40434) AMERIKA I SVET , Zbignjev Bžežinski i Brent Skoukroft , Club plus Beograd 2016 , Zbignjev Bžežinski, bivši savetnik za Nacionalnu bezbednost Predsednika Kartera, je savetnik i punomoćnik u Centru za Strateške i Međunarodne Studije i takode profesor na Džon Hopkins Univerzitetu. Među mnogim njegovim knjigama je i Druga šansa, bestseler na listi New York Times-a. Brent Skoukroft radio je kao savetnik za Nacionalnu bezbednost kod dva predsednika - Džordža H.W. Buša i Džeralda Forda - i kao Vojni asistent kod predsednika Niksona. Predsednik je Scowcroft Group, firme specijalizovane za medunarodni biznis i finansijske konsultantske usluge. Takode je sa bivšim predsednikom Džordžem H.W. Bušem koautor knjige Transformisani Svet. moderator Dejvid Ignatius dva puta mesečno ima svoju kolumnu u Vašington Postu. Ranije je radio kao izvršni urednik u International Heraid Tribune. Pre nego što je došao u Post, gospodin Ignatius je deset godina radio kao reporter u listu The Wall Street Journal. Njegov sedmi roman, Dodatak, štampan je 2009. godine. mek povez, format 17 x 24 cm , latinica, 274 strane ,nov primerak sa blago presavijenim ćoškom naslovne korice ,

PITAO SAM ALBANCE ŠTA ŽELE a oni su rekli: republiku... ako može - Momčilo Petrović Izdavač: RADIO B92 Beograd Godina izdanja: 1996. Povez: broš Broj strana: 273 Pismo: latinica Stanje: dobro

Naslov: Krv boje benzina Urednik: Fatmir Alispahić Izdavač: Tuzla : Radio Kameleon, 1996 Pismo: latinica Br. strana: 410 Format: 24 cm Povez: meki, zaštitni omot Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, obeležavanja, dopisivanja, `magarećih ušiju` i sl. i odlično su povezani međusobno i sa koricama; na (praznom) predlistu posveta autora.

Milan Stevanović KAKO DA POBEDITE NA IZBORIMA Pixel, 2007. Udžbenički format, tvrd povez sa omotom, 160 strana. Lepo očuvana. Ima posvetu na predlistu (verovatno autora). Većina političkih kandidata misli da smo mi privilegovani činjenicom da smo u prilici da čujemo njihov govor, pa krenu da raspredaju svoju, pomalo ličnu priču, pod parolom: Sad će vi kažem sve!Sličan komentar često se, u vreme izbora, čuje i od glasača kojima je politike preko glave. Ali, kada se taj komentar nađe u knjizi „Kako da pobedite na izborima“ Milana Stevanovića - Piksela, insajderske priče čoveka koji je radio kampanje koalicije „Zajedno“ (96), Demokratske stranke (97), Mila Đukanovića, Biljane Plavšić, DOS i Bogoljuba Karića, onda je jasno da će političari u Srbiji još dugo morati da uče male tajne predizbornih kampanja. c6

Odlično očuvan , Preveli Moša Pijade i Rodoljub Čolaković Tvrd povez 2086 strana 1750 grama Kapital: Kritika političke ekonomije (njem. Das Kapital. Kritik der politschen Ökonomie), poznatiji pod skraćenim nazivom Kapital, je nedovršeni ekonomsko-sociološki traktat njemačkog socijalista Karla Marxa. U njemu Marx analizira sustav proizvodnje u tržišnom gospodarstvu i dolazi do zaključka da će zbog inherentnih osobina tog sustava tržišno gospodarstvo u jednom trenutku ući u depresiju koja će biti toliko teška da će izazvati velike društvene nemire i prijelaz u socijalističko društvo. Na Kapitalu Marx je radio četrdesetak godina, a uspio je dovršiti samo prvu knjigu, dok je druge dvije dovršio njegov prijatelj i suradnik Friedrich Engels nakon Marxove smrti 1883. godine. Četvrti tom je 1910. godine, nakon Engelsove smrti, dovršio i objavio marksistički filozof Karl Kautsky. Kapital se smatra Marxovim magnumom opusom. KDD

58394) MK3 JUGOSLAVIJA I INOSTRANA PROPAGANDA , Mate Oreč , Vojislav Mićović , Novinska agencija Tanjug 1971 , sadržaj : POJAM I ZNAČAJ PROPAGANDE SAVREMENOM SVETU Razlika shvatanja pojma propagande Nastanak i razvoj propagande od Starog zaveta do satelita Ogromna sredstva i kadrovi za propagandu Sadržina, metode i vrste propagande OTVORENOST I PRINCIPI SARADNJE SOCIJALISTIČKE JUGOSLAVIJE SA SVETOM OTVORENOST GRANICA SFRJ I KRETANJE LJUDI Kretanje `savremenih nomada`. Naši građani na privremenom radu u inostranstvu MEĐUNARODNA SARADNJA NA POLJU KULTURE I INFORMACIJA Kulturna saradnja Razmena radio i televizijskih programa Razmena filmova Sloboda razmene štampe Inostrani novinari u Jugoslaviji Delatnosti inostranih informativnih ustanova Aktivnost diplomatskih misija USMERENOST INOSTRANE PROPAGANDE PROTIV SAMOUPRAVNE SOCIJALISTIČKE JUGOSLAVIJE Pokušaj nametanja tudjih sistema društvenih odnosa i vrednosti Otvorena neprijateljska propaganda protiv naše zemlje a) Organizovane grupe i grupice ekstremne emigracije b) Providna `strategija` i `taktika` ekstremne emigracije c) Metodi krijumčarenja, falsfikovanja i dezinformacija d) Propaganda nekih inostranih krugova SAMOZAŠTITA DRUŠTVA OD NEGATIVNIH UTICAJA STRANE PROPAGANDE mek povez, format 14,5 x 20 cm , latinica, 91 strana

NOVA KNJIGA mek povez 212 str Knjiga Milana Pašnskog je dugo očekivani pogled dobro obaveštenog čoveka, na blisku prošlost i sadašnjost Republike Srbije. Prof. dr Pašanski iznosi svoje stavove naše realnosti iz ugla eksperta, koji je dugo radio u, a, ne (za) Službu bezbednosti, i bio tvorac edukativnih programa, odnosno, koncepta Akademije za nacionalnu bezbednost, i realizator njenog formiranja. Autor, iskreno zabrinut dezintegracionim procesima u zemlji, analizira funkcionisanje bezbednosnih institucija Srbije. Period koji vlast naziva Uzletom u zlatno doba i nikad ranije dostignutom visinom, on sagledava ne uzletom, nego (za)letom u potpuni raspad demokratskih institucija. Autor ohrabruje dijalog ukazujući da svi mi, suvlasnici otadžbine, moramo dići glas kada je zemlja pred propašću – i pokreće rasprave, mobiliše zabrinute i duboko zavaljene foteljaše ispred televizora u sopstvenom ćutanju i konformizmu, koji je de facto, prećutna podrška aktuelnom populizmu i diktaturi ponavljača – uzurpatora naših života! Ova knjiga duboko menja percepciju građana o čelnim ljudima službe bezbednosti kao poslušnim apartčicima vlasti, bez vlastitog (amputiranog) mozga.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Richard Lewinsohn (rođen 23. rujna 1894. u Graudenzu; umro 9. travnja 1968. u Madridu) bio je liječnik, njemački poslovni novinar i pisac. Brojne tekstove i knjige objavio je pod pseudonimima Morus i Campanella te Fritz Wolter. Lewinsohn je rođen 1894. u tadašnjoj zapadnopruskoj tvrđavi Graudenz, kao sin vlasnika tvornice opeke Salomona Lewinsohna. Majka mu se zvala Monna Brilles. Nakon završene srednje škole 1913. Lewinsohn je studirao medicinu i ekonomiju u Münchenu, Göttingenu, Jeni, Bonnu i Berlinu. Tijekom Prvog svjetskog rata navodno je vodio bolnički vlak na prvoj liniji kao budući liječnik. Njegova disertacija iz medicine objavljena je 1919. pod naslovom Karcinom i trauma. Nakon završetka rata radio je u Socijalno-higijenskom institutu u Berlinu. Naslov njegove doktorske disertacije iz političkih znanosti, objavljene 1923., bio je Socijalizam i populacijska politika. Nakon što je završio svoja dva doktorata, Lewinsohn se posvetio novinarstvu s punim radnim vremenom. Od 1923. do 1925. Lewinsohn je bio politički urednik u berlinskom Vossische Zeitungu. Od 1925. do 1931. vodi njihov gospodarski odjel. Od 1921. do 1931. napisao je i gotovo 400 članaka o gospodarskoj politici za berlinski tjednik Die Weltbühne pod pseudonimom More. U svom osvrtu na 25 godina svjetske scene, Kurt Tucholsky je odao priznanje Lewinsohnovoj suradnji na sljedeći način: S Moreom je S.J. isprva bio vrlo tajnovit. “Vidjet ćeš...” rekao je. `Tko je to?` Duboka tajna. Liječnik? Novinar? Eto, vidio sam da je netko ovdje inače suhoparni komercijalni dio, čitljiv samo posjetiteljima Burgstrasse, napravio tako zabavnim, tako živim i tako nemilosrdno smiješnim da su njegovi članci, uz Jacobsohnove, bili i vjerojatno se najviše čitaju. Kurt Tucholsky: „Dvadeset i pet godina“, u: Die Weltbühne, 9. rujna 1930., str.379. Također je pisao za Weltbühne pod pseudonimom Fritz Wolter, posebno o temama koje se odnose na tisak i industriju vijesti.[1] Dvadesetih godina prošlog stoljeća Lewinsohn se proslavio kao autor ekonomskih studija i portreta poduzetnika. Tako je 1929. godine objavljena biografija `tajanstvenog Europljanina` Basila Zaharoffa. Godine 1930. Lewinsohn je otišao u Pariz na čelo ureda Ullstein. Nakon dolaska nacionalsocijalista na vlast, Lewinsohn je smijenjen i ostaje u Parizu, gdje pod novim pseudonimom Campanella piše za časopis u egzilu Das Neue Tage-Buch, koji izdaje Leopold Schwarzschild. Također se navodi da je objavljivao u francuskim novinama Paris-Midi i L`Intransigeant te da je bio dopisnik portugalske Repúblice? Kada su osnovane njemačke egzilantske novine Pariser Tageblatt - prvi broj dnevnih novina izašao je 12. prosinca 1933. - Lewinsohn je postao njihov poslovni urednik.[2] U lipnju 1936., zbog financijskih problema u Pariser Tageblattu, trebao je postati novi glavni urednik novina zajedno s novinarom Heinzom Polom po nalogu izdavača Vladimira Polyakova, zamijenivši dotadašnjeg Georga Bernharda. Urednici dnevnih novina tada su izveli puč protiv svog izdavača i osnovali konkurentske novine, pariški dnevnik. U prvom broju označili su Lewinsohna i Poliakowa kao `izdajnike` koji su htjeli predati Pariser Tageblatt nacistima i stoga htjeli otpustiti Bernharda i druge antinacističke urednike. Uz to, pučisti su izveli niz zločinačkih napada. Lewinsohn je napadnut i pretučen, tako da je teško ozlijeđen. Redakcija dnevnih novina opljačkana je i uništena, a indeks pretplatnika ukraden. Prvi broj Tagesblatta nakon državnog udara ukraden je i uništen. Budući da su i njemački prognanici vjerovali u nedokazane laži pučista oko Bernharda, Pariser Tageblatt se morao ugasiti[3]. Istražni odbor osnovan u krugovima egzilanata, nastao na poticaj časopisa Novi dnevnik Leopolda Schwarzschilda, a kojem su pripadali Georg Bernhard i Berthold Jacob, utvrdio je nešto kasnije da su optužbe protiv Poliakova neutemeljene i neopravdane[4]. Lewinsohn je interniran 1939., najprije u Colombes (sjeverozapadno od Pariza), a kasnije u razne logore u središnjoj Francuskoj. Godine 1940. nastavio je bijeg u Brazil, gdje je osnovao institut za istraživanje poslovnog ciklusa, au studenom 1947. poslovni časopis Cunjuntura Econômica. Radio je i kao ekonomski savjetnik brazilske vlade te kao predavač na Sveučilištu u Rio de Janeiru. povratak u Europu Godine 1952. vratio se u Pariz, odakle je radio kao dopisnik Conjunture Econômica i nekoliko europskih medija. U razdoblju koje je uslijedilo objavio je niz kulturno-povijesnih razmatranja, poput svjetske povijesti seksualnosti i svjetske povijesti srca. Nekoliko njegovih knjiga također je prevedeno na engleski i francuski jezik. Lewinsohn je umro u Madridu 1968., gdje je i umro h boravio radi studiranja. Njegov grob nalazi se na civilnom groblju u Madridu. Zaklada Richard Lewinsohn-Morus, sa sjedištem u Lucernu, Švicarska, brine se o piščevoj književnoj ostavštini.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mark Abeles (Marc Abél?s) je francuski etnolog i politički antropolog. Doktorirao je knjževnost i društvene nauke. Zaposlen je u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja (CNRS) u zvanju rukovodioca istraživanja. Pored toga, Abeles je i direktor Laboratorije za antropologiju društvenih ustanova i organizacija (LAIOS) u Parizu. Njegova glavna dela su: Jours tranquilles en 89. Ethnologie politique d’un département français (Mirni dani godine 89. Politička etnologija jednog francuskog departmana), 1989, Anthropologie de l’Etat (Antropologija države), 1990, La vie quotidienne au Parlement européen (Svakodnevni život u Evropskom parlamentu), 1992, i En attente d’Europe (U iščekivanju Evrope), 1996.U Antropologiji države Abeles odgovara na pitanja da li je antropološko proučavanje politike savremenih društava moguće, šta nam takav poduhvat može doneti i kako postati etnolog svojih savremenika u oblasti gde je tumačenje svuda i uvek prisutno, a ponekad čak prethodi sâmom delanju? Knjiga je podeljena na tri dela: 1. OPSEDNUTOST DRŽAVOM, 2. PREISPITIVANJE DRŽAVE i 3. DRŽAVA KAO PREDSTAVA. Mark Abeles (Marc Abéles) je francuski etnolog i politički antropolog. Mentor u radu na doktorskoj tezi bio mu je Klod Levi-Stros. Od 1979. do 1995. godine radio je kao rukovodilac istraživanja u Laboratoriji socijalne antropologije u Parizu, a 1995. godine u tom gradu osnovao je Laboratoriju za antropologiju društenih ustanova i organizacija (LAIOS) i bio njen direktor do 2010. godine. Danas je Abeles direktor Francusko-argentinskog centra u Buenos Airesu. U Biblioteci XX vek 2001. godine objavljena je i Abelesova Antropologija države/, takođe u prevodu Ane A. Jovanović.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tito bez maske I posle Tita - Tito! U knjizi koja ga konačno predstavlja kao čoveka od krvi i mesa. Tito kao vojskovođa, državnik i vladar, ali i kao čovek sa svim svojim ljudskim slabostima. Kakvo god bilo vaše mišljenje o Titu, morate priznati da je i sada, 28 godina nakon smrti, još uvek predmet mnogih rasprava. Da li je Tito bio grofovskog porekla? Da li je tačna teorija da je Titu njegovu suprugu Jovanku`podmetnula` Udba? Zašto se pre smrti odlučio za odlazak u ljubljanski Klinički centar, a ne za lečenje u Beogradu? Autor knjige, Miro Simčić, je u Arhivi Republike Slovenije, u kutiji broj 36, otkrio intrigantne i javnosti do sada nepoznate pojedinosti iz života Josipa Broza. U toj kutiji je, između ostalog, bio čuvan i autopsijski izvještaj o Josipu Brozu koji dokazuje da su se Titovi lekari tokom lečenja odlučili za pogrešne medicinske zahvate. Ta kutija sadrži i dokumente za koje možemo reći da predstavljaju Titov testament, njegovu poslednju volju, a u toj istoj kutiji pohranjeni su i verodostojni dokumenti koji svedoče o najčuvanijoj tajni političkog vrha bivše države: dramatičnom prekidu veze između Josipa i Jovanke Broz. Bez obzira na razne kontroverzne tvrdnje, Tito je čuven i danas, gotovo tri decenije posle smrti. Autor knjige rođen je u Titovoj Jugoslaviji, seća se trenutka kada je Tito umro i doživeo je raspad Jugoslavije. Kao novinar i publicista dugoje radio u sopoljnopolitičkoj redakciji ljubljanskog `Dnevnika` i mariborske `Večeri`. Posebno se bavi izučavanjem Prvog svetskog rata. U periodu 1981-1987. gotovo svakog ponedeljka pripremao je izveštaje sa sastanaka predsedništva centralnog komiteta SK Slovenije. Imao je sreću da bude jedan od retkih novinara koji su uspeli da dođu do posebnih dokumenata o Titu i epohi u kojoj je živeo.

Nazovi NATO radi umorstva - Pariški kolateralni dnevnik, proljeće 1999. Frano Cetinić `Ova knjiga nije rezultat strateških studija kojima sam inače sklon`, kaže Frano Cetinić, `već plod bilješki koje sam vodio od časa kada sam prvi put .. `Ova knjiga nije rezultat strateških studija kojima sam inače sklon`, kaže Frano Cetinić, `već plod bilješki koje sam vodio od časa kada sam prvi put osjetio kovitlanje događaja koji su neodoljivo podsećali na ono što je De Ružmon tokom Drugog svjetskog rata nazivao `udjelom đavla`. To je moj privatni kalendar o susretima i razgovorima sa ljudima koji su bili zanimljivi i podsticajni za razmišljanje`, objašnjava ovaj Korčulanin koji je nakon završene gimnazije u Dubrovniku diplomirao na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Frano Cetinić rođen je 1947. u Blatu na Korčuli. Nakon gimnazije u Dubrovniku (1962-1966) studira u Beogradu na Filozofskom fakultetu, na grupi za sociologiju, gde diplomira 1971. godine na temu: Društveno-politički aspekti ujedinjene Evrope. Iste godine počinje da radi u Institutu za međunarodnu politiku i privredu. Školske 1977/78. godine kao stipendista švajcarske vlade boravi u Univerzitetskom institutu za visoke međunarodne studije u Ženevi. Tokom boravka u Ženevi upoznao se s velikim Evropljaninom, švajcarskim misliocem Denijem Ruzmanom i prijateljevao s njim. Školske 1983/84. godine kao stipendista francuske vlade boravi u Visokoj školi za društevene studije, na postdiplomskim studijama kod profesora Alena Benzasona. Od 1986. godine živi u Parizu gde radi kao urednik na Radio France Internationale. Sarađuje sa brojnim časopisima i još od studentskih dana s francuskog prevodi dela Borisa Suvarina, Denija de Ruzmona, Kornelijusa Kostarijadisa, Alena Benzansona i dr. Osnivač jugoslovenskog veća Evropskog pokreta 1989. godine i, dve godine kasnije, Hrvatskog vijeća Evropskog pokreta. Od 1992. udaljava se od svake aktivnosti u okviru Međunarodnog veća Evropskog pokreta ili njegovih nacionalnih organizacija. Izdavač: Samizdat B92 Br. strana: 284 Povez: broširan Jezik: Srpski Pismo: Latinica Format: 20cm

Драган Крстић: ПСИХОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ 1968-73 Из штампе је изашла пета књига `Психолошких белешки ( 1978-1981 ) покојног професора Драгана Крстића, у низу књига које обухватају временски распон од 1960-1988. Реч је о тајном дневнику који је Драган Крстић, факултетски професор психологије и научни радник, водио готово тридесет година ( 1960 - 1988 ), не откривајући га чак ни сопственим укућанима. На неколико хиљада страна Крстић је тајно бележио што нико у комунистичкој Југославији ( `па и шире` ) није смео да помисли, камоли изрази. Са свим аспектима тоталитарне свести у доба титокомунизма, друштвене патологије која се из ње родила и њене погубности по српско биће, народ и државу, Крстић нас суочава кроз обиље феноменалних психолошких анализа, али је његов рукопис много више и од тога. Он је права ризница невероватно дубоких и оштроумних студија о духу времена, психологији модерног човека, о лицу и наличју савремених друштава Истока и Запада, о књижевности, филму, свакодневном животу, судбини појединца у вртлогу сваковрсних идеолошких стремљења унутар којих битише и као њихов носилац и као жртва. И својим животом и својим делом Драган Крстић се потврдио као човек невероватно блиставог ума, јаког карактера и истински племените душе. О аутору: Драган Крстић (1929–2006), психолог, рођен је у Београду. Ниже разреде завршио је у Државној реалци, а матурирао у Првој мушкој гимназији. Године 1948. провео је неколико месеци у казненом радном логору у Великој Ремети због приватних изјава несагласних са тадашњом политичком идеологијом. Студије започео на групи чисте филозофије на Филозофском факултету у Београду, да би после две године прешао на новоосновану Психолошку групу. Дипломирао 1954. са првом послератном генерацијом психолога. Члан Саветовалишта за избор занимања, а од 1958. Института за психолошка истраживања, где је прошао сва звања, од асистента до в.д. директора. Докторирао 1965. Усавршавао се на студијским боравцима у Њујорку, Паризу, Москви, Лењинграду и Лондону. Од 1969. радио у Институту за социјалну политику и као хонорарни професор Више школе за социјалне раднике, где је 1972. изабран за редовног професора. Истодобно предавао и на Универзитету у Нишу. Године 1974. изабран за ванредног професора на Филолошком факултету у Београду за предмет Педагошка психологија. Те године у истом звању хонорарно предавао на Филозофском факултету у Новом Саду. Године 1986. изашло прво издање његовог капиталног Психолошког речника, са 5.300 одредница на 900 страна – у то време ауторског и издавачког подвига, више пута понављаног. Поред већег броја радова, објавио и уџбеник Учење и развој, први те врсте код нас, који је доживео више издања. У младости био спортиста и страствени пилот, до средине шездесетих година активни члан аеро клуба Наша крила. Пензионисао се 1994. Издавач: Балканија, Нови Сад, 2015 Број страна: 489 Ћирилица, тврд повез са златотиском

KORPORATIZAM: Džefri Grup Naslov Korporatizam : tajna vlada Novog svetskog poretka / Džefri Grup Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2012 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Admiral books, 2012 (Beograd : Admiral books) Fizički opis 330 str. : ilustr. ; 24 cm ISBN 978-86-88617-28-4 (broš.) Napomene Prevod dela: Corporatism / Jeffrey Grupp Tiraž 500 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 321-330. Predmetne odrednice Multinacionalne kompanije Ekonomija -- Politika Korporatizam je bio ekonomska strana fašizma. Temeljila se na spoju jake, nedemokratske i centralizovane vlade i velikih korporacija. Ta praksa je prisutna i danas. Korporatizam kako ga vidi profesor Džefri Grup zadire u svaku poru života i predstavlja psihološku kategoriju jer ljudima kroz medije nameće stav da korporativni sistem predstavlja najnaprednije društvo, npr. da je normalno raditi deset sati na dan u korporaciji, potom kupovati neprirodnu hranu punu aditiva, koju su proizvele korporacije, u trgovačkim centrima koji pripadaju istim tim korporacijama. Uveče taj homo sapiens iscrpljen od rada za korporacije gleda korporativnu televiziju. “Korporatizam je stanje kada se velike vlade, vojska i biznis udruže. Ta politička struja preovladava u svetu od pamtiveka. Obično nam govore da postoji demokratija, komunizam, ali oduvek je postojao samo jedan sistem – KORPORATIZAM, kaže Džefri Grup. Odlično očuvana knjiga.

Yossef Bodansky - Offensive in the Balkans The Potential for a Wider War as a Result of Foreign Intervention in Bosnia - Herzegovina International Strategic Studies Association, 1995. Mek povez, 115 strana. RETKO! Jozef Bodanski Josef Bodanski (Izrael[1], 1. maj 1954 – Merilend, 5. decembar 2021) bio je izraelsko-američki politikolog koji je bio direktor Kongresne radne grupe za terorizam i nekonvencionalno ratovanje Predstavničkog doma američkog Kongresa od 1988. do 2004. Takođe je bio direktor istraživanja Međunarodne asocijacije za strateške studije kao i gostujući naučnik na Paul H. Nitze školi za napredne međunarodne studije (SAIS) Univerziteta Džons Hopkins. Osamdesetih godina 20. veka radio je kao viši konsultant za Ministarstvo odbrane i Stejt department.[2] Izveštaj Kongresne radne grupe za vreme rata u Bosni i Hercegovini Izveštaj koji je septembra 1992. godine objavila Kongresna radna grupa za terorizam i nekonvencionalno ratovanje, deo Republičkog istraživačkog komiteta Predstavničkog doma, sadržao je optužne zaključke da su: - bosanski predsednik Alija Izetbegović i njegova vlada nameravaju da stvore islamsku republiku na Balkanu kao deo međunarodne islamističke zavere; -Snage bosanskih Muslimana ubijaju svoj narod i strance u pokušaju da izazovu međunarodnu intervenciju ili da daju izgovor za muslimanske zločine nad Srbima; -Iran infiltrira islamističke teroriste u Bosnu kako bi se pripremio za opšti muslimanski ustanak u zapadnoj Evropi. Izveštaj, koji su napisali šef osoblja Operativne grupe Vaughn S. Forrest i direktor Josef Bodanski, nosio je naslov `Iranska evropska odskočna daska? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. maj 2022)`. Nakon ovog izvešaja, četiri člana kongresa radne grupe su dala ostavke, odnosno kopredsedavajući radne grupe Dana Rorabaher, predstavnici Džejms Sensenbrener mlađi, Olimpija Snou i Kristofer Koks sa Rorabaherovim zakonodavnim pomoćnikom za spoljne poslove.[3] Publikacije Knjige Ciljana Amerika: Terorizam u SAD (1993, Shapolsky Publishers Inc.). Kriza u Koreji (1994, Shapolsky Publishers Inc.). Teror: Unutrašnja priča o terorističkoj zaveri u Americi (1994, Shapolsky Publishers Inc.). Ofanziva na Balkanu: Potencijal za širi rat kao rezultat strane intervencije u Bosni i Hercegovini (1995, International Media Corp./ISSA). (Onlajn verzija) Neki to zovu mir: Čekanje na rat na Balkanu (1996, International Media Corp./ISSA). (Onlajn verzija) Bin Laden: Čovek koji je objavio rat Americi (1999, 2001, Random House). Islamski antisemitizam kao politički instrument (1999, 2000, ACPR Publications and Tammuz Publishers). Visoka cena mira: Kako je politika Vašingtona na Bliskom istoku ostavila Ameriku ranjivom na terorizam (2002, Random House). Tajna istorija rata u Iraku (2004, HarperCollins). Čečenski džihad: Al Kaidin poligon i sledeći talas terora (2007, HarperCollins). Članci i komentari `Iranska evropska odskočna daska? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. maj 2022)`, Serbian Unity Congress, 01.09.1992. `Istina o Goraždu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. maj 2022)`,Serbian Unity Congress, 04.05.1994. `Jerusalim u kontekstu`, Freeman Center for Strategic Studies Broadcast, 7. jun 1995; štampani primerak 12. jun 1995. (pronađen arhiviran na internetu). `Konflikt na Balkanu: Prekretnica u Brčkom`, Centre for Peace in the Balkans, November 1997. `Uspon transazijske osovine: Da li je to osnova nove konfrontacije?`, kimsoft.com, 1997. `Ubrzanje povratka Salaha Al-Dina`, JINSA Online, June 1, 1998. `Terorizam i Balkan: Italija postaje nova iranska baza za terorističke operacije`, Centre for Peace in the Balkans, February 1998.

Autor: Milovan Drecun Povez: broširan Br. strana: 355 Format: 14,5x20,5 Nadasve je zanimljiva evolucija stavova pojedinih petooktobarskih revolucionarnih stranaka i njihovih vođa. Od tragikomičnog obožavanja Amerike i njenih evropskih svaeznika i vulgarnog sprdanja sa Rusijom, Kinom i još nekim zemljama, Srbija je na jedvite jade, u poslednjem trenutku, spoznala da se svet ne okreće oko nje i da se dešavaju tektonske geopolitičke promene u međunarodnoj zajednici. Sa ključnom zabludom i teškom greškom postrevolucionarne srpske spoljne politike suočio se među prvima Zoran Đinđić. Shvativši da sunce ne izlazi na Zapadu poručio je da se politika Srbije neće voditi iz Vašingtona, te da je realan politički potez Beograda da u slučaju otimanja Kosmeta postavi pitanje Republike Srpske. Vojislav Koštunica je jedini imao snage da građanima saopšti da Srbija nema većeg protivnika od američke politike. Konačno, Boris Tadić, shvata da Srbija ne ide dobrim putem. Sa mesta predsednika malene Srbije poručio je da zvanični Beograd, iako ophrvan višegodišnjom kataraktom, vidi da se rađa novi međunarodni multipolarni poredak koji nezadrživo potiskuje američki jednopolarni globalni hegemonizam. Tadić je prihvatio izazov, spoljni i unutrašnji, i suočio se sa realnošću. Definisao je spoljnopolitičke prioritete Srbije: Evropska unija, Rusija, SAD, Kina. Ispravno, samo trebalo je to ranije da učini i da prione realizaciji takvog koncepta hrabro i beskompromisno. Narod bi rekao bolje ikad nego nikad. Tom diversifikacijom spoljnopolitičkih prioriteta Tadić je potvrdio sumnje, zapravo iskustvo realpolitičke Srbije, sa Amerikom. Beograd je bez razmišljanja radio ono što mu je Vašington sugerisao, govorio, predlagao, a bogme i naređivao. I šta smo dobili? U tome i jeste caka, ništa nismo dobili, već nam još traže - uzimaju Kosmet. Stavljanjem Rusije ispred Amerike na listi spoljnopolitičkih prioriteta Tadić je nastavio putem kojim su krenuli Đinđić i Koštunica. Izgubio je, međutim, dragoceno vreme da još bolje pozicionira zemlju i ojača njen kapacitet za odbranu najvažnijih nacionalnih i državnih interesa. Tim svojevrsnim rangiranjem najjačih polova moći, Tadić je nedvosmisleno pokazao s kojim zemljama imamo slične ili identične interese, a s kojom smo zemljom mislili da imamo, pa nas je ona svojim ponašanjem gorko otreznila. Naravno, postavlja se pitanje ima li Srbija adut za takvu novu geopolitičku igru ili je to samo moralni odušak pojedinca koji je shvatio da nije baš sve tako kao što pišu novine i govore američki slatkorečivi zvaničnici. I mi konja za trku imamo, samo su nas neki petooktobarci lagali da je u pitanju raga. Niko drugi do Džozef Bajden, američki potpredsednik, otkrio je naše svetlo u tunelu. „Srbija je od ključnog značaja za budućnost jugoistočne Evrope“, poručio je Bajden prilikom majske posete Beogradu. Bez Srbije se ne može voditi politika na Balkanu, takođe poručuju zvaničnici EU. To je naša šansa. Bez nas se ne može kapacitetno i efikasno delovati na Balkanu. Ali, ne treba se zanositi da će Srbija biti most koji će povezati Istok i Zapad. Tu ulogu ima moćna Nemačka. Srbija, može i treba da bude stožer zajedničke balkanske politike EU i Rusije, sastavni deo njihovog strateškog partnerstva. Tako će na najbolji način iskoristiti svoj regionalni geopolitički značaj i ojačati kapacitet da se izbori sa strateškim problemima sa kojima se suočava. Budućnost Srbije se ne može graditi na dilemi Zapad ili Istok, već na multipolarnosti novog međunarodnog poretka: i Istok i Zapad, i nesvrstani.

Izvod iz krivičnih prijava protiv optuženih za ratne zločine u BiH 1992—1995. Grupa autora Str 506 POVEZ MEK sTANJE KNJIGE KAO NOVA Izdavač: Dokumentacioni centar Republike srpske 2002 OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Na prvi pogled se čini da knjizi koja nosi naslov `Izvod iz krivičnih prijava optuženih za ratne zločine u Bosni i Hercegovini 1992-1995“ i nije potreban nikakav predgovor. Radi se o izvodima iz zaista velikog broja krivičnih prijava za ove zločine, koje su naši organi podnijeli opet našim organima, u skladu sa našim procesnim zakonom. Naime, iznesena je sukcesivno glavna sadržina svake od tih prijava, a svaka se odnosi na (konkretno) određenog učinioca i određeno krivično delo. Sve je to sistematizovano isključivo po azbučnom `mjestu` prezimena učinioca krivičnog djela. Drugi mogući, i smije se reći plodotvroniji kriterijumi (priroda krivičnog dela, osobeno mjesto izvršenja ili osobeni istorijski poddogađaj kome pripada i sl.) nisu ovde upotrijebljeni. U stvari, ovi drugi kriterijumi podrazumijevaju daljnje i virtuelno raznovrsne sintetičke zahvate i obrade različitih nivoa i usmjerenja. Sve to pokazuje da knjiga označava primarnu fazu u “prikupljanju podataka“ o ovim zločinima - fazu koja se ne može preskočiti i čime Dokumentacioni centar mora ponajprije da se bavi. Toj čisto faktografsko-skupljačkoj preokupaciji i odgovarajućem dometu knjige, lako se mogu uputiti još i prigovori nepotpunosti i osobene jednostranosti, ali tu i jeste Dokumentacioni centar - da se dalje bavi ovim poslom. Treba se pri tom podsjetiti da je ova primarna faza prikupljanja podataka u pravilu najteža. Jer činjenice, ti delići stvarnosti i njihove uzročno-posljedične veze, gotovo se uvijek utvrđuju `u znoju lica svog“, a tek iza toga dolazi mučni posao njihovog slaganja u mozaik većih i sve većih cjelina, traženje njihovog “porijekla` i smisla u okviru ovih cjelina itd. Potreba za ovim, po logici stvari, kasnijim obradama i višim spoznajama istog materijala, nikako ne potkopava tezu da baš ova primarna faza `prikupljanja” podrazumijeva veoma obiman angažman. Zbog toga su i Dokumentacioni centar i oni koji su prije njega radili, zaslužili sve pohvale što su ovaj važni posao obavili.

302 strane MEK POVEZ LDIJ Veternik 2000 Terminološka objašnjenja Predgovor Uvod Obnavljanje univerzalne dimenzije Rimokatoličke crkve Mit i stvarnost Nove inicijative Planetarna strategija pape Jovana Pavla ll Pojava i evolucija Opus Dei Katoličke organizacije u sistemu crkve Nastanak, i struktura OPUS Del Promena statusa prelatura personalis Opus Dei -Avangarda Svete stolice Teologija oslobođenja Istočna politika Vatikana Ekumenizam ili prozelitizam`) . Zaključak Epilog Imenski registar Literatura Enciklike Knjige i članci Prilozi Prilog I Svešteničko društvo časnog krsta Prilog II Pismo mojim saputnicma na Putu nade Prilog III Latino-Američko Episkopsko Veće (CELAM) Prilog IV Sveta kongregacija za doktrinu vere: uputstvo za određenje aspekte `Teologije oslobođenja` (Vatikan, 1984) Prilog V Tajni sporazum zaključen između Svete stolice i Sovjetske vlade 1922. godine Razumevanje mehanizma moći kojim raspolaže nana kao vrhovni poglavar Rimokatoličke crkve od izuzetnog je značaja za zbunjujuća posthladnoratovska događanja. Tokom milenijumske istorije Rimokatolička crkva doživela je mnogobrojne promene, preživela je mnoge krize. ali je u pogledu sistema odlučivanja ostala nepromenjena od vremena svog konstituisanja; zadržala je papsko--monarhistički sistem, uz represivni teokratski režim. U operativnoj sferi Rimokatolička crkva prihvatila je modernu tehniku, koju koriste svetovne transnacionalne organizacije, tehniku masmedija, formiranja lobija, grupa za pritisak... Uključena je u glavne finansijske tokove Zapada. U savremenim uslovima funkcionisanje Rimokatoličke crkve kao transnacionalne institucije predstavlja spoj krutog dogmatizma i tehničkih inovacija, sa naglašenim političkim ciljevima. Smilja Avramov (Pakrac, 15. februar 1918 — Beograd, 2. oktobar 2018) bila je srpski stručnjak za međunarodno pravo i član Senata Republike Srpske. U javnosti je najviše poznata po obelodanjivanju i pisanju o zločinima i genocidu nad Srbima u dvadesetom veku. Rođena je 15. februara 1918. godine u Pakracu. Gimnaziju je završila u Sušku (1936). Tokom Drugog svjetskog rata, ustaše su ubile jedanaest članova njene porodice u logoru Jasenovac. Pravni fakultet je završila u Zagrebu 1947, a doktorat pravnih nauka stekla je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1950. Radila je u Javnom tužilaštvu u Novom Sadu i Beogradu (1946—49), na pravnom Fakultetu u Beogradu izabrana je za asistenta 1949, vanrednog profesora 1960, redovnog profesora međunarodnog javnog prava 1965. godine, a od 1973. je šef katedre za međunarodno pravo i međunarode odnose. Studirala je i u Beču i Londonu, i usavršavala se na Harvardu i na univerzitetu Kolumbija. Bila je dugogodišnji predsjednik Svjetskog udruženja za međunarodno pravo. Bila je i predsjednik Svjetske konfederacije za mir i razoružanje sa sjedištem u Londonu (ICDP), zatim član Izvršnog odbora Udruženja pravnika svijeta za borbu protiv nuklearnog naoružanja, te član Odbora za istraživanje ratnih zločina počinjenih od strane SAD u Vijetnamu. Bila je profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu i član Senata Republike Srpske od 1996. godine. Trilaterala Trilateralna komisija U maju 2011. godine Ratko Mladić je želeo da mu Smilja Avramov bude pravni savetnik. Njen 100. rođendan svečano je obeležen na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 14. februara 2018. Preminula je 2. oktobra 2018. godine u svom stanu u Beogradu.

Majkl Ferbenks, Stejs Lindzej - Oranje mora (podsticanje skrivenih izvora rasta u zemljama u razvoju) Stubovi kulture, 2003. Ivan Radosavljević(prevod) Naslov originala: Plowing the Sea / Michael Fairbanks & Stace Lindsay Potpis prethodnog vlasnika na predlistu, inače odlično očuvana. Pred nama je delo koje predstavlja pravi i izuzetno koristan vodič za zemlje u razvoju. Sačinjeno je iz niza priča i iskustava koje su autori imali u svojoj praksi, kao i da je namenjeno kako običnom, tako i čitaocu sa najvišim poznavanjem ekonomskih nauka. Kako orati more? `Srbija, nažalost, ima ogroman kapacitet da bude u krizi, a da se ne promeni. Ima strahovit potencijal da oseća bol, a da se ne menja. To je neverovatno` Razgovor vodio Miša Brkić Kako orati more? KULTURA, MEDIJI I NAPREDAK: Majkl Ferbanks Šta bi moglo biti zajedničko u preusmeravanju namenske proizvodnje u Kaliforniji, petrohemijske i kožarske industrije u Kolumbiji, agro i tekstilne industrije u Peruu, turizma u Irskoj, telekomunikacija u Egiptu, bankarstva i finansija u Nigeriji, restrukturiranju vojne industrije i stvaranju okruženja malih preduzeća u Rusiji, drvne industrije u Boliviji i podizanju konkurentnosti proizvođača i prerađivača voća u Srbiji? `Mirođija` u svim spomenutim poslovama bio je Majkl Ferbanks, jedan od šefova kompanije Monitor, predsednik Upravnog odbora konsultantske grupe OTF (On the Frontier) i već više od decenije savetnik vlada i privatnih kompanija širom sveta za primenu teorije konkurentnosti. Među njegove klijente spadaju premijeri, ministri i izvršni direktori najvećih svetskih firmi, savetovao je najviše službenike u Svetskoj banci ali i u razvojnim bankama u Africi i Južnoj Americi. Na poziv Nacionalnog saveta za konkurentnost boravio je u Beogradu, gde je predstavio srpsko izdanje svoje knjige Oranje mora (Plowing the Sea) u kojoj objašnjava izvore stalnog prosperiteta država u modernoj globalnoj ekonomiji. `Globalizacija nemilosrdno kažnjava osrednjost, prosečnost i zato se strategija poslovne pobede zasniva na principu da tvoj proizvod ili usluga uvek budu malo bolji od ostalih na svetskom tržištu`, ovako je Ferbanks pre godinu dana na Harvardu ubeđivao u svoju teoriju konkurentnosti grupu srpskih poslovnih ljudi. Nedavnu posetu Srbiji iskoristio je da proveri jesu li ga neki od njih poslušali i da dodatnim savetima pomogne razvoju konkurentne privrede. Inače, na Ferbanksovoj teoriji o nacionalnoj konkurentnosti zasniva se i program razvoja konkurentne privrede u Srbiji koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Knjiga Oranje mora počinje pitanjem: `Zašto je državama u razvoju toliko teško da većini svojih građana omoguće da budu bogati?` A zatim sledi i odgovor: `Razlog leži u tome što je tradicionalni način takmičenja manjkav i lideri zemalja u razvoju moraju pronaći nove načine nadmetanja u globalnoj ekonomiji.` Obraćajući se prošle nedelje u Beogradu grupi poslovnih ljudi okupljenih oko Nacionalnog saveta za konkurentnost, Majkl Ferbanks zagovarao je tezu radikalnog raskida sa nasleđenim obrascima nekonkurentnog ponašanja iz prošlosti. Majkl Ferbanks govori za `Vreme` o novom modelu ekonomskog takmičenja koji podrazumeva drugačiju ulogu političkih lidera, promenu mentalne matrice, organizovanje firmi u klastere (udruženja) i usredsređivanja na cilj kroz takozvani prosperitetni događaj. `VREME`: Kako biste objasnili pojam prosperitetnog događaja? MAJKL FERBANKS: Sadašnji model poslovanja u Srbiji zasniva se na izvozu jednostavnih proizvoda čija se proizvodnja bazira na niskoj ceni rada, plodnom zemljištu, beneficijama Vlade i suncu. Kada tako radite, onda inostrani potrošač dobija svu korist, a deoničar-vlasnik malo zarađuje i radnici loše prolaze. To je model koji postoji ovde u Srbiji. Ali, ako vam model poslovanja glasi – `konkurisaću na svetskom tržištu svojom pameću, dobrom distributivnom mrežom, lepom ambalažom, novim brendom, kvalitetnijim odnosom sa krajnjim korisnikom` – tada deoničar dobija jednaku vrednost kao i kupac, a deo te vrednosti dobijaju i radnici, jer tada udeo radnika u tim `pravilima druge vrednosti` postaje mnogo važniji. To je prosperitetni događaj. U njemu svi dobro prolaze: i kupac i vlasnik i radnik. Da li ste, boraveći u Srbiji, videli u nekim kompanijama primere prosperitetnog događaja? Počinju da se pojavljuju i ja sam zadovoljan zbog toga. Čini mi se da Fresh&Co, kompanija za preradu voća ima sve izglede da to ostvari. Oni imaju divan proizvod, veoma visoku cenu, ostvaruju zaradu, otplaćuju svoj dug veoma brzo i kažu da deo koristi uživaju i radnici. To je odlična kompanija, jer su uzeli jednostavan proizvod poput maline koja je proizvod sunca i zemljišta i nastavili da u njega dodaju vrednost lepom bocom, kvalitetnom distribucijom, fokusom na tržište i na tome zarađuju. Veoma sam zadovoljan jer smo, čini mi se, našli takve dve, tri kompanije u kojima se to događa, što dokazuje da je prosperitetni događaj moguć i u Srbiji. Šta bi Srbija trebalo da učini da ima pet hiljada kompanija kao što je Fresh&Co? To je pravo pitanje. Prvo što vam je potrebno su pametni novinari koji će o tome pisati, jer je potrebno da od ovakvih kompanija učinimo uzore za mnoge ljude. Privredni razvoj nije makroekonomska pojava. Ekonomski razvoj je sociološki fenomen, a to znači da kada ljudi vide da su drugi uspešni i oni će pokušati da to učine. Problem u Srbiji je što kada je čovek uspešan, automatski se pretpostavlja da je i korumpiran. Tu pojavu je veoma važno razjasniti: tačno je da su korumpirani ljudi bogati, ali nisu svi bogataši korumpirani. Problem je što Srbi to ne shvataju. I deo političke elite u Srbiji zastupa tu tezu. Koliko je to veliki problem za zemlju u tranziciji? E, pa to je pogrešno i takvi političari nisu od velike pomoći. Ako ste korumpirani imate tendenciju da budete bogati, ali ako ste bogati nemate tendenciju ka korupciji. I ako Srbija ne shvati tu razliku, neće imati uzore. A pozitivni uzori su vam potrebni da biste izveli promene. Mediji su prilično loši u stvaranju uzora jer i oni veruju u loše stvari. Ukoliko je to preovlađujuće uverenje, onda za Srbiju nema nade. Jer, do promena ne može doći bez uzora. To je sociološka pojava, ne ekonomska. U aprilu 2003. godine na Harvardu ste kao dobru vest konstatovali da Srbija izlazi iz krize i ocenili da je idealnotipski slučaj za brzi ekonomski oporavak. U februaru 2004. loša vest je: Srbija je još u krizi… Nema sumnje. To je politička kriza i ponekad je državama potrebno da padnu jako nisko i osete krizu pre nego što se promene i krenu na gore. Srbija, nažalost, ima ogroman kapacitet da bude u krizi, a da se ne promeni. Ima strahovit potencijal da oseća bol, a da se ne menja. To je neverovatno. U Srbiji, među bogobojažljivim svetom, postoji izreka `trpen–spasen`… Oprostite, to je glupo. Važno je pronaći korelaciju između kulturnih obrazaca i ekonomskog prosperiteta. Ali, to je posebna tema koju bi trebalo istraživati. Problem Srbije je, između ostalog, što nema razvijen privatni sektor, što on nije preovlađujući i što je državna svojina još veoma jaka… Odgovornost za inovacije i stvaranje prosperiteta leži na privatnom sektoru. Nema sumnje da ukoliko Vlada bude glavni ekonomski strateg, Srbija će biti siromašna zemlja. Vraćam se opet na Harvard. U aprilu 2003. godine rekli ste da ako je Vlada `tata`, to je kao da svi u porodici puše marihuanu… Tako je, imate dobro pamćenje `Pušimo marihuanu i gojimo se`, to su bile moje reči. I upravo to se događa u Srbiji. Prošetao sam ulicama Beograda, ljudi su fatalistički raspoloženi, obožavaju prošlost i to ne skorašnju, već onu od pre hiljadu godina. Ne verujete u sopstvenu predodređenost, ne verujete jedni drugima i tu su istinski problemi. To je sociološka pojava. Ako mi postavite pitanje o strategiji poslovanja, ja ću vam reći koja je ispravna. Strategiju poslovanja nije teško napraviti. Ono što je teško je menjanje mentalnog sklopa građana i države i zato su novinari važniji od poslovnih stratega. Pre dva meseca u predizbornoj kampanji najčešće obećanje koje su srpski političari davali biračima bilo je da će povećati zarade. Oni koji su to obećavali, dobili su najviše glasova. Izborni pobednici obećavali su građanima manje bolnu tranziciju. Ima li leka za Srbiju? Mislim da su sreća i zadovoljstvo prosečnog građanina u direktnoj korelaciji sa prosperitetom. A prosperitet će ili doći od privatnog sektora ili ga uopšte neće biti. Dok god političari budu birani zahvaljujući preteranim obećanjima, za građane neće biti dobro. Ali, mislim da je pravedno reći da Srbi imaju vođe kakve zaslužuju. Koji su uslovi potrebni da Srbija postane prosperitetna zemlja? Prvi je opredeljenje vaših kompanija i vaše zemlje da ostvare već spominjani prosperitetni događaj. Zatim da firme pronađu klaster (udruženje) kome pripadaju i da znaju u kom delu poslovanja im je potrebna podrška državnog sektora. I na kraju, moraju da usmere energiju na stvari koje mogu da kontrolišu: da uče potrošače, da poboljšavaju proizvod, da investiraju u ljudski potencijal. Primenjujući vašu teoriju konkurentnosti u Srbiji je, uz pomoć USAID–a, formirano nekoliko klastera, odnosno udruženja proizvođača. Proizvođači voća i nameštaja zajednički nastupaju na evropskim sajmovima, a pojedine firme počele su da izvoze voće i u Sjedinjene Američke Države. Šta još USAID može da učini za srpsku privredu podržavajući klastere kao model za povećanje konkurentnosti? Kao najvažnije treba da tražimo da USAID nastavi ovako da radi i sledećih deset do dvadeset godina, na duge staze. Jer, ovo je vrsta promena koje se dešavaju veoma sporo, ali su veoma pozitivne, uvek su pozitivne. To su pomaci korak po korak. Nacionalna strategija koju pokušava da promoviše Nacionalni savet za konkurentnost prilika je da se u Srbiji povežu preduzetnici, civilni i državni sektor i tako poboljša takmičarski duh srpske privrede. Da li je to ispravan put? Bojim se da Savet nije dovoljno glasan ili dovoljno aktivan. Sa Vladom čiji se glas još ne čuje, pojavila se prilika da Savet preuzme tu ulogu. To je bila ogromna šansa da Savet napravi veliku stvar, ali nažalost nije uspelo. Koliko je realno očekivati da Savet preuzme vodeću ulogu u vreme političke nestabilnosti? Mislim da je od ključnog značaja za uspeh Srbije da Savet bude aktivniji i glasniji. Nema sumnje da ekonomski rast proizilazi iz zdravih organizacija civilnog društva. To je ono što je Srbiji potrebnije sada više nego ikada pre, jer je Vlada slaba, privatni sektor je slab. Isto važi i za štampane medije. Vreme je da neko iz novina počne da se bavi ovom temom i uvek je iznova objašnjava. U novinama u Srbiji ključni su naslovi sa katastrofičnim porukama… Ponekad mislim da se novinari plaše da budu optimisti. Da će ih javnost, ili još gore njihovi pretpostavljeni, kritikovati zbog optimizma. Veoma je važno za zemlju da se pozitivne poruke nađu na naslovnim stranama novina. Imali ste, na primer, odličnu priču o klasteru za nameštaj koji je imao prezentaciju na sajmu u Kelnu i svi proizvođači su se vratili zadovoljni jer će imati nove poslove. Sjajan je i način na koji su oni međusobno sarađivali na tom Sajmu i potpuno nesebično pomagali jedni drugima da se prikažu u najboljem svetlu. Ali, na pres konferenciju posvećenoj toj temi došla su četiri novinara, a vest je objavljena u dnu neke nevažne strane. Nažalost. A ta tema je izuzetno važna jer treba pokazati na koji se način srpske kompanije takmiče kao i da je to apsolutno neophodno za prosperitet svih građana. Šta vam treba Novinske agencije prenele su da ste na beogradskoj pres konferenciji izjavili da smo svi u Srbiji previše obuzeti privatizacijom? Privatizacija nije odgovor za sve. Nije bitno u čijem je vlasništvu neka kompanija. Pitanje je da li je ona konkuretna, da li ostvaruje zaradu, da li su joj proizvodi dobri, donosi li novac i da li dobro plaća radnike. Nebitno je da li je državna ili privatna, već koliko je dobra. Ali, treba reći da privatno vlasništvo obično poboljšava šanse da će neka kompanija biti bolja. Svetska banka i MMF su vam obećali da će sve biti dobro ukoliko privatizujete, demokratizujete, stabilizujete i liberalizujete. I pogrešili su. Greše. Jedino što je potrebno da uradite jeste da napravite velike i odlične kompanije. Ali, velike kompanije ne padaju sa neba.