Ted je bogat i ima savršenu porodicu: ženu i dve divne ćerke. Niko ne bi mogao da zamisli šta ga je navelo da donese tako drastičnu odluku da digne ruku na sebe. Kada čuje da zvono neprestano zvoni, prva reakcija mu je da se ne obazire na to i da povuče oroz jednom zauvek. Ali tada otkriva poruku skrivenu među svojim stvarima; poruku sa svojim rukopisom za koju se ne seća da ju je napisao: „Otvori vrata. To ti je poslednji izlaz.“ Na vratima zatiče neznanca po imenu Linč, koji ne samo da zna šta se Ted sprema da učini nego mu iznosi predlog koji je teško odbiti: plan da se spreči da njegova porodica pati zbog tragičnih posledica samoubistva. Ako ubije drugu dvojicu, jednog okorelog kriminalca i jednog čoveka koji umire od raka, Ted će takođe postati nečija meta i njegova smrt neće osramotiti porodicu. On prihvata ponudu i ne pomišljajući da je to samo početak jezive igre smicalica i podmetanja. Neprestano misli na ubistva i čini mu se da su žrtve o njemu znale neobično mnogo. Još je bizarnije što on prepoznaje mesta i ljude koje ne bi trebalo da je ikada ranije sreo. Dok Ted polako gubi razum, naviru mračne tajne iz njegove prošlosti.

Knjiga je kao nova. Presedanje : priče - Matej Horžava Izdavač: Treći trg Godina izdanja: 2022 Broj strana: 145 Format: 21 cm Povez: Broširani Zbirka priča o Gruziji tajanstvenog noveliste Mateja Horžave uzbudljiv je dokument o egzotičnoj zemlji koja leži između Azije i Evrope. Narator u svim pričama je isti – Čeh, univerzitetski profesor na radu u Tbilisiju koji živi na periferiji grada. Utočište od svega što ga tišti traži u drugim delovima zemlje, pa i u svojoj domovini, gde doživljava lična presedanja, ali i ljubav. Ova zbirka nastavlja se na prvu Horžavinu zbirku autobiografskih pripovedaka smeštenih u banatskom delu Rumunije. Narator ponovo traga za suštinom doma i ljudske prirode u fragmentarnim opisima svakodnevnog života, služeći se stilom koji kombinuje reportažni i lirski. Matej Horžava (Matej Horava, pseudonim, 1980) živi van granica Češke i malo se zna o njegovom životu. Njegovo debitantsko delo Rakija: priče iz Banata (Pálenka: Prózy z Banátu, 2014) naišlo je na izuzetan prijem kod publike i kritike, osvojivši prestižnu nagradu Magnesia Litera za književno otkriće godine, kao i Nagradu Češke knjige 2015. godine. Prevedeno je na šest jezika. Zbirka priča Presedanje (2020) opisuje autorov boravak u Gruziji, u kojoj je živeo devet godina. Presedanje je 2021. godine uvršteno u najuži izbor za Evropsku nagradu za književnost.

LJUBAVNI PSIHOLOŠKI TRILER Ljubavna priča između Melburna i Moskve u tematskom preplitaju sa motivom izbeglišta čitaocima se otvara u poetičkom postupku „pronađenog rukopisa“, gde nas narator, u ulozi priređivača upućuje u kompleksnu pripovest o rastrojstvu identiteta, ontologiji ljubavi i traganju za utočištem u drugom biću. Osnovne narativne niti romana kreira sveprisutni Glas, oličen u bolesti junaka – raku frontalnog režnja koji, zajedno sa traumom izbegličkog identiteta u njegovoj svesti dovodi do multiplikacije i produkcije novih svetova i novih realnosti. Smešten van stvarnih okvira i turobnosti svakodnevnog života, ovaj paralelni svet psihosimulakruma postaje i mesto suštinskih spoznaja. U zamršenoj igri glasova svesti i podsvesti i nizu do samog kraja nerazrešivih, misterioznih događaja, ova knjiga se može čitati kao višežanrovska „smesa“: ona je i psihološki i ljubavni roman, uzbudljivi triler sa nagoveštajima krimi priče, ali i filozofska rasprava o položaju umetnika, nagriženosti identiteta i njegovim preobražajima pod presijom zdravog razuma. Ova jezički sasvim oneobičena priča, u preobražajima koji vode od poetizacije teksta, preko zgusnutih metaforičnosti i nejasnih, često semantički zamagljenih naracija, zaziva proleće, voljenu ženu, „mrtve pesnike“ i životni Usud – a metafora „paukovih mreža“ u ovom romanu možda implicitno ukazuje na to da se istinska sreća ili suština svakog Bića možda i ne mogu doživeti i spoznati u granicama zadate realnosti.

O knjizi: Četiri novele kao četiri različite vizije svetski priznatog i jednog od najznačajnijih posleratnih japanskih pisaca. Njegove strastvene i originalne vizije ne govore samo u njegovo ime, već i u ime njegove celokupne generacije. Prva novela, "Dan kada će mi on obrisati suze", inače najduža u ovoj knjizi, ima najveću težinu i deluje najviše uznemirujuće. Pripovedač leži u bolničkom krevetu i željno isčekuje da umre od raka jetre, koji je umislio. Poslednje impulse života i svoju svest usretsređuje na to da oživi trenutak iz svoje mladosti, kad se pridružio svom ludom ocu u samoubilačkoj misiji s namerom da Japan spase poraza... Uz romane Lično iskustvo i Tihi krik, “Lovina” je najznačajnije i najprevođenije delo Kenzabura Oea, za koje je dobio nagradu “Akutagava”, najprestižniju književnu nagradu u Japanu. Ova novela slikovito prikazuje vezu između japanskog dečaka i zarobljenog pilota, američkog crnca, u malom japanskom selu za vreme Drugog svetskog rata... Treća novela "Naučite nas da prevaziđemo sopstveno ludilo" u mnogo čemu je autobiografska, i u njoj otac pokušava na sve načine da se uhvati u koštac sa problemima koji ga prate u brizi za bolesno dete... U četvrtoj noveli "Agui, čudovište s neba" Oe ukršta život osamnaestogodišnjaka i ludog kompozitora, bankarevog sina, kojeg proganja njegova beba-utvara veličine kengura.

ROMAN O PIJANSTVIMA – Igor Marojević Izdavač: Laguna Žanr: Drama Broj strana: 224 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2019. ISBN: 978-86-521-3493-9 O knjizi: „Evo jednog novog, drugačijeg, iznenađujućeg Marojevića. Roman pisan impresivnom jednostavnošću, ispovedno i bez tabua, autoironično.“ - Filip David „Maja 2009. u džez klubu na Vračaru dva prijatelja razrađuju uređivačku strategiju za književni časopis. Situacija je nakon dve-tri rakije izmakla kontroli, na svu sreću brzo su stigla kola Hitne pomoći i policija. Tako započinje roman čiji glavni junak, pisac zavisan od alkohola, promiskuitetan i sklon tuči, pokušava da izroni iz problema. On menja devojke, prijatelje, lekare, poslove i kafane, putuje u Barselonu, Gvadalaharu, Ljubljanu, na Brač, u Dimitrovgrad i Nikšić, ali u tim mestima i usled pogrešnih izbora tone sve dublje. Stiče se utisak da se ne može spasti, kako zbog karaktera tako i zbog opšte društvene klime, ali čitalac gaji nadu do poslednje piščeve reči. Ovom knjigom Marojević je prešao opasnu granicu do koje je svojim dosadašnjim pisanjem stizao, i nije stradao.“ - Vladan Matijević „Novi Marojević je i dalje onaj dobri, stari Marojević! Ovoga puta meštar pripovedanja o bolesti i identitetima ispisuje priču o junaku sa unutrašnjim sagorevanjem.“ - Vule Žurić „Roman o pijanstvima ponosno stoji kao delo koje mogu da preporučim potpuno trezan.“ - Dimitrije Vojnov

Kao nova Geopoetika `Život je predivna greška, koju neke budale uporno pokušavaju da isprave.` Ruska Alisa zove se Marusja Mendeljejeva. Ona je pametna, zabavna, originalna i snalažljiva. Njena Zemlja čuda je podvodna imperija Car-Dna, gde su posle oluje potonuli njeni roditelji. Tu žive Kralj i Zli Gusan, Rak-Egzekutor, dva Princa, Klovnovi, Dvoglava Svinja. A ljudi tonu u večnosti. I ne skrivaju se iza potrebe da budu bolji ili lepši nego što zaista jesu. Ponašaju se onako kako žele, kako su navikli, ili onako kako im narede – kome je šta dozvoljeno. I nije sve baš tako zabavno kako deluje na prvi pogled, jer i vlast Dna je na visini – naročito kada je u pitanju dubokoumna demagogija. Raspad porodice pretvara se pred očima čitaoca u ogromnu maštovitu metaforu podvodnog carstva, gde Marusja doživljava svoju sopstvenu prvu ljubav, rastaje se s detinjstvom, spoznaje zakone i bezakonja ljudskog života. I dok u svetu u kome žive Marusjini roditelji patriote mrze liberale i revolucionare, revolucionari mrze vlast i liberale, liberali mudro ćute, a novac pobeđuje i dobro i zlo, u čudesnom svetu Marusje Mendeljejeve pobeđuju dobrota i ljubav. Iako skeptici tvrde da nikakva ljubav zapravo ne postoji, i da su je izmislili Rusi da ne bi plaćali za sexual harassment.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Sedam dobrih godina - Etgar Keret Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2019 Broj strana: 185 Format: 20 cm Povez: Broširani Godine između rođenja sina i očeve smrti bile su za Etgara Kereta dobre godine iako je bilo mnogo razloga za zabrinutost. Lev je rođen usred terorističkog napada. Etgarov otac dobija rak. Opasnost od rata se stalno nadvija nad njihovim domom i prožima svakodnevicu. Mračna stvarnost rađa opsesivne, loše misli, a autor ih se rešava tako što na prefinjen način i kroz prizmu apsurda razmatra širok dijapazon tema – od vojne službe svog trogodišnjeg sina do terorističkih „Ljutih ptica“. Krećući se vešto od ličnog do političkog, od razigranog do mudrog, Sedam dobrih godina iskazuju afirmativan pogled na našu potrebu da i na najneočekivanijim mestima tragamo za dobrotom i stvaramo priče koje ovom hirovitom svetu daju smisao. „Etgarove priče su podsetnik na ono sirovo i neopipljivo što najčešće ostaje neizrečeno: veliko umetničko delo često je samo mali dokaz velike ljudske duše. One su ljupke i mudre, elokventne i transcendentne, jer i sam Etgar obiluje tim vrlinama… Veoma sam srećan što Etgar i njegove knjige dopiru do ljudi i čine svet boljim.“ Džordž Sonders „Briljantni, dinamični i urnebesni memoari genijalnog i maestralnog pripovedača.“ New York Times „Keret je majstor: hrabar, saosećajan, svoj.“ Observer

Ted je bogat i ima savršenu porodicu: ženu i dve divne ćerke. Niko ne bi mogao da zamisli šta ga je navelo da donese tako drastičnu odluku da digne ruku na sebe. Kada čuje da zvono neprestano zvoni, prva reakcija mu je da se ne obazire na to i da povuče oroz jednom zauvek. Ali tada otkriva poruku skrivenu među svojim stvarima; poruku sa svojim rukopisom za koju se ne seća da ju je napisao: „Otvori vrata. To ti je poslednji izlaz.“ Na vratima zatiče neznanca po imenu Linč, koji ne samo da zna šta se Ted sprema da učini nego mu iznosi predlog koji je teško odbiti: plan da se spreči da njegova porodica pati zbog tragičnih posledica samoubistva. Ako ubije drugu dvojicu, jednog okorelog kriminalca i jednog čoveka koji umire od raka, Ted će takođe postati nečija meta i njegova smrt neće osramotiti porodicu. On prihvata ponudu i ne pomišljajući da je to samo početak jezive igre smicalica i podmetanja. Neprestano misli na ubistva i čini mu se da su žrtve o njemu znale neobično mnogo. Još je bizarnije što on prepoznaje mesta i ljude koje ne bi trebalo da je ikada ranije sreo. Dok Ted polako gubi razum, naviru mračne tajne iz njegove prošlosti.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Belladonna - Daša Drndić Izdavač: Kulturni centar Novog Sada Godina izdanja: 2021 Broj strana: 353 Format: 21 cm Povez: Tvrdi …Upravo ova bolest istorije tema je veličanstvenog romana Daše Drndić zavodljivog imena Belladonna. Tekst pripoveda sudbinu Andreasa Bana kroz istoriju bolesti i postepeno obrće situaciju, šireći priču od pojedinačnog ka opštem, govori o pošasti istorije, o nemilosrdnosti usuda, o zlu koje čuči u svim ljudima i ćutanju kojim se to zlo hrani i raste. Andreas Ban, pisac, intelektualac, osoba koja se suprotstavlja redukciji identiteta razboleva se, dobija redak rak dojke i niz drugih bolesti. Njegova borba protiv boleština, njegovo suprotstavljanje i odbijanje da im se potčini, da se preda, da postane bolesnik, da se svede na telo pod terapijom, na krpenu lutku, u stvari predstavlja bitku za pravo na ličnost, pravo na sopstvo, pravo na mnoštvo identiteta i na različitost. Jer Andreas Ban jeste različit i neuklopiv. (…) Istražujući odnos između istorije bolesti i bolesti istorije, Daša Drndić je nastavila sa svojom beskrupuloznom umetničkom borbom koja se oslanja na talmudsku izreku koju je Kiš preneo na kraju Peščanika: „Bolje je biti među progonjenima nego među progoniteljima.“ Iako je Belladonna stilski i naratološki udaljena od Kišovog opusa, oni odišu istim duhom, oni se, ako hoćete, hrane na istom po-etičkom izvoru…

Novo, nečitano, nema posvete. Roman o pijanstvima - Igor Marojević Godina izdanja: 2019 Broj strana: 224 Povez: Mek „Evo jednog novog, drugačijeg, iznenađujućeg Marojevića. Roman pisan impresivnom jednostavnošću, ispovedno i bez tabua, autoironično.“  Filip David „Maja 2009. godine u džez klubu na Vračaru dva prijatelja razrađuju uređivačku strategiju za književni časopis. Situacija je nakon dve-tri rakije izmakla kontroli, na svu sreću brzo su stigla kola Hitne pomoći i policija. Tako započinje roman čiji glavni junak, pisac zavisan od alkohola, promiskuitetan i sklon tuči, pokušava da izroni iz problema. On menja devojke, prijatelje, lekare, poslove i kafane, putuje u Barselonu, Gvadalaharu, Ljubljanu, na Brač, u Dimitrovgrad i Nikšić, ali u tim mestima i usled pogrešnih izbora tone sve dublje. Stiče se utisak da se ne može spasti, kako zbog karaktera tako i zbog opšte društvene klime, ali čitalac gaji nadu do poslednje piščeve reči. Ovom knjigom Igor Marojević je prešao opasnu granicu do koje je svojim dosadašnjim pisanjem stizao, i nije stradao.“ Vladan Matijević „Novi Marojević je i dalje onaj dobri, stari Marojević! Ovoga puta meštar pripovedanja o bolesti i identitetima ispisuje priču o junaku sa unutrašnjim sagorevanjem.“ Vule Žurić „Roman o pijanstvima ponosno stoji kao delo koje mogu da preporučim potpuno trezan.“ Dimitrije Vojnov

K. S. Luis Letopisi Narnije: Princ Kaspijan Izdavač: Laguna, Beograd Format: 13x20 cm Broj strana: 184 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2006. Prevodilac: Zoran Jakšić „Pazite dobro!“, povika Edmund. „Uhvatite se za ruke i držite se zajedno. Ovo je čarolija – prepoznajem taj osećaj!“ Piter, Suzan, Edmund i Lusi sede na železničkoj stanici kada osete da čarolija opet počinje. Najednom bivaju ponovo povučeni prema zemlji Narniji. Ali mnogo toga se izmenilo otkako su poslednji put bili tu i sada je novom prestolonasledniku, princu Kaspijanu, očajnički potrebna njihova pomoć. Narnija je u opasnosti i same čarolije neće biti dovoljne da poraze Kaspijanovog strica, zlog kralja Miraza. Ovo je četvrta pustolovina uzbudljivih Letopisa Narnije. K. S. Luis Klajv Stepls Luis rođen je u Belfastu 1898. od oca Alberta Džejmsa Luisa i Flore Avguste Hamilton Luis. Njegov brat Voren Hamilton Luis rođen je 16. juna 1895. godine. Njegova majka je umrla od raka 23. avgusta na sam rođendan njegovog oca. Iste godine otac je njega i brata poslao u školu za dečake Vinjard u Engleskoj. Zbog problema sa disanjem Klaj je morao 1910. godine da napusti Kembel koledž u Belfastu. Zbog lošeg zdravstvenog stanja dobio je tutora koji ga je u kućnim uslovima podučavao latinski, grčki, italijanski i nemački jezik. Godine 1916. je dobio stipendiju za Oksford. Godinu dana kasnije se priključio savezničkim trupama u borbi protiv nemačke za vreme I svetskog rata. Devetnaesti rođendan je sačekao na frontu u Francuskoj. Ranjen je 1918. i posle nekoliko meseci otpušten iz vojske. Iako je 1929. godine izjavio da je ateista posle razgovora sa Tolkinom 1931. zaključio je da je, ipak, vernik. Godine 1957. se oženio na tajnom opštinskom venčanju sa Džoj Dejvidmen Grešam kako bi ona dobila, kao strana državljanka dozvolu za ostanak u Velikoj Britaniji. Budući da je ubrzo nakon toga Džoj dijagnosticiran rak kostiju obavili su i crkveno venčanje u bolnici u kojoj je ležala na samrtnoj postelji. Međutim, dolazi do iznenadnog zdravstvenog poboljšanja i Džoj izlazi iz bolnice. Pod uticajem Luisa i njegovih knjiga Džoj je 1948. godine iz judaizma prešla u hrišćanstvo i zatražila zvaničan razvod od prvog muža koji su je napustio. Luis je preminuo u 5.30 popodne, u petak, 22. novembra nedelju dana pre svog 65. rođendana od komplikacija na srcu i otkazivanja rada bubrega. Istog dana je preminuo i američki predsednik Džon F. Kenedi. Sahranjen je u dvorištu crkve Holy Trinity u Hedingtonu, Oksford. K.S. Luisa su još kao dete opčinjavale bajke, mitovi i drevne legende koje mu je pripovedala dadilja Irkinja. Slika fauna koji nosi pakete i kišobran po šumi pod snegom došla mu je kada je imao šesnaest godina. Međutim, tek mnogo godina kasnije, kada je već bio profesor na univerzitetu u Kembridžu, faunu su se pridružili zla kraljica i veličanstveni lav. Njihova priča postala je Lav, veštica i orman, jedna od najomiljenijih knjiga svih vremena. Sledilo je šest sledećih letopisa Narnije, a završni naslov, Poslednja bitka, štampan 1956, dobio je najveće priznanje za dostignuće u dečijoj književnosti – prestižnu Karnegijevu nagradu. MG52 (N)

TOPOVI I SLAVUJI - Vlado Dijak Izdavač: Džepna knjiga Br.121 Sarajevo. 1958 156 str 14.03.2017. - 18:10Email Pošalji prijateljuPrint Verzija za štampuKomentara (0)Moji saputnici: Vlado Dijak od bačve Rokolo 21 B Proslavio se pesmom `Selma` koju je napisao Vlado Dijak: Goran Bregović Photo: Zoran Trbović/XXZ Ambasador boema Piše: Savo Petrović Prohujale su bezmalo tri decenije otkako ambasador boema, Vlado Dijak nije na ovom svijetu. I danas se sjećam njegovog romana ``Topovi i slavuji``, snažne lirske proze o Drugom svjetskom ratu. I završetka tog romana: ``Slavuji pjevaju. A topovi ćute``. Uvjeren sam da i danas slavuji pjevaju na grobu Vlade Dijaka i pronose slavu pisca vedrine i čuvaju umjetnost njegovih riječi, pjesama i romana og dana u službenoj pošti u Redakciju regionalnog lista ``Glas komuna`` u Doboju stigla je jedna neobična dopisnica. Na mjestu gdje je trebalo da stoji adresa bila je nalijepljena moja slika ispod koje je napisan broj pošte i ime grada – 74.000 Doboj. Okrenuo sam dopisnicu i pročitao: Zdravo druže Savo / Glasa komuna glavo / Pozdravlja te čika Vlado / što rakiju pije rado. Čuvao sam tu dopisnicu mnogo godina. Napisao ju je Vlado Dijak, novinar Radio Sarajeva, pjesnik, pisac, humorista, čovjek vedrine i dobrote poslije jedne posjete Doboju i Redakciji ``Glasa komuna``. Ovaj najpoznatiji jugoslovenski humorista i satiričar, boem i ljubitelj dobre kapljice, slao je dopisnice prethodnih godina i dvojici nekadašnjih urednika lista – Rajku Skvarici i Feridu Čehiću. Vladu sam prvi put susreo kao novinar početnik i od tada sam se radovao svakom susretu sa pjesnikom čije ste pjesme ``Selma`` (``Bijelo dugme``) ili `` Stanica Podlugovi`` (Zdravko Čolić) ili ``Čisti bijeli snijeg`` (Arsen Dedić) ili ``Betonska brana`` (``Indeksi``) sigurno i vi pjevušili. Pjesma ``Selma`` bila je jugoslovenski hit sedamdesetih godina dvadesetog vijeka, a posvećena je Selmi Borić u koju je 1949. godine pjesnik bio zaljubljen. Nas trojica urednika objavljivali smo njegove kratke, ali izuzetno lijepo napisane lirske priloge – crtice i humoreske. Vlado Dijak rođen je Brezovom Polju, kod Brčkog, 1925. godine, sa sedamnaest godina je otišao u partizane, poslije rata zavšio je Gimnaziju u Banjaluci i počeo da studira književnost u Zagrebu, ali se vratio u Banjaluku i postao novinar u listu ``Glas``. Tu je radio nekoliko godina i zbog nemirnog, ali bogatog duha i slobodnog ponašanja bio praktično protjeran iz Banjaluke. Srećom, Radio Sarajevo je prihvatilo ovog vrsnog novinara, pjesnika i književnika koji je objavio knjige pjesama ``Ambasador boema``, ``Partizanske pjesme`` i ``Ljubičasti kišobran`` i tri romana ``Kafana San``, ``Topovi i slavuji i ``Crni konj``. Čovjek pun vrlina, često stavljan na iskušenja i muke, ubacivan u vihore i oluje, nalazio je spas u pisanju i pijuckanju, bio je najveći bosanskohercegovački boem i najmiroljubiviji pijanac na svijetu. Imao je snage da preboli stradanja i radi ono što je radio Isus Hrist: da herojski podnosi patnje i bol i dođe do radosti u životu i vedrine u svom pisanju. Zbog siromaštva nije mogao da završi studije, a poslije Informbiroa bio je lažno oklevetan i proveo neko vrijeme na Golom otoku. Nakon rada u Banjaluci i protjerivanja iz Redakcije, smogao je snage da svoj talenat iskaže i obogati stvaralaštvo pisanjem pjesama, romana i radom u novinarstvu. I ostao je čvrst, i čist kao kristal i u mladosti i u zrelom dobu. U novoj sredini, u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, brzo je napredovao i postao jedan od stubova Radio Sarajeva. Vedrinu svog duha pokazivao je ne samo u svojim humoreskama i satirama, nego i u ophođenju sa ljudima. Bezbroj je anegdota i šala koje je i sam stvarao i koje su ga pratile u životu. Kad se ustalio u Sarajevu i dobio stan iznad kafane ``San``, poslao je dopisnicu na adresu Redakcije ``Glasa`` u Banjaluci. I tu je zakačio svoju bivšu direktoricu, drugaricu Savku Bastu, a bogami i kolege: Savka Basta lijepa kao krasta / Svi se Savke Baste plaše/ jebaće vam majke vaše! Ne znam kako su reagovali direktorica i tadašnji novinari u Banjaluci, ali mu više nisu mogli nauditi. Vlado je nastavio da gradi svoju sjajnu karijeru novinara i pisca. Jednu od brojnih zgoda zabilježio je književni kritičar, nekada novinar sarajevskog lista ``Zadrugar``, Branko Stojanović opisujući kako je Vlado Dijak trebalo da napravi intervju sa predsjednicom Opštinskog odbora Socijalističkog saveza radnog naroda u Goraždu. Redakcija Radio Sarajeva uputila je Dijaka na ovaj važan zadatak sa vozačem čije je ime Salko i to u specijalnim kolima – tada skupocjenom ``volgom``. Zadatak je bio da se uradi portret uspješne žene u politici. Neuobičajeno za političarke, predsjednica je bila vrlo zgodna i atraktivna žena i Vlado Dijak, pomalo već ``pod gasom``, nije mogao da odoli i zatražio je od nje da mu malčice dadne one ženske stvari! Bio je to neviđen skandal! Predsjednica je odmah obavijestila direktora Radio Sarajeva, i sve republičke rukovodioce. I urlala na sva zvona: koga su tu oni poslali njoj, važnom političkom faktoru, ženi koja je mnogo doprinijela razvoju opštine… Molim vas lijepo, pijani novinar traži od nje ono što ona skriva među nogama? Odmah se sastao Kolegijum direktora i urednika, Dijak je ``izriban`` i natjeran da istog trenutka svojeručno napiše duboko izvinjenje drugarici predsjednici u Goraždu. Prije toga, upitali su ga ko ga je ovlastio da od drugarice predsjednice traži – pičke. - Izvinite, drugovi –smireno je odgovorio Dijak – ja sam tu stvar tražio u lično ime. Vlado je napisao izvinjenje, a drugovi nisu stigli da to pogledaju i vozač Salko odjurio je u Goražde da pismo uruči predsjednici i izvine se u ime Radio Sarajeva. Pismo je bilo kratko, samo jedna rečenica: ``Drugarice, ovo je Salko, daj mu pičke malko``! Epilog ovog ponovljenog skandala završio je tako da je Vlado Dijak prebačen iz Redakcije Društveno-političkog života u Redakciju zabavnog programa. Izgleda da je Vlado imao zaštitu jednog od vodećih republičkih funkcionera – Đure Pucara koji ga je pozvao na kratki razgovor. Kao što i priliči, Vlado Dijak se svečano obukao, čak je stavio i kravatu. U prijemnoj kancelariji, sekretarica mu je rekla da je planirano da razgovor traje dva minuta i da se to mora poštovati. U tom trenutku, drug Pucar je otvorio vrata i pozvao svog ratnog druga da uđe prethodno rekavši da skine kravatu jer se vidi da mu smeta. Taj razgovor nije trajao dva minuta nego dva sata, a sekretarica je donijela kafu i čak rakiju za tako važnog gosta što se ranije nikada nije desilo u ovom kabinetu. Na kraju je Đuro Pucar reče Dijaku: - Pa, dobri moj Vlado, rijetko se viđamo, volio bih da se malo češće sretamo i razgovaramo… - E, moj druže Đuro, ne vjerujem da ćemo se češće viđati nego do sada: ja ne dolazim u Centralni komitet, a ti ne zalaziš u kafane, pa nismo u mogućnosti da se sretamo. Vlado Dijak je često nagrađivan za svoj rad i nekom prilikom dodjele nagrada sreo je poznatog srpskog slikara i boema Milića Stankovića koji je pri upoznavanju, pomalo s visine, rekao: ``Ja sam Milić od Mačve, a ti si…``. ``Ja sam Dijak od bačve``! – odgovorio je u svom stilu Vlado. Na jednom jugoslovenskom konkursu za najbolju humoresku, Vlado Dijak je dobio prvu nagradu, a svečanst je trebalo da se održi u Skopju. Stigla je avionska karta i Dijak je krenuo avionom iz Sarajeva. Zauzeo je svoje mjesto, ali se nije vezao. Došla je stjuardesa i upozorila ga da se sveže. Vlado ne reaguje. Stjuardesa opet dolazi i upozorova: ``Druže, morate se vezati, to je obaveza svih putnika i morate poštovati pravila avionskog saobraćaja``. - Drugarice, mene su vezali 1941, pa zatim 1948, godine, e, da znate, nikada me više niko neće vezati! Da se upoznamo: Ja sam čika Vlado, što rakiju pije rado! Vlado Dijak najviše vremena je provodio u kafani ``San``. Ustajao je rano, napiše tekstove, odnese u Redakciju Radio Sarajeva i vrati se u svoj ``San``. Dešavalo se ponekad da mu u toku noći nestane pića; Vlado zaveže praznu flašu, spusti niz prozor na vrata kafane, lupne dva-tri puta nogom od pod, konobari razumiju znak, napune flašu, zavežu, Vlado je preuzme i nastavi da pijucka. Neke godine proslavljala se važna godišnjica postojanja i uspješnog rada Radio Sarajeva. Sve je bilo u svečanom tonu. Vlado je zakasnio na početak, tražio mjesto da sjedne i ugledao praznu stolicu, tik pred govornicom i mikrofonom gdje je direktor čitao referat. Vlado se malo meškoljio, pa onda upao u riječ svom direktoru: - Lijepo nam to zboriš direktore i svi znamo za naše velike radne uspjehe, ali ljude interesuje nešto drugo, pa nam reci kratko: Hoće li biti povećanja plata ili neće? Uslijedio apaluz iz prepune sale, a direktor se samo kiselo nasmiješio. Prohujale su bezmalo tri decenije otkako ambasador boema, Vlado Dijak nije na ovom svijetu. I danas se sjećam njegovog romana ``Topovi i slavuji``, snažne lirske proze o Drugom svjetskom ratu. I završetka tog romana: ``Slavuji pjevaju. A topovi ćute``. Uvjeren sam da i danas slavuji pjevaju na grobu Vlade Dijaka i pronose slavu pisca vedrine i čuvaju umjetnost njegovih riječi, pjesama i romana. Književnost: VLADO DIJAK Na pitanje `Ko je Vlado Dijak` jedan od mogućih odgovora jeste: On je najnepoznatiji klasik domaće književnosti, sarajevski bohemski pjesnik koji si je mjesto u povijesti kupio još 1974-te, u trenutku kad je Goran Bregović uglazbio njegove stihove što su govorili o djevojci koja putuje na studij, a tužni je mladić, pjesnik sam, ispraća. Mladić, preplavljen emocijom, ne zna što bi rekao, najradije nešto visoko i osjećajno, ali onda na kraju ipak izgovara jednu `banalnu` rečenicu. Pjesma se, naravno, zvala Selma, a rečenica-stih koja je iz poezije ušla direktno u govor, u jezik, bila je koja druga nego `...i molim te, ne naginji se kroz prozor.` Oni koji su imali tu sreću da bar jednom prisustvuju koncertu Bijelog dugmeta znaju moment: kad bi nakon Vladinog (ili Lazinog) intra na orguljama, na onaj ravni h-mol, Bebek (i druga dva poslije) naglo intonirao `Selma...`, dvorana bi eruptirala u prepoznavanju. Selma je bila klasik valjda već u trenutku kad je nastala. Tekst se zapravo odnosio na drugo, ranije vrijeme, ono teško poslijeratno, ranih pedesetih. Više od dvadeset godina kasnije, poslije koncerta Dugmeta u Lisinskom, Bregoviću je prišla dobrodržeća gospođa i rekla:’Ja sam Selma Vlade Dijka.’ (ovu angedotu ispričao je sam Brega u jednom od intervjua u Dugmetovoj biografiji “Ništa mudro”; kao tinejdžer čitao sam je, anegdotu, po sto puta i nikada mi je nije bilo dosta) Televizija Sarajevo je napravila davnih dana i jedan mali dokumentarac o Vladi Dijku. Slabo pamtim šta je točno bilo tu, ali sjećam se pjesnika: nasmiješen, u sivom hubertusu i sa šeširom, govorio je u kameru, okolo je padao beskrajno poetični sarajevski snijeg (uvijek sam mislio da romantika njihove škole pjesme ima nekog vraga s tamošnjom klimom), a Dijak je izgledao kao čovjek koji poznaje kafanu, barem koliko i pisanje. Izgledao je opušteno. Mnogi njegov sugrađanin-pisac poznatiji i uspjesniji, ali bilo je nešto u čemu ih je on `šio` - bio je ona vrsta umjetnika koja možda i nije napravila velik opus, ili ‘kapitalno djelo’ (bože me sačuvaj takve karakterizacije kod nas najčešće!), ali zato jest jednim potezom, jednim naglim udarcem inspiracije i dobrih zvijezda, napravila sebi mali važan kut, mali međaš, stvorila sebi mjesto u plejadi i sad živi kupajući se u toj svjetlosti. Izgledao je kao oni koji su u jednom trenutku dosegli, uhvatili komadić vječnosti i onda se nakon toga opustili i tako relaksirani, ever since, žive dalje svoj život, umjetnički i privatni. Možda mi se tu dopadala i činjenica da je netko iz svijeta književnosti `prešao` u onaj (tada) daleko važniji - svijet rock`n`rolla, a ta je mala, intimna i savršena simbioza činila da oba umjetnička svijeta i obje realnosti postanu jedna od druge bogatije, da nisu jedna incestuozna kombinacija nego da se međusobno oplemenjuju. Pametni znaju da imati sreću da čovjek bude dio ovakve kombinacije kao što je bila Bregović-Dijak je izuzetno rijetka pojava - uspješna,... ne uspjesna - DOBRA pop-pjesma, kombinacija muzike i teksta, traje sto puta duže nego ijedna zbirka `suvremene` poezije. Osjećaj da ljude ponese dobra pjesma i da je nepoznati zapjevaju, već mora da je neopisiv, ali osjećaj, naznaka da bi pjesma mogla potrajati u vremenu, veličanstven je za autore. Ovo saznanje je vjerovatno bilo razlog zašto je, za razliku od svojih uspješnih i samovažnih kolega, Vlado Dijak, da upotrijebim omiljeni pridjev samog Bregovića, izgledao tako `komotno`. (Đorđe Matić 2002-08-02) Pozdravlja vas Dijak Vlado, što rakiju pije rado! by ;-) @ 2003-04-25 Za sve znalce, Vlado Dijak je takođe i autor Čoline pesme `Stanica Podlugovi`. by Brezanin @ 2004-06-20 Da ga (Goran) Bregović nije otkrio... (by zasluzni gradanin @ 2005-05-03) Ambasador boema. Odlična stvar, kao i Selma. by belzebub @ 2005-07-15 Da ga Bregović nije otkriom, i dalje bi se znalo o Vladi Dijaku. Ambasador Boema je samo jedna od mnogih Vladinih knjiga. Mislim da je Vlado jedan od rijetkih kojima slava nije udarila u glavu. Vlado je bio pravi boem. (Sarajevo @ 2006-04-11) Jedna anegdota o Vladi Dijaku: ’OVO JE SALKO, DAJ MU PIČKE MALKO’ Još nešto o Vladi Dijaku, koji je, osim toga što je bio sjajan pijanac, bio i vrlo talentovan pesnik. Vidi njegovu ranu zbirku „Topovi i glagoli”. Za Dijaka, kao boema, zna se da je najveći deo svoga radnog vremena, pijackajući, provodio u proslavljenoj (danas bi se reklo – kultnoj) kafani „San”. Kafana je, inače, bila nikakva, a nalazila se negde oko Malog parka između Radio Sarajeva i zgrade SSRNBiH (Socijalističkog saveza radnog naroda Bosne i Hercegovine). Njeni, koliko se sećam, pink zidovi kao da su bili naručeni za sanjare i depresivne novinare. Kafana „San” bejaše, dakle, radno mesto Dijakovo. A sada o jednoj od mnogih anegdota o Dijaku, koju sam čuo od novinara i književnika Nenada Radanovića. Pa, štono reč, ako laže on, lažem i ja. Pošto kupio – po to i prodao. Elem, priča ide ovako. Poslali Dijaka na službeni put u Goražde. Vozač čuvene „volge” bio je neki Salko, čije je ime – radi jedne rime, koja će se, kao poenta, pojaviti na kraju ovoga nepretencioznog zapisa – Dijaku u čast – vrlo važno. Trebalo je da Dijak napravi nešto kratko i duhovito, nešto kao portret predsednice goraždanskog, Opštinskog SSRN-a. A žena je, kažu bila lepotica, koja je ubrzo očarala već pomalo „naćefleisanog” (pripitog) Dijaka. Opčinjen njenom lepotom, a zaboravivši se, Dijak je bio direktan. Zatražio je od nje da njemu, boemu, novinaru i bivšem, zaboravljenom piscu, malčice da one ženske stvari. Anegdota, dalje, kazuje da je žena digla frku neviđenu, da je isterala Dijaka i odmah telefonom pozvala direktora RTV Bosne i Hercegovine. Tako i tako, zar oni ne znaju koga šalju na put i kako može jedan pijani novinar da, u ime RTV-a, od nje, predsednice SSRN-a, koja je takoreći lokalni politički faktor, traži ono što ona tako dražesno skriva među nogama? U Sarajevu – uzbuna. Pozovu Dijaka u Glavnu Kancelariju, izgrde ga, udare u one komunjarske žice – je li on svestan šta je napravio, kako bruka i profesiju i jednu državnu ustanovu i slične budalaštine. Pitali su ga ko ga je ovlastio da u ime ustanove od drugarice te i te traži – pičke. – Izvinite, druže direktore – odgovorio je Dijak – ja sam tu stvar tražio u lično ime. Nego, neka on tu, ne časeći časa, odmah, na licu mesta, napiše izvinjenje i neka vozač Salko, iz istih stopa, ’pali’ kola i nosi to izvinjenje drugarici Toj i Toj. Rečeno, učinjeno. Puni sebe, mislivši da su Dijaka saterali u tesnac, nisu ni pročitali ono što je ovaj napisao. A na toj ceduljici-pisamcetu napisao je kratko: Drugarice, ovo je Salko, daj mu pičke malko! Skandal je bio potpun. Za predsednicu najveći krivac za ovu (ponovljenu) blamažu i uvredu (sad ne samo usmenu, nego i overenu, zvaničnu, takoreći sa memorandumom RTV) bili rukovodioci ustanove. A Dijak je, posle svega, otišao u „San” – na još-po-jednu-pa-da-zapevamo rakiju. (Branko Stojanović, 28.decembar 2006) Vlado Dijak je također napisao tekstove balada `Čisti Bijeli Snijeg` koju pjeva Arsen Dedić i `Betonska Brana` koju izvode Indexi. by Za Ambasadora Boema @ 2008-10-25 Odličan tekst o čovjeku koji to zaslužuje! Ponosna sam što nosim ime SELMA!.. (malena @ 2009-11-26) REČE mi JEDAN čoek da je Vlado napisao i predivni roman `Topovi i slavuji`. N.S,

Zasnovana na najomiljenijoj lekciji voljenog profesora, Davidova lista je hrabra, inspirativna, istinita priča o učenju, ljubavi i zaveštanju, koja nam upućuje izazov da se zapitamo: šta je u životu istinski važno? David Menaš je živeo za svoj posao profesora u srednjoj školi. Tom svojom strašću je nadahnjivao učenike, a između časova o Šekspiru i strukturi rečenice sa njima je gradio jedinstvenu sponu, ulivajući im hrabrost za lične bitke i istovremeno im pružajući dragocene pouke o životu. Kad je nakon šestogodišnje borbe s rakom mozga izgubio sposobnost da i nadalje predaje, Davida je razarala misao da više neće imati prilike da utiče na živote svojih učenika. Oglasio se na Fejsbuku sa odvažnim planom: iako teško pokretan, poći će na putovanje kroz Ameriku kako bi se lično uverio da su se njegovi đaci snašli u životu. Da li im je u tome i on pomogao? Za nepunih četrdeset osam sati posle te objave javili su se bivši učenici iz više od pedeset gradova nudeći podršku i prenoćište. Prevalivši hiljade kilometara, od Majamija do Njujorka, od srca Amerike do Golden gejta u San Francisku, i obišavši stotine bivših đaka, Menaš na svom neustrašivom putovanju istražuje ono što svi mi želimo i što nam je nužno u životu – porodicu, bezbednost, nezavisnost, ljubav, avanturu – i primorava nas da zastanemo i razmislimo o sopstvenim prioritetima. Format: 13x20 cm Broj strana: 232 Pismo: latinica Povez: Mek

Ova kniga je jedini recept za zdravlje koji će vam ikada trebati. Dr Kristijana Nortrup Čitanje ove knjige je poput pretplate na najbolje moguće zdravstveno osiguranje. Sonja Čoket Dr Džo Dispenca smatra da smo placebo mi sami – naše misli, stavovi, uverenja i percepcija koje oblikuju našu stvarnost pa tako i zdravlje. Donosi potvrđene slučajeve ljudi koji su oboleli pa čak i umrli jer su poverovali, kako se pokazalo, u pogrešno postavljenu fatalnu dijagnozu. Ali ako je moguće da naše misli budu tako moćne, zašto ih ne iskoristiti za ozdravljenje i kvalitetniji život? Dr Dispenca navodi brojne primere polaznika svojih radionica koji su se snagom uma izlečili od raka, bolesti srca, artritisa, depresije, Parkinsonove bolesti, bolesti štitne žlezde, multiple skleroze i drugih bolesti. Na temelju najnovijih istraživanja na području kvantne fizike, neurologije, psihologije, biologije i hipnoze dr Dispenca je oblikovao model transformacije koji nas poučava kako da postignemo placebo efekat, u šta su se uverili njegovi pacijenti, a čudesna poboljšanja njihovih stanja su i naučno potvrđena. Knjiga sadrži uputstva za vođenu meditaciju i doprinosi promeni duboko ukorenjenih verovanja i opažaja, što je prvi korak ka ozdravljenju umom koje nije samo moguće, već i vrlo učestalo. Dr Džo Dispenca se obrazovao na području kiropraktike, neurologije, hemije mozga, i biologije ćelija. Autor je nekoliko bestselera, voditelj radionica i predavač priznat širom sveta. Vodi uspešnu kliniku u Olimpiji u Vašingtonu.

Novo, nečitano, nema posvete. Sedam dobrih godina - Etgar Keret Godina izdanja: 2019 Broj strana: 192 Povez: Mek „Etgar Keret je genije.“  New York Times „Izvanredan pisac! Potpuno drugačiji od svih pisaca koje znam. Glas nove generacije.“  Salman Ruždi Godine između rođenja sina i očeve smrti bile su za Etgara Kereta dobre godine iako je bilo mnogo razloga za zabrinutost. Lev je rođen usred terorističkog napada. Etgarov otac dobija rak. Opasnost od rata se stalno nadvija nad njihovim domom i prožima svakodnevicu. Mračna stvarnost rađa opsesivne, loše misli, a autor ih se rešava tako što na prefinjen način i kroz prizmu apsurda razmatra širok dijapazon tema – od vojne službe svog trogodišnjeg sina do terorističkih „Ljutih ptica“. Krećući se vešto od ličnog do političkog, od razigranog do mudrog, Sedam dobrih godina iskazuju afirmativan pogled na našu potrebu da i na najneočekivanijim mestima tragamo za dobrotom i stvaramo priče koje ovom hirovitom svetu daju smisao. „Etgarove priče su podsetnik na ono sirovo i neopipljivo što najčešće ostaje neizrečeno: veliko umetničko delo često je samo mali dokaz velike ljudske duše. One su ljupke i mudre, elokventne i transcendentne, jer i sam Etgar obiluje tim vrlinama... Veoma sam srećan što Etgar i njegove knjige dopiru do ljudi i čine svet boljim.“ Džordž Sonders „Briljantni, dinamični i urnebesni memoari genijalnog i maestralnog pripovedača.“ New York Times „Keret je majstor: hrabar, saosećajan, svoj.“ Observer

Kao novo. Bez posvete. Zanimljiva istorija Srba u 147 priča - Momčilo Petrović Godina izdanja: 2021 Broj strana: 448 Povez: Mek Istoriju jedne nacije ne čine samo sećanja na sudbonosne bitke i velike heroje. Zanimljiva istorija Srba u 147 priča beleži i osvetljava one događaje i pojedince za koje u zvaničnim hronikama često neopravdano nije bilo mesta. Kratke i upečatljive priče iz ovog svojevrsnog istorijskog zabavnika dopašće se čitaocima različitih generacija i sigurno će iznenaditi nepoznatim detaljima i interesantnim činjenicama mnoge koji smatraju da dobro poznaju nacionalnu istoriju, književnost i društveno-političke prilike.   Zašto su neki podaci skrivani, ulepšavani ili falsifikovani? Da li je naše kolektivno sećanje ipak uspelo da od zaborava sačuva neke na prvi pogled sitne i neznatne detalje koji mnogo toga otkrivaju? Ko je Miloša Obrenovića naučio da pije viski? Kako je falsifikovan govor na Njegoševoj sahrani? Koji je general naredio prebijanje Đure Jakšića? Kome je Radoje Domanović opsovao majku nad rakom Janka Veselinovića? Zašto su Srbi poraženi na Čegru? Šta je objavljeno u novinama koje su štampane u noći uoči 6. aprila 1941. godine? Koliko je dragocenosti Čerčilov vojni izaslanik ukrao od četnika tokom Drugog svetskog rata? Kako je u Srbiji rođen turizam i otkud nudizam na Savi? Zašto vozovi u Srbiji kasne? Odgovori na ova pitanja i još mnogo zanimljivih i manje poznatih istorijskih podataka koji dopunjavaju zvaničnu istoriju Srbije nalaze se unutar korica ove knjige.

O knjizi: „Njegov najbolji roman do sada... Priča koja ugrize i ne pušta.“ Kirkus Reviews Drevno zlo se ponovo budi. Ovaj klasični roman o vampirima, sa uvodom Dena Simonsa posebno napisanim za ovo izdanje, povešće vas na mesto koje niko ne poznaje – ali kojeg se svi bojimo. U oronulom sirotištu u postkomunističkoj Rumuniji teško bolesna beba greškom dobija transfuziju krvi – iako svi očekuju da će umreti, ona počinje da se oporavlja i razvija. Doktorka Kejt Nojman pomišlja da detetov imuni sistem možda krije tajnu leka za rak i sidu. Kejt usvaja bebu i vodi je sa sobom u Ameriku. Međutim, mali Džošua je povezan sa jednim drevnim plemenom i njegovim legendarnim vođom – Vladom Cepešom, prvobitnim Drakulom – čiji će ga ljudi kidnapovati. Uprkos nemogućim izgledima i surovim neprijateljima – i ljudskim i vampirskim – Kejt i njen saveznik, otac Majk O'Rurk, krišom se vraćaju u Rumuniju ne bi li spasili dete. „Prema Denu Simonsu osećam strahopoštovanje.“ Stiven King „Hipnotičko putovanje kroz avetinjske i sive ruševine Rumunije devedesetih.“ Publishers Weekly „Simons nam pruža jeziv opis Rumunije neposredno posle pada Čaušeskua i vešto upliće legende o vampirima u političku istoriju da bi stvorio novo i domišljato objašnjenje vampirske želje za krvlju.“ Library Journal „Sjajne ideje... Najutemeljenije i najzanimljivije naučno objašnjenje vampirizma koje smo do sada sreli... Stranice se prosto same okreću.“ Locus

Poslednji zadatak jednog nastavnika: otkrivanje najvažnijih lekcija života. Zasnovana na najomiljenijoj lekciji voljenog profesora, Davidova lista je hrabra, inspirativna, istinita priča o učenju, ljubavi i zaveštanju, koja nam upućuje izazov da se zapitamo: šta je u životu istinski važno? David Menaš je živeo za svoj posao profesora u srednjoj školi. Tom svojom strašću je nadahnjivao učenike, a između časova o Šekspiru i strukturi rečenice sa njima je gradio jedinstvenu sponu, ulivajući im hrabrost za lične bitke i istovremeno im pružajući dragocene pouke o životu. Kad je nakon šestogodišnje borbe s rakom mozga izgubio sposobnost da i nadalje predaje, Davida je razarala misao da više neće imati prilike da utiče na živote svojih učenika. Oglasio se na Fejsbuku sa odvažnim planom: iako teško pokretan, poći će na putovanje kroz Ameriku kako bi se lično uverio da su se njegovi đaci snašli u životu. Da li im je u tome i on pomogao? Za nepunih četrdeset osam sati posle te objave javili su se bivši učenici iz više od pedeset gradova nudeći podršku i prenoćište. Prevalivši hiljade kilometara, od Majamija do Njujorka, od srca Amerike do Golden gejta u San Francisku, i obišavši stotine bivših đaka, Menaš na svom neustrašivom putovanju istražuje ono što svi mi želimo i što nam je nužno u životu – porodicu, bezbednost, nezavisnost, ljubav, avanturu – i primorava nas da zastanemo i razmislimo o sopstvenim prioritetima.

Ova kniga je jedini recept za zdravlje koji će vam ikada trebati. Dr Kristijana Nortrup Čitanje ove knjige je poput pretplate na najbolje moguće zdravstveno osiguranje. Sonja Čoket Dr Džo Dispenca smatra da smo placebo mi sami – naše misli, stavovi, uverenja i percepcija koje oblikuju našu stvarnost pa tako i zdravlje. Donosi potvrđene slučajeve ljudi koji su oboleli pa čak i umrli jer su poverovali, kako se pokazalo, u pogrešno postavljenu fatalnu dijagnozu. Ali ako je moguće da naše misli budu tako moćne, zašto ih ne iskoristiti za ozdravljenje i kvalitetniji život? Dr Dispenca navodi brojne primere polaznika svojih radionica koji su se snagom uma izlečili od raka, bolesti srca, artritisa, depresije, Parkinsonove bolesti, bolesti štitne žlezde, multiple skleroze i drugih bolesti. Na temelju najnovijih istraživanja na području kvantne fizike, neurologije, psihologije, biologije i hipnoze dr Dispenca je oblikovao model transformacije koji nas poučava kako da postignemo placebo efekat, u šta su se uverili njegovi pacijenti, a čudesna poboljšanja njihovih stanja su i naučno potvrđena. Knjiga sadrži uputstva za vođenu meditaciju i doprinosi promeni duboko ukorenjenih verovanja i opažaja, što je prvi korak ka ozdravljenju umom koje nije samo moguće, već i vrlo učestalo. Dr Džo Dispenca se obrazovao na području kiropraktike, neurologije, hemije mozga, i biologije ćelija. Autor je nekoliko bestselera, voditelj radionica i predavač priznat širom sveta. Vodi uspešnu kliniku u Olimpiji u Vašingtonu.

Autor: Viktor Jerofejev Povez: broširan Br. strana: 374 Format: 13,5 x 20 `Život je predivna greška, koju neke budale uporno pokušavaju da isprave.` Ruska Alisa zove se Marusja Mendeljejeva. Ona je pametna, zabavna, originalna i snalažljiva. Njena Zemlja čuda je podvodna imperija Car-Dna, gde su posle oluje potonuli njeni roditelji. Tu žive Kralj i Zli Gusan, Rak-Egzekutor, dva Princa, Klovnovi, Dvoglava Svinja. A ljudi tonu u večnosti. I ne skrivaju se iza potrebe da budu bolji ili lepši nego što zaista jesu. Ponašaju se onako kako žele, kako su navikli, ili onako kako im narede – kome je šta dozvoljeno. I nije sve baš tako zabavno kako deluje na prvi pogled, jer i vlast Dna je na visini – naročito kada je u pitanju dubokoumna demagogija. Raspad porodice pretvara se pred očima čitaoca u ogromnu maštovitu metaforu podvodnog carstva, gde Marusja doživljava svoju sopstvenu prvu ljubav, rastaje se s detinjstvom, spoznaje zakone i bezakonja ljudskog života. I dok u svetu u kome žive Marusjini roditelji patriote mrze liberale i revolucionare, revolucionari mrze vlast i liberale, liberali mudro ćute, a novac pobeđuje i dobro i zlo, u čudesnom svetu Marusje Mendeljejeve pobeđuju dobrota i ljubav. Iako skeptici tvrde da nikakva ljubav zapravo ne postoji, i da su je izmislili Rusi da ne bi plaćali za sexual harassment.

Poslednji zadatak jednog nastavnika: otkrivanje najvažnijih lekcija života. Zasnovana na najomiljenijoj lekciji voljenog profesora, Davidova lista je hrabra, inspirativna, istinita priča o učenju, ljubavi i zaveštanju, koja nam upućuje izazov da se zapitamo: šta je u životu istinski važno? David Menaš je živeo za svoj posao profesora u srednjoj školi. Tom svojom strašću je nadahnjivao učenike, a između časova o Šekspiru i strukturi rečenice sa njima je gradio jedinstvenu sponu, ulivajući im hrabrost za lične bitke i istovremeno im pružajući dragocene pouke o životu. Kad je nakon šestogodišnje borbe s rakom mozga izgubio sposobnost da i nadalje predaje, Davida je razarala misao da više neće imati prilike da utiče na živote svojih učenika. Oglasio se na Fejsbuku sa odvažnim planom: iako teško pokretan, poći će na putovanje kroz Ameriku kako bi se lično uverio da su se njegovi đaci snašli u životu. Da li im je u tome i on pomogao? Za nepunih četrdeset osam sati posle te objave javili su se bivši učenici iz više od pedeset gradova nudeći podršku i prenoćište. Prevalivši hiljade kilometara, od Majamija do Njujorka, od srca Amerike do Golden gejta u San Francisku, i obišavši stotine bivših đaka, Menaš na svom neustrašivom putovanju istražuje ono što svi mi želimo i što nam je nužno u životu – porodicu, bezbednost, nezavisnost, ljubav, avanturu – i primorava nas da zastanemo i razmislimo o sopstvenim prioritetima.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Ružičasta mišica - Viktor Jerofejev Godina izdanja: 2018 Broj strana: 376 Povez: Mek `Život je predivna greška, koju neke budale uporno pokušavaju da isprave.`Ruska Alisa zove se Marusja Mendeljejeva. Ona je pametna, zabavna, originalna i snalažljiva. Njena Zemlja čuda je podvodna imperija Car-Dna, gde su posle oluje potonuli njeni roditelji. Tu žive Kralj i Zli Gusan, Rak-Egzekutor, dva Princa, Klovnovi, Dvoglava Svinja. A ljudi tonu u večnosti. I ne skrivaju se iza potrebe da budu bolji ili lepši nego što zaista jesu. Ponašaju se onako kako žele, kako su navikli, ili onako kako im narede – kome je šta dozvoljeno. I nije sve baš tako zabavno kako deluje na prvi pogled, jer i vlast Dna je na visini – naročito kada je u pitanju dubokoumna demagogija.Raspad porodice pretvara se pred očima čitaoca u ogromnu maštovitu metaforu podvodnog carstva, gde Marusja doživljava svoju sopstvenu prvu ljubav, rastaje se s detinjstvom, spoznaje zakone i bezakonja ljudskog života. I dok u svetu u kome žive Marusjini roditelji patriote mrze liberale i revolucionare, revolucionari mrze vlast i liberale, liberali mudro ćute, a novac pobeđuje i dobro i zlo, u čudesnom svetu Marusje Mendeljejeve pobeđuju dobrota i ljubav.Iako skeptici tvrde da nikakva ljubav zapravo ne postoji, i da su je izmislili Rusi da ne bi plaćali za sexual harassment.

Poslednji zadatak jednog nastavnika: otkrivanje najvažnijih lekcija života. Zasnovana na najomiljenijoj lekciji voljenog profesora, Davidova lista je hrabra, inspirativna, istinita priča o učenju, ljubavi i zaveštanju, koja nam upućuje izazov da se zapitamo: šta je u životu istinski važno? David Menaš je živeo za svoj posao profesora u srednjoj školi. Tom svojom strašću je nadahnjivao učenike, a između časova o Šekspiru i strukturi rečenice sa njima je gradio jedinstvenu sponu, ulivajući im hrabrost za lične bitke i istovremeno im pružajući dragocene pouke o životu. Kad je nakon šestogodišnje borbe s rakom mozga izgubio sposobnost da i nadalje predaje, Davida je razarala misao da više neće imati prilike da utiče na živote svojih učenika. Oglasio se na Fejsbuku sa odvažnim planom: iako teško pokretan, poći će na putovanje kroz Ameriku kako bi se lično uverio da su se njegovi đaci snašli u životu. Da li im je u tome i on pomogao? Za nepunih četrdeset osam sati posle te objave javili su se bivši učenici iz više od pedeset gradova nudeći podršku i prenoćište. Prevalivši hiljade kilometara, od Majamija do Njujorka, od srca Amerike do Golden gejta u San Francisku, i obišavši stotine bivših đaka, Menaš na svom neustrašivom putovanju istražuje ono što svi mi želimo i što nam je nužno u životu – porodicu, bezbednost, nezavisnost, ljubav, avanturu – i primorava nas da zastanemo i razmislimo o sopstvenim prioritetima.

O knjizi: „Njegov najbolji roman do sada... Priča koja ugrize i ne pušta.“ Kirkus Reviews Drevno zlo se ponovo budi. Ovaj klasični roman o vampirima, sa uvodom Dena Simonsa posebno napisanim za ovo izdanje, povešće vas na mesto koje niko ne poznaje – ali kojeg se svi bojimo. U oronulom sirotištu u postkomunističkoj Rumuniji teško bolesna beba greškom dobija transfuziju krvi – iako svi očekuju da će umreti, ona počinje da se oporavlja i razvija. Doktorka Kejt Nojman pomišlja da detetov imuni sistem možda krije tajnu leka za rak i sidu. Kejt usvaja bebu i vodi je sa sobom u Ameriku. Međutim, mali Džošua je povezan sa jednim drevnim plemenom i njegovim legendarnim vođom – Vladom Cepešom, prvobitnim Drakulom – čiji će ga ljudi kidnapovati. Uprkos nemogućim izgledima i surovim neprijateljima – i ljudskim i vampirskim – Kejt i njen saveznik, otac Majk O'Rurk, krišom se vraćaju u Rumuniju ne bi li spasili dete. „Prema Denu Simonsu osećam strahopoštovanje.“ Stiven King „Hipnotičko putovanje kroz avetinjske i sive ruševine Rumunije devedesetih.“ Publishers Weekly „Simons nam pruža jeziv opis Rumunije neposredno posle pada Čaušeskua i vešto upliće legende o vampirima u političku istoriju da bi stvorio novo i domišljato objašnjenje vampirske želje za krvlju.“ Library Journal „Sjajne ideje... Najutemeljenije i najzanimljivije naučno objašnjenje vampirizma koje smo do sada sreli... Stranice se prosto same okreću.“ Locus

Da li je moguće jesti normalno – pet dana u nedelji – i postati vitkiji i zdraviji na taj način? Odgovor je jednostavan: jeste. Mi danas stalno jedemo. Dobrovoljno uzdržavanje od jela smatra se prilično ekscentričnim, pa čak i nezdravim postupkom. Većina očekuje najmanje tri obroka dnevno sa užinama između toga da deluje gotovo šokantno kada se kaže da je korisno raditi upravo suprotno. IF dijeta je novi radikalni pristup gubitku kilograma koji je pokrenuo zdravstvenu revoluciju na globalnom planu. Život bez hrane, makar i sasvim kratko, aktivira više takozvanih gena za popravku, koji donose organizmu dugoročnu korist. Uz čitav ovaj dijetetski program, poznat kao program 5:2, treba samo da ograničete unos kalorija neprekidno tokom dva dana, a mršavljenje će biti samo jedna od koristi. Pravi dobitak jesu potencijalne dugoročne koristi po zdravlje – smanjenje rizika od širokog raspona bolesti, uključujući dijabetes, srčana oboljenja i rak. Mnogi ljudi koji se pridržavaju periodičnog gladovanja nagonski se klone hleba (a i maslaca), a sva ona tradicionalna kabasta hrana deluje sve manje privlačno, dok rafinisani šećeri nisu uopšte toliko veliko iskušenje kao nekada. Kesica bombona u pretincu auta? Izbacićete je. To je glavna moć periodičnog gladovanja: podstiče vas da promenite svoju ishranu. Brzo ćete shvatiti da ovo nije samo dijeta. Ovo je mnogo više od toga: održiva strategija za zdrav i dug život.