Breleške Petar Lazić Beograd: Službeni glasnik, 2009. Tvrdi povez, format: 12x21,5 cm, 172 strana, ilustrovano, latinica. Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Nema tragova koriscenja! Petar Lazić je rođen 1960. godine u Kosjeriću. Živi i radi u Beogradu. Lazićiva dela su prevodena na tridesetak jezika i zastupljena u više od stotinu antologija, enciklopedija i zbornika. Pubilicistički tekstovi, eseji, proza, poezija i aforizmi objavljivani su u stotinak listova i časopisa u Srbiji i svetu. U štampi objavljuje od 1979. godine, na radiju je od 1982. (studentski program Index 202). Tekstove za Indeksovo radio pozorište počeo je da piše 1983. godine. Od 1984. do ukidanja 1996. bio je autor tekstova, reditelj i „doživotni” urednik Indeksovog radio pozorišta. Uređivao je satiričnu rubriku „Duga iza oblaka” u magazinu Duga (1987. – 1989.) Bio je urednik u izdavačkoj zadruzi Beletra (1987. – 1989.) i direktor & glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Danga (1989. – 1993.) Od 1996. do 1998. bio je glavni i odgovorni urednik satiričnog lista Naša krmača. Od 1999. do 2004. bio je direktor & glavni i odgovorni urednik satirično-političkog magazina Bre! Od 2004. do 2005. bio je direktor & glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Glas javnosti. Pored Indexa 202, Indeksovog radio pozorišta, radio drama (Horda i Mesija – obe iz 1995.), kao i velikog broja autorskih emisija na svim programima Radio Beograda – na Radio Pingvinu 1995. godine Petar Lazić je vodio i uređivao autorski serijal Emisija koju su pojeli skakavci. Posle sedmogodišnje „prinudne” pauze vratio se 2003. godine na talase Beograda 202 emisijom Bre 202, koju je uređivao i vodio do 2005. godine. Za to vreme objavljena su dva CD-a sa songovima, kao i dva CD-a sa emisijama Bre 202. Od aprila 2008. godine uređuje i vodi na Beogradu 202 emisiju Crno-beli svet. Stalne kolumne Lazić je pisao za književni list Književna reč (1982. – 1988.), nedeljnik Nin (1992. – 1995.), mesečnik Liberal (1993. – 1994.), magazin Bre! (1999. – 2004.), mesečnik Crta (2002. – 2004.), magazin Ilustrovana politika (od 2009.), kao i za dnevne listove Marka (2003.) i Glas javnosti (2005.) Feljtone je objavljivao u Glasu javnosti i Ninu. ktj-69 ...071023

Ejub Štitkovac: RAZLIČITI PUTEVI DO BOGA, Radio B92 Beograd 1995, str. 102. Publicistika. Očuvanost 4.

NEDOVRŠENI MIR - Izveštaj Međunarodne komisije za Balkan, Radio B92-Naša Borba Beograd 1998, str. 208. Očuvanost 4.

Ejub Štitkovac: DUHOVNA STRANA AMERIKE, JUNIR Niš/Medijska knjižara Krug Beograd 2004, str. 231. Studija o religiji u Americi. Očuvanost 4. Ejub Štitkovac (1947-2006) je rođen u Žepi u Bosni i Hercegovini. Završio je medresu u Sarajevu i Filozofski fakultet u Beogradu. Radio je u Radiju Jugoslavija, dnevnim listovima `Borba` i `Naša Borba` i kao dopisnik radio stanice `Dojče vele` iz Beograda, a bio je saradnik `Helsinške povelje`, glasila Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Štitkovac je pisao o verskim temama, crkvi, ekumenizmu, a bio je i izuzetan poznavalac političkih kretanja u arapskom svetu, posebno na Bliskom istoku. Autor je zbirke poezije `Slovo o Žepi` (1994) a osam godina kasnije romana `Zlovrh` o Žepi i Žepljanima u zadnjem ratu. Autor je i knjiga `Različiti putevi do Boga` i `Duhovna strana Amerike`

Zejnel Zejneli : KO JE IZDAO REVOLUCIJU , Jedinstvo 1988, tvrdi povez, str. 270. Kosovo - Političke prilike 1945 - 1987; Albanski nacionalizam. Očuvanost 4. Zejnel Zejneli (Brod, 5. septembar 1950)[1] srpski je novinar i književnik goranskog porekla. Osnovnu i srednju školu je završio u Prizrenu, a studirao na Pravnom fakultetu u Prištini. Novinarstvom je počeo da se bavi 1970. godine i vrlo brzo je postao zapažen u kosmetskom novinarstvu. Godine 1975. postao je stalni dopisnik Politike iz Prištine i Kosmeta. Najznačajnije delo po kome je stekao popularnost je „Ko je izdao revoluciju“ iz 1988. godine, koja je zabranjena i skinuta sa štanda na salonu knjiga u Beogradu, zbog jednog pasusa u kojoj se pominje krivica Josipa Broza Tita za situaciju u pokrajini. Knjiga je doživela tri izdanja. Do rata 1999. godine živeo je i radio u Prištini. Danas živi i radi u Subotici.

ID lica s` naslovnica ( kolumne i karikature iz magazina STATUS ) Zoran Pavić i Zoran Tovirac Pisati o ljudima nije ni najmanje lakše nego sa njima raditi. Lakše im je samo raditi o glavi, kad vam splet okolnosti ili oni `svojom voljom` tu mogućnost predaju u ruke. Pisati o ljudima sa imenom i prezimenom, dovoljno etabliranim u javnosti da se otklanja mogućnost bilo kake nedoumice o kome je reč, teže je nego pisanje o bilo čemu drugom, životu i smrti, kriminalu i korupciji, nasilju i bedi, bilo čemu uostalom što nema usmerenje na baš imenovanu personu. Ljudi su sujetni, što ih uostalom i razlikuje od nižih vrsta, ali su posebno `važni` javni poslenici uglavnom sujetni do mere kad od pomenutih vrstapozajmljuju instiktei ono što uz njih ide...

Branislav Milošević: PRVIH DESET GODINA 1987 - 1997, Beogradski krug 1997, str. 272. Publicistika. Očuvanost 4-. Branislav Milošević (1946 - 2005) rođen je u Beogradu. Po obrazovanju je bio filolog, a po zanimanju novinar poznat po tekstovima izuzetnog intelektualnog, političkog i kritičkog naboja, koje je često pisao i kao direktan učesnik burnih političkih promena. U bogatoj karijeri bio je dramaturg JDP, saradnik Marksističkog centra Srbije i lista `Komunist`, časopisa `Vidici` i `Student`, pozorišni kritičar `Borbe` i kritičar časopisa `Scena`. Kao direktor i glavni urednik vodio je Izdavačku kuću `Rad`, a u Vladi Srbije 1986/87 bio je ministar za kulturu. Posle teksta `Tačka na jotu` koji je objavio u NIN-u maja 1987. godine kao ministar se suprotstavljajući politici Slobodana Miloševića, bio je žrtva političkih čistki, a dve godine kasnije ostao je i bez posla. Dugo godina je pisao kolumne u zagrebačkom magazinu `Danas`, NIN-u, `Slobodnoj Dalmaciji`, ljubljanskom `Dnevniku`, `Politici`, `Blicu`, `Reporteru`, `Novoj političkoj misli` i `Borbi`, u kojoj je početkom 90-ih bio i direktor. Jedan je od osnivača, direktora i kolumnista `Naše borbe`. Vodio je emisiju o kulturi `Petkom u 22` na Radio-televiziji Srbije, bio dopisnik agencije SENSE iz Strazbura i Berlina, objavljivao kolumne u belgijskom časopisu `Knack` i britanskom `Independentu`, francuskom `Figarou`... Objavio je i knjigu polemičkih i kritičkih tekstova `Prvih deset godina` o događajima od 1989. do 1999. godine, a smrt ga je preduhitrila da dovrši i rukopise knjige nazvane `Drugih deset godina`

CIA PROTIV JUGOSLAVIJE - Marko Lopušina Izdavač: Narodna knjiga 2000 272 STR Pokušaj da se razreše neke od najvećih misterija naše novije političke istorije i da se odgovori na pitanja da li su i kako Srbi radili za CIA, da li je hrvatski ban Ivan Subašic americki agent, ko je bio tajni agent Grizli, kad i gde je FBI hapsila i saslušavala Srbe, ko su Cimermanovi ljudi u Beogradu, ko je ubio Jugoslaviju… K.M.S.

My Office print&cut&advertise(#myofficepca) za Vas dizajnira i štampa brendirane guraj/vuci nalepnice.Prava mala mikro reklama,idealna za firme koje se bave održavanjem zgrada.Standardno ih radimo za staklena vrata,lepljenje sa unutrašnje strane na lice nalepnice koja je dvostrana i obostrano plastificirana ali možemo napraviti i nalepnice koje se lepe na neprozirne površine.Sve dodatne informacije Kupindo poruke.Pogledajte sve naše predmete na Kupindu i Limundu,bavimo se grafičkim dizajnom i izradom vizuelnih rešenja,štampanih i digitalnih. #myofficepca #nalepnice #gurajvuci #vuciguraj

Najkrupnija sorta Jalapeno paprike... Jalapeno Giant, raste u duzinu do 13 cm, debljina zida 5 mm... IZUZETNO KVALITETNA I RODNA SORTA... Blage ljutine od 2.000-10.000 skovila... Nenadmasna za tegle, za salate , za punjenje sirom ( Meksiko )... Mozete sa njom raditi sta pozelite... Izuzetan i ukus i miris... Kupujete pakovanje sa 10 + semena.. Uz kupljeno seme dobijate i poklon iznenadjenja... Besplatno dobijate i kataloge semena u boji... Takodje besplatno dobijate i pisano uputstvo za sejanje i gajenje... Ako narucite samo i jedno pakovanje - SALJEMO ! Saljemo kao OTKUPNO PISMO ( postarina je 217 dinara). Zaljutite svet oko Vas...

Stara Ruska sorta paradajza... Crni Krimski paradajz, kako mu ime kaze potice sa Krima i dostize tezinu od 300~ 600 grama... U sebi ima ANOCIJANIN , antioksidant koji ubija celije raka... Analiza koju su radili Ruski naucnici kazu da je ova sorta manje slatka od bilo kog drugog paradajza... Vise je slan, nego sladak... ta osobina ga cini izuzetnim u pecenim jelima i salatama... Odlicnog je ukusa i mirisa .... obilno radja i otporan je na vecinu nasih bolesti... Seme je iz 2023 godine...Sveze... Preporuka za gajenje.... Kupujete 20 semena... Uz kupljeno seme dobijate i poklon iznenadjenja, kao i pisano uputstvo za gajenje....

Goblen šema - Vučjak 11 boje Jako lep goblen. Imam ga urađenog. Šemu radila Marija Rabrenović. Šema za vez: Stolnjak u dva tona iste boje Šeme su izašle u časopisu Bazar ? Skladište: STR bife šeme 1 Tagovi: krojenje, šivenje, pletenje, vezenje, goblen, heklanje, štrikanje, gobleni... NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2014. godine. do 100 gr - 69 dinara 101-250 gr - 76 dinara 251-500 gr - 99 dinara 501-1000gr - 106 dinara 1001-2000 gr - 129 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Nagabon Cross izmedju Bhut Jolokia i Scotch Bonnet paprike. Prvi put videla svetlost dana 2010-te godine. Na stabilizaciji sorte je nekoliko godina radio legendarni Neil Smith uzgajivac iz Australije (Hippyseed Company). Veoma produktivna sorta ujednacene ljutine. Ljutina na skali od 1 do 10: 9 (Scoville scale 750.000-800.000) Zemlja porekla: Australia Sorta: Capsicum chinense Slike su od mojih paprika od kojih i dobijate seme. Ukratko o sadnji: Priprema semena za klijanje a kasnije za rasad chili paprike se ne razlikuje mnogo od proizvodnje uobicajene paprike za nase podneblje i veoma je jednostavno. Seme se seje u manje kontejnere i posle klijanja, kad se pojave prvi stalni listici rasadjuje se u vece posude, plastenik ili u bastu. Pri procesu klijanja bitno je da temperatura bude oko 25 stepeni, zemlja stalno vlazna ali ne i mokra. Pozeljno je da seme pre sadnje prenoci u caju od kamilice da omeksa i da se eventualno dezinfikuje. Veoma je bitno da zemlja u koju sadite seme bude kvalitetna i sterilisana i da seme ne sadite dublje od 0,5 cm. Mozete pronaci dosta informacija o gajenju na internetu. Najjeftiniji nacin slanja za vas je da uplatite za kupljeno seme na tekuci racun. Mozete uplatiti u bilo kojoj banci ili posti a najbolje u banci Intesa. Obavezno potvrdite vasu adresu i ostale podatke za slanje. Podaci za uplatu su: Boban Filipovic Banca Intesa 160-2500100083388-39 Uz uplatu za seme dodajete 100 dinara za preporuceno pismo. Znaci uplacujete kompletan iznos + 100 dinara. Postar vam donosi na kucnu adresu. Bez obzira koliko kupujete placate samo jednu postarinu. Pozeljno je da me porukom obavestite o uplati da bih mogao da je prepoznam na online racunu. Mogu poslati i kurirskom sluzbom ako vam tako vise odgovara i da sve platite kuriru kad donese paket ali imajte u vidu da su tada troskovi postarine znatno veci. Shodno kolicini kupljenog semena dobijate i poklon pakovanja po mom izboru. Seme pakujem u zip kesice, nije u originalnom pakovanju. Svako pakovanje je obelezeno. Svo seme koje prodajem je organskog porekla. Napomena: Semenke su zivi organizmi i klijanje i rast umnogome zavisi od fizickih okolnosti tako da garancija na klijanje i rast ne postoji, van je mog uticaja i iz tog razloga je nemoguca. Sve sto vam nije jasno slobodno pitajte.

Jevrem M. Cokić : SRBIJO, PROBUDI SE ! - Decenija stradanja i patnje , Autorsko izdanje Beograd 2011, tvrdi povez, str. 272. Očuvanost 4; ima autorovu posvetu. Цокић Јеврем Рођен је 28. маја 1934. године у селу Газдаре, општина Медвеђа, Република Србија. После завршене мале матуре 1948. године у Лебану, радио је годину дана у управи рудника “Леце”, а затим је завршио средњу пољопривредну школу у Лесковцу 1953. године. После средње школе уписује се на Војну академију ЈНА коју завршава 1956. године. Током службе завршио је и Вишу војну академију (1966) и Школу народне одбране (1975). Као официр полагао је пријемни испит за Вишу војну академију, као и испите за чинове капетана, мајора и генерал-мајора, у који је унапређен 1986. године. Највећи део војне каријере провео је у трупи на разним командним и штабским дужностима, почев од командира вода и чете, оперативца у штабу пука и дивизије и начелника штаба бригаде, а затим команданта пука, бригаде, корпуса и армије. Као млад официр пуних шест година (1958-64) вршио је и дужност физичког обезбеђења Председника СФРЈ, односно Врховног команданта ОС СФРЈ. У васпитно-образовним установама Оружаних снага СФРЈ, обављао је дужности заменика и уједно помоћника команданта Војне академије ЈНА за наставу и научно-истраживачки рад у Београду (1981-84) и команданта Центра војних школа Копнене војске у Сарајеву (1984-87). У Генералштабу ЈНА био је на дужности у Управи пешадије у одељењу за израду борбених правила, и на дужности начелника Инспекције и главног инспектора борбене готовости ОС СФРЈ. У Генералштабу Војске Југославије обављао је истовремено дужности помоћника начелника ГШ за сектор „Односи са међународним организацијама“ и за сектор „Организацијско-мобилизацијски, персонални и правне послови“, а уједно је био и заменик начелника ГШ. Био је учесник у грађанском рату 1991-1992. године на дужности команданта Оперативне групе ЈНА. Тада је тешко рањен приликом извршавања борбеног задатка, када је хеликоптер у којем је обилазио борбене положаје оборен од стране непријатеља. На лечењу у ВМА провео је годину дана. Постао је ратни војни инвалид са 80% инвалидитета. Службовао је у девет гарнизона, и сем Македоније, у свим остали републикама бивше СФРЈ. Имао је дванаест прекоманди и више породичних селидби. Пензионисан је по сили закона почетком 1995. године у чину генерал-пуковника, са дужности команданта Прве армије. До сада је написао и објавио књиге: „Почетак краја“ (2008), “У служби народа и отаџбине” (2009), “Србијо пробуди се” (1911) И „Од Београда до Брисела“ (1913).

Cena po kom 76din. Imam i vatrostalne štapiće za mešanje kao na slici br.2 :imam 3kom Ø9x250mm po komadu cena za ta tri je po 490din. STAPIĆI STAKLENI Ø8 x 250mm , cena po komadu. ZAOBLJENIH KRAJEVA. Imam i druge debljine i dužine. MOŽE I LIČNO PREUZIMANJE SAMO JE PLAĆANJE AVANSNO NA TR.RAČUN. Stakleni štapići: Ø 3mm x dužina koju Vi navedete; Ø4 x 150mm;Ø4 x 200mm; Ø4 x 250 mm (i svih dužina od šipke dužine 1500mm) 40 ; 50 ; 60din kom. Ø5 x 150mm;Ø5 x 200mm; Ø5 x 250 mm (i svih dužina od šipke dužine 1500mm) 50 ; 55 ; 65din po kom. Ø6 x 150mm;Ø6 x 200mm; Ø6 x 250 mm (i svih dužina od šipke dužine 1500mm),50 ; 60 ; 70din kom. Ø8 x 150mm;Ø8 x 200mm; Ø8 x 250 mm (i svih dužina od šipke dužine 1500mm),55 ; 65 ; 75din kom. Ø10 svih dužina Ø14 svih dužina Ø16 svih dužina Mogu da radim i krive štapiće prema zahtevu jer sam STAKLODUVAČ.

Dénesné Margittai Eszter: Horgolókönyv Ručni rad, kukičenje... ELŐSZÓ A horgolás egyike a legkedveltebb, legismertebb kézimunkafajtáknak, népszerűségében mindjárt a kötés után következik. Míg az utóbbit főleg a ruházkodással kapcsolatban alkalmazzuk, a horgolt csipkéket lakásunk díszítésére, csinosítására használjuk. Minden kornak, minden társadalomnak más és más volt a művészi felfogása, fejlettsége és változott a kézimunka kultúrája is. Az elmult évszázadokból tekintélyes számú kézimunka maradt az utókorra? Ki csinálta ezeket? Maga a nép, egyszerű asszonyok, leányok szorgalmasan öltögettek, hímeztek, horgoltak, csipkét vertek. Nem siettek, sok türelemmel, aprólékos munkával díszítgették a sajátmaguk által szőtt gyolcsot, vásznat és díszítették otthonukat, házuk tájékát. Elsősorban a párnákat, lepedőket, terítőket díszítették kézimunkával. A rabszolgaság korában és később a feudális időkben a főurak, a kiváltságos osztály asszonyai e téren is kihasználták a hatalmuk alá tartozó asszonysereget... `Kukičenje je jedan od najpopularnijih, najpoznatijih tipova rukotvorina, njegova popularnost odmah nakon pletenja. Dok se ovaj drugi uglavnom koristi za odeću, vezice za kukičanje se koriste za ukrašavanje i dekoraciju našeg stana. Svako doba, svako društvo je imalo drugačiji umetnički koncept, razvoj i kulturu zanatstva. Da li je proteklih vekova došlo do značajnog broja rukotvorina za posledice? Ko ih je napravio? I sami ljudi, jednostavne žene, devojke su marljivo obučene, izvezene, kačkane, i ušivene čipke. Nisu žurili, strpljivo, pedantno radili, ukrašavali svoje tkano platno, platno i uređivali svoje domove, svoje domove. Prvenstveno su jastuci, plahte i stolnjaci ukrašeni rukotvorinama. U doba ropstva, a kasnije u feudalnim vremenima, žene privilegovane klase, privilegovane klase, iskoristile su žensko tijelo pod njihovom vlašću. Dvorci i dvorci, koji zahtevaju mnogo posla, lepši su od rukotvorina jednostavnih kmetskih žena. Kasnije, sa pojavom kapitalističkog društva, priroda i mesto upotrebe zanatske radinosti su se promenili. Narodne rukotvorine su nastavile da žive kao drevno nasleđe u nekim oblastima. Raskošno opremljeni apartmani kapitalista ispunjeni su skupim rukotvorinama. Svila, baršun, brokat i pozlata došli su do izražaja. Teške vezice prekrivale su velike stolove, prozore, ponekad na račun ukusa i lepote. Ove vezove, pedantne proboje i atraktivne poteze napravile su proleterske žene. Međutim, oni nisu ušli u taj sivi stan u svom sivom stanu. Oni su bili samo destruktivni nosioci lepotica. Sa oslobođenjem, ugnjetavanje je prestalo da postoji, svetlost se preselila u dom naroda. Svako ima pravo na svu lepotu, umetnost i kulturu. Želimo da pružimo veseli, prijateljski dom svim radnim ljudima. Pored štanda za knjigu, cvet i prelijepi stolnjak su radoznali. Bez njih bi naš stan bio hladan. Ubeđen sam da naši ljudi vole heklanje, sa kojim, uz verzije vazduha i štapića, možete da napravite lepe, umetničke stolnjake i razne vrste čipki. Možda je toliko popularan, jer je to najlakši način da se prođe kroz sve vrste rukotvorina: igla i pređa za kukičanje i `magija` može početi. Ponos se može učiniti za svaku ženu: čipka. Od oslobođenja tražim veliku ljubav i žar za starim, zaboravljenim kukastim motivima. Koristeći ove, napravila sam neke veoma lepe stolnjake, i pokušala sam da napravim umetničku vrednost u kompletu sa jednostavnošću tehnike. Naš cilj je da sačuvamo i dalje razvijamo staru lepotu, vrednu koja služi dobru, kulturi ljudi. Znam da je širom zemlje, čak i u najmanjim selima, veliko interesovanje za kukičanje, tako da su zanatske žene zainteresovane za nove obrasce. Voleo bih da mogu da zadovoljim njihove potrebe u ovom pravcu tako što ću ove obrasce, koje sam nedavno prikupio, u obliku knjige.` Izdavač: Könnyűipari Könyvkiadó Godina: 1954 Broj strana: 111 Mek povez Biblioteka: Skladište: 4040 Ocena: 3. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2014. godine. do 100 gr - 69 dinara 101-250 gr - 76 dinara 251-500 gr - 99 dinara 501-1000gr - 106 dinara 1001-2000 gr - 129 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija