Ponegde podvlacene knjige. Tvrdokoricene u originalnom omotu. Religija pojam, struktura i funkcije. Znacenja, teorije, preplitanja, susreti Susnji. Je rodjen 02.maja 1934 god. u Rudopolju. Filozofski fakultet zavrsio je Zagrebu 1959. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1965 sa tezom `Pojam zakona u sociologiji`. U Institutu drustvenih nauka u Beogradu radio je 12 godina kao naucni saradnik zatim na Filozofskom fakultetu u Nisu do 1978. Za docenta je biran 1967god radio je kao redovn iprofesor u Institutu za drustvena istrazivanja Sveucilista u Zagrebu. Na Sveucilistu je predavao Metodologiju drustvenih nauka i Sociologiju religije. Do 1993 radio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Sada ue redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu na predmetu sociologija religije. Izdanje u samo 500 primeraka.

U dobrom stanju,ima radio i servesna knjiga

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Edgar Moren Jesa Denegri Moris Godelije Umberto Meloti Lorens Krejder Rolan Bart Julija Kristeva Zak Marten Mirca Elijade Norman Perin Martin Fos Ervin Panofski Borhes Gadamer Karl Levit Karl Jaspers Mohanti Karnap Habermas Gabitova Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jesa Denegri Slavoj Zizek Dzon Kejdz Kjodi Gerstajn Ruzvelt Gadamer Gigel Borman Riker Rozolato Viderman Kermound Manoni .... Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jesa Denegri Sartr Sajfert Anais Nin Dusan Pajin Ricard De Mil Meri Daglas Hans Sebald Kenet Minog Martin Hajdeger Dekomb ..... Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević....

Multimedia Slim 7inc +parking kamera+mirror link NOVI MODEL Lokacija: Novi Beograd (Srbija, Beograd) Tekst oglasa Najnoviji model 2din multimedia 7 inca, Touch Screen, MP5 plejer podrzava BT, TF, SD, USB, FM, Camera. Ovaj model Podrzava Mirror Link opcija koju mozete sve sto je na vasem android telefonu koristiti ns multimediji. Sve to radite preko aplikacije mirror link sa plej prodavnice. Multimedija dolazi u kompletu sa parking kamere. Special Features Radio Tuner Model Name 7033B Display Size 7" Resolution 1024*600 Material Type Aluminum+plastic Item Size 18x10.5x5CM Brand Name Fansel Radio Response Bandwidth 87.5MHz-108MHz OSD Language English Voltage 12V Out Power 45W*4 Item Weight 0.68kg Placement In-Dash Operating System Windows CE Display 7" HD Touch Screen Digital Display Car radio size 2 din Car Radio 2din Autoradio Extrapolation interface AUX USB TF card Function Support Car Mirrorlink Player Bluetooth Multimedia MP5 Player More Function Support reversing video input Steering wheel operation Mirror Link Special Features Support change the product interface LOGO Power-off memory function Supported audio formats MP3/WMA/WAV/OGG/APE/AAC/FLAC Supported video formats RMVB/RM/FLV/3GP/MPEG/CVIX/XVID/DAT/VOB/AVI Supported image formats JPG/BMP/PNG etc. Language English French Portuguese Spanish Russian German Italian etc. Model Name 2018 new 2DIN car radio 7032B Mogucnost Licnog Preuzimanja na Novom Beogradu ! ! Slanjem Brzom Postom! Pošaljite poruku sa Vašim podacima: Ime i prezime. Ulica i broj. Mesto i poštanski broj Broj telefona za kontakt. ili SMS na br.0612746002

Kao na slikama lepo očuvano Izdvojen je tabak sa tekstom Vitkjeviča o Narkoticima ostalo je sve tu Refleksije o jeziku Merlo-Ponti O FENOMENOLOGIJI GOVORA Šošana Felman PSIHOANALIZA I PERFORMATIV Performans filozofa Rasprave o levici Mišel Fuko Jirgen Habermas Filip Veno Žan Bodrijar ZABORAVITI FUKOA Aksel Honet FUKOOVA TEORIJA DRUŠTVA ... Fransoa Dagonje ARHEOLOGIJA ILI ISTORIJA MEDICINE Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija[uredi | uredi izvor] Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo[uredi | uredi izvor] Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević.[1]

Ford je u perfekt stanju lepe alu felne np3 radio na ime kupca Servisna knjiga

Multimedia za Auto Kombi, Kamion 10inca sa postoljem Lokacija: Beograd (Srbija) Tekst oglasa Univerzalna multimedia za auto, kombi i sve sto radi na 12v Odgovara za sve vrste vozila posedjuje postolje Mozete povezati direkno na 12v ili na napajanje od auto upaljaca Ima ugradjen LCD displej hd rezolucije dijagonale 10 inca. Da bi ste slusali radio ili slusali muziku sa usb ili microSD kartice Od funkcija ima MP5 PLAYER za pustanje video zapisa Mirror Link Fm radio USB ulaz za slusanje muzike ili gledanje filmova direktno sa USBa MicroSD ulaz za slusanje muzike ili gledanje filmova direktno sa microSD kartice Bluetooth koneckiju sa telefonom, mozete da pricate a da ne drzite telefon u ruci, handsfree opcija, radio ima ugradjen mikrofon, a mozete da slusate i muziku direktno sa telefona putem bluetooth-a Ima ulaz za zadnju kameru ( ne dolazi u paketu ) Mogucnost Licnog Preuzimanja na Novom Beogradu Slanjem Brzom Postom!

QUAD JE RADIO ODLICNO OD JEDNOM IZGUBIO STRUJU ZA VISE INFORMACIJA POZOVITE NA BROJ TELEFONA 0616045167

U dobrom stanju, dugogodisnji vlasnik, 2002 godiste, plin atestiran 2 godine, ima rezervni kljuc, radio, dobar u voznji, registrovan do 20.06.2024

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rudolf Arnheim (takođe Arnheim, nemački: Rudolf Arnheim; 15. juli 1904, Berlin - 9. jun 2007, Ann Arbor, Michigan) - američki pisac, filmski kritičar i filmski kritičar, estetičar, psiholog jevrejskog nemačkog porekla [6], učitelj, teoretičar filma. Rođen je u Berlinu u porodici vlasnika fabrike klavira. 1923. upisao se na Univerzitet u Berlinu, gde je studirao filozofiju i psihologiju, kao i istoriju umetnosti i muzike. 26. jula 1928. odbranio je tezu o eksperimentalnoj psihologiji vizuelne percepcije, a iste godine objavljena je njegova prva knjiga, Glas iz galerije, zbirka eseja i kritika za filmove koji su od 1925. objavljivani u časopisu Das Stachelschvein. Po završetku studija radio je kao urednik odeljenja za kulturu lista Die Veltbuhne. 1932. objavio je knjigu `Kino kao umetnost`, u kojoj je izneo svoje poglede na kinematografiju; 1933. godine knjigu su zabranili nacisti koji su došli na vlast, jer je Arnheim bio Jevrejin. 1933. preselio se u Rim. Radio je kao pomoćnik urednika za publikacije Međunarodnog instituta za obrazovno kino u Ligi nacija, nastavio je da piše kritike, bio je jedan od urednika međunarodne „Enciklopedije kinematografije“, gde je napisao mnogo važnih članaka. 1936. u Londonu je objavio knjigu Radio: The Art of Sound, u kojoj je izneo svoje ideje za budućnost radija. 1939. godine, kada se politička situacija pogoršala u Italiji, Arnheim se preselio u Veliku Britaniju [6], gde je oko godinu dana radio kao prevodilac u međunarodnom radiodifuznom servisu BBC. U jesen 1940. godine preselio se u Njujork, SAD, sa samo deset dolara u džepu, ali je gotovo odmah dobio pomoć od svojih bivših kolega koji su odavno emigrirali u Ameriku. Ubrzo, Arnheim je postao nastavnik psihološkog odeljenja u Nev School-u, kao i zaposlenik kancelarije za radio-istraživanje Univerziteta Columbia: posebno, dobio je stipendiju za sprovođenje studije o efektu sapunica koje su emitovane na radio američkim slušaocima. 1943. godine postao je profesor psihologije na Sarah Lavrence College u Ionkersu, gde je radio više od 26 godina i napisao većinu svog rada. Godine 1946. dobio je američko državljanstvo [7]. 1959. živeo je u Japanu na državnoj stipendiji. 1969. postao je profesor psihologije umetnosti na Harvard univerzitetu, ali je 1974. napustio Harvard i otišao na Univerzitet u Mičigenu, gde je predavao do kraja života. Umro 9. juna 2007. u Ann Arboru [8]. Rudolf Arnheim autor je mnogih radova o teoriji i psihologiji umetnosti. Među njima su knjige „Kino kao umetnost“ (1938), „Umetnost i vizuelna percepcija“ (1954), „O psihologiji umetnosti“ (1966), „Vizuelno mišljenje“ (1970), „Entropija i umetnost. Eseji o redu i haosu u umetnosti ”(1971). Takođe je vlasnik više desetina članaka o umetnosti i psihologiji umetničkog stvaranja u različitim naučnim časopisima i zbirkama. Arnheim je izabran za predsednika Američkog estetskog društva (1958-1960), bio je član Američke akademije umetnosti i nauka [9], član uredništva američkog časopisa Estetika i umetnička kritika.

VW Golf, benzin/gas, atest 5 god. 55 Kw, ('00.), registrovan, servo, alu felne, radio, može zamena za manje, SU tabla, boja plava.

Novo, samo probano, moze SD kartica, Fleska, Aux kabl, ima radio, daljinac za upravljanje. . radi na 12V sa nastavkom za upaljac, ima daljinac za upravljanje. Postarina 90din

Kenwood KMR-M506DAB Marine radio je uređaj koji je posebno razvijen i proizveden za reprodukciju muzike bez ikakvih problema u vlažnom okruženju. Za razliku od autoradija, zaštićen je konformnim obloženim štampanim pločama kako bi se sprečila korozija ili kratak spoj. Kenwood KMR-M506DAB Marine radio ima prednji USB ulaz koji omogućava brz i jednostavan pristup omiljenim muzičkim datotekama dok ugrađeni Bluetooth omogućava da reprodukujete muziku sa vašeg pametnog telefona. Jednostavno povežite Vaš iPhone/Android telefon putem USB-a ili putem automatske Bluetooth konekcije.   Kada je u pitanju instalacija,  Kenwood KMR-M506DAB Marine radio dizajniran je sa šasijom ispod 5" dubine kako bi se uklopili u kućište. Glavne karakteristike: • Auto radio sa kratkim kućištem• Premaz za poboljšanu otpornost na vlagu• Ugrađen DAB + digitalni radio tjuner• Podržani su MP3 / WMA / AAC / WAV / FLAC• Ugrađeni DSP, DTA i 13 opseg EQ• 13 cifara, 1,5 linijski široki LCD ekran• Promenljivo osvetljenje u boji   Opšte karakteristike: • 1 DIN• Odvojiva prednja pločaa• Promenjivo osvetljenje• Rotirajući taster za jačunu zvuka i kontrolu• Dvostruki akcentni taster Handsfree i audio streaming• Digitalni sat (24h)• Autom. isključiti (nakon 20/40/60 minuta)• ISO konektor• Integrisani Bluetooth• USB   Displej: • Vrsta LCD• Text u dva reda• Osvetljenje ekrana varijabilno• Postavke svetline 0 - 31 korak• Demo   Karakteristike tjunera: • Odaberite radio stanicu Ručne / unapred podešene stanice• FM prijemnik• AM (MW / LW) prijemnik• Postavke tunera (FM / AM) 24 unapred postavljene stanice (18FM / 6AM) • Dugme za odabir stereo ili mono FM radija• Radio-sistem podataka (RDS)• Radio tekst plus• Lokalna pretraga• Automatsko traženje stanice sa informacijama o prometu (TP)• Funkcija tipa programa (PTY)   Karakteristike DAB tjunera • Ugrađen DAB + tjuner• Oznaka kvaliteta digitalnog radija• Inteligentna pretraga• Način podešavanja / režim pretraživanja Auto1 / Auto2 / Priručnik• DMB Audio (digitalno multimedijsko emitovanje)• Prekidač za uključivanje / isključivanje antene   USB • USB priključak• USB veza sa prednje desne strane sa poklopcem za prašinu• USB tip 2.0• Reprodukcija MP3, WMA, AAC, WAV, FLAC• Ponovite / Skenirajte / Nasumično pretraživanje• Ponovi / Shuffle• Direktna pretraga• Nastavi reprodukciju• Prikaz vremenskog koda• Napon za punjenje 1,5A (BC 1.2)   iPod funkcije: • Može se upariti sa iPhoneom• Reprodukcija muzike• iPod EQ režim• Spotify• iAP putem Bluetooth-a• iTunes Radio App• Miroring• Punjenje baterije: * Uvek instalirajte najnoviji Appleov firmver   Audio karakteristike: • Maksimalna izlazna snaga: 50W x 4• MOSFET snaga• Vrsta ulaza Aux Mini• Linijski izlaz 2 RCA• Linijski izlazni nivo 2.5V• Podesite nivo subwoofera• Dvosmjerna X'over mreža• Trosmerni X'over (dvopojačana veza)• Tone Control / Easy EQ 13 opsega, 8 podešavanja • Podešavanja balansa / fadera / jačine zvuka• Bass Boost pojačanje Isključeno / +1 / +2 / +3 / +4 / +5• Jednostavan 3-opsežni EQ režim• Grafički ekvilajzer + unaprijed 13-pojasni grafički evilajzer sa 8 unapred postavljenih podešavanja. • Ugrađeni digitalni zvučni procesor (DSP)• Low &High-Pass Filter• Kontrola zvučnika : prednji / zadnji / subwoofer odvojeno• Kenwood Sound Reconstruction   Bluetooth: • Hands Free profil visokog kvaliteta zvuka HFP V1.6• Maksimalan broj registrovanih telefona : 5 telefona• Spojite 2 telefona istovremeno• Napredni profil distribucije zvuka (A2DP)• Audio striming sa visokim kvalitetom zvuka SBC / AAC • Maksimalni broj uređaja za A2DP 5 aparata• Automatsko uparivanje putem USB-a za iPhone i Android• Stavite poziv na čekanje• Onemogući handsfree pozivanje (privatni način)• Abecedno pretraživanje (telefonski imenik)• Prikaz statusa telefona   Specifikacije tjunera: • FM raspon: 87.5Mhz - 108MHz (koraci od 50Khz)   Specifikacije DAB tjunera • Opseg frekvencije III 174.928 MHz - 239.2 MHz• Osjetljivost - 100dBm• Odnos signal-šum 90dB• Tip priključka DAB antene SMB• Izlazni napon 14.4V (dozvoljeno 10,5V do 16V)• Maksimalna potrošnja <100 mA   CODEC specifikacije : • MP3 format MPEG 1/2 Audio Layer 3-datoteke• WMA format u skladu sa Windows Media Audio• AAC format AAC-LC ". aac" (USB) i ". m4a" (USB) audio datoteke. • WAV format Audio format RIFF talasnog oblika (samo za LinearPCM)• FLAC format FLAC audio datoteke (do 96kHz / 24bit)   USB specifikacije: • Kompatibilne USB verzije USB 1.1 / 2.0 puna brzina• Sistem podataka FAT 32/16/12• Maksimalna isporučena struja 1500mA   Dimenzije i težina uređaja: • Dimenzije (ŠxVxD) 182 x 53 x 100 mm• Težina 700 grama (uključujući kliznu i završnu ivicu) STANJE: NovoDOBAVLJIVOST: 1-3 radna dana Sve dodatne informacije dostupne na: Viber, WhatsApp, poziv, SMS, sasomange poruka - 069/12 00 350 *moguce slanja Post Express-om o trosku kupca*slanje paketa i nedeljom*licno preuzimanje*bez zamene U ponudi i ostali marine uredjaji player-i, zvucnici, pojacala, izolacija. Kompletnu ponudu mozete pogledati u opciji oglasi ovog oglasivaca! ! !

Skoda Fabia Ambiente 1.2 benzin, 2011 god. presao 144.000 km, klima, radio, podizaci, maglenke, cb, daljinsko zakljucavanje, ABS, Airbag, 2 kljuca, kupljen u Srbiji, registrovan do 04.07.2024. Tel: 064/652-2153,

Stanje: Novo

Izdavač: Radio Beograd 1970. odlično očuvana (odvojila se prednja korica)527 str. Neki od naslova: Radomir Konstantinović dva pesnika Momčilo Nastasijević Miloš Crnjanski Rani radovi Fridriha Ničea Muzička moderna Nemačke Žorž Bataj Erotizam...