Zemlja Florabella za lisnate biljke 20L – višenamenski supstrat za sobne biljke Zemlja Florabella za lisnate biljke 20L je višenamenski supstrat nemačkog proizvođača Klasmann-Deilmann za različite vrste lisnatog bilja, paprati, palme, i druge necvetajuće vrste. Kompanija Klasmann mukotrpno je radila na proizvodnji ovog supstrata jer je postojala konstantna potreba za univerzalnom zemljom za sve one biljke koje ne cvetaju, a koje krase domove širom sveta. Preporučuje se za saksije i žardinjere. Mešavina je slabo dekompostiranog belog sphagnum treseta, visoko kvalitetnog smrznutog crnog sphagnum treseta i glinenih granula. Sadrži vodotopivo đubrivo, kompost i vlakna drveta. Florabella je nesumnjivo izvor broj jedan svakog ljubitelja sobnog bilja i cveća. Idealan supstrat za sve lisno dekorativne sobne biljke Zemlja Florabella za lisnate biljke predstavlja idealan izbor za sve one koji gaje biljke koje retko cvetaju. Ovaj profesionalni supstrat podjednako uspešno upotrebljavaju i početnici, a monstere i fikusi ga prosto obožavaju. Ukoliko gajite biljke koje ne cvetaju redovno ili ne cvetaju uopšte onda je Florabella za lisnate biljke idealan izbor za vas. Sastav Zemlja Florabella za lisnate biljke 20L Specifikacije Sastav: Beli sphagnum treset, zamrznuti crni treset, glinene granule Granulacija: Srednje fina < 10mm Đubrivo: NPK – 2 kg po kubnom metru pH vrednost: 6,0 Zapremina: 20 litara Ukoliko niste sigurni da li je ova zemlja pravi izbor za vaše biljke pozovite nas. Naše ljubazno osoblje objasniće vam na osnovu vaših vrsta koji supstrat bi bilo najbolje koristiti.

Zemlja Florabella za muškatle 20L – substrat za muškatle, geranijume i fuksije Zemlja Florabella za muškatle 20L je višenamenski supstrat nemačkog proizvođača Klasmann-Deilmann za gajenje muškatli, Geranium, Fuchsia i drugih cvetajućih balkonskih vrsta. Kompanija Klasmann mukotrpno je radila na proizvodnji ovog supstrata jer je postojala konstantna potreba za univerzalnom zemljom za sve cvetnice poput muškatli – jednog od najrasprostranjenijih ukrasa balkona širom sveta. Preporučuje se za saksije i žardinjere. Mešavina je slabo dekompostiranog belog sphagnum treseta, visoko kvalitetnog smrznutog crnog sphagnum treseta i glinenih granula. Sadrži vodotopivo đubrivo, kompost i vlakna drveta. Florabella je nesumnjivo izvor broj jedan svakog ljubitelja sobnog bilja i cveća. Idealan supstrat za muškatle i geranijume Zemlja Florabella za muškatle predstavlja idealan izbor za sve one balkonske cvetnice. Ovaj profesionalni supstrat podjednako uspešno upotrebljavaju i početnici, a Muškatle i Geranijumi ga prosto obožavaju. Ukoliko gajite saksijsko i balkonsko cveće, bez obzira da li se gaji u saksiji, korpi ili žardinjeri – Florabella za muškatle je pravo rešenje za vas. Sastav Zemlja Florabella za muškatle 20L Sastav: Beli sphagnum treset, zamrznuti crni treset, glinene granule Granulacija: Srednje fina < 10mm Đubrivo: NPK – 2 kg po kubnom metru pH vrednost: 6,0 Zapremina: 20 litara Ukoliko niste sigurni da li je ova zemlja pravi izbor za vaše biljke pozovite nas. Naše ljubazno osoblje objasniće vam na osnovu vaših vrsta koji supstrat bi bilo najbolje koristiti. Pored supstrata u ponudi imamo i selektovanu prihranu za muškatle i geranijume.

48 x 68 cm 2 x presavijen movie poster, AFFICHE de FILM The Land That Time Forgot is a 1975 British-American fantasy/adventure film based upon the 1918 novel The Land That Time Forgot by Edgar Rice Burroughs. The screenplay was written by Michael Moorcock and James Cawthorn and directed by Kevin Connor. The cast included Doug McClure, John McEnery, Keith Barron, Susan Penhaligon, Anthony Ainley and Declan Mulholland. The movie begins with a bottle with a written manuscript inside it being thrown into the sea, hoping for it to be discovered later. Floating to the coast of England, a sailor discovers the bottle and opens to read the manuscript as Bowen Tyler (Doug McClure) narrates the events, much as we see in many of Edgar Rice Burroughs` novels. The story is set during World War I and involves the survivors of the sinking of a British merchant ship who are taken on board a German U-boat. Bowen Tyler and Lisa Clayton (Susan Penhaligon) are passengers on the ship torpedoed by Captain von Schoenvorts (John McEnery). Along with a few surviving British officers, Tyler convinces the other men to take over the surfacing submarine, this being their only chance for survival. After confronting the Germans on the deck, a fight ensues and they seize the German U-boat. Tyler takes command hoping to sail to a British port. Von Schoenvorts has his crew steer toward a safe sea port. But German officer Dietz (Anthony Ainley) gets loose and smashes the sub`s radio. Off course and running out of fuel in the South Atlantic, the U-boat and its crew happen across an uncharted subcontinent called Caprona, a fantastical land of lush vegetation where dinosaurs still roam, co-existing with primitive man. There are also reserves of oil which, if the Germans and British can work together, can be refined and enable their escape from the island. Tyler discovers the secret of Caprona: individuals evolve not through natural selection, but by migrating northward across the island. With the submarine working again, a sudden outbreak of volcanic eruptions occurs across the island. Dietz starts a mutiny and shoots Captain von Schoenvorts to take command. Dietz abandons Tyler and Clayton in Caprona in an attempt to escape, but the U-Boat cannot function in the boiling waters and the crew is killed as it sinks. Tyler and Clayton are stranded and being the only survivors of their group, they are forced to move northward. The movie ends with Tyler throwing the bottle, with the manuscript inside it, as seen in the beginning of the movie. Doug McClure as Bowen Tyler John McEnery as Captain Friedrich Von Schoenvorts Susan Penhaligon as Lisa Clayton Keith Barron as John Bradley Anthony Ainley as Lt. Dietz Godfrey James as Borg Bobby Parr as Ahm Declan Mulholland as Olson Colin Farrell as Whiteley Ben Howard as Benson Roy Holder as Plesser Andrew McCulloch as Sinclair Ron Pember as Jones Grahame Mallard as Deusett Andrew Lodge as Reuther Brian Hall as Schwartz Stanley McGeagh as Hiller Peter Sproule as Hindle Steve James as First Sto-Lu

ERNST TEICHER, Meissen - Duboki tanjir (1901-1923) Dekor: Zwiebelmuster Dimenzije Prečnik: 24 cm Visina: 3 cm Težina: 510 g Na dnu mnoštvo sitnih tragova pribora i sitne mrlje od plave boje. Žig na dnu, štampan plavim: MEISSEN (polukružno, ispod crteža balčaka mača) Žig na dnu, podglazurno utisnuto: MEISSEN 5 Fabrika „Ernst Teichert GmbH.“ koristila je štampani žig od 1901. do 1923. godine, a utisnuti žig u prvoj četvrtini XX veka. Johann Friedrich Ernst Teichert (Johan Fridrih Ernst Tajhert) radio je kao nadzornik do 1868. godine u fabrici „Carl Teichert Meißen“ koju je osnovao njegov brat Carl (Karl) 1857. godine. Postao je nazavisan kada je 1869. godine otovorio svoju fabriku keramičkih pločica za peći u Cöllnu (Koln), tada u blizini Meißena. 1872. godine fabrika je prevedena u akcionarsko društvo pod nazivom „Sächsische Ofen- und Chamottewaaren-Fabrik vorm. E. Teichert“. 1905 godine odeljenje zidnih pločica prošireno je preuzimanjem fabrike peći Markowsky. 1884. godine osnovao je Ernst Teichert u Cöllnu još i fabriku porcelana. Kada je on umro u oktobru 1886. godine posao je preuzeo njegov sin Christian Teichert (Kristian Tajhert). U julu 1901. fabrika je pretvorena u društvo sa ograničenom odgovornošću pod nazivom „Ernst Teichert GmbH.“ Proizvodila je obojene i glazirane zidne pločice, kaljeve peći, građevinsku keramiku i posuđe. 1913. godine zapošljavala je 700 radnika. 1930. godine spojile su se fabrike „Meißner Ofen- und Porzellanfabrik vorm. Carl Teichert Meißen“, „Ernst Teichert GmbH“ i „Wandplattenwerke Saxonia GmbH“ u grupu pod nazivom „Teichert-Werke Meißen“. 1929. godine proizvodnja porcelana je zaustavljena, a u aprilu 1930. godine licencu i originalne modele za proizvodnju predmeta sa plavim dekorom Zwiebelmuster (Blue Onion, plavi luk), po kojima je Teichertova fabrika bila poznata, preuzela je kompanija „Porzellanfabrik Lorenz Hutschenreuther Selb“. Proizvodi Teichertove fabrike bili su poznati kao „Bürgerlich Meißen“ (građanski Meissen), dakle uglavnom namenjeni građanskom staležu u usponu, koji ipak sebi nije mogao da priušti skupe proizvode čuvene „Königlich Porzellan-Manufaktur Meißen“. Do danas, proizvodi ove dve fabrike se često brkaju, pa se Teichertov porcelan čak i reklamira i prodaje kao „Meissen-porcelan“. Verovatno zbog naziva „Meissen“ u Teichertovom žigu, iako on nije ni nalik ukrštenim mačevima u žigu čuvenije fabrike. Dekor “plavi luk”(blue onion, Zwiebelmuster ) prvobitno je nazivan “sijalica” . U Evropi prvi ga je upotrebio “Meissen Porzellan” u XVIII veku, ali je kopiran od strane drugih proizvođača još od XIX veka. Sličan dekor prvi su koristili kineski majstori slikanja na porcelanu. Najraniji primerci su plavo-beli porcelan sa dekorom oblika nara iz ranog perioda dinastije Ming. Kada je “Meissen Porzelan” počeo da kopira dekor, pošto je tada nar bio u Saksoniji nepoznata biljka, slikari su smislili hibride koji su više ličili na biljke poznate Evropljanima. Takozvani “luk” uopšte nije luk, već više liči na neku mešavinu breskve i nara, po uzoru na kineski original. Ceo motiv je genijalno zamišljeno grupisanje više cvetnih motiva sa stilizovanim božurima i lepim katama u centru, čije stabljike vetar povija oko bambusovog drveta. Pre kraja XVIII veka druge fabrike počele su da kopiraju Meissen-ov dekor, a u XIX veku gotovo sve evropske fabrike porcelana ponudile su svoju verziju ovog motiva. Dekor koji je Enoch Wedgwood počeo da koristi od 1870. godine čak je bio poznat pod nazivom “Meissen”. (124/40-48/159-kp/1502)

ROLOFF / HUTSCHENREUTHER - Ručno oslikan dezertni tanjir Dimenzije Prečnik: 19 cm Visina: 2 cm Težina: 210 g Nekoliko sitnih, jedva vidljivih tragova pribora na dnu. Prvi žig na dnu, zelenim: Hutschenreuther Selb (Inicijali) LHS (za “Lorenz Hutschenreuther Selb“, u elipsi, ispod crteža lava) BAVARIA GERMANY US ZONE „Porzellanfabriken Lorenz Hutschenreuther AG Selb“ koristila je žig između 1946. i 1950. godine, kada se Selb nalazio u američkoj okupacionoj zoni. Drugi žig, crvenim: Roloff (Ispod grba münsterskih anabaptista) handarbeit (ručni rad) Deutsche Wertarbeit (Nemački kvalitetan rad) Prema izvorima, radionica za oslikavanje porcelana ”Porzellan-Manufaktur August Roloff G.m.b.H. ” u Konstanci, na Bodenskom jezeru, koristila je žig od 1927. oo 1932. godine. To se ne poklapa sa vremenom kada je fabrika Hutschenreuther proizvela tanjir, tako da je verovatno ovaj žig korišćen i znatno kasnije. Porodica Hutschenreuther (Hučenrojter) počela je proizvodnju porcelana u nemačkoj severnoj Bavarskoj još 1814. godine. Osnivač Carolus Magnus Hutschenreuther(Karolus Magnus Hučenrojter, 1794-1845), koji je prethpodno radio u fabrici „Lichte“ (Lihte) u Wallendorfu (Valendorf), pokrenuo je fabriku u gradu Hohenberg an der Eger (Hoenberg na Ergeru). Zaposlio je umetnike, zanatlije i vajare iz čitave Evrope, i proizvodi `Porzellanfabrik C.M. Hutschenreuther A.G.` postigli su visok kvalitet. Nakon njegove smrti 1845. godine fabriku su vodili njegova udovica Johanna Hutschenreuther (Johana Hučenrojter) i dva sina. 1857. godine, Lorenz Hutschenberger (Lorenc Hučenrojter), sin Carlousa Magnusa, osnovao je nezavisnu fabriku u gradu Selb (Zelb): „Porzellanfabriken Lorenz Hutschenreuther AG Selb“, koja je svojim rastom i ugledom daleko prevazišla fabriku koju je osnovao otac. Brz rast ostvaren je kupovinom nekoliko manjih fabrika porcelana širom Nemačke: “Jaeger, Werner & Co.” (u Selbu, preuzeta 1906. godine), “Paul Müller” (takođe u Selbu, 1917.), “Bauscher” (u Weidenu, 1927.), “Porzellanfabrik Tirschenreuth” (1927.), “Porzellanfabrik Königszelt” (1928.). Za sve to vreme, fabrike oca i sina su bile međusobni konkurenti, i nisu sarađivale. 1969. godine Lorenz Hutschenreuther je kupio i svu imovina koja je bila u vlasništvu prvobitne kompanije koju je osnovao Carolus Magnus, i “Hutschenreuther” je postala jedinstvena kompanija. 2000. godine priključila se kompaniji “Rosenthal”, podružnici “Waterford Wedgwood Group”. August Roloff (August Rolof, 1897 – 1931) osnovao je 1919. godine nemačkom gradu Münster (Minster)svoju radionicu porcelana, što je bilo u pravom trenutku, jer je po završetku I Svetskog rata potražnja bila velika. Kao svoju oznaku izabrao je grb münsterskih anabaptista. U početku je poručivao neoslikan porcelan od fabrika Thomas, Rosenthal, Schumann, Tettau, Gräf & Krippner, Königszelt, a u posleratnom periodu od fabrika Heinrich, Johann Haviland, Eschenbach, Krautheim, Pirkenhammer, kao i drugih. Mnogi od tih predmeta proizvedeni su prema dizajnu samog Roloffa. Takođe, u radionici su oslikavani i stakleni predmeti. Radionica je počela rad sa tri slikara, ali se broj saradnika brzo uvećavao. 1928. i 1929. godine Roloff je postao suvlasnik i radionice za oslikavanje porcelana u nemačkom gradu Konstanz, na Bodenskom jezeru: ”Porzellan-Manufaktur August Roloff G.m.b.H. ” Posle smrti Augusta Roloffa 1931. godine kompanijom je upravljao Ludwig Wiesner (Ludvig Vizner). U toku II Svetskog rata o fabrici je brinuo majstor za oslikavanje porcelana Otto Fuldauer (Oto Fuldauer), koji kao holandski državljanin nije pozivan u vojnu službu. U toku bombardovanja 1944. godine pogoni su skoro potpuno razrušeni. U sledećim godinama zgrade, peći i mašine su postepeno obnavljani. 1949. godine kompanija je pretvorena u akcionarsko društvo, u kojem su najveći udeo imali udovica Augusta Roloffa, Ida Roloff, i ćerka Edith Wiesner (Edit Vizner), rođena Rolloff. U ranim 1950-im godinama fabrika je svoje proizvode isporučivala u Belgiju, Norvešku, Holandiju, Švedsku, Italiju, Švajcarsku, Portugal, Luksemburg, Tursku, Južnu Afriku, Meksiko, Kubu, Peru, Panamu, SAD, Australiju i Novi Zeland. Ipak, fabrika nikada nije uspela da se u potpunosti oporavi. Dugovi su rasli, plate su slabo ili nikako isplaćivane. Mnogi slikari na porcelanu, koji su godinama radili za fabriku, napustili su je i otvorili svoje radionice. Fabrika je konačno zatvorena 1955. godine. (121/45-45/148-kp/1394)

KOROND - Posuda s pokopcem (Jozsa Arpad) Dimenzije Visina: 13 cm Širina: 12 cm Prečnik dna: 8 cm Prečnik otvora: 9 cm Težina: 490 g Sitna oštećenja na rubu i telu poklopca, delom pod glazurom, kao i na obodu dna - sve je vidljivo na slikama. Žig na dnu, podglazurno utisnuto: JOZSA ARPAD KOROND 1986 (ručno dopisano) Corund (mađarski: Korond) je opština u županiji Hargita, Rumunija. Nalazi se u etno-kulturnom regionu Szekeli (Sekeli) u istočnoj Transilvaniji. Ime Korond nerazdvojno je povezano s proizvodnjom keramike: područje je jedno od najvažnijih centara keramike u Evropi. Radi se o srednjovekovnoj tradiciji koja je postala industrija. Prvi pisani izvor u kojem se pominje proizvodnja keramike u Korondu potiče iz 1613. godine: tužba gilde keramičara iz mesta Udvarhely (Udvarhei) protiv meštana Koronda zbog neodobrene konkurencije. 1750. godine, grof Gyulaffy László (Đulafi Laslo, 1699-1754), kancelar Transilvanije, odobrio je da se godišnje održe četiri vašara u Korondu, na kojima meštani mogu da prodaju svoje proizvode. Tokom vekova, keramičari iz Koronda postali su poznati po proizvodnji posuđa bez glazure. 1820. godine postojalo je 50 keramičarskih radinica, 1893. godine 145, a 1900. godine čak 367. Krajem XIX veka počela je proizvodnja glazirane keramike. Fülöp Dezsö (Filep Deže) i Katona József (Katona Jožef) otvorili su prvu radionicu za ovakvu proizvodnju. Kasnije, uvedena je proizvodnja keramičkih pločica a 1962. godine i crne keramike. 1974. godine izgrađena je nova fabrika, broj radnika u proizvodnji keramike dostigao je 190, a 1992. godine oko 870 keramičara je radilo u mestu. Glavni proizvodi su lonci, šerpe, posude za maslac, tegle, svećnjaci, ukrasne pločice. Izvoze se u mnoge zemlje Evrope i sveta. (119/48-42/136-kp/1274)

Sa slika. Slato u Atletski Klub Partizan : Šalje Đuro Rosembeker Prima : Franjo Mihalić Фрањо Михалић Фрањо Михалић Franjo Mihalić.jpg Личне информације Датум рођења 9. март 1920. Место рођења Велика Лудина Краљевство СХС Датум смрти 14. фебруар 2015. (94 год.) Место смрти Београд Србија Спортске информације Спорт маратон, 10.000 метара Клуб ХШК Конкордија, Младост, АК Партизан Достигнућа и титуле Награде Златна значка, СГ 1952, 1956. и 1957 Успеси и медаље Атлетика Маратон Олимпијске игре Сребрна медаља — друго место 1956. Мелбурн 2:26,32 Балканске игре Златна медаља — прво место 1956. Београд 2:16:25 Златна медаља — прво место 1957. Атина 29:37,6 Трка на 10.000 метара Медитеранске игре Сребрна медаља — друго место 1951. Александрија 31:42,8 Балканске игре Златна медаља — прво место 1954. Београд 30:29,4 Златна медаља — прво место 1957. Атина 29:37,6 Крос (14,5 км) Интернационално првенство Златна медаља — прво место 1953. Париз 47:53 Бронзана медаља — треће место 1953. Париз екипно |} Фрањо Михалић (Велика Лудина, 9. марта 1920 — Београд, 14. фебруар 2015) био је југословенски атлетичар и тренер, специјалиста за дуге пруге, а највише маратон. Почеци бављења спортом Спортом се почео бавити веома рано. Најпре је играо фудбал у Загребу (Графичар). Наставио је као бициклиста у загребачком Олимпу. На бициклу је поломио руке и ноге[1], али је све то пребродио својом легендарном упорношћу. Кад је оставио бициклизам да би се одао трчању нико му није давао озбиљне шансе. Његова спортска фигура је одударала од фигура славних атлета. Само су познаваоци његовог карактера, упорности, марљивости и снажне воље веровали су његов успех. Све своје недостатке надокнадио је снагом воље и успео је да се годинама одржи у врху југословенске и светске атлетике. Атлетиком је почео да се бави као члан ХШК Конкордија Загреб 1941. године. После Другог светског рата до 1947. је члан загребачке Младости, кад прелази у АК Партизан где је остао до краја живота тренирајући млађе категорије атлетичара. Атлетска каријера Од почетка је почео да се бори са штоперицом и рекордима, у каријери је оборио 22 рекорда, не рачунајући најбоља времена у маратону, која се нису водила као рекорди. Био је рекордер три пута на 5.000 м, 12 пута на 10.000 м, по једанпут на 15.000 м и 25.000 м, два пута на 20.000 м и у трчању на један сат. Лични рекорди у олимпијским дисциплинама су му 14:18,0 на 5.000 и 29:37,6 на 10.000 м и 2:21,23 у маратону. Побеђивао је на маратонима у Токију, Москви, Бостону и Атини, на Поноћној трци у Сао Паолу, а 1951. победио је у Паризу на Кросу нација, претечи светског првенства., Кросу Пет млинова у италијанском Лењану где је побеђивао три пута... На европским првенствима најбољи пласман му је 5. место 1954. на 10.000 м (29:59,6), а на Олимпијским играма учествовао је три пута. Дебитовао је 1952. у Хелсинкију 18. местом на 10.000 м (30:53,2), у Мелбурну 1956. освојио је сребро у маратону са 2:26,32, а 1960. у Риму у 39. години био је 12. у маратону са 2:21,52. Највећи успех остварио је на Олимпијским играма у Мелбурну 1956. године, када је освојио сребрну медаљу у маратону резултатом 2:26:32. Године 1957. је члан репрезентације Балкана у мечу са Скандинавијом. Победио је у трци на 10.000 метара и маратону. Добитник је прве „Златне значке“ листа `Спорт“ за најбољег спортисту Југославије 1957. године а за спортисту године, такође је проглашаван и у анкетама Спортских новости (1952, 1956. и 1957) и Политике (1956). Завршетак каријере Фрањо Михалић је радио као наставник физичке културе у Војној гимназији у Београду, а имао је и дугу и успешну каријеру и у ветеранској конкуренцији, активан је био као тренер тркача Партизана, атлетски судија и организатор атлетских такмичења. Занимљивости Посебан куриозитет је да најбољи југословенски маратонац свих времена, сребрна медаља са Олимпијских игара у Мелбурну, победник највећих светких маратона, никад није био првак Југославије у маратону Михалић је учествовао на 1075 званичних такмичења, прешавши на њима 166.250 километара.[2]

Sa slika. Slato u Atletski Klub Partizan : Prima : Franjo Mihalić Фрањо Михалић Фрањо Михалић Franjo Mihalić.jpg Личне информације Датум рођења 9. март 1920. Место рођења Велика Лудина Краљевство СХС Датум смрти 14. фебруар 2015. (94 год.) Место смрти Београд Србија Спортске информације Спорт маратон, 10.000 метара Клуб ХШК Конкордија, Младост, АК Партизан Достигнућа и титуле Награде Златна значка, СГ 1952, 1956. и 1957 Успеси и медаље Атлетика Маратон Олимпијске игре Сребрна медаља — друго место 1956. Мелбурн 2:26,32 Балканске игре Златна медаља — прво место 1956. Београд 2:16:25 Златна медаља — прво место 1957. Атина 29:37,6 Трка на 10.000 метара Медитеранске игре Сребрна медаља — друго место 1951. Александрија 31:42,8 Балканске игре Златна медаља — прво место 1954. Београд 30:29,4 Златна медаља — прво место 1957. Атина 29:37,6 Крос (14,5 км) Интернационално првенство Златна медаља — прво место 1953. Париз 47:53 Бронзана медаља — треће место 1953. Париз екипно |} Фрањо Михалић (Велика Лудина, 9. марта 1920 — Београд, 14. фебруар 2015) био је југословенски атлетичар и тренер, специјалиста за дуге пруге, а највише маратон. Почеци бављења спортом Спортом се почео бавити веома рано. Најпре је играо фудбал у Загребу (Графичар). Наставио је као бициклиста у загребачком Олимпу. На бициклу је поломио руке и ноге[1], али је све то пребродио својом легендарном упорношћу. Кад је оставио бициклизам да би се одао трчању нико му није давао озбиљне шансе. Његова спортска фигура је одударала од фигура славних атлета. Само су познаваоци његовог карактера, упорности, марљивости и снажне воље веровали су његов успех. Све своје недостатке надокнадио је снагом воље и успео је да се годинама одржи у врху југословенске и светске атлетике. Атлетиком је почео да се бави као члан ХШК Конкордија Загреб 1941. године. После Другог светског рата до 1947. је члан загребачке Младости, кад прелази у АК Партизан где је остао до краја живота тренирајући млађе категорије атлетичара. Атлетска каријера Од почетка је почео да се бори са штоперицом и рекордима, у каријери је оборио 22 рекорда, не рачунајући најбоља времена у маратону, која се нису водила као рекорди. Био је рекордер три пута на 5.000 м, 12 пута на 10.000 м, по једанпут на 15.000 м и 25.000 м, два пута на 20.000 м и у трчању на један сат. Лични рекорди у олимпијским дисциплинама су му 14:18,0 на 5.000 и 29:37,6 на 10.000 м и 2:21,23 у маратону. Побеђивао је на маратонима у Токију, Москви, Бостону и Атини, на Поноћној трци у Сао Паолу, а 1951. победио је у Паризу на Кросу нација, претечи светског првенства., Кросу Пет млинова у италијанском Лењану где је побеђивао три пута... На европским првенствима најбољи пласман му је 5. место 1954. на 10.000 м (29:59,6), а на Олимпијским играма учествовао је три пута. Дебитовао је 1952. у Хелсинкију 18. местом на 10.000 м (30:53,2), у Мелбурну 1956. освојио је сребро у маратону са 2:26,32, а 1960. у Риму у 39. години био је 12. у маратону са 2:21,52. Највећи успех остварио је на Олимпијским играма у Мелбурну 1956. године, када је освојио сребрну медаљу у маратону резултатом 2:26:32. Године 1957. је члан репрезентације Балкана у мечу са Скандинавијом. Победио је у трци на 10.000 метара и маратону. Добитник је прве „Златне значке“ листа `Спорт“ за најбољег спортисту Југославије 1957. године а за спортисту године, такође је проглашаван и у анкетама Спортских новости (1952, 1956. и 1957) и Политике (1956). Завршетак каријере Фрањо Михалић је радио као наставник физичке културе у Војној гимназији у Београду, а имао је и дугу и успешну каријеру и у ветеранској конкуренцији, активан је био као тренер тркача Партизана, атлетски судија и организатор атлетских такмичења. Занимљивости Посебан куриозитет је да најбољи југословенски маратонац свих времена, сребрна медаља са Олимпијских игара у Мелбурну, победник највећих светких маратона, никад није био првак Југославије у маратону Михалић је учествовао на 1075 званичних такмичења, прешавши на њима 166.250 километара.[2]

Sa slika. Slato u Atletski Klub Partizan : Šalje Zvonko HukeLJ Prima : Franjo Mihalić Фрањо Михалић Фрањо Михалић Franjo Mihalić.jpg Личне информације Датум рођења 9. март 1920. Место рођења Велика Лудина Краљевство СХС Датум смрти 14. фебруар 2015. (94 год.) Место смрти Београд Србија Спортске информације Спорт маратон, 10.000 метара Клуб ХШК Конкордија, Младост, АК Партизан Достигнућа и титуле Награде Златна значка, СГ 1952, 1956. и 1957 Успеси и медаље Атлетика Маратон Олимпијске игре Сребрна медаља — друго место 1956. Мелбурн 2:26,32 Балканске игре Златна медаља — прво место 1956. Београд 2:16:25 Златна медаља — прво место 1957. Атина 29:37,6 Трка на 10.000 метара Медитеранске игре Сребрна медаља — друго место 1951. Александрија 31:42,8 Балканске игре Златна медаља — прво место 1954. Београд 30:29,4 Златна медаља — прво место 1957. Атина 29:37,6 Крос (14,5 км) Интернационално првенство Златна медаља — прво место 1953. Париз 47:53 Бронзана медаља — треће место 1953. Париз екипно |} Фрањо Михалић (Велика Лудина, 9. марта 1920 — Београд, 14. фебруар 2015) био је југословенски атлетичар и тренер, специјалиста за дуге пруге, а највише маратон. Почеци бављења спортом Спортом се почео бавити веома рано. Најпре је играо фудбал у Загребу (Графичар). Наставио је као бициклиста у загребачком Олимпу. На бициклу је поломио руке и ноге[1], али је све то пребродио својом легендарном упорношћу. Кад је оставио бициклизам да би се одао трчању нико му није давао озбиљне шансе. Његова спортска фигура је одударала од фигура славних атлета. Само су познаваоци његовог карактера, упорности, марљивости и снажне воље веровали су његов успех. Све своје недостатке надокнадио је снагом воље и успео је да се годинама одржи у врху југословенске и светске атлетике. Атлетиком је почео да се бави као члан ХШК Конкордија Загреб 1941. године. После Другог светског рата до 1947. је члан загребачке Младости, кад прелази у АК Партизан где је остао до краја живота тренирајући млађе категорије атлетичара. Атлетска каријера Од почетка је почео да се бори са штоперицом и рекордима, у каријери је оборио 22 рекорда, не рачунајући најбоља времена у маратону, која се нису водила као рекорди. Био је рекордер три пута на 5.000 м, 12 пута на 10.000 м, по једанпут на 15.000 м и 25.000 м, два пута на 20.000 м и у трчању на један сат. Лични рекорди у олимпијским дисциплинама су му 14:18,0 на 5.000 и 29:37,6 на 10.000 м и 2:21,23 у маратону. Побеђивао је на маратонима у Токију, Москви, Бостону и Атини, на Поноћној трци у Сао Паолу, а 1951. победио је у Паризу на Кросу нација, претечи светског првенства., Кросу Пет млинова у италијанском Лењану где је побеђивао три пута... На европским првенствима најбољи пласман му је 5. место 1954. на 10.000 м (29:59,6), а на Олимпијским играма учествовао је три пута. Дебитовао је 1952. у Хелсинкију 18. местом на 10.000 м (30:53,2), у Мелбурну 1956. освојио је сребро у маратону са 2:26,32, а 1960. у Риму у 39. години био је 12. у маратону са 2:21,52. Највећи успех остварио је на Олимпијским играма у Мелбурну 1956. године, када је освојио сребрну медаљу у маратону резултатом 2:26:32. Године 1957. је члан репрезентације Балкана у мечу са Скандинавијом. Победио је у трци на 10.000 метара и маратону. Добитник је прве „Златне значке“ листа `Спорт“ за најбољег спортисту Југославије 1957. године а за спортисту године, такође је проглашаван и у анкетама Спортских новости (1952, 1956. и 1957) и Политике (1956). Завршетак каријере Фрањо Михалић је радио као наставник физичке културе у Војној гимназији у Београду, а имао је и дугу и успешну каријеру и у ветеранској конкуренцији, активан је био као тренер тркача Партизана, атлетски судија и организатор атлетских такмичења. Занимљивости Посебан куриозитет је да најбољи југословенски маратонац свих времена, сребрна медаља са Олимпијских игара у Мелбурну, победник највећих светких маратона, никад није био првак Југославије у маратону Михалић је учествовао на 1075 званичних такмичења, прешавши на њима 166.250 километара.[2]

SELTMANN, Bavaria - Tri dezertna tanjira `China Blau` (1954-1990) Dimenzije Prečnik: 19 cm Visina: 2 cm Ukupna težina: 830 g Po nekoliko sitnih tragova pribora na dnu tanjira. Žig na dnu: Seltmann (ispod krune) Weiden Bavaria W.-Germany QUALITÄTS – PORZELLAN (polukružno) „Porzellanfabrik Christian Seltmann G.m.b.H.“ koristila je ovu oznaku između 1954. i 1990. godine. Christian Wilhelm Seltmann (Kristian Vilhelm Seltman) rođen je 1870. godine u malom gradu Schlottenhof (Šlotenhof) kod Arzberga (Arcberg), gde je osnovna znanja stekao gledajući svog oca pri porodičnom poslu dekorisanja posuđa. To je u velikoj meri uticalo na njega, i kasnije je radio kao šegrt u različitim fabrikama porcelana postepeno naučivši sve aspekte ove delatnosti. Tokom rada za fabriku porcelana u Arzbergu u svoje slobodno vreme uspešno se bavio dizajniranjem i ukrašavanjem porcelana, i projektovao je porcelansku posudu koja je čak privukla pažnju američkih kupaca. Njegova posvećenost poslu i talenat, veoma impresivni za tako mladog čoveka, brzo su uočeni i 1896. godine postao je direktor fabrike u Arzbergu. Ali, Christianu se nije dopadao nadzor od strane vlasnika fabrike koji mu nije ostavljao dovoljno prostora za realizaciju sopstvenih ideja, i nakon uspeha njegovog brata Karla sa “Keramik- und Porzellanfabrik Karl Seltmann“ u njihovom rodnom gradu Schlottendorfu, Christian je odlučio da otvori sopstvenu fabriku zajedno sa najstarijim bratom Johannom (Johan) 1901. godine. Samo nekoliko godina kasnije “Porzellanfabrik Christian Seltmann G.m.b.H. ” stekla je veoma dobru reputaciju i zapošljavala je preko 600 radnika. Dva brata često su se razilazila oko toga kako voditi fabriku, i kada Johan Seltmann konačno rešio da prenese posao u akcionarsko društvo, Kristijan je odlučio da napusti zajedničku fabriku i otvori svoj posao u gradu Weiden (Vajden) 1910. godine. Fabrika je brzo napredovala, ali je Christian Seltmann 1921. godine umro od posledica nesrećnog slučaja. Fabrika je nastavila da napreduje pod upravom njegove udovice Katharine Seltmann (Katarina Seltman), i 1928. godine preuzela je većinu akcija u „Porzellanfabrik Schirnding A.G.“ u Schirndingu (Šrinding, Bavaria). Ubrzo posle toga, Katharina Seltmann se povukla iz posla, i prepustila upravu sinovima. Heinrich Seltmann (Hajnrih) je preuzeo fabriku u Schrindingu, a daleko iskusniji Wilhelm (Vilhelm) zadržao je fabrike u Weidenu, koje je proširio preuzimanjem „Porzellanfabrik Krummennaab“ 1939. godine i „Porzellanfabrik Erbendorf” 1940. godine. Kao i mnoge druge fabrike, u toku Drugog svetskog rata fabrika Seltmann je izgubila najveći deo radne snage u ratnim naporima i bila je prisiljena da radi sa ograničenom količinom sirovina i da se bori sa drastično smanjenom potražnjom. Posle rata, najveći deo pogona fabrike služio je za smeštaj američkih trupa, i veći deo opreme je uništen dok su vojnici prilagođavali prostorije za smeštaj velikog broja ljudi i mnoštvo opreme. Iako je porodica Seltmann još uvek imala dovoljno sredstava da posle svega obnovi fabriku, to ne bi bilo izvodljivo bez pomoći preostalih lojalnih radnika, koji su pristali da rade bez plate i budu isplaćeni kada se fabrika oporavi. Oporavak fabrike išao je brzo, i 50-ih godina Wilhelm Seltmann je započeo je modernizaciju fabrike. 1957. godine postao je glavni akcionar “Königlich privilegierte Porzellanfabrik Tettau G.m.b.H.” Wilhelm Seltmann umro je 1967. godine i čitav posao ostavio u rukama porodice. Kao i njegov otac, i on je mrzeo pomisao na to da kompanijom upravlja upravni odbor i u svojoj oporuci naveo želju da se kompanija nikada ne pretvori u akcionarsko društvo i da uvek treba da ostane u porodičnom vlasništvu. Njegova želja je ispoštovana, i Seltmann grupa je i danas jedna od nekoliko preostalih velikih porodičnih preduzeća u Nemačkoj. Početkom 90-tih, kompanija se znatno proširila preuzimanjem četiri fabrike sa područja Thuringie (Turingija) poznate po proizvodnji umetničkog porcelana : `Aeltesten Volkstedter Porzellanmanufaktur` (osnovana 1762.), `Unterweißbacher Werkstätten für Porzellankunst` (osnovana 1882.) sa njenim odeljenjem za umetničko oblikovanje `Schwarzburger Werkstätten für Porzellankunst`, `Porzellanmanufaktur Scheibe Alsbach` (osnovana 1835.) i `Porzellanmanufaktur Plaue` (osnovana 1817.). Ove fabrike 2007. godine udružene su u »Gläsernen Porzellanmanufaktur« sa sedištem u Rudolstadtu (Rudolštat, Thuringen). Prodaju se bez držača za tanjire. (115/44-35/112-kp/1184)

K. KRIEGEL & Co. Prag - Dva duboka tanjira (1837-1854) Dimenzije Prečnik: 24,5 cm Visina: 3,5 cm Ukupna težina: 890 g Nekoliko većih pukotina na dnu jednog, i mnošvo sitnijih na dnu drugog tanjira, vidljivih i na naličju. Žig na dnu, podglazurno utisnuto: PRAG Fabrika „K Kriegel & Co.“ koristila je žig od 1837. godine, do, prema nekim autorima, 1854., a prema drugima do 1903. godine Fabriku, koja se smatra najstarijom češkom fabrikom keramike, i čiji su veoma kvalitetni i retki proizvodi među kolekcionarma poznati pod nazivom “Stari Prag”, osnovali su braća Karel i Václav Kunerla (Karel i Vaclav Kunerla), Josef Emanuel Hübel (Jozef Emanuel Hubel) i Josef Ignaz Lange (Jozef Ignac Lange). Ideja o osnivanju fabrike keramike postojala je još od 1791. godine, ali se izgradnja odužila zbog razumljivog straha stanovnika praške četvrti St. Peter od požara, jer su dimnjaci takvih fabrika visoko u vazduh izbacivali a vetar raznosio iskre, veoma opasne za tadašnje kuće sagrađene uglavnom od drveta. Konačno je fabrika počela sa radom 1795. godine, a krajem godine dobila je tzv. Privilegiju za područje Boemije i ostale k.u.k. države (kaiserliche und königliche, carske i kraljevske, dakle čitavu Austrougarsku monarhiju), uz obrazloženje da cilj fabrike nije samo bogaćenje njenih vlasnika, već i podrška osiromašenim ili neuspešnim fabrikantima i trgovcima, kao i njihovim udovicama i siročadi. Fabrika je mogla da isporučuje svoje proizvode na celoj teritorili carstva i da koristi u žigu grb sa dvoglavim carskim orlom. 1799. godine u upravi je braću Kunerla, koja su izašla iz posla, zamenio Grof Karl Clam-Martinitz (Karl Klam-Martinic) i fabrika je radila pod imenon „Hübel und Co.“ 1804. godine jedini vlasnik je postao grof Martinitz, koji je instalirao englesku mašinu za štampanje na keramici, prvu u nemačkom govornom području. 1810. godine prodao je kompaniju njenom prvobitnom vlasniku Josefu Emanuelu Hübelu. Nakon Hübelove smrti 1835. godine fabriku su zakupili Karl Ludwig Kriegel (Karl Ludvig Krigel) i Karl Wolf (Karl Volf). Pod nazivom „K. k. priv. Porzellan- u. Steingutfabrik von Kriegel & Co.“ (Carska i kraljevska privilegovana fabrika porcelana i keramike Kriegel & Co.) fabrika je počela sa proizvodnjom porcelana 1837. godine. Proizvodila je servise za ručavanje, kafu i čaj i ostali upotrebni porcelan. 1839. godine fabrika je imala zapažen nastup na II. Industrijskoj izložbi u Beču. Kada je 1841. godine zakup istekao, Kriegel ga nije obnovio već je umesto toga otklupio opremu fabrike i preselio je u nove prostorije. Zajedno sa novim partnerom, biznisenom Emanuelom Hofmannom (Emanuel Hofman) osnovao je kompaniju „K.Kriegel & Co.“ Budućnost fabrike u najvećoj meri je odredila Kriegelova odluka da 1845. godine angažuje tada 26-godišnjeg vajara Ernsta Poppa (Ernst Pop) kao glavnog dizajnera. Ernst Popp (1819-1883), sin nemačkog umetnika Avgusta Poppa (Avgust Pop), bio je student nemačkog vajara Ludwiga Schwanthallera (Ludvig Švantaler) na Minhenskoj Akademiji umetnosti. 1845. godine preselio se u Prag i zaposlio u fabrici „Kriegel & Co.“ 1851. godine postao je učitelj vajanja u „Tehničkoj školi za podršku češkoj industriji.” I pored toga što mu je maternji jezik bio nemački, toliko je savladao češki jezik da je sa učenicima komunicirao isključivo na njihovom maternjem jeziku. Među njegovim učenicima su mnogi kasnije poznati češki vajari i arhitekte, a među njima posebno mesto zauzima njegov sin Antonin Popp (Antonin Pop, 1850-1915), čije bronzane skulpture krase stubove mosta Svatopluka Čecha (ili samo Čechův most) u Pragu, na Vlatavi. Ernst Popp je najviše uspeha imao u oblastima malih skulptura i reljefa. Zajedno sa Schwanthallerom radio je na skulpturama za fasadu Mihenskog nacionalnog muzeja. Za fabriku „Kriegl & Co“ Popp je dizajnirao mnoge izvanedne figure, biste i druge predmete. Uglavnom zahvaljujući njegovom radu, praška fabrika porcelana je uspela da se probije do evropske elite, a figuralni porcelan postao jedna od najvažnijih proizvodnih linija fabrike. Unutar Austro-Ugarske monarhije, postala je dostojan konkurent tada već čuvenoj „K. k. priv. Porzellanmanufaktur Wien“ iz Augartena. Krajem XIX eka porcelan više nije bio tako popularan i proizvodnja je bila sve manje isplativa. 1894. godine pojavile su se ideje da fabriku treba likvidirati. Još jedan pokušaj održanja proizvodnje u Pragu bio je preseljenje proizvodnje u Prag-Radlice gde je kompanija „Kiovský i Trinks“ proizvodila porcelanske, keramičke i šamotne predmete. Kompanija je pokušala da obnovi proizvodnji program koji je zamro, ali bez mnogo uspeha. Posle tri godine, u kojima je fabrika je više puta prodavana i menjala vlasnike, konačno je zatvorena 1810. godine a zemljište i fabričke zgrade prodate su na licitaciji. Prodaju se bez držača za tanjire. (115/47-35/112-kp/1186)

Stanje kao na fotografijma ! 50cm x 70cm Originalan filmski plakat Stargate (Zvjezdana vrata ili Zvezdana kapija) je američki naučnofantastični film snimljen 1994. godine koga je režirao Roland Emmerich. Zaplet, temeljen na konceptu koga je Emmerich razvio sa svojim koscenaristom Deanom Devlinom, se odvija oko staroegipatskog artefakta za koga se ispostavi da predstavlja vanzemaljski uređaj za međuzvjezdano putovanje, odnosno eskpedicije koju je američko ratno zrakoplovstvo, koristeći isti uređaj, poslalo na udaljenu planetu. Iako sam film nije previše oduševio kritičare, doživio je solidan uspjeh na kino-blagajnama i s vremenom stekao kult-status. Najpoznatiji je, međutim, po tome što je kao njegov nastavak snimljena dugovječna TV-serija, te je tako postao temeljem popularne medijske franšize. Produkcija Stargate je nastao spajanjem dva različita filma koje su, nezavisno jedan od drugog, osmislili Roland Emmerich i Dean Devlin. Prvi je bio Emmerichov Necropol: City of the Dead, koji se trebao baviti vanzemaljskim svemirskim brodom pokopanim ispod Velike piramide u Gizi. Devlin je, pak, namjeravao snimiti ep o čovjeku koji postaje vođa porobljenih vanzemaljaca na dalekoj planeti, odnosno `Lawrence od Arabije u svemiru`. Emmerich i Devlin su na kraju odlučili oba motiva iskoristiti u jednom filmu. Emmerich i Devlin su pred snimanje osigurali budžet od $55 miliona dolara.[2] Pri tome je najveći dio išao na razvoj novih specijalnih efekata, pri čemu se posebna pažnja posvetila uređaju Zvjezdanih vrata, odnosno nastojanju da se na što uvjerljiviji način prikaže prolaženje glavnih junaka u prostornu crvotočinu. Za to je bio zadužen tim od 40 ljudi na čelu s Jeffom Kleiserom koji je razvio vlastiti softver za stvaranje i montažu slika na ekranu; također je razvijen komercijalni softver za CGI efekte koji je korišten u prikazivanju Zvjezdanih vrata, morfirajućih šljemova Ra i njegovih čuvara te za panoramu grada Nagade. Za snimanje eksterijera, odnosno pustinjskih scena na udaljenom planetu i u Egiptu su iskorištene lokacije oko Yume u Arizoni. Radi postizanja što boljeg ugođaja, snimanje na tim lokacijama je rađeno u tzv. čarobnom satu, odnosno u sumrak. Za piramide su korišteni digitalni efekti, isto kao i improvizirane lutke koje su `glumile` veliki broj egipatskih radnika. Dio materijala, prije svega scene Jacksonovog predavanja skeptičnim kolegama, su snimljene u Los Angelesu. U studijima u Long Beachu je, pak, napravljen izuzetno veliki set koji je glumio zrakoplovnu instalaciju, odnosno kontrolnu sobu iz koje se upravlja Zvjezdanim vratima. Među prvim snimljenim scenama su bile one koje prikazuju O`Neilla kao civila. Razlog je bio taj što je glumac Kurt Russell u njima nosio dugu kosu, koju je poslije ošišao radi scena u kojima njegov lik kao ponovno aktivirani oficir nosi kratku vojničku frizuru. Jaye Davidson je, pak, sve vrijeme snimanja nosio piercing na bradavicama, a koji je odbio skinuti. Emmerich je zbog toga odlučio vještim kadriranjem, odnosno korištenjem primitivne odjeće `sakriti` taj detalj u scenama kada njegov lik kao primitivnog mladića ugrabi vanzemaljsko stvorenje. Emmerich je prilikom snimanja angažirao egiptologa Stuarta Tysona Smitha kao stručnog savjetnika nastojeći egipatske hijeroglife i jezik korištene u filmu učiniti što vjerodostojnijim. Muzika Glavni članak: Stargate (soundtrack) Za autora muzike su Emmerich i Devlin angažirali mladog i nepoznatog britanskog kompozitora Davida Arnolda koji je prije toga radio samo na britanskom trileru Young Americans. U trenutku angažmana je Arnold radio u videoteci i, prema vlastitim riječima, bio je impresioniran kako s povjerenjem producenata, tako i sa scenarijem koji mu je ponuđen te čiji je soundtrack morao biti `što veći i što odvažniji`. [3] Nakon što je dobio posao, Arnold je nekoliko mjeseci proveo komponirajući u hotelskoj sobi, pri čemu je dodatno vrijeme dalo dugotrajno nadmetanje suparničkih holivudskih studija oko prikazivačkih prava. [4] Arnoldov soundtrack je izveo orkestar Sinfonia of London pod dirigentskom palicom Nicholasa Dodda.[5] Uvodna tema je kasnije korištena u uvodnoj špici TV-serije Stargate SG-1. Distribucija Stargate je svoju kino-premijeru imao na sjevernoameričkom tržištu 28. oktobra 1994. Tada je distribuiran pod cenzorskim rejtingom MPAA PG-13. Nekoliko mjeseci nakon toga je distribuiran u evropska u druga svjetska kina. Stargate je video-premijeru imao 1995. godine kada je izdan u obliku VHS video-kazete. 18. juna 1997. je izdano prvo DVD-izdanje, a 29. augusta 2006. je izdan na Blu-ray formatu. Komercijalni rezultati Stargate je za vrijeme originalne kino-distribucije zaradio 71,5 mil. US$ na američkom te 125 miliona US$ na svjetskom tržištu. U komercijalnom smislu je predstavljao neočekivani uspjeh za svoje producente, odnosno zaradio je više nego što su tadašnji pratioci holivudskih zbivanja predviđali. [6][7] To se prije svega odnosi na početni vikend u Sjevernoj Americi, kada je zarađeno 16,651.018 US$ što je godine 1994. predstavljalo rekord za kino-distribuciju u oktobru.[8] Mnogi upravo taj uspjeh tumače kao razlog što se Emmerich sredinom 1990-ih uspio etablirati u Hollywoodu, odnosno smatraju kako je upravo zahvaljujući Stargateu uspio pokrenuti još ambicioznije i spektakularnije projekte istog žanra kao što su Dan nezavisnosti i Godzilla. Directed by Roland Emmerich Written by Dean Devlin Roland Emmerich Produced by Joel B. Michaels Oliver Eberle Dean Devlin Starring Kurt Russell James Spader Jaye Davidson Viveca Lindfors Cinematography Karl Walter Lindenlaub Edited by Michael J. Duthie Derek Brechin Music by David Arnold Production companies Centropolis Film Productions Carolco Pictures Le Studio Canal+ Distributed by MGM/UA Distribution Co. (United States) AMLF (France) Release date October 28, 1994 Running time 121 minutes[1] Countries United States France[2][3] Language English[1] Budget $55 million[4] Box office $196.6 million Cast Kurt Russell as Colonel Jonathan J. `Jack` O`Neil, a career U.S. Air Force Special Operations officer, who suffers a period of suicidal depression after his son accidentally shoots and kills himself with O`Neil`s own pistol. When his commission is reactivated, he willingly enters the Stargate, fully aware that he will likely not survive to return to Earth.[7] James Spader as Dr. Daniel Jackson, an archaeologist and linguist whose theory that the pharaohs of the Fourth Dynasty did not build the Great Pyramid of Giza is not very widely accepted. Actor James Spader was intrigued by the script because he found it `awful`, but after meeting director Roland Emmerich got excited about it for he `realized that making this picture was going to be such an adventure that out of that would come an adventure on screen.`[8] Jaye Davidson as Ra, a powerful alien in human form. After voyaging across the universe, searching for a new host that could sustain his dying body, Ra took the form of a curious adolescent boy and enslaved the people of his planet (Earth). Using a Stargate, he transported people from Earth to another planet until the humans on Earth rebelled and buried their Stargate. Reluctant to continue acting after his debut in The Crying Game, Davidson was required to take the role after his request for $1 million in pay was accepted.[9] Stargate was the final major film for Davidson, who subsequently retired from acting. Kairon John plays the masked Ra and Dax Biagas plays the young Ra. Viveca Lindfors as Dr. Catherine Langford, the civilian leader of the Stargate project who was present when the Stargate was uncovered in Giza in 1928, where her father gave her the amulet depicting the Eye of Ra. Stargate was Lindfors` penultimate film.[7] Kelly Vint Castro portrays the young Catherine. Alexis Cruz as Skaara, the son of Kasuf and brother of Sha`uri. Skaara and his friends aid O`Neil and his men to fight Ra. Mili Avital as Sha`uri, the daughter of Kasuf. Kasuf offers Sha`uri to Daniel Jackson in marriage as a gift. Leon Rippy as Major General W. O. West, the commanding officer of the facility housing the Stargate device John Diehl as Lt. Colonel Charles Kawalsky, O`Neil`s second-in-command Carlos Lauchu as Anubis, the captain of Ra`s personal guard Djimon Hounsou as Horus, a personal guard of Ra Erick Avari as Kasuf, the local leader of the people living in a city near the Stargate, and the father of Sha`uri and Skaara French Stewart as Lt. Louis Ferretti, a member of O`Neil`s team Christopher John Fields as Lt. Freeman, a member of O`Neil`s team Derek Webster as Senior Airman Brown, a member of O`Neil`s team Jack Moore as Senior Airman Reilly, a member of O`Neil`s team Steve Giannelli as Lt. Porro, a member of O`Neil`s team Rae Allen as Dr. Barbara Shore, a researcher studying the Stargate Richard Kind as Dr. Gary Meyers, a researcher studying the Stargate

42. Mocan i jak led cip 50w Nije potreban DRAJVER - direktno na 220 v. Ušteda kupovine skupih drajvera Sve u JEDNOJ pločici (Led čip i drajver). Svaki led cip se pre slanja jos jednom testira tako da dobijate provereno ispravan led cip. Veoma jak led driver cip 50W Nove generacije, ima veoma dug radni vek. LED se greje i potreban joj je hladnjak (otprilike veličine kao za PC procesor). Ne spajati (F) ili (N) na hladnjak! Ne sme raditi vise od 3-4 sekunde bez hladnjaka a nije ni preporucena proba bez adekvatnog hladnjaka i termoprovodne paste. S` druge strane ako Led cip nema dobro hlađenje i pregrava se onda se vek diode znatno skraćuje. Svi Led ciovi su novi, nekorišćeni i isprobani pre slanja. Rupe na cipovima se podudaraju sa sa rupama cipova led reflektora koji koriste drajvere. Ovaj led cip je potrebno samo zasrafiti na mesto starog cipa i izbaciti ili zaobici drajver koji vise nije potreban. Ovaj cip od 50 wati daje realno svetlo koje daju obicne halogene sijalice od 00 wati. Tako da je sa ovim cipom ogromna usteda energije u odnosu na halogene sijalice. Specifikacija: Integrisan smart (pametan) drajver Integrisan CIP velike snage Boja - Toplo bela (6000 - 6500 k) Napon - 220 volti Ugao emitovanja svetla - 120 stepeni Boja - Toplo bela Dimenzije 4 x 6 cm Materijal - aluminijum Deo koji svetli 28x28mm Promer rupa za srafljenje 35x35mm *U ponudi jos imam: 1. Led cip 10 W nije potreban drajver ----------------- cena: 350din. 2. Led cip 20W nije potreban drajver ----------------- cena: 4000din. 3. Led cip 30W nije potreban drajver ------------------ cena: 450din. 4. Led cip 50W nije potreban drajver ------------------ cena: 500din. 5. Led cip 100W nije potreban drajver------------------cena: 800dim. 6. Termoprovodna pasta za hladjene GD900 3g ------ cena: 400din. *Robu šaljem kao preporučeno pismo u vazdusnoj koverti sa pracenjem, cime je postarina samo 200din. (na Vašu odgovornost) nakon uplate na moj racun ili Postexpressom kurirskom sluzbom (pouzećem) robu placate prilikom preuzimanja. Naravno moze i licno preuzimanje kome vise odgovara. *Molim za komunikaciju preko Kupindo poruka.

NAJDEBLJA pločica u oglasima 1,6 mm NEMA LEMLJENJA - žica se jednostavno ubode u konektor na pločici PAMETAN (smart )čip za ZAŠTITU OD PREGREJAVANJA (nova karakteristika koje nema na predhodnim generacijama ) NIJE potreban DRAJVER - direktno na 220 v Pločica 1,6 mm (bolje hlađenje čipa) UŠTEDA KUPOVINE SKUPIH DRAJVERA Sve u JEDNOJ pločici (Led čip i drajver) Nova inovantna tehnologija Izuzetan kvalitet 4-a (zadnja)generacija na 220 direktno (zaliveni drajveri specijalnom smesom) Najnovija tehnologija LED CHIP - ova Širok spektar upotrebe (kućno osvetljenje , reflektor . . . ) Realno svetlo oko 500 w (običnih halogenih sijalica) Ovi čipovi su poslednja generacija sa silikonskom zaštitom i debljim pločicama od 1,6 mm Rupe na čipovima odgovaraju rupama sa čipovima kojima treba drajver za led raflektore Mogu poslati orginalne slike(korak po korak) montiranja (zamene čipova)na orginalnim led reflektorima Mogu poslati slike prepravke (korak po korak)halogenih reflektora U ponudi imam led čipove za koje NE TREBA drajver (direktno idu na 220 v) 10 w 250 din (debljina pločice 1,0 mm) 30 w 300 din (debljina pločice 1,0 mm) 50 w 500 din (ova pločica je debela 1,5 mm što omogućava bolje hlađenje čipa) Rupe na čipovima se podudaraju sa rupama čipova led reflektora kojima treba drajver tako da je potrebno samo ga zašrafiti na mestu starog i izbaciti stari drajver koji više nije potreban Certifikat : RoHS, CE LED Chip marka : Epistar Izvor svetlosti: DOB Boja: Hladno bela Snaga: 50W Ulazni napon: 220V-265V Veličina: 75x40x1.6mm Materijal kućišta: Aluminijum Životni vek : > 50.000 sati Ugao svetla: 120 Mogućnost prigušivanja: Da (može raditi na prekidač potenciiometar - dimmer) Nova tehnologija DOB, Ima 6 funkcija za zaštite što je dovelo da chip ima dug životni vek. A1: MOV za zaštitu od prenapona> 4000V A2: 1000V most ispravljač A3: Konstantna struja i konstantna kontrola snage A4: NTC senzor za PCB zaštitom od pregrijavanja A5: regulacija napona za IC VDD protection A6: Upravljač IK, preko napona ima više trenutne kontrole

Prirodni kamen lapis lazuli dimenzija kamena 3425x5mm, dužina 32 mm Lapis Lazuli je kamen tamno plave boje sa zlatnim ili belim pegama. U drevnom Egiptu mrtvi su se sahranjivali sa nakitom od Lapis lazulija kako bi ih štitio u zagrobnom životu. Jedna stara bajka kaže da ako sanjate Lapis osoba koju volite će vam biti odana zauvek i nikad vam neće slomiti srce. Verovalo se da posedovanje Lapis lazulija donosi blagoslov bogova. Ukoliko vam treba pomoć u nalaženju životnog puta ili karjere, Lapis lazuli je pravi kamen za vas. On vas podstiče da dohvatite zvezde i vodi vas stazom koja je prava za vas. Lapis lazuli stimuliše prosvetljenje,pojačava natčulne sposobnosti, olakašava duhovno putovanje i podstiče ličnu i duhovnu moć. Ovaj kamen brzo otpušta stres donoseći duševni mir. Lapis lazuli je zaštitni kamen koji komunicira sa duhovima zaštitnicima. Ako imate neprijatelje ili ako vam neko šalje negativnu energiju, lapis je efikasno odbija i šalje nazad njenom izvoru. Ovaj kamen dovodi u harmoniju na fizičkom, mentalnom, emotivnom i duhovnom nivou. Često nalazimo sebe kako se borimo sa sobom. Naše srce nam kaže da radimo jedno a naš um drugo. Lapis lazuli pomaže da naše srce i um rade zajedno dozvoljavajući nam da pokažemo ono što želimo. U ravnoteži,harmonija dnosi duboku unutrašnju samospoznaju. Tako da je ovaj kamen idealan za one koji traže razumevanje duhovnog sveta ili razumevanje svrhe svog života. Lapis lazuli podstiče preuzimanje kontrole nad svojim životom. Podstiče samosvesnost i izražavanje svog stava bez kompromisa. Ovaj kamen donosi postojane kvalitete iskrenosti, saosećanja i ispravnosti ličnosti. Lapis lazuli je snažan pojačivač misli. Stimuliše vaše sposobnosti uma donoseći jasnoću i objektivnost. Lapis lazuli podstiče suočavanje sa istinom i prihvatanje onog čemu vas podučava. Pomaže izražavanju sopstvenog mišljenja i konflikt zamenjuje harmonijom. Podučava vrednost aktivnog slušanja. Lapis lazuli ojačava vrednosti u ljubavi i prijateljstvu i potpomaže izražavanje osećanja i emocija. Tako da ako želite da izgradite odanost i prijateljstvo, poklonite svom prijatelju lapis lazuli. Ovaj kamen će vas vezati zauvek. Ako još uvek niste član, možete se učlaniti ovde: http://www.limundo.com/ref/djindjuvica1

Jaje od lapis lazulija Lapis Lazuli je kamen tamno plave boje sa zlatnim ili belim pegama. U drevnom Egiptu mrtvi su se sahranjivali sa nakitom od Lapis lazulija kako bi ih štitio u zagrobnom životu. Jedna stara bajka kaže da ako sanjate Lapis osoba koju volite će vam biti odana zauvek i nikad vam neće slomiti srce. Verovalo se da posedovanje Lapis lazulija donosi blagoslov bogova. Ukoliko vam treba pomoć u nalaženju životnog puta ili karjere, Lapis lazuli je pravi kamen za vas. On vas podstiče da dohvatite zvezde i vodi vas stazom koja je prava za vas. Lapis lazuli stimuliše prosvetljenje,pojačava natčulne sposobnosti, olakašava duhovno putovanje i podstiče ličnu i duhovnu moć. Ovaj kamen brzo otpušta stres donoseći duševni mir. Lapis lazuli je zaštitni kamen koji komunicira sa duhovima zaštitnicima. Ako imate neprijatelje ili ako vam neko šalje negativnu energiju, lapis je efikasno odbija i šalje nazad njenom izvoru. Ovaj kamen dovodi u harmoniju na fizičkom, mentalnom, emotivnom i duhovnom nivou. Često nalazimo sebe kako se borimo sa sobom. Naše srce nam kaže da radimo jedno a naš um drugo. Lapis lazuli pomaže da naše srce i um rade zajedno dozvoljavajući nam da pokažemo ono što želimo. U ravnoteži,harmonija dnosi duboku unutrašnju samospoznaju. Tako da je ovaj kamen idealan za one koji traže razumevanje duhovnog sveta ili razumevanje svrhe svog života. Lapis lazuli podstiče preuzimanje kontrole nad svojim životom. Podstiče samosvesnost i izražavanje svog stava bez kompromisa. Ovaj kamen donosi postojane kvalitete iskrenosti, saosećanja i ispravnosti ličnosti. Lapis lazuli je snažan pojačivač misli. Stimuliše vaše sposobnosti uma donoseći jasnoću i objektivnost. Lapis lazuli podstiče suočavanje sa istinom i prihvatanje onog čemu vas podučava. Pomaže izražavanju sopstvenog mišljenja i konflikt zamenjuje harmonijom. Podučava vrednost aktivnog slušanja. Lapis lazuli ojačava vrednosti u ljubavi i prijateljstvu i potpomaže izražavanje osećanja i emocija. Tako da ako želite da izgradite odanost i prijateljstvo, poklonite svom prijatelju lapis lazuli. Ovaj kamen će vas vezati zauvek. Ako još uvek niste član, možete se učlaniti ovde: http://www.limundo.com/ref/zorica.randjelovic

Sifra:226 Mocan i jak led cip 60w Nije potreban DRAJVER - direktno na 220 v. Ušteda kupovine skupih drajvera Sve u JEDNOJ pločici (Led čip i drajver). Svaki led cip se pre slanja jos jednom testira tako da dobijate provereno ispravan led cip. Veoma jak led driver cip 60W Nove generacije, ima veoma dug radni vek. LED se greje i potreban joj je hladnjak (otprilike veličine kao za PC procesor). Ne spajati (F) ili (N) na hladnjak! Ne sme raditi vise od 3-4 sekunde bez hladnjaka a nije ni preporucena proba bez adekvatnog hladnjaka i termoprovodne paste. S` druge strane ako Led cip nema dobro hlađenje i pregrava se onda se vek diode znatno skraćuje. Svi Led ciovi su novi, nekorišćeni i isprobani pre slanja. Rupe na cipovima se podudaraju sa sa rupama cipova led reflektora koji koriste drajvere. Ovaj led cip je potrebno samo zasrafiti na mesto starog cipa i izbaciti ili zaobici drajver koji vise nije potreban. Ovaj cip od 60 wati daje realno svetlo koje daju obicne halogene sijalice od 600 wati. Tako da je sa ovim cipom ogromna usteda energije u odnosu na halogene sijalice. Specifikacija: Integrisan smart (pametan) drajver Integrisan CIP velike snage Boja - Hladno bela (3000-3500k) Napon - 220 volti Ugao emitovanja svetla - 120 stepeni Boja - Hladno Bela Dimenzije 4 x 6 cm Materijal - aluminijum Deo koji svetli 28x28mm Promer rupa za srafljenje 35x35mm *U ponudi jos imam: 1. Led cip 10 W nije potreban drajver ----------------- cena: 350din. 2. Led cip 20W nije potreban drajver ----------------- cena: 4000din. 3. Led cip 30W nije potreban drajver ------------------ cena: 450din. 4. Led cip 50W nije potreban drajver ------------------ cena: 500din. 5. Led cip 60W nije potreban drajver-------------------cena:550din. 6. Led cip 100W nije potreban drajver------------------cena: 800dim. 7. Termoprovodna pasta za hladjene GD900 3g -----------cena: 400din. *Robu šaljem kao preporučeno pismo u vazdusnoj koverti sa pracenjem, cime je postarina samo 200din. (na Vašu odgovornost) nakon uplate na moj racun ili Postexpressom kurirskom sluzbom (pouzećem) robu placate prilikom preuzimanja. Naravno moze i licno preuzimanje kome vise odgovara. *Molim za komunikaciju preko Kupindo poruka.

Ucs & Amblin 1990s Vintage UCS Amblin Flintstones Fred Flintstone Dinosaur 170BA Mehanizam radi Visina oko 7cm , sirina oko 11cm Porodica Kremenko (engl. The Flintstones) poznata i kao Kremenkovi ali i Kamenkovi, je američka animirana televizijska serija u proizvodnji Hana i Barbera produkcije. Kremenkovi su prva animirana serija namenjena odraslima koja se emitovala u udarnjim večernjim terminima. Koncept serije se pokazao kao izuzetno popularan i ubrzo su stvoreni i Džetsonovi (engl. The Jetsons). Porodica Kremenko je jedna od najuspešnijih animiranih televizijskih serija svih vremena. Serija iz 1950ih The Honeymooners je bila inspiracija kreatorima Kremenkovih za stvaranje njihovih crtanih junaka. Kremenkovi su premijerno prikazivani u udarnim terminima na američkoj TV-mreži ABC počevšio od 1960. pa sve do 1966. kada je serijal prekinut posle šest sezona. Kremenkovi su u tadašnjoj SFR Jugoslaviji premijerno emitovani na TV Zagreb, počev od 1968, sinhronizovani na hrvatski jezik. U pitanju je prvi crtani film sinhronizovan na hrvatski i ujedno prvi crtani sinhronizovan u bivšoj Jugoslaviji. Serija je sinhronizovana na srpski jezik premijerno emitovana na televiziji Novi Sad. Nakon raspada Jugoslavije, u Srbiji je serija emitovana na televiziji BK. Poslednji put serija je emitovana na B92 televiziji od 2011. godine, sa novom sinhronizacijom koju je radila sama televizija. The Flintstones is an American animated sitcom produced by Hanna-Barbera Productions. The series takes place in a romanticized Stone Age setting and follows the activities of the titular family, the Flintstones, and their next-door neighbors, the Rubbles (who are also their best friends). It was originally broadcast on ABC from September 30, 1960 to April 1, 1966, and was the first animated series to hold a prime time slot on television.[5] The continuing popularity of The Flintstones rests heavily on its juxtaposition of modern everyday concerns in the Stone Age setting.[6][7] The Flintstones was the most financially successful and longest-running network animated television series for three decades, until The Simpsons, which debuted in late 1989, outlasted it.[8] In 2013, TV Guide ranked The Flintstones the second-greatest TV cartoon of all time (after The Simpsons).[9]

DRVO NOVCA - KRASULA SADNICE Krasulu gajite na svetlom mestu, može i na direktnom suncu. Krasula će odlično napredovati i u sobi na veoma svetloj poziciji npr. na prozoru. Ne prija joj zagrejan vazduh, a naročito radijatori i centralno grejanje. Ne prija joj ni tamna pozicija u sobi. Biljka tada neće napredovati vać samo životariti. Za zemljušte koristite kombinaciju zemlje za sobne vrste uz dodatak peska zbog bolje drenaže i cirkulacije vazduha oko korena. Možete da koristite i supstrat za kaktuse. Saksije treba da imaju i rupe na dnu da se ne bi zadržavala voda od koje koren može da propadne. Krasula se presadjuje svake tri godine a posle deset godina svake pete (da, krasula je vrlo dugovečna biljka). Ovo je najbolje obaviti u proleće pre nego što sadnice izbacite u dvorište. Sukulenti generalno ne vole previše vlage. Drvo nivca zalivajte umereno. Natopljena zemlja i koren koji je stalno vlažan uzrokovaće trulež i oštećenje korena. Uzdržanost pri zalivanju je najvažnija zimi pri manjku svetla. Prihranjujte krasulu jednom mesečno prihranom za sukulente i to na proleće i leto do septembra. Leto je najbolje da provede na otvorenom na terasi. Pre prvih mrazeva biljku unesite u zatvorenu prostoriju. Krasula traži redovno orezivanje i oblikovanje. Oštrim nožem ili makazama odsečete deo grane tačno iznad lista kako bi se na tom mestu pojavili novi listovi. Odsečenu granu iskoristite za razmnožavanje. Razmnožavanje je jednostavno. Odrežite krajeve izdanaka i zabodite u supstrat. Posle kratkog vremena pelcer pušta koren i imate novu mladu biljku.To možete raditi čitave godine, na svetlom položaju uz umereno zalivanje. Da bi ste bili potpuno sigurni da se biljka zakorenila nemojte je dirati mesec dana, mada će se gotovo sigurno žilice pojaviti već pisle desetak dana. Onda blago neku alatku podvucite ispod pelcera do dna čaše (da ne oštetite koren) i povucite na gore. Cvetaju samo starije biljke, obično krajem zime. Cvetovi podsećaju na male zvezde, bele ili roze i slatkastog su mirisa. Na prodaju sadnice 20-30 cm. Šaljemo bez saksije da bi se izbegla nepotrebna težina paketa i rizik od loma , sa dovoljno zemlje i vlage, zaštićeno i fiksirano za bezbedan transport. Cena po biljci 500 dinara

LED REFLEKTOR SA 4 BOJE - RGB LED REFLEKTOR 10W Ovaj reflektor se prodaje kao neispravan. Neispravnost se ogleda u tome da nece svaki put da se ukljuci preko daljinca. Vise puta sam ga testirao po 15 minuta. Kada resi da radi onda se ukljucuje svaki put bez greske. Kada resi da ne radi onda nece da se ukljuci ni jedan jedini put. Nije otvaran niti je pokusana opravka. Zbog ove greske od mene realno niza cena a uredjaj je takav kakav je. Reklamacije i garancije nema. Da bi proradio potrebno je da se `resetuje` (dovoljno je da se isljuci iz struje i ponovo ukljuci u istu). Primecujete da zbog mogucnosti `resetovanja` ova neispravnost reflektora i nije nesto strasno. Ostalo radi. Kome ne smeta moze da dobije interesantan reflektor za cenu manju od realne. Da je reflektor ispravan opis bi bio kao u donjem tekstu. Ovaj reflektor daje cetiri boje- plavu, crvenu, zelenu i belu. Uz njega ide i daljinski pomocu kojeg upravljate reflektorom tako da ga mozete montirati van svacijeg domasaja. Uz pomoc daljinskog upravljaca mozete birati u kom modu ce raditi reflektor jer poseduje razne efekte. Mozete odabrati da svetli samo jedna boja od mogucih cetiri. Mozete zadati komandu da sveli ciklicno menjajuci boje. Postoje i neki drugi efekti koje nisam detaljnije pregledao. Izdvojio sam samo najupecatljivije. Ovaj reflektor je metalne konstrukcije sa metalnim drzacem za pricvrscivanje. Uz reflektor ide i fabricki kabl duzine oko 1 metar i 60 centimetara. Gabaritne dimenzije su oko 115 mm x 85 mm gledano sa predne strane dok je dubina oko 75 mm (mereno bez nosaca). Predvidjen je za spoljnu montazu i po stepenu IP zastite (IP 65) bi se reklo da je vodootporan. Ipak na vasem mestu bih ga stavio pod nadstresnicu. Mozete ga koristiti i unutra jer ima svetlosne efekte (razne proslave i sl). Led osvetljenje se odlikuje manjom potrosnjom struje pa tako i ovaj reflektor. Pofabrickim podacima reflektor radi od 90-240V. Ja sam ga probao na 220V. Dakle ispravan je osim navedene neispravnosti. Na fotografijama mozete pogledati detalje. Ako Vam nesto nije jasno ili smatrate da nisam napisao pitajte i ja cu Vam odgovoriti. SLANJE-ISPORUKA-DOSTAVA -Saljemo navedenom kurirskom sluzbom. -Placanje kupljenog predmeta je moguce samo na navedene nacine. -Postanske troskove placa kupac prema tarifi odabrane poste. -Licno preuzimanje je iskljucivo na mojoj adresi. -Ostale varijante slanja i placanja mi za sada ne odgovaraju.

192. Veoma jak led cip 60W. Nove generacije, ima veoma dug radni vek. Nije potreban DRAJVER - direktno na 220 V. Ušteda kupovine skupih drajvera. Sve u JEDNOJ plocici (Led cip i drajver). Svaki led cip se pre slanja jos jednom testira tako da dobijate provereno ispravan led cip. LED se greje i potreban joj je hladnjak (otprilike velicine kao za PC procesor). Ne spajati (F) ili (N) na hladnjak! Ne sme raditi vise od 3-4 sekunde bez hladnjaka a nije ni preporucena proba bez adekvatnog hladnjaka i termoprovodne paste. S` druge strane ako Led cip nema dobro hladenje i pregrava se onda se vek diode znatno skracuje. Svi Led cipovi su novi nekorišceni i isprobani pre slanja. Rupe na cipovima se podudaraju sa sa rupama cipova led reflektora koji koriste drajvere. Ovaj led cip je potrebno samo zasrafiti na mesto starog cipa i izbaciti ili zaobici drajver koji vise nije potreban. Ovaj cip od 60 wati daje realno svetlo koje daju obicne halogene sijalice od 600 wati. Tako da je sa ovim cipom ogromna usteda energije u odnosu na halogene sijalice. Specifikacija: Integrisan smart (pametan) drajver Integrisan CIP velike snage Napon - 220 volti Ugao emitovanja svetla - 120 stepeni Boja - Topla bela Dimenzije 4 x 6 cm Materijal - aluminijum Deo koji svetli 28x28mm Promer rupa za montazu 35x35mm *U ponudi jos imam: 1. Led cip 10 W nije potreban drajver ----------------- cena: 300din. 2. Led cip 20W nije potreban drajver ------------------ cena: 350din. 3. Led cip 30W nije potreban drajver ------------------ cena: 400din. 4. Led cip 50W nije potreban drajver ------------------ cena: 450din. 5. Led cip 60W nije potreban drajver ------------------ cena: 480din. 6. Led cip 100W nije potreban drajver------------------ cena: 900dim. 7. Led cip 20W nije potreban drajver. Za uzgoj i rast biljaka u zatvorenom prostoru---cena: 550din. 8. Led cip 50W nije potreban drajver. Za uzgoj i rast biljaka u zatvorenom prostoru---cena: 650din. 9. Led cip 60W nije potreban drajver. Za uzgoj i rast biljaka u zatvorenom prostoru---cena: 700din. 10. Termoprovodna pasta za hladjene GD900 3g ------------cena: 400din. *Robu šaljem kao preporuceno pismo u vazdusnoj koverti sa pracenjem, cime je postarina samo 200din. (na Vašu odgovornost) nakon uplate na moj racun ili Postexpressom kurirskom sluzbom (pouzecem) robu placate prilikom preuzimanja. Naravno moze i licno preuzimanje kome vise odgovara. *Komunikacija-kupovina preko Kupindo sajta.

Stanje kao na fotogrfijama. 49cm x 69cm Krvavo jednostavno (eng. Blood Simple) je kriminalistički film i redateljski prvijenac braće Coen iz 1984., te također prvi dugometražni film snimatelja Barryja Sonnenfelda. Glavne uloge tumače John Getz, Frances McDormand i Dan Hedaya. Naslov potječe iz romana Crvena žetva Dashiella Hammetta, u kojem je `krvavo jednostavno` opis stanja uma ljudi nakon produženog zbivanja u nasilnim situacijama. U američkim kinima, Krvavo jednostavno je zaradio 2.2 milijuna $, a ponovno izdanje 2000. još dodatnih 1.7 milijuna $, čime je bio tek 138. najkomercijalniji film 1985. godine.[1] Ipak, film je pobrao velike pohvale kritičara te osigurao braći Coen daljnju slavu. 2001. pojavila se redateljska verzija koja je tri do četiri minute kraća od prvotne. Američki filmski institut je film stavio na 98. mjesto na listi 100 godina...100 uzbuđenja. John Getz - Ray Frances McDormand - Abby Dan Hedaya - Marty M. Emmet Walsh - Detektiv Loren Visser Samm-Art Williams - Meurice Produkcija Nakon što je Joel Coen završio filmski akademiju NYU u New Yorku, počeo je raditi kao pomoćnik montažera u niskobudžetnim filmovima nasilja. Sa bratom Ethanom, koji je tada radio kao daktilograf, je naspisao scenarij za film noir Krvavo jednostavno 1982., ali nisu imali nikakvu reputaciju kojom bi privukli filmske producente radi financiranja. Tu im je pomogao prijatelj Sam Raimi koji im je podijelio svoje iskustvo kako je uspio financirati svoj horor film Zla smrt, tzv. `ograničenim partnerstvom`: sam je napravio foršpan, gotovo cijelu verziju filma, ali na Super 8, te je potom prikazivao film ljudima u njihovim kućama kako bi našao investitore.[3] Braća Coen su ga poslušala te prvo snimila dvominutni foršpan na 35 mm u stilu eksploatacijskih filmova koji je `naglašavao akciju, krv i odvažnost`, no nije imao glumce. Potom su taj foršpan godinu dana vozili okolo i prikazivali ljudima u njihovim dnevnim boravcima kako bi ih privukli da im daju novac za snimanje filma. Na kraju su privukli 65 investitora - doktora, odvjetnika, zubara - od kojih je 60-70 % bilo iz Minneapolisa. Svaki je u prosjeku dao pet do deset tisuća dolara, te su nakon godinu i pol uspijeli prikupiti otprilike 750,000 $. [4] Obitelj braće Coen je također uložila 15 tisuća $. Time su si mogli osigurati potpuno kreativnu slobodu. Nakon što su skupili novac, pozvali su kolegu Marka Silvermana sa NYU koji je imao malo iskustva sa niskobudžetnim filmovima te je stoga postao vođa snimanja i organizirao set. Snimanje je trajalo osam tjedana, od listopada do studenog 1983., u Teksasu.[5] Joel Coen se odlučio na dugu pretprodukciju, crtao je storyboard kako bi se iscprno pripremio za snimanje svake scene. Silverman je unajmio Sonnenfelda kojem je to bio prvi posao snimatelja na dugometražnom filmu. Joel Coen priznaje da je gotovo cijeloj ekipi to bilo prvo iskustvo u igranom filmu a da se on sam također po prvi put našao na nekom filmskom setu.[5] Prvi glumac koji je prihvatio ulogu u Krvavo jedostavno bio je M. Emmet Walsh. Braća Coen su napisala ulogu detektiva Vissera s njim na umu nakon što su ga vidjela u filmu Provalnik na slobodi. Njihov agent za audiciju je Walshu poslao scenarij i braća Coen su bila ugodno iznenađena da je pristao glumiti u filmu. On je jedini dobio ulogu bez audicije, dok su ostali glumci pronađeni u New Yorku. Braći Coen se svidjela Holly Hunter, ali je ona bila zauzeta radom na predstavi, pa je glavnu žensku ulogu dobila njena cimerica u Bronxu, Frances McDormand.[5] Tijekom prvog dana snimanja, Joel Coen je bio iznenađen i prestrašen brojem kamiona na setu dok je Sonnenfeld bio toliko nervozan da je jednom povraćao. I McDormand je bila nervozna. Sonnenfeld je koristio vrlo ušpicano svjetlo, brzi film i niske razine osvjetljenja. Nakon završetka snimanja, snimljeni materijal su prebacili u New York radi montaže. Sve scene sa Walshom u sobi za razvijanje fotografija snimljene su u stanu braće Coen u New Yorku a neki eksterijeri u Sonnenfeldovom dvorištu. Tijekom snimanja, produkcija je braći Coen plaćala smještaj i 15 $ dnevnice od koje su živjeli.[6] Premijera Nakon što je film završen početkom 1984., autori su krenuli tražiti distributera. Odnijeli su film u Los Angeles i pokazali ga velikim studijima. Svi su odbili izuzev Oriona koji je prihvatio distribuciju, ali uz uvjet da ne bi ništa platio unaprijed, što je investitorima bilo neprihvatljivo. Joel Coen napominje da se dogovorio sa agentom za prodaju prava u inozemstvu kako bi se napokon film počeo prikazivati negdje, no to je bio riskantan potez jer to ubija zanimanje domaćih distributera. Crown International Pictures je pokazao zanimanje za distribuciju jedino pod uvjetom da se ubaci kakve golotinje u film. Nitko nije htio film sve dok nije primljen na New York Film Festival i dok nije prikazan u Torontu gdje je dobio dobre recenzije. Tamo ga je vidio i Ben Barenholtz, partner tvrtke Circle Films, koji je prihvatio distribuirati film po kinima.[7] Nakon toga, film je ubirao pohvale kritike. Soundtrack Original Motion Picture Soundtrack: Raising Arizona and Blood Simple — Carter Burwell Žanr filmska glazba Trajanje 39:26 Izdavač Varèse Sarabande Recenzije 4 stars.svg [8] Carter Burwell — kronologija Original Motion Picture Soundtrack: Raising Arizona and Blood Simple 1987. Millerovo raskrižje 1991. Glazbu za Krvavo jednostavno napisao je Carter Burwell kojemu je to bila prva suradnja s braćom Coen. Kasnije je napisao glazbu za gotovo sve njihove filmove. Glazba je spoj solo glasovira i elektroničkih zvukova ambijenta. Jedna pjesma, `Monkey Chant`, se temelji na `Kecaku`, plesu na otoku Baliju. Izbor Burwellove glazbe objavljen je na albumu 1987. zajedno sa izborom glazbe sljedećeg filma braće Coen, Arizona Junior. Režija Joel Coen Producent Ethan Coen Joel Coen Scenario Joel i Ethan Coen Uloge John Getz Frances McDormand Dan Hedaya M. Emmet Walsh Muzika Carter Burwell Fotografija Barry Sonnenfeld Montaža Roderick Jaynes Don Wiegmann Distribucija Circle Films (1985.) USA Films (2000.) Datum(i) premijere 1984. Trajanje 99 min. 96 min. (redateljeva verzija) Zemlja Sjedinjene Američke Države Jezik engleski Budžet $1,500,000 Originalan filmski plakat Avala Film

EPIAG / Schneider & Co - Posuda za sos (1920-1945) Dimenzije posude: Visina: 9 cm Dužina: 21 cm Širina: 8 cm Dimenzije tanjira: Dužina: 22 cm Širina: 12,5 cm Visina: 1,5 cm Težina (ukupna): 570 g Prvi žig na dnu: Epiag (iznad ruke u oklopu s mačem) Czechoslovakia Fabrika „Springer & Co” koristila je žig od 1920. do 1945. godine. OEPIAG/EPIAG ne označava jednu fabriku, već asocijaciju fabrika porcelana. Formirala ju je austrijska vlada 1918. godine, pod nazivom OEPIAG (skraćeno od Österreichische Porzellan Industrie AG). Već 1920. godine, posle formiranja nove države, Čehoslovačke, ime je promenjeno u EPIAG (skraćeno od Erste Böhemische Porzellan Industrie AG). U osnivanju su učestvovale četiri fabrike, a do 1939. godine pridružilo se još šest. Svaka fabrika je nezavisno vodila svoju poslovnu politiku, ali su zajedno radile na promociji porcelana iz područja Boemije. Tako je i svaka fabrika koristila svoje žigove, najčešće uz dodatak “Epiag”. 1945. godine EPIAG kompanije su nacionalizovane i uključene u koncern “Starorolský Porcelán”, koji je 1956. godine promenio ime u “Karlovarský Porcelán”, a zatim u “Thun Karlovarský Porcelán AS Závod Loket”. 1815. godine braća Rudolf K. i Eugen K. Haidinger osnovali su fabriku porcelana u mestu Loket (tada Elbogen, Bohemia, Austria) kao ogranak njihove fabrike u Beču. 1828. godine poslu se priključio i treći brat, Karl. 1873. godine, posle smrti braće Haidinger, posao je prodat kompaniji „Springer & Oppenheimer“. Ime je promenjeno u „Springer & Co“ kada je 1885. godine Oppenheimer napustio posao. 1918. godine fabrike je među prvim osnivačima OEPIAG / EPIAG, asocijacije proizvođača porcelana iz područja Boemije. 1945. godine, zajedno sa ostalim EPIAG fabrikama, nacionalizovana je i uključena u koncern “Starorolský Porcelán”, koji je 1956. godine promenio ime u “Karlovarský Porcelán”, a zatim u “Thun Karlovarský Porcelán AS Závod Loket”. Drugi žig na dnu: RASPER & SÖHNE WIEN,I Graben 15 (u okviru kruga) 28 (unutar kruga) Kompanija su osnovali u Beču, navodno 1832. godine, braća Haidinger, kako bi izvozili porcelan iz svoje fabrike u Elbogenu u Češkoj. 1864. godine lokal se vodio kao vlasništvo Carla Heinla. Do 1876. godine i dalje je u vlasništvu Carla Heinla, ali sa Wilhelmom Rasperom kao generalnim direktorom. 1888. godine Rasper je postao suvlasnik i firma je dobila naziv „Heinl & Rasper“. Između 1912. i 1920. kompanija se preselila u ulicu Graben 15. 1923. godine ime je promenjeno u „Rasper & Söhne“, a vlasnici su bili Wilhelm sen. i njegova dva sina: Wilhelm jun. i Robert. 2007. godine prodavnica je preseljena u neposrednu blizinu stare adrese u Graben 15, ali je već 2009. zatvorena i kompanija „Rasper & Söhne“ je prestala s radom. Prodaje se bez držača za tanjir. (95/22-14/47)

ČESKÝ PORCELÁN, Dubi -Dva dezertna tanjira Zwibelmuster Dimenzije Prečnik: 18,5 cm Visina: 2 cm Ukupna težina: 510 g Po nekoliko sitnih, jedva vidljivih tragova pribora na dnu. Žig na dnu: (Inicijal) D (za Dubi, ispod troroge krune) CZECHOSLOVAKIA ORIGINAL ZWIEBELMUSTER (u elipsi, iznad zvezde) „Český porcelán akciová společnost Dubí“ koristila je ovakav žig u različitim varijantama verovatno od 1960 do raspada Čehoslovačke 1993. godine, kada je naziv „Czechoslovakia“ u žigu zamenjen sa „Bohemia“. 1864. godine industrijalac Anton Tschinkel (Anton Činkel) izgradio je u tada nemačkom gradu Eichwald (češki: Dubi) fabriku za proizvodnju majloke, a posle deset godina uveo je i proizvodnju porcelana. Iako je Tschinkel bio jedan od najbogatijih industrijalaca u ovoj oblasti, nije odoleo razornoj ekonomskoj krizi i bankrotirao je u januaru 1885. godine. Fabriku je prodao kompaniji O.C. Teuchert (Tajhert) iz obližnjeg Meißena (Majsen). U kupljenoj fabrici, koja je sada postala podružnica čuvene nemačke fabrike, proizvodili su se predmeti sa dekorom Zwiebelmuster (Plavi luk), po kojoj je fabrika u Meißenu već bila svetski poznata, i nosili su njen žig. Posle 11 godina, zbog carinskih poteškoća pošto je Dubi potpao pod Austrougarsku, fabrika je prodata Bernardu Blochu (Bernard Bloh), i dalje je proizvodila pod imenom „Eichwelder Porzellan – und Ofen – Fabrik Bloch & Co. Böhmen“ sve do 1938. godine, kada je prešla pod upravu nemačkog Reicha. 1942. godine ju je Bloch ponovo otkupio, i radila je pod imenom „Porzellan Fabrik Dr. Wider Eichwald“. Odmah posle rata, 1945. godine upravu je preuzela češka država, sve dok nije nacionalizovana 1948. godine pod upravom češkog predratnog stručnjaka Josefa Šimeka. Od tog perioda sve do 1991. godine fabrika je uključivana u različite grupacije, što je u socijalističkim zemljama bilo uobičajeno, s centrom u Teplicama, zatim Duhcovu, a od 1958. godine u Karlsbadu (Karlovy Vary). Od 1956. godine proizvodi ove fabrike sa dekorom „Plavi luk“ imaju zaštitni znak „Zwiebelmuster“. Posle privatizacije 1991. godine fabrika je postala nezavisna, pod imenom „Český porcelán akciová společnost Dubí“ (Češki porcelan, Akcionarsko društvo Dubi). 2009. godine spojila se sa kompanijom „Royal Dux“ iz Duhcova, čuvenim proizvođačem figurativnog i dekorativnog porcelana. Kompanija „Český porcelán“ otkupila je obližnju bivšu fabriku keramike „Riedel“ i potpuno rekonstruisala u studio za studente Fakulteta umetnosti i dizajna Univerziteta „Jan Evangelista Purkyně“ iz mesta Ústí nad Labem. Od tada, kompanija usko sarađuje s fakultetom u dizajniranju svojih modela i dekora. Kompanija „Český porcelán“ dobitnik je češke nagrade „Rodinné stříbro“ (Porodično srebro), a osam uzastopnih godina je među 100 najboljih kompanija u Češkoj. Zapošljava 270 -300 kvalifikovanih radnika. (123/21-46/151-KP/1441)

RAZGLEDNICA PERASTA SA GOSPOM OD ŠKRPJELA Edicija: Perast Deo grada: Pogled na otoke: Sv. Đorđe (Juraj) i Gospa od Škrpjela Materijal izrade: karton Boja: Crno-bela Država nastanka: Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca Država reprinta: SFRJ Grad nastanka: Perast Godina nastanka: Verovatno između 1910-1930. Godina reprinta: 1950 - 1960. Autorska radionica: Fotografska radnja: Č.Kušević Dimenzija: Visina: 9 cm, Širina: 14 cm 9,4 x 14,7 cm. Opis: Razglednica na kartonu, standardiziranog formata poštanske dopisnice. Fotografija reprodukovana štamparskom tehnikom. . • Razglednica je štampana po fotografiji Č.Kušević. Tehnika izrade: print Detaljno stanje: Odlično Napomena:Razglednica nije putovala. Opis: Na poleđini štampano: snimio Č..Kušević. Opis: Perast je gradić koji je doslovno prerastao u stene u podnožju brda Sveti Ilija (873 m), nasuprot tesnacu Verige u Boki kotorskoj, na 12 km od Kotora, u pravcu Risna. Ime je dobio po ilirskom plemenu Zapravo, Perast ima samo jednu dugačku ulicu koja se pruža uz more. Od nje u visinu polaze stepeništa koja vode u više delove do razbacanih kućica. Prelepe kamene porodične kuće svojim šarmom privlače poglede. Iako malen, sa samo 350 stanovnika, u njemu su svoje mesto našle čak 18 crkava i 19 palata. Simbol grada, svakako, je crkva Svetog Nikole sa svojim impresivnim zvonikom visokim 55 metara koji se ponosno izdiže iznad građevina. Na žalost, zbog nedostatka novca nikada nije završena. Istorija: Praistorijski ostaci pronađeni u pećini Špila iznad Perasta svedoče o veoma ranom naseljavanju ove oblasti. Glavna prirodna atrakcija grada su dva mala otoka: Sveti Juraj i Gospa od Škrpjela. Tamo se može doći samo brodom. Ostrvo ispred Perasta, Gospa od Škrpjela, je veštačko ostrvo napravljeno krajem 15. veka gde su, barem po predanju, braća Moršići na hridi u Risanskom zalivu, pronašli sliku Gospe, pa su Peraštani 1452. godine sagradili pravoslavni hram Bogorodici. Oko hridi je nabacano kamenje i podignuta je mala kapela. Potom su vekovima nasipali kamenje, potapali oronule barke i turske brodove, tako da se vremenom površina ostrva sve više širila... oko tri hiljade kvadratnih metara i na njemu se nalazi crkva Gospe od Škrpjela. Današnja crkva Gospe od Škrpjela, po kojoj je ostrvo dobilo ime, izgrađena je 1630. od strane Venecijanaca i jedan je od najbitnijih istorijsko kulturnih spomenika Boka Kotorske. Vlasima sopstvene kose je 25 godina Jacinita Kunić vezla goblen, čekajući svog muža pomorca. Goblen se danas nalazi u crkvi Gospe od Škrpjela, svedočeći o strpljenju, čežnji i posvećenosti. Prema nekim legendama, ova Peraštanka je toliko radila na goblenu, da je na kraju oslepela. Nije poznato ni da li se njen suprug vratio s puta, posle tih 25 godina.