Naziv : Rak Dojke Autori : Radan Džordić , Zoran Neskovic konstantinovic Izdavač : ZAVOD ZA UDŽBENIKE Br, Strana : 292 Godina izdanje : 2014 Knjiga je nova, orginal , nekorisceno Isbn: 8600262039095 Knjiga je u odlicnom stanju, Stanje kao na slici Molim vas pišite ili poručujte na Viber , WhatsApp , Sms ili Mobilni Slanje : Slanje Postexpresom, plaćanje pouzećem ili lično preuzimanje

Ракија: укус историје, вештина прављења, уметност испијања Аутори: Илија Маловић, Зоран Радоман, Владимир Дуловић Наслов: Ракија: укус историје, вештина прављења, уметност испијања Издавач: Mladinska knjiga Страна: 383 повез: тврди Писмо: ћирилица Формат: 21 x 29 cm Година издања: 2022 NOVO prosireno izdanje iz 2022. godine ( prvo izdanje iz 2017. godine rasprodato ). NOVA knjiga!!! U CELOFANU, slike koje sam postavio su preuzete sa interneta. Znaci slike prikazuju knjigu koju cete dobiti, ali ce vam stici u celofanu, potpuno nekoriscena! Садржај УВОД, 13 РАКИЈА КРОЗ ИСТОРИЈУ, 17 ОД АЛКОХОЛА ДО РАКИЈЕ, 19 Алхемија запаљиве воде, или: почеци дестилације алкохола, 20 Алкохол осваја свет (али се још увек не пије!), 22 Од лека до ужитка и добитка, 24 ВАТРЕНА ВОДА СТИЖЕ МЕЂУ СРБЕ, 27 Рођење и крштење ракије, 28 Од турског воћњака до српског казана, 30 БУРНО ПИЋЕ ЗА БУРНА ВРЕМЕНА (XVIII ВЕК), 33 РАКИЈА У СВОЈОЈ ДРЖАВИ (1804-1878), 39 ДОБА РАКИЈЕ (1878-1914), 45 РАКИЈА НА МУКАМА (1918-1945), 53 У МАШИНИ СОЦИЈАЛИЗМА, 59 ТЕХНОЛОГИЈА, 67 ШТА ЈЕ ТО РАКИЈА, 69 Квалитет ракије, 70 Ракија као симбол пркоса, 71 НАЧИНИ ДЕСТИЛАЦИЈЕ РАКИЈЕ, 73 Печење ракије на стари начин, 74 Како се ракија пече данас, 86 Фракциона дестилациј а, 86 Једноставни апарати за прекидну дестилацију, 89 Делови апарата за дестилацију (казана), 90 Мерни инструменти, 92 Апарати за сложену једнократну дестилацију, 94 Дефлегмација и рекгификација, 96 ОДЛЕЖАВАЊЕ РАКИЈЕ И ПОПРАВЉАЊЕ ЊЕНОГ КВАЛИТЕТА, 99 Најчешће мане ракија и њихово поправл»ање, 101 САЗРЕВАЊЕ (СТАРЕЊЕ) РАКИЈЕ, 105 Арома алкохолних пића, 107 Врсте дрвета у коме стари ракија, 108 Винска бурад и ракија, 116 Убрзано старење ракије, 117 ВРСТЕ РАКИЈА, 119 ШЉИВА И ШЉИВОВИЦА, 121 Шлљива у обичајима и традицији, 127 Аутохтоне и ракијске сорте шлљива, 128 Припрема и печење ракије од шлљиве, 140 Са којом се храном слаже шљивовица, 142 ШТА СВЕ МОЖЕМО ДА ОСЕТИМО У ЧАШИ ШЉИВОВИЦЕ, 145 Како се пије ракија, 146 Фазе дегустације, 150 МОЋ УКУСА, 153 Точак укуса код ракије шљивовице, 154 ЈАБУКА И ЈАБУКОВАЧА, 161 Старе и аутохтоне сорте јабука, 164 Новије сорте јабука, 166 Како се пече јабуковача, 171 Како се производи Његово величанство калвадос, 172 Како се производи амерички епл-џек, 172 Како се пије јабуковача, 174 КРУШКА И КРУШКОВАЧА, 177 Старе и аутохтоне сорте крушака, 180 Модерне сорте крушака, 182 Како се пече крушковача, 184 Како се пиј е крушковача, 187 ДУЊА И ДУЊЕВАЧА, 189 Сорте дуња, 191 Како се пече дуњевача, 192 Како се пиј е дуњевача, 193 КАЈСИЈА И КАЈСИЈЕВАЧА, 195 Сорте кајсија, 197 Како се пече кајсијевача, 200 Како се пије кајсијевача, 202 БРЕСКВА И БРЕСКОВАЧА, 205 Сорте бресака, 206 Како се пече бресковача, 208 Како се пије бресковача, 208 ГРОЖЂЕ И РАКИЈЕ ОД ГРОЖЂА, 211 Сорте грожђа за ракију, 214 Како се пече лозова ракија, 218 Берба грожђа, 218 Муљање грожђа, 218 Укомљавање, 218 Како се пече комовица, 220 Како се користи комовица, 220 Како се пије лозова ракија, 222 ВИЊАК, 225 Како је све почело, 226 Производња вињака, 229 Како се пије вињак, 230 ВИШЊЕВАЧА И ТРЕШЊЕВАЧА, 235 Сорте вишања, 236 Сорте трешања, 237 Како се производе, 238 Ликери од вишања и трешања, 240 Како се пију, 242 МАЛИНА И МАЛИНОВАЧА, 245 Сорте малине, 246 Како се пече малиновача, 248 Како се пије малиновача, 248 МЕД И МЕДОВАЧА, 251 Медовача, медовина или медица?, 252 Како се производи права медовача, 254 Како се пије медовача, 254 СРПСКА КЛЕКОВАЧА, 257 Српска верзија џина или нешто више, 259 Историјат клековаче у Србији, 260 Ужичке клековаче, 262 Бајинобаштанска клековача, 263 Клековача са планине Таре, 263 Како се добија српска клековача, 263 Како се пије клековача, 266 ТРАВАРИЦА, 269 Лечење уз помоћ ракије, 270 Кад је ракија делотворнија од чајева, 272 Како се праве траварице, 273 Врсте траварица, 274 НЕСТАЛЕ И РЕТКЕ ВРСТЕ РАКИЈА, 281 Нестале ракије, 282 Ретке ракије, 288 КУВАНА РАКИЈА И КОКТЕЛИ С РАКИЈОМ, 293 Коктели, 295 Све је у рецептури, 296 Рецепти за ракијске коктеле, 297 ДЕСТИЛЕРИЈЕ, 309 РАКИЈСКИ КОМБИНАТИ, 311 Навип, 312 Прокупац, 316 Рубин, 317 Таково, 319 МАНАСТИРСКЕ ДЕСТИЛЕРИЈЕ, 321 Манастир Буково, 322 Манастир Ковиљ, 322 Манастир Лелић, 323 ПРИВАТНЕ ДЕСТИЛЕРИЈЕ, 325 ББ Клековача д.о.о., 326 Бојковчанка, 327 Р. Б. Глобал, 328 Дестилерија Зарић, 329 Promont Group d.о.о., 330 Флорес, 331 МАЛИ РАКИЈСКИ ПОДРУМИ, 333 Аламбик Арт д.о.о., 334 Алексић Први д.о.о., 335 Виница Антић, 336 Атлић, СЗР Радовача, 336 033 Бенишек-Веселиновић, 337 Дестилерија Богдановић, 338 СЗТР Бонитас, 338 Мали подрум Гајић, 338 Гегула, 339 Дибонис, 340 СЗР Златна долина, 340 Урбана дестилерија, 342 Ракија Јараковић, 343 ПодрумЈеша, 343 Подрум Лукић, 344 Подрум Марић, 345 Вељко и синови, Подрум Миловановић-Шкорић, 345 Минићева кућа ракије, 346 Подрум Новићевић, 346 Газдинство Павле Паунић, 347 ЗР Воћне ракије Плазинић, 348 Винарија Познанић, 348 Подрум „ПП”, 349 Примагд.о.о., 349 БГ Рабел д.о.о., 350 Дестилерија Српско звоно, 350 Подрум Стојана Тасића, 351 Тим д.о.о., 352 Тим, 352 Браћа Томашевић д.о.о., 353 Токд. д.о.о., 353 Дестилерија Хуберт 1924, 354 Пољопривредно газдинство Читаковић, 355 ПОСЕБАН ДОДАТАК, 357 РАКИЈСКИ ФЕСТИВАЛИ, 359 Ракијада у Прањанима, 360 Фестивал српске ракије, 360 Парастос дуду, 362 Шљивовачки сајам домаће ракије, 362 Шумадијска краљица, 364 Дани шљиве, 364 Сајам шљиве, 365 Гледићка ракијада, 366 Жестивал, 367 Дани ракије, 368 Смотра ракије шљивовице Ибарске долине, 368 Фестивал младе ракије, 368 Ракијада у Баљевцу, 369 Никољдански фестивал ракије, 369 Ракија фест - Balkan Urban Experience 370 ОСТАЛИ ФЕСТИВАЛИ, 373 КАКВА ЈЕ БУДУЋНОСТ СРПСКЕ РАКИЈЕ, 375 Препознавање и брендирање традиције, 376 Препознавање и пласирање квалитета 377 Однос према традицији, 378 Будућност српске ракије, 379 РАКИЈУ НЕ МОРАТЕ ДА ПИЈЕТЕ, АЛИ МОРАТЕ ДА ЈЕ ИМАТЕ! Ракија је одувек у нашем народу важила за лек, а ми као народ смо се дичили својом вештином да „печемо” савршену домаћу шљивовицу, али и лозовачу, јабуковачу, дудовачу, дуњевачу, крушковачу и ракију од сваког другог воћа или меда, а некада и од кукурузног брашна, тикве, жита, кромпира или хлеба. Дакле, што у уста то у ракију! Сада имате прилику да у новој књизи РАКИЈА сазнате све о историји, производњи и технологији, врстама ракије, дестилеријама и фестивалима као и како да конзумирате и препознате добру ракију – традиционално пиће у Срба. Аутори ове књиге (Зоран Радоман, Владимир Дуловић и Илија Маловић) упустили су се у вишегодишње истраживање историје, традиције и културе производње ракије и уживања у њој. Књига је написана на занимљив и приступачан начин и обогаћена је са више од 400 сјајних фотографија које је већим делом усликао фотограф Драган Боснић. Сазнајте све о РАКИЈИ на једном месту! Да ли знате да је... ... 1921. године у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца у Управи за заштиту индустријске својине казан за печење ракије уписан као патент под редним бројем један (осмислио 1909. године Јовановић Милан, казанџија из Новог Сада) ... Србија крајем XИX века била највећи светски произвођач шљива и шљивовице ... просечан губитак у запремини течности код шљивовице 4% годишње (такозвани анђеоски део – нуспојава старења у дрвеном суду) ... за арому и укус ракије заслужно и дрво од кога је суд за чување направљен као и време које ракија проведе у истом ... млада јабуковача често основа за специјалне ракије – траварице ... комовица (ракија од грожђа) наша најстарија ракија ... за литар малиноваче јачине 40% алкохола потребно 1,2 килограма смрзнуте малине (савремени технолошки поступак) или 16 кг свеже малине (класичан поступак ферментације и дестилације) ... израз „медени месец” (време испуњено љубављу, здрављем и безбрижношћу) повезан са медовином или вином од меда (током првог месеца брака младенци би, по обичају, испијали велике количине медовине за коју се веровало да има афродизијачка својства) ... биљка жута линцура због неконтролисаног брања добила статус угрожене врсте и законом је заштићена ... чокањ (фраклић, фићок) данас симбол за домаћу ракију, некада служио искључиво за испијање меке ракије која није имала нарочито леп мирис Значајно место у нашој традицији има ракија – понос сваког домаћина из Србије, а ово је књига која заслужује почасно место у библиотеци сваке породице.

Kao nova. Sifra adp1.6

290str;ilustr 29cm.Odlicno ocuvana,kao nova. K35

254str;21cm.Odlicno ocuvana. K106

…Od 350 genotipova, bar 10% su nutritivno bolji nego standardne sorte u hemijskom pogledu. Te jabuke bi mogle da se prerade u sokove, bejbi kaše, džemove, marmelade, rakiju, da se suše… Veliki broj ovih autohtonih sorti jabuke mogao bi odmah biti iskorišćen u praktične svrhe, kao tzv. industrijske sorte. Za početak ne bi trebalo podizati nove zasade, nego iskoristiti već ono što postoji u, na žalost, zapuštenim voćnjacima u brdsko-planinskom prodručju centralne Srbije. Jedno je sigurno. Izraz “Jabuka na dan i doktor nije potreban” svakako se može primeniti na ove biološki vredne sorte, koje se mogu gajiti u cilju industrijske prerade ali bez upotrebe pesticida. Zainteresovani se svakako o ovoj temi mogu više i potpunije informisati u kapitalnom delu “Autohtone sorte jabuke Srbije, i Crne Gore” autorke Evice Mratinić.

Alkoholometarske tablice za određivanje prave jačine i druge mere kod rakija, šporitusa na temperaturi kod 20C, knjiga je u vrlo dobrom stanju. Izdanje:Beograd Povez:tvrd Težina:680g k-43P

SPECIJALNO STOČARSTVO AUTOR : Dr Fahrudin Hrasnica, Dr Slavomir Milosavljević ; Dr Ante RAKO ; Dr Dragan ILAMČIĆ ; Dr Slobodan PAVLOVIĆ ; Dr Ivan ŠMALCELJ IZDAVAČ: ZAVOD ZA IZDAVANJE UDŽBENIKA, BEOGRAD GODINA IZDANJA: 1964. TVRDE KORICE BROJ STRANA: 563 STR. FORMAT 17 x 24 CM ILUSTROVANO STANJE KNJIGE VRLO DOBRO TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA KLOV

Rak jajnika, tvrd povez Ovarian Cancer: American Cancer Society Atlas of Clinical Oncology Fox Chase Cancer Center, Philadelphia, PA. Atlas provides a comprehensive overview of ovarian cancer and its management. Discusses the biology of the disease, discovery of the molecular basis for hereditary factors, genetic mutations, and key issues in the usage of chemotherapeutic agents. Features more than 300 illustrations. For physicians.

Autor: Jean Carper Format: 20,5x25,5 Broj strana: 511 Povez: tvrd Izdavač: Leo commerce, Rijeka Jezik: hrvatski Jean Carper je jedna od najpriznatijih američkih autorki na području zdravlja i prehrane. Napisala je dvadesetak knjiga, među kojima je i HRANA - ČUDESNI LIJEK. Po mišljenju recenzenata, ova je knjiga najcelovitije delo našeg desetleća o prehrani i zdravlju. Ovaj opširni priručnik, iznikao iz drevnih spoznaja o prehrani koju koristi alternativna medicina, potkrepljen je s više od deset hiljada naučnih istraživanja i pojašnjava kako neobična moć hrane može delotvorno sprečiti nastanak, te olakšati bolesti. Pravilnom prehranom možemo lečiti jednostavne prehlade i alergijske upale, ali i teže bolesti, poput bolesti srca i raka, a bez neželjenog dejstva raznih lekova. Staroj uzrečici, da jabuka dnevno otklanja sve bolesti, vredi pripisati još veće značenje no što se naoko čini. Obrok ribe, povrća i čašica piva ili vina osnažuje naše zdravlje. Prema autoričinim savetima, pravilnom prehranom možemo bitno poboljšati zdravlje. HRANA - ČUDESNI LIJEK je koristan priručnik za svakoga. Pomaže bolesnima, kao i svima koji žele sačuvati zdravlje i među izvanrednim mogućnostima hrane izabrati upravo onu koja će pomoći u sprečavanju i lečenju najrazličitijih bolesti.

Pupoljak zla Jonathan Lee Vice Beograd 2001 496 str Stanje odlično Mi ponekad mislimo da smo izuzeti iz ovog ludila u kome se nalazi ceo svet, zaboravljajući pri tom da smo i sami deo tog sveta.Narodi su izmoreni ratovima, iznureni strahom za pojedinačnu i kolektivnuegzistenciju, užasnuti slikama smrti kojima nas brižljivo pritiskuju mediji, servirajući najbrutalnije oblike umiranja ljudskog tela, sa kojim neizostavno umire inaš duh posmatrača. Zmrt je svugde, i na svakom mestu, širi se kao epidemija, prikazujući svojelice u najrazličitijim oblicima. Ta avet presvlači se u hiljade bezimenih telesa,koja se raspadaju u masovnim grobnicama svetskih stratišta, ili umiru u ranama od raka, side, ebole, ne birajući ni jedan sloj, ni jednu zemlju posebno.Najstravičnije jutarnje i dnevne vesti primamo sa onom pomirljivom malo-dušnošću ...zbog koje nam više ništa nije neobično i ništa nas ne može iznenaditi.Svet je došao sasvim blizu one tačke u kojoj je spreman da njime vlada biloko, samo da se ova patnja već jednom završi i da ovim mukama bude kraj.Ti koji žele da vladaju takvim ravnodušnim svetom, i čekaju da klonemo duhom imaju i svoje ime ... ja sam ih nazvao „Demonova deca`Knjigu posvećujem svojoj porodici, za sve one časove koje im je oduzelai sve one koje su joj oduzeli Jonathan Lee Vice K.D.S.3.2.

Autor: Domaći Jezik: Srpski Reditelj Dušan Jovanović i glumci Narodnog pozorišta u Nišu uspeli su da naprave predstavu koja se neće gledati samo danas; predstavu o kojoj će se pričati kao o ministarki Žanke Stokić ili Ljubinke Bobić. I u tome su uspeli sasvim. U Nušićevoj komediji reditelj je moćno razigrao novo i neviđeno. Predstava ne pati od dosadnog savršenstva, ali je moćna, uzbudljiva, dinamična, nabijena tragikomičnom energijom. „Gospođa ministarka“ u scenskom tumačenju Dušana Jovanovića osavremenjen je i vrlo apsurdan prikaz ludila žeđi za vlašću, sočno smešna kritika mentaliteta, ali i spretno realizovan niz burlesknih situacija. Predstava je osvežena nizom novih motiva, u odnosu na Nušićev tekst, koji obogaćuju značenjski nivo predstave, kao i njene komičke vrednosti. Predstava za priču, komentare, za dug i lep pozorišni život koja će ostati upamćena kao predstava koja je ozbiljno, dramatično čak, shvatila Živkinu muku, a da, pri tom, Živkin uspon i pad nije lišila komičnosti višeg reda, komičnosti koja izrasta iz opsežne nemoći da se nešto stvarno i trajno promeni. Narodno pozoriste Nis Lica Živka, gospođa ministarka / Sanja Krstović Darka, kći / Katarina Arsić Raka, sinčić / Miloš Cvetković Čeda Urošević, zet / Aleksandar Mihailović Dr Ninković, sekretar Min. Spoljnih poslova / Aleksandar Marinković Ujka Vasa / Dragoslav Savić Tetka Savka / Jasmina Pešić Tetka Daca / Jelena Lugonja Hristina, njena kći / Nađa Nedović Tekinder Jova Pop-Arsin /Aleksandar Krstović

HRANA VAŠE TAJNO ORUŽJE Hrana - vaše tajno oružje upotrebite ishranu da biste se rešili bolesti Autor: Grupa autora Strana: 352 Oblast: Kuvanje, hrana i piće ▹ Zdrava ishrana HRANOM PROTIV BOLESTI! HRANA – VAŠE TAJNO ORUŽJE pokazuje kako upotrebiti namirnice iz svakodnevnog života – ne samo voće, povrće i ribu već i meso, pa čak i divne deserte – za lečenje i, u nekim slučajevima, za prevenciju mnogih uobičajenih oboljenja. U ovoj knjizi, jednostavnoj za upotrebu, pronaći ćete: 50 namirnica superzvezda – nabrojanih u podesnom A–Ž obliku – zajedno sa savetima o tome kako da pojačate njihove korisne efekte do maksimuma i na mnogo ukusnih načina uključite svaku od njih u svoju svakodnevnu ishranu; 50 uobičajenih oboljenja – sve od artritisa i povišenog holesterola do raka prostate, nabrojanih takođe abecednim redom – zajedno s arsenalom namirnica neophodnih za lečenje svakog od ovih oboljenja, kao i s ukusnim receptima u koje su te lekovite namirnice uključene; 100 ukusnih recepata – od predjela i glavnih jela do deserta – koji čine unošenje hrane radi dobrog zdravlja prijatnim. Isprobajte ih i osećajte se sjajno! Detaljni podaci o knjizi Naslov: Hrana - vaše tajno oružje Izdavač: Mladinska knjiga Strana: 352 Povez: tvrdi Pismo: Format: 29,5x19,5 cm Godina izdanja: 2008 ISBN: 978-86-7928-134-0 Naslov originala: Fight Back with Food ⭐️⭐️ Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` ------------------⭐️ R1

Odlično stanje Retko u ponudi Sarajevo 1966 Turcizmi su reči preuzete iz turskog jezika. Posebno su karakteristični za jezike naroda koji su bili pod vlašću Osmanskog carstva (grčki, bošnjački, bugarski, makedonski, srpski, jermenski). Neke od reči iz arapskog (‏فَاصُولِيَا [fasúliya] — „pasulj”) i persijskog (div/dēw — „div”) su preko turskog (fasulye, dev) dospele na Balkan, pa se smatraju turcizmima. Neki turcizmi: avlija, alat, ala, ada, almanah , at, ajvar, bakar, barjak, baraka, bajat, boja, bubreg, burek, burazer, budala, bunar, bardak, bašta, batal, vala, veđa, čak, čaršav, čarapa, čičak, čelik, česma, čorba, čobanin, ćuskija, ćup, ćufte, ćevap, ćuprija, đulić, ćelav, ćilim, ćorav, dućan, duvar, div, dugme, duvan, delija, dernek, ekser, džep, džem, džin, fitilj, jastuk, jogurt, jorgovan, jok, jendek, kapija, kapak, kat, katanac , kavga, kajmak, kašika, kijamet, kuršum, komšija, kula, kutija, kutak, kut, kazan, lakrdija, lampa, majmun, merak, memla, muštikla, mušterija, muštuluk, merdevine, minder, oluk, odaja, ortak, pamuk, papuča, pare, pazar, patlidžan, pekmez, pendžer , pita, rakija, ršum, sanduk, sevap, serdar, sat, ujdurma, šal, šećer, tavan, taban, taze, torba, top, zanat, zejtin, hisar, hajduk, has...[1] Neke reči se danas u turskom jeziku upotrebljavaju u drugačijem smislu u odnosu na upotrebu u slovenskim jezicima. Osnove turskih reči prilagođene su slovenskom izgovoru te dobijaju i slovenske nastavke. Prisutna je i obratna pojava: da se na slovensku reč dodaje turski nastavak, na primer u rečima bezobraz-luk, seljak-luk, lopov-luk... Turcizmi su, u okviru slovenskih jezika, najčešći na Balkanu, kod južnoslovenskih naroda. U okviru dijalekata različitih južnoslovenskih jezika, date a i mnoge druge reči koriste se češće ili ređe. U određenim krajevima, neki turcizmi su arhaizmi, negde su u svakodnevnoj upotrebi i nemaju zamenu u vidu slovenske reči, ili je imaju, ali je ona neprirodna, negde su istorizmi, a negde su sasvim nestali.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zadnjih 10 tak stranica imaju neku zutu fleku, ali nije nista strasno, ne ometa pri citanju. Sve ostalo uredno! Mileta Prodanović je bio predratni i ratni (Drugi svetski rat) srpski političar i solunski borac. Biografija Mileta M. Prodanović rođen je 1883. u Bogdanici, u opštini Gornji Milanovac, kao prvo dete Miloša i Marice, u porodici davninom iz Komarnice, Nahija Stara Hercegovina, danas Crna Gora. Imao je tri brata i pet sestara. Školovao se u Pranjanima, gde je njegov otac preselio trgovačke poslove sa izvozom stoke, šljive i rakije, potom i u Čačku. Završio je Trgovačku akademiju u Beču. Oženio se 1906. Cvijetom Popović i sa njom dobio pet kćeri i šest sinova. Sa bratom Zdravkom (poginuo)[3] učestvovao je u oba balkanska rata i Prvom svetskom ratu. Pripadao je Prvoj bateriji Šumadijskog artiljerijskog puka „Tanasko Rajić“ i vršio dužnost narednika baterije u administrativnom pogledu. Po povratku iz Prvog svetskog rata preuzeo je očev posao. Bio je član Glavnog odbora Demokratske stranke Ljube Davidovića i kandidat za narodnog poslanika, kao i predsednik opštine Pranjani i član Upravnog odbora Hipotekarne banke u Beogradu.[traži se izvor] Kao istaknuti demokrata, Prodanović je jedno vreme bio i banski većnik u Novom Sadu. Tokom Drugog svetskog rata proveo bio je mesec dana zatočen u logoru Banjica, da bi nakon toga na Svetosavskom kongresu u selu Ba januara 1944. bio izabran u Centralni nacionalni komitet.[2] Oboleva od tifusa 1945, a nakon ozdravljenja odlučuje da se vrati kući.[4] Na tom putu, u okolini Foče, 1945. godine, zarobljen je i ubijen je od strane jedinica KNOJ. Iza sebe je ostavio vrlo vredno i posthumno objavljeno svedočanstvo o svom vojevanju na Solunskom frontu,[5] knjigu pod naslovom „Ratni dnevnik 1914-1918.“ Pominje se u Srpskoj trilogiji Stevana Jakovljevića kao domaćin i trgovac iz Pranjana koji je vodio dnevnik.

NOVO NEKORIŠĆENO DOBIJENO OD IZDAVAČA 20% jeftinije od redovne cene POVOLJNO Najnovije izdanje na srpskom jeziku SESIL - Udžbenik interne medicine 2 knjiga druga Izdavač: Medija centar Odbrana Naslov originala: Cecil Textbook of Medicine Novo izdanje SESIL-a obuhvata najsavremeniju dijagnostiku i lečenje svih oblasti interne medicine, zaraznih bolesti, neurologije, ginekologije, dermatovenerologije, oftalmologije, otorinolaringologije, trovanja, hitna stanja i drugo. Tradicionalno je pisana lakim, prijemčivim stilom, tako da se jednom pročitano ne zaboravlja. Izdanje 2013; Tvrd povez; latinica; 30 cm ODLIČNA KNJIGA ZA OVU CENU Knjiga ima preko 1100 strana, velikog formata,preko 500 ilustracija u boji, teška je 4kg,mogućnost slanja pouzećem Аутор: едитед бy Лее Голдман, Ј. Цлауде Беннетт ; превод 21. издања Страна: 1120 ► Остали детаљи A A A Ново издање књиге СЕСИЛ - Уџбеник интерне медицине (CECIL Texbook оf Medicine) уводи нас у 21. век, у коме медицина пружа највише узбуђења и изазова. Изузетан напредак дијагностичких и лечионих приступа, подстакнут напретком молекуларне и ћелијске биологије, доводи до револуцинаорних промена у научној основи медицине. Један од најважнијих циљева овог издања јесте да се тај напредак молекуларне и ћелијске биологије прикаже кроз осежан, а истовремено лако разумљив опис савремене патофизиолошке основе болести. У исто време, у медицини је дошло до подједнако револуционарних напредака у примени методологија као што су насумична контролна група (randomized control trial), мерење квалитета живљења и исплативост у оквиру клиничке медицине. Ово ново издање такође ставља нагласак на примену нових података, од схватања медицине која се заснива на јасним, потврђеним доказима до клиничког доношења одлуке. И молекуларна биологија и медицина која се заснива на доказима подједнако прожимају овај рад. Дијаграми тока се много чешће употребљавају при дијагностиковању и доношењу одлука о лечењу, што логично произилази из ових напредака. САДРЖАЈ Глава XVII: Ендокринолошка обољења Начела ендокринологије, 1179 Простагландини и сродна једињења, 1189 Натриурезни хормони, 1194 Неуроендокринологија и неуроендокрини систем, 1198 Шишарчаста (пинеална) жлезда, 1207 Предњи режањ хипофизе, 1208 Неурохипофиза, 1225 Шитаста жлезда, (gl. thyroidea), 1231 Кортикални део надбубрежних жлезда, 1250 Срж надбубрежне жлезде, катехоламини и феохромоцитом, 1257 Шећерна болест (Diabetes mellitus), 1263 Хипогликемија, болести ендокриног панкреаса, 1285 Вишеоргански синдроми, полигландуларни поремећаји, 1292 Вишеоргански синдроми, карциноидни синдром, 1295 Поремећаји полне диференцијације (сазревања), 1297 Тестиси и мушка полна функција, 1306 Глава XVIII: Здравље жена Приступ здрављу жена, 1318 Јајници и њихов развој, 1322 Менструални циклус и плодност, 1327 Контрацепција, 1327 Трудноћа, малигне болести и трудноћа, 1344 Трудноћа, хипертензија и дтуги чести медицински поремећаји, 1351 ХИВ у трудноћи, 1357 Хирзутизам, 1359 Менопауза, 1360 Остеопороза, 1366 Карцином дојке и диференцијална дијагноза бенигних тумора, 1373 Откривање рака грлића материце и рака материце, 1380 Рак јајника, 1381 Глава XIX: Болести кости и метаболизам минерала косту Хомеостаза минерала и кости, 1383 Витамин Д, 1389 Остеомалација и рахитис, 1391 Паратиреоидне жлезде, хиперкалцемија и хипокалцемија, 1398 Калцитонин и медуларни карцином штитасте жлезде, 1406 Бубрежна остеодистрофија, 1409 Пеџетова болест костију (Osteitis deformans), 1414 Остеонекроза, остеосклероза/хиперостоза и друге болести, 1416 Тумори костију, 1420 Глава XX: Обољења имунског система Приступ болеснику са имунском болешћу, 1423 Komplement, 1429 Primarne imunodeficijencije (osnovne imunske nepotpunosti), 1433 Urtikarija i angioedem, 1440 Alergijska kijavica, 1445 Anafilaksija, 1450 Alergija izazvana ubodom insekta, 1452 Bolesti imunskih kompleksa, 1454 Glavni kompleks tkivne podudarnosti i osetljivost prema bolesti, 1457 Alergija na lekove, 1463 Mastocitoza, 1466 Bolesti timusa, 1469 Глава XXI: Обољења мишићно-коштаног везивног ткива Прилаз болеснику са обољењем мишићно-коштаног система, 1472 Грађа и улога везивног ткива, 1475 Оштећење ткива у реуматичким болестима, 1481 Посебни поступци за збрињавање оболелих од реуматичких болести, 1487 Реуматоидни артритис, 1492 Спондилоартропатије, 1499 Инфективни артритис, 1507 Системски еритемски лупус, 1509 Склеродермија (системска склероза), 1517 Сјегренов синдром, 1522 Васкулитиси, 1524 Нодозни полиартеритис, 1527 Вегенерова грануломатоза, 1529 Реуматичка полимиалгија и артеритис џиновских ћелија, 1532 Идиопатијске запаљенске миопатије, 1534 Амилоидне болести, 1538 Бехчетова болест, 1540 Гихт и метаболизам мокраћне киселине, 1541 Артропатије са талођењем кристала, 1548 Рецидивирајући полихондритис, 1550 Остеоартритис (дегенеративно обољење зглобова), 1550 Болно раме, 1554 Системске болести у којима се јавља артритис, 1556 Мешовити облици артритиса, 1558 Ванзглобни реуматизам, 1559 Тумори зглобова, 1560 Еритромелалгија, 1560 Мултифокална фибросклероза, 1561 Глава XXII: Заразне (инфективне) болести Увод у болести изазване микроорганизмима, 1563 Болесник са повишеном телесном температуром (фебрилни болесник), 1564 Патогенеза фебрилности, 1565 Одговор акутне фазе, 1567 Компромитовани домаћин, 1569 Болничке инфекције, 1581 Савети путницима, 1586 Болести изазване бактеријама Увод у болести изазване бактеријама, 1590 Антибактеријско лечење, 1590 Пнеумококна пнеумонија, 1603 Инфекције изазване микоплазмама, 1609 Пнеумонија изазвана аеробним грам негативним бацилима, 1612 Аспирациона пнеумонија, 1615 Легионелозе, 1616 Стрептококне инфекције, 1619 Реуматичка грозница, 1624 Инфективни ендокардитис, 1631 Стафилококне инфекције, 1641 Бактеријски менингитис Бактеријски менингитис, 1645 Менингококна инфекција (Meningococcal infections), 1655 Инфекције изазване хемофилусима (Хаемопхилус специес), 1659 Остеомијелитис Остеомијелитис (Osteomyelitis), 1662 Велики кашаљ Велики кашаљ (Pertussis), 1664 Дифтерија Дифтерија (Diphteria), 1666 Клостридијалне болести Клостридијална некроза мишића и остале клостридијалне болести, 1668 Псеудомембранозни колитис, 1670 Ботулизам (Ботулисм), 1673 Тетанус, 1675 Анаеробне бактерије Болести изазване неспорогеним анаеробним бактеријама, 1677 Цревне инфекције Увод у цревне инфекције, 1680 Трбушни тифус, 1681 Салмонелозне инфекције (осим трбушног тифуса), 1683 Шигелоза, 1685 Кампилобактеријски ентеритис, 1687 Колера, 1690 Цревне инфекције ешерихијом коли, 1692 Путнички пролив, 1696 Ванцревне инфекције цревним бактеријама, 1697 Остале бактеријске инфекције Инфекције изазване јерсинијама (Yersinia), 1700 Туларемија (Тularemia) Црни пришт (Антракс, Anthrax), 1704 Болести узроковане родом псеудомонас, 1707 Листериоза (Listeriosis), 1711 Еризипелоид (Erysipeloid), 1713 Актиномикоза (Actinomycosis), 1714 Нокардиоза Nocardiosis), 1715 Бруцелоза (Brucellosis), 1717 Болести узроковане бартонелама (Bartonellosis), 1719 Болести изазване микробактеријама Туберкулоза (Tuberculosis), 1723 Друге микробактиозе, 1731 Лепра (Хансенова болест), 1733 Болести које се преносе полним путем Увод у полно преносиве болести и чести синдроми, 1738 Гонококне инфекције, 1742 Гранулома ингвинале, донованоза, 1745 Шанкроид, 1745 Сифилис, 1746 Обољења изазвана спирохетама, изузев сифилиса Несифилисне трепонематозе, 1755 Повратна грозница, 1756 Лајмска болест, 1757 Лептоспирозе, 1761 Болести које изазивају хламидије, 1763 Болести изазване рикецијама, 1767 Зоонозе, 1767 Вирусна обољења Увод у вирусна обољења, 1780 Лечење вирусних инфекција (осим АИДС-а), 1784 Вирусне инфекције дисајних путева Прехлада (акутна кијавица), 1790 Вирусни фарингитис, ларингитис, круп и бронхитис, 1793 Респираторни синцицијални вирус, 1794 Болести изазване параинфлуенца вирусом, 1794 Инфлуенца (грип), 1797 Аденовирусне болести, 1800 Осипне болести и заушке Морбили (мале богиње, Морбилли), 1802 Рубела (црвенка, немачке оспице, Rubella), 1805 Варичела и херпес зостер (овчије богиње, водене оспице), 1806 Заушке, 1808 Херпес вируси Инфекције херпес симплекс вирусом, 1810 Инфекције изазване хуманим цитомегало вирусом, 1814 Инфекције изазване хуманим цитомегало вирусом, 1814 Инфективна мононуклеоза, инфекција Епштајн-Бар вирусом, 1816 Ретро вируси Остали ретро вируси поред ХИВ-а, 1820 Цревне вирусне инфекције Ентеровируси, 1825 Вирусни гастроентеритис, 1835 Вируси хеморагијских грозница Увод у вирусне хеморагијске грознице, 1840 Други вируси које преносе зглавкари, 1848 Микозе Увод у микозе, 1858 Хистоплазмоза (Histoplasmos), 1860 Кокцидиоидомикоза, 1863 Бластомикоза, 1865 Паракокцидиоидомикоза, 1863 Криптококоза, 1867 Споротрихоза, 1870 Кандидијаза, 1870 Аспергилоза, 1875 Пнеумоцистис карини пнеумонија (Pneumocystis PNEUNOMIJA), 1877 Мукормикоза (Mucormycosis), 1883 Мицетом (Mycetoma), 1885 Друге гљивичне инфекције, 1887 Глава XXIII: ХИВ и синдром стечене имунодефицијенције Увод у ХИВ и пратећа обољења, 1889 Имунологија АИДС-а, 1889 Биологија вируса хумане имунодефицијенције, 1893 Епидемиологија ХИВ инфекције и АИДС-а, 1898 Спречавање ХИВ инфекције, 1904 Неуролошке компликације ХИВ-1 инфекције, 1907 Плућна испољавања ХИВ инфекције, 1911 Гастроинтестинална испољавања у току АИДС-а, 1919 Кожни знаци АИДС-а, 1921 Испољавања АИДС-а на очима, 1922 Хематологија/онкологија у АИДС-у, 1924 Бубрежна, срчана, ендокрина и реуматична испољавања ХИВ инфекције, 1928 Лечење ХИВ инфекције и АИДС-а, 1933 Лечење и саветовање особа са ХИВ инфекцијом, 1942 Глава XXIV: Болести изазване протозоама и метазоама Увод у болести изазване протозоама и хелминтима, 1946 Болести изазване протозоама Маларија, 1947 Афричка трипанозомијаза (болест спавања), 1951 Детаљни подаци о књизи Наслов: Сесил - Уџбеник интерне медицине, књига друга Издавач: Odbrana Страна: 1120 (cb) Povez: tvrdi Писмо: ćirilica Формат: 22 x 29 cm Година издања: 2013 InternetKnjižaraSTRUČNEKNJIGE Može zamena za druge knjige iz oblasti MEDICINA

Rumena jabuka : etno i agro turizam Vojvodine Extra retko u ponudi Kvalitetna štampa Mnogo ilustracija Veselin Lazić KID PČESA, 2004 Turizam u Vojvodini Hrana Narodni običaji Vojvođani Festivali Maskenbali Muzika Umetnost Arhitektura Muzeji Vojvođanski Znamenitosti Vojvodine Autonomna Pokrajina Vojvodina je autonomna pokrajina u Srbiji, koja se nalazi na severnom delu države, u Panonskoj niziji Centralne Evrope. Novi Sad je najveći grad i administrativni centar Vojvodine, i drugi po veličini grad u Srbiji.[1] Vojvodina ima preko 1,93 miliona stanovnika (otprilike 21,56 % stanovništva Srbije). Vojvodina ima multietnički i multikulturalni identitet,[2] sa većim brojem mehanizama za promociju manjinskih prava; postoji više od 26 etničkih grupa u ovoj pokrajini,[3][4] koja ima šest zvaničnih jezika.[5][6] Veći deo Vojvodine je ravnica, ali ima nekoliko planinskih oblasti, kao što su Fruška Gora, Vršačke planine, Titelski breg i Zagajička brda, kao i peskovitih područja, kao što su Deliblatska peščara (sa nadimkom „Evropska Sahara`) i Subotička peščara. Takođe ima puno vodenih površina u Vojvodini, uključujući reke, jezera, bare i veštačke kanale koji se koriste za poljoprivrednu proizvodnju i vodeni saobraćaj (najpoznatiji od njih je Kanal Dunav-Tisa-Dunav). Glavne reke u ovom predelu su Dunav, Sava, Tisa, Begej, Tamiš, Karaš, Bosut itd, dok su glavna jezera i bare Palićko jezero, Ludoško jezero, Ledinačko jezero, Rusanda i Obedska bara. Lov i ribolov Uredi Fruška Gora – pogled sa juga Dunav u blizini Futoga Lovišta u Vojvodini uključuju poljoprivredna zemljišta i šume. Glavna poljoprivredna lovišta u Vojvodini su smeštena u blizin Bečeja, Sente, Kanjiže, Novog Kneževca, Ečke, Novog Miloševa, Padeja, Kikinde, Ade i Sombora. Glavna šumska lovišta su u Posavini, Podunavlju, na Fruškoj Gori, Vršačkim planinama i u Deliblatskoj i Subotičkoj peščari. Životinje koje se love uključuju zečeve, jelene, različite vrste ptica, divljih svinja, muflona itd. Glavna ribolovišta u Vojvodini su na Dunavu, kod Apatina, Sombora, Bačke Palanke i Novog Sada, na Savi kod Sremskoj Mitrovici, na Bosutu kod Šida, na Obedskoj bari u Sremu, na Palićkom jezeru u Bačkoj, na Kanalu Dunav-Tisa-Dunav, na Tisi i Tamišu, kao i na jezerima i kanalima u južnom Banatu, u blizini Bele Crkve i Kovina. Festivali Uredi Festivali hrane Uredi Neki od glavnih festivala hrane u Vojvodini uključuju sledeće: Bostanijada (festival lubenice) u Šašincima (održava se u avgustu) Bostanijada (festival lubenice) u Rivici (održava se u avgustu) Bostanijada (festival lubenice) u Silbašu (održava se u julu) Pileći festival u Žitištu (održava se u septembru) Gulašijada (festival gulaša) u Debeljači (održava se u maju) Festivali pića Uredi Rimski car Prob (276–282) „otac“ proizvodnje vina u Vojvodini Proizvodnja vina u Vojvodini ima vrlo dugu tradiciju. Počela je sa rimskim carem Probom (276–282), koji je rođen u Sirmijumu (moderna Sremska Mitrovica u Vojvodini) i koji je zasadio prve biljke Vitis vinifera na Fruškoj Gori. Neki od glavnih festivala vina u Vojvodini uključuju sledeće: Dani vina u Malom Iđošu (održava se u februaru) Dani vinara i vinogradara – Sveti Vinko u Subotici (održava se u januaru) Dani vinara i vinogradara – Sveti Trifun u Subotici (održava se u februaru) Dani berbe grožđa u Vršcu (održava se u septembru) Grožđebal u Sremskim Karlovcima (održava se u septembru) Dani vina u Rivici, početkom godine[7] Kulturno nasleđe Uredi Srpski pravoslavni manastiri Uredi Mapa sa manastirima Srpske Pravoslavne Crkve u Vojvodini Manastir Kovilj Beočin – Vreme osnivanja je nepoznato. Prvi put se spominje u turskim spisima iz 1566/1567. godine. Bešenovo – Prema legendi, manastir Beneševo je osnova srpski kralj Dragutin krajem 13. veka. Najraniji istorijski zapis o ovom manastiru je iz 1545. godine. Velika Remeta – Tradicionalno, osnivanje ovog manastira vezano je za kralja Dragutina. Najraniji istorijski zapis o ovom manastiru je iz 1562. godine. Vrdnik-Ravanica – Tačno vreme osnivanja nije poznato. Zapisi sugerišu da je crkva izgrađena za vreme Mitropolita Serafima, u drugoj polovini 16. veka. Grgeteg – Prema tradiciji, ovaj manstir je osnovao Zmaj Ognjeni Vuk (despot Vuk Grgurević) 1471. godine. Najraniji istorijski zapisi o ovom manastiru su iz 1545/1546. godine. Divša – Veruje se da je ovaj manastir osnovao despot Jovan Branković krajem 15. veka. Najraniji istorijski zapisi o ovom manastiru su iz druge polovine 16. veka. Jazak – Ovaj manastir je osnovan 1736. godine. Krušedol – Ovaj manastir su osnovali episkop Maksim (despot Đorđe Branković) i njegova majka Angelina između 1509. i 1516. godine. Kuveždin – Tradicionalno, osnivanje se pripisuje Stefanu Štiljanoviću. Prvi pouzdani izvori u vezi sa njim su iz 1566/1569. godine. Mala Remeta – Osnivanje se tradicionalno pripisuje srpskom kralju Dragutinu. Najraniji istorijski izvori o ovom manastiru su iz sredine 16. veka. Novo Hopovo – Prema tradiciji, manastir su izgradili despoti iz porodice Brankovića. Prvo pouzdano spominjanje manastira je iz 1641. godine. Privina Glava – Prema legendama, manastir Privina Glava je osnovao čovek pod imenom Priva, u 12. veku. Najraniji istorijski zapisi o ovom manastiru su iz 1566/1567. godine. Petkovica – Prema tradiciji, osnovala ga je udovica Stefana Štiljanovića, despotica Jelena. Najraniji istorijski zapisi o ovom manastiru su iz 1566/1567. godine. Rakovac – Prema legendi napisanoj 1704. godine, Rakovac je nasleđe određenog čoveka, Rake, dvoranin despota Jovana Brankovića. Legenda kaže da je Raka podigao manastir 1498. godine. Najraniji istorijski zapisi o ovom manastiru su iz 1545/1546. godine. Staro Hopovo – Prema tradiciji, manastir je osnovao episkop Maksim (despot Đorđe Branković). Pouzdani podaci o manastiru su iz 1545/1546. godine. Šišatovac – Osnivanje ovog manastira se pripisuje prebeglim monasima iz srpskom manastira Žiča. Pouzdani podaci o životu ovog manastira su iz sredine 16. veka. Kovilj je manastir u opštini Novi Sad. Rekonstruisan je između 1705. i 1707. godine. Prema legendi, manastir Kovilj je osnovao prvi srpski arhiepiskop Sveti Sava u 13. veku. Bođani je manastir u opštini Bač. Osnovan je 1478. godine. Mesić je manastir u opštini Vršac. Osnovan je u 15. veku. Manastir Vojlovica je manastir u opštini Pančevo. Osnovan je tokom vremena despota Stefana Lazarevića (1374–1427). Manastir Svete Trojice u Kikindi. Izgrađen je 1885–87. godine kao zadužbina Melanije Nikolić-Gajčić. Bavanište je manastir u opštini Kovin. Osnovan je u 15. veku, a uništen 1716. godine. Ponovo je izgrađen 1858. godine. Središte je manastir u opštini Vršac. Osnovan je u 15. veku. Ostale važne znamenitosti Uredi Ruševine starog rimskog grada Sirmijuma (jedan od četiri glavna grada Rimskog carstva) u Sremskoj Mitrovici. Tvrđava Bač iz 12–14. veka u blizini Bača. Toranj Vrdnik iz 12–13. veka u blizini Vrdnika. Ruševine crkve Arača iz 1230. godine u blizini Novog Bečeja. Ruševine tvrđave Kupinik iz 14. veka u blizini Kupinova, bivšeg sedišta srpskih despota u Sremu. Vršački toranj iz 15. veka u blizini Vršca.

NOVA KNJIGA NEKORISCENA-PERFEKTNO STANJE (5+),OVA FENOMENALNA KNJIGA-`BIBLIJA ZDRAVLJA`-JEDNOM SE KUPUJE, ZA SVE GENERACIJE!!! U DONJEM DELU ISPOD-NIZE,NALAZI SE DETALJAN OPIS I SADRZAJ KNJIGE! Sve što ste ikada želeli da znate o vitaminima, mineralima i suplementima, na jednom mestu. Pred vama je razumljiv i informativan vodič s jasnim savetima vodećih stručnjaka o tome koja pomoćna lekovita sredstva uzimati, kada i u kojim dozama. Ovaj sjajan priručnik pomoći će vam da se izborite s više od 90 tegoba. Sve bolesti i tegobe, kao i sredstva koja pomažu u njihovom lečenju, lako ćete pronaći u ovoj knjizi zahvaljujući preglednom abecednom registru na kraju knjige. Godina izdanja: 2008 ISBN: 978-86-7928-050-3 Oblast: Alternativna medicina Jezik: Srpski Autor: Strani:Reader`s Digestov vodič kroz vitamine, minerale i suplemente, -Alan Lakin, En Voker, Džon Kormak Kategorija:Knjige Godina izdanja:2008. Broj strana:416 Pismo:Latinica Povez:Tvrd Format:19x26 cm Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Ishrana , Vitamini , Minerali Ostali naslovi iz oblasti: Popularna medicina OBRATITI POSEBNU PAZNJU, PRI KUPOVINI OVE KNJIGE, NA VELIKI BROJ PIRATSKIH IZDANJA I FOTOKOPIJA,KOJI SE POJAVIO NA TRZISTU-RASPRODATO IZDANJE !!! PRIHVATITE MALE PROMENE KOJE CETE JEDVA OSETITI A CIJE CETE REZULTATE BRZO UOCITI, U OVOJ `BIBLIJI` BUKVAR I BIBLIJA` KOJU TREBA IMATI PORED UZGLAVLJA!OBAVEZNO PROCITAJ SADRZAJ U NASTAVKU i pregledaj fotografije!!!NOVA KNJIGA NEKORISCENA-PERFEKTNO STANJE (5+) FENOMENALNA KNJIGA, ORIGINALNO IZDANJE MLADINSKE KNJIGE, NIJE PIRATSKO , NIJE KOPIJA, SA DVOSTRUKOM ZASTITOM, KUPLJENO KOD IZDAVACA! POJAVILO SE MNOGO PIRATSKIH IZDANJA I KOPIJA!!!OBAVEZNO PROCITAJ OPIS I FOTOGRAFIJE! FENOMENALNA, KNJIGA JE ZA SVAKU PREPORUKU I POHVALU!!!RASPRODATO IZDANJE-80%CENE(OD POSLEDNJE CENE) CENE KOJE SU BILE U KNJIZARAMA I KOD IZDAVACA `MLADINSKE KNJIGE` ove NAJBOLJE KNJIGE, MODERNIM I SAVREMENIM NACINIMA LECENJA! Grupa autora `MLADINSKA KNJIGA`,BEOGRAD-NEMA NA STANJU, CENA:3590, 00 RSD ,KNJIZARE `VULKAN`-NEMA NA STANJU CENA:3590,00 RSD;`DELFI` KNJIZARE-NEMA NA STANJU,CENA:3590,00 RSD ISBN:978-86-7928-050-3 Godina izdanja: 2008.god. Oblast: Alternativna medicina Jezik: Srpski Autor:Strani:Reader`s Digestov vodič kroz vitamine, minerale i suplemente, -Alan Lakin, En Voker, Džon Kormak Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Ishrana , Vitamini , Minerali Ostali naslovi iz oblasti: Popularna medicina Stanje knjige:NOVA KNJIGA, NEKORISCENA-PERFEKTNO STANJE: (5+) FENOMENALNA KNJIGA-ORIGINALNO IZDANJE `MLADINSKE KNJIGE`, NIJE PIRATSKO , NIJE KOPIJA, SA DVOSTRUKOM ZASTITOM, KUPLJENO KOD IZDAVACA! Izdavač:MLADINSKA KNJIGA Beograd-RASPRODATO IZDANJE Broj strana:416 Pismo:latinica Povez: TVRDOKORIČENO,luxsuzno izdanje, fotografije visoke rezolucije, sve je od korica do papira,stampe(VISOKOKVALITETNO)! Format: 26 x19 cm Godina izdanja: 2008. Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Ishrana , Vitamini , Minerali Ostali naslovi iz oblasti: Popularna medicina Knjiga je nova,unutra bez skrivenih mana i oštećenja,NOVA KNJIGA, NEKORISCENA-PERFEKTNO STANJE: (5+) FENOMENALNA KNJIGA-ORIGINALNO IZDANJE `MLADINSKE KNJIGE`, NIJE PIRATSKO , NIJE KOPIJA, SA DVOSTRUKOM ZASTITOM, KUPLJENO KOD IZDAVACA!VIDETI FOTOGRAFIJE!!! UZMITE ZDRAVLJE U SVOJE RUKE Činite dobro svom organizmu i pođite na put sjajnih zdravstvenih rezultata! DETALJNI SADRZAJ I SINOPSIS: Vodič kroz vitamine, minerale i suplemente Naslov: Vodič kroz vitamine, minerale i suplemente Autor: Grupa autora:Autor: Strani:Reader`s Digestov vodič kroz vitamine, minerale i suplemente, -Alan Lakin, En Voker, Džon Kormak Izdavač: Mladinska knjiga Mesto: Beograd Godina: 2008. Broj strana: 416 Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Ishrana , Vitamini , Minerali Ostali naslovi iz oblasti: Popularna medicina Očekivana dužina životnog veka na početku 21. stoleća je veća nego ikada do sada zbog smanjene pojave infektivnih bolesti, ali mogla bi biti čak i veća, a i kvalitet života bi mogao biti bolji. Dok su naši preci podlegali infekcijama, hronične bolesti – uključujući bolesti srca, dijabetes i rak, postale su, nažalost, glavne ubice. Malo ljudi shvata da epidemija hroničnih bolesti može biti značajno predupređena kroz ishranu i promenu načina života. Moje interesovanje za upotrebu suplemenata (dodataka ishrani) i lekovitog bilja u cilju poboljšanja zdravlja potiče od uspeha postignutog njihovim korišćenjem u tretmanu hroničnog umora od koga je moj suprug osam godina patio. Posmatrajući kako se, uz nadzor fitoterapeuta, njegovo zdravlje postojano poboljšava dobila sam inspiraciju da se obučim u fitoterapiji. Mogla sam da uočim, kako kod pacijenata tako i kroz istraživanje na Reding Univerzitetu, da kombinacija kvalitetne ishrane, suplemenata i lekovitog bilja predstavlja moćan pristup izlečenju širokog spektra oboljenja, što opravdava postojanje ove knjige. Iako je kvalitetna ishrana osnov dobrog zdravlja, mnogi ljudi ne uspevaju da unesu preporučene količine vitamina i minerala. Glavni uzrok tome je nedostatak fizičke aktivnosti i loš izbor hrane. Iz godine u godinu ispitivanja pokazuju da količina hrane koja se unosi u organizam opada, dok prosečna telesna masa raste. Nedostatak fizičke aktivnosti objašnjava ovu pojavu. Ljudi unose manje količine hrane kako bi izbegli pojavu gojaznosti, ali smanjenjem kalorija smanjuju i unos vitamina i minerala. Nedostatak hranljivog voća i povrća, kao i punog zrna žitarica u ishrani dodatno otežava problem. Ako osećate simptome slabog zdravlja kao što su umor, loše raspoloženje i česte infekcije, prvi korak ka sređivanju stanja je da razmislite o svojoj ishrani. Da li jedete dovoljno voća i povrća? Preporučeni unos od pet porcija dnevno obezbeđuje organizmu kalijum, vitamine i fitojedinjenja u količinama koje nijedna druga grupa namirnica ne može da pruži. Antioksidantne osobine ovih namirnica su posebno značajne, a mnogi Ijudi ipak ne uspevaju da unesu ni polovinu preporučene količine. Da li jedete proizvode od punog zrna žitarica? Oni su bogati magnezijumom, mikromineralima i vitaminima B kompleksa. Konzumiranje proizvoda od prerađenih žitarica može da ugrozi unos ovih bitnih hranljivih sastojaka. Da li vodite računa o balansu esencijalnih masnih kiselina (EMK)? Mi imamo potrebu za EMK-ama iz dve porodice masnih kiselina: omega-6 i omega-3. Preterano konzumiranje polinezasićenih margarina (bogatih omega-6 kiselinama) a malo ribe (bogate omega-3 kiselinama) remeti balans i kao posledica toga mogu da se jave upale. Ako je odgovor na neko od ovih pitanja ,,ne“, promena ishrane bi trebalo da bude vaš glavni prioritet. Predstavljanje u ovoj knjizi suplemenata ima za cilj da se poveća efekat kvalitetne ishrane, a ne da se zameni. Dnevni ,,A-Z“ multivitaminski i multimineralni suplement će verovatno biti razuman izbor za fizički neaktivne Ijude, za one koji boluju od lakših bolesti i za starije Ijude. Pri tome će veći unos nekih materija (kao što su vitamini C i E) biti potreban kako bi se postiglo optimalno stanje zdravlja. Loše zdravlje je često povezano sa niskim unosom neophodnih hranljivih sastojaka, a ćelije imunog i nervnog sistema su posebno osetljive. Sposobnost organizma da održi normalno, zdravo funkcionisanje ćelija zavisi od homeostaze, kapaciteta samoisceljenja organizma. Bitan elemenat homeostaze je snabdevanje hranljivim materijama, a svaka ćelija ima potrebu za više od 40 istih, lcao i za zaštitnim supstancama – jedinjenjima biljnog porekla. Drugi važan doprinos homeostazi je eliminaci; toksičnih, krajnjih produkata metabolizma. Njihovo uklanjanje zahteva zdravu cirkulaciju, kao i dobro funkcionisanje jetre i bubrega, a sve to zavisi od adekvatnog unosa vitamina, minerak i fitojedinjenja. Posledica neadekvatne ishrane i neadekvatne eliminacije štetnih jedinjenja je naprezanje ćelija, što uzrokuje njihovo nenormali funkcionisanje. Ako se takvo stanje ustali, prekid; se normalna homeostatička kontrola, što može da izazove pojavu bolesti. Kako mnoga hronična oboljenja potiču od godina lošeg izbora hrane, zdravlje će verovatno biti brže obnovljeno ukoliko je prelaženje na kvalitetnu ishranu praćeno unošenjem suplemenata. Tako će, na primer, upale koje prate astmu, ekcem, psorijazu i reumatoidni artritis verovatno brže reagovati na ishranu praćenu dodatnim unosom vitamina C i E i omega-3 esencijalnih masnih kiselina nego samo na poboljšanje ishrane, iako je postizanje poboljšanja putem ishrane ideal na duže staze. Možete takode utvrditi da vaši simptomi brže nestaju ako unosite kombinaciju suplemenata. Uzrok tome je što sve ćelije imaju potrebu za svim hranljivim materijama istovremeno. Preporuke za korišćenje vitamina i minerala date u ovoj knjizi baziraju se na rezultatima istraživanja na ljudima, a maksimalne vrednosti njihovog unosa se oslanjaju na izveštaj pod nazivom Bezbedni gornji nivoi unosa za vitamine i minerale (Expert Group on Vitamins and Minerals, 2003). Dati nivoi su bezbedni u slučaju samostalnog unošenja, iako nutricionista može posle pregleda da predloži veće količine od navedenih. Prirodni lekovi su blagi pa imaju jači terapeutski efekat kada se unose u kombinaciji sa drugim sredstvima; lekovito bilje se može unositi zajedno sa vitaminima i mineralima kako bi se ubrzao proces izlečenja. Naučno istraživanje podržava vekovno korišćenje lekovitih biljaka koje su opisane u ovoj knjizi; one su bogati izvori brojnih fitojedinjenja i, kao hranljive materije, imaju isceliteljski efekat na sve ćelije organizma, kao i na same organe. Još od preistorije fitoterapeuti širom sveta su u tretmanu svojih pacijenata uspešno koristili kombinacije biljaka. To tradicionalno znanje ne može biti predstavljeno do detalja u knjizi kao što je ova, iako su neke informacije date na stranama 78-79. Umesto toga, opisana je upotreba pojedinih biljaka, što bi trebalo da bude dovoljno u slučaju mnogih lakših oboljenja, a posebno kada se lekovita biljka unosi zajedno sa vitaminima i mineralima. Ako vaša bolest ne odgovara na takav, lični tretman, poseta fitoterapeutu se može pokazati kao mnogo efikasnija. Moj suprug Alan Lakin i ja smo presrećni zbog rada na ovoj knjizi. Kao što smo sami spoznali, prirodna medicina pruža ogromnu potencijalnu moć izlečenja. Nadamo se da će bogatstvo ovde predstavljenih informacija omogućiti mnogim ljudima da poboljšaju svoje stanje zdravlja i kvalitet života. Sadržaj 5-HTP Alfa-lipoična kiselina Aloe vera Amino-kiseline Anđelika ANTIOKSIDANSI Artičoka Astragalus Bakar Beliluk Biotin i pantotenska kiselina Borovnica Bromelain Brusnica Cimifuga Cink Divlji jam Đumbir Ehinacea Ekstrakt semenki grožđa FITO JEDINJENJA Folna kiselina Fosfor FUNKCIONALNE NAMIRNICE Ginko biloba Gljive Glog Glukozamin Gotu kola Gujina trava Gvožde Hrom Jod Kalcijum Kalijum Kamilica Kanadska žutika Kantarion Karotenoidi Kelp i spirulina Koenzim Q10 KOMBINOVANI SUPLEMENTI Konopljika Kopriva Kora bele vrbe Kurkuma Lecitin i holin Lutein Mačija kandža Magnezijum Maslačak Nana Niacin Palma serenoa Paprika kajena i čili Pčelinji proizvodi Povratič Riblja ulja Riboflavin Selen Tahebo Tiamin Ulje australijskog čajevca Ulje semena lana Valerijana Vitamin A Vitamin B6 Vitamin B12 Vitamin C Vitamin D Vitamin E Vitamin K Vlakna Zeleni čaj Ženšen Žuti noćurak Deo 2 ZAŠTITA VAŠEG ZDRAVLJA Vodič kroz prevenciju i tretman nekih uobičajenih poremećaja zdravlja KAKO KORISTITI OVAJ DEO Afte Akne Alchajmerova bolest Alkoholizam Anemija Angina pektoris Anksioznost i panika Aritmija Artritis Astma Atletsko stopalo Bol u leđima Bol u ušima Bolesti štitne žlezde Bolovi u grlu Bolovi u mišićima Bradavice Bronhitis Bubrezi, rad Čirevi Degeneracija žute mrlje Depresija Desni, oboljenje DETE U RAZVOJU Dijabetes Divertikuloze Ekcem Endometrioza Epilepsija Gasovi Giht Glavobolja i migrena Groznice (herpes simplex) Grudi, problemi Hemoroidi Herpes zoster HIV/sida Holesterol, povišen Impotencija Infekcije urinarnog trakta Inflamatorno oboljenje creva Jetra, rad Kamenje u žučnoj kesi Kandidijaza Kašalj Katarakta Kinetoza(bolest kretanja) Kosa, problemi Koža, problemi Krvni pritisak, povišen Loše varenje Lupus Menopauza Menstrualni poremećaji MRŠAVLJENJE Mučnina i povraćanje Multipla skleroza Neplodnost – muškarci Neplodnost – žene Neprijatan zadah Nervni sistem, poremećaji Nesanica Nokti, problemi Očne infekcije Opekotine Opekotine od sunca Osteoporoza Parkinsonova bolest Polenska groznica i ostale alergije Posekotine i ogrebotine POZNE GODINE Predmenstrualni sindrom Prehlade i grip Prevencija bolesti srca Proliv (dijareja) Prostata, problemi Proširene vene Psorijaza Pušenje RAK I PREVENCIJA RAKA Rozacea Sindrom hroničnog umora Sindrom iritabilnog kolona Sindrom karpalnog tunela Sindrom Rejno (Raynaud) SREDSTVA ZA POVEĆANJE VITALNOSTI Starenje Stres TRUDNOĆA Uganuća i istezanja Ujedi i ubodi insekata Umor Upala sinusa(sinuzitis) Zatvor (opstipacija) ZDRAVLJE TINEJDŽERA Zujanje u ušima (tinitus) Uzajamna dejstva lekov Korisne adrese Rečnik stručnih izraza Indeks

Dijagnostika i Lečenje Oboljenja Cerviksa, Vagine i Vulve *6722*01-2023 Koloskopski Atlas, Kategorije: Data Medika, Ginekologija i akušerstvo Kategorije: Fakultet, Medicina PRIREDIO: Branko Stanimirović i saradnici: Jasmina Atanacković, Momčilo Babić, Milica Berisavac, Vladimir Bošković, Tamara Vujkov, Ljiljana Vukmirović, Gordana Gregorić, Radica Đoković, Miodrag Đorđević, Srđan Đurđević, Milica Živaljević, Davor Zavišić, Dragan Ivanović, Dragan Jeremić, Đorđije Karadaglić, Vesna Kesić, Anđelka Knežević-Bezjak, Nada Kuljić-Kapulica, Jovan Majstorović, Miodrag Meandžija, Marica Miladinov-Mikov, Vera Milenković, Paja Momčilov, Rajko Nikolić, Petar Novaković, Nikola S. Ostojić, Vladimir Pažin, Živko Perišić, Branislav Petrović, Vesna Plešinac-Karapandžić, Dušan Popović, Jelena Popović-Lazić, Zoran Pop-Trajković, Snežana Rakić, Ljubomir Ristić, Dimitrije Segedi, Dušan Stanojević, Nemanja Stojanović, Borislav Čolaković, Olivera Džatić-Smiljković izdavač: ELIT Medicina Beograd 2012.g 3.-izdanje ISBN 86-7222-102-2, ISBN:978-86-74785-95-9, ISBN: 9788674785959 tvrd povez,latinica, staranica:347. (XVI+330.),ilustrovana uboji.,Format : 31 x 21,5 cm, težina 1400.grama stanje: nekorišteno - novo✔️ Iz predgovora: Nacionalna škola za patologiju cerviksa, vagine, vulve i kolposkopiju osnovana je 1996. godine od Sekcije za patologiju cerviksa i kolposkopiju, pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Cilj osnivanja škole bio je da edukacijom njenih polaznika doprinese poboljšanju zdravlja žena i prevenciji malignih bolesti na donjim genitalnim organima. Želeli smo da stvorimo kadrovski potencijal koji će biti značajan činilac u realizaciji Nacionalnog programa obaveznog skrininga, čije nam uvođenje predstoji u najskorijoj budućnosti. Možemo biti zadovoljni ispunjenjem te želje, mada na tom planu moramo i nadalje raditi. Našu školu su do sada pohađala 1.294 ginekologa i lekara na specijalizaciji iz ginekologije i akušerstva iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine. Rezultati njihovog rada su već vidljivi, a biće još više kad se uvede obavezni skrining u celoj zemlji. Osnivač i dugogodišnji direktor škole do 2015. godine bio je prof. dr Branko Stanimirović. Za što uspešnije usvajanje znanja i veština predviđenih programom škole, na raspolaganju Vam je novo izdanje bogato ilustrovane knjige – atlasa. Knjiga je zajedničko delo predavača naše škole, eminentnih stručnjaka iz ove oblasti, i verujem da će Vam biti od velike pomoći i u učenju i u svakodnevnom radu. Živko Perišić Prof. dr sci. med. Branko StanimirovićLekar, specijalista ginekologije i akušerstva Redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Roden 18. jula 1949. godine u Vukovaru. Diplomirao na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1974. godine, sa prosecnom ocenom 9,56. Na istom fakultetu je odbranio magistarsku tezu (1980. godine), položio specijalisticki ispit iz ginekologije i akušerstva (1981. godine) i odbranio doktorsku disertaciju (1988. godine). Prvo zaposlenje mu je bilo 1975. godine, na pedijatrijskom odeljenju bolnice u Vukovaru. Tu je radio do marta 1977. godine, kada je prešao u Ginekološko-akušersku kliniku `Narodni front` u Beogradu, u kojoj i danas radi. Posle položenog specijalistickog ispita, radio je kao specijalista na više odeljenja klinike, da bi od 1992. godine do danas rukovodio odeljenjem za naucno-istraživacki rad. Kao glavni istraživac ucestvovao je u izvodenju mnogih klinickih ispitivanja lekova, od kojih su neka bila internacionalne, multicentricne studije. clan je americke asocijacije profesionalnih klinickih istraživaca (ACRP). Na Katedri za ginekologiju i akušerstvo Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu je izabran za asistenta 1984. godine, za docenta 1991. godine, vanrednog profesora 1996. godine i redovnog profesora 2001. godine. Na strucnim usavršavanjima boravio u Nemackoj (Kiel, 1983. godine, Heidelberg, 1989. godine, Freiburg, 1991. godine) i Švajcarskoj (Bern, 1986. godine), posle kojih je bio nosilac uvodenja novih metoda ispitivanja i lecenja. Uradio je prvi u zemlji operaciju laserom na grlicu materice (1987. godine) i oformio prvi tim strucnjaka za otkrivanje onkogenih tipova humanih papiloma virusa, odgovornih za nastanak malignih bolesti na donjem delu genitalnog sistema žene (1990. godine). * * * Cervikalna intraepitelna neoplazija (CIN), cervikalna displazija, cervikalna intersticijalna neoplazija je preinvazivna promena na grliću materice za koju se danas zna da, iako se ne leči, u većini slučajeva se spontano povlači. Međutim ova promene se tokom određenog vremena u ovoj promeni se može razviti u invazivni karcinom ili rak grlića materice.

Dijagnostika i Lečenje Oboljenja Cerviksa, Vagine i Vulve *6304*11-2022 Koloskopski Atlas, Kategorije: Data Medika, Ginekologija i akušerstvo DOPUNA PRVOG IZDANJA PRIREDIO: Branko Stanimirović i saradnici: Jasmina Atanacković, Momčilo Babić, Milica Berisavac, Vladimir Bošković, Tamara Vujkov, Ljiljana Vukmirović, Gordana Gregorić, Radica Đoković, Miodrag Đorđević, Srđan Đurđević, Milica Živaljević, Davor Zavišić, Dragan Ivanović, Dragan Jeremić, Đorđije Karadaglić, Vesna Kesić, Anđelka Knežević-Bezjak, Nada Kuljić-Kapulica, Jovan Majstorović, Miodrag Meandžija, Marica Miladinov-Mikov, Vera Milenković, Paja Momčilov, Rajko Nikolić, Petar Novaković, Nikola S. Ostojić, Vladimir Pažin, Živko Perišić, Branislav Petrović, Vesna Plešinac-Karapandžić, Dušan Popović, Jelena Popović-Lazić, Zoran Pop-Trajković, Snežana Rakić, Ljubomir Ristić, Dimitrije Segedi, Dušan Stanojević, Nemanja Stojanović, Borislav Čolaković, Olivera Džatić-Smiljković izdavač: ELIT Medicina Beograd 2006.g ISBN 86-7222-056-0, ISBN:978-86-74785-95-9 tvrd povez,latinica, staranica:370. (XX+350.),ilustrovana uboji.,Format : 31 x 21,5 cm, težina 1600.grama stanje: nekorišteno - novo✔️ Iz predgovora: Nacionalna škola za patologiju cerviksa, vagine, vulve i kolposkopiju osnovana je 1996. godine od Sekcije za patologiju cerviksa i kolposkopiju, pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Cilj osnivanja škole bio je da edukacijom njenih polaznika doprinese poboljšanju zdravlja žena i prevenciji malignih bolesti na donjim genitalnim organima. Želeli smo da stvorimo kadrovski potencijal koji će biti značajan činilac u realizaciji Nacionalnog programa obaveznog skrininga, čije nam uvođenje predstoji u najskorijoj budućnosti. Možemo biti zadovoljni ispunjenjem te želje, mada na tom planu moramo i nadalje raditi. Našu školu su do sada pohađala 1.294 ginekologa i lekara na specijalizaciji iz ginekologije i akušerstva iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine. Rezultati njihovog rada su već vidljivi, a biće još više kad se uvede obavezni skrining u celoj zemlji. Osnivač i dugogodišnji direktor škole do 2015. godine bio je prof. dr Branko Stanimirović. Za što uspešnije usvajanje znanja i veština predviđenih programom škole, na raspolaganju Vam je novo izdanje bogato ilustrovane knjige – atlasa. Knjiga je zajedničko delo predavača naše škole, eminentnih stručnjaka iz ove oblasti, i verujem da će Vam biti od velike pomoći i u učenju i u svakodnevnom radu. Živko Perišić Prof. dr sci. med. Branko StanimirovićLekar, specijalista ginekologije i akušerstva Redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Roden 18. jula 1949. godine u Vukovaru. Diplomirao na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1974. godine, sa prosecnom ocenom 9,56. Na istom fakultetu je odbranio magistarsku tezu (1980. godine), položio specijalisticki ispit iz ginekologije i akušerstva (1981. godine) i odbranio doktorsku disertaciju (1988. godine). Prvo zaposlenje mu je bilo 1975. godine, na pedijatrijskom odeljenju bolnice u Vukovaru. Tu je radio do marta 1977. godine, kada je prešao u Ginekološko-akušersku kliniku `Narodni front` u Beogradu, u kojoj i danas radi. Posle položenog specijalistickog ispita, radio je kao specijalista na više odeljenja klinike, da bi od 1992. godine do danas rukovodio odeljenjem za naucno-istraživacki rad. Kao glavni istraživac ucestvovao je u izvodenju mnogih klinickih ispitivanja lekova, od kojih su neka bila internacionalne, multicentricne studije. clan je americke asocijacije profesionalnih klinickih istraživaca (ACRP). Na Katedri za ginekologiju i akušerstvo Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu je izabran za asistenta 1984. godine, za docenta 1991. godine, vanrednog profesora 1996. godine i redovnog profesora 2001. godine. Na strucnim usavršavanjima boravio u Nemackoj (Kiel, 1983. godine, Heidelberg, 1989. godine, Freiburg, 1991. godine) i Švajcarskoj (Bern, 1986. godine), posle kojih je bio nosilac uvodenja novih metoda ispitivanja i lecenja. Uradio je prvi u zemlji operaciju laserom na grlicu materice (1987. godine) i oformio prvi tim strucnjaka za otkrivanje onkogenih tipova humanih papiloma virusa, odgovornih za nastanak malignih bolesti na donjem delu genitalnog sistema žene (1990. godine). * * * Cervikalna intraepitelna neoplazija (CIN), cervikalna displazija, cervikalna intersticijalna neoplazija je preinvazivna promena na grliću materice za koju se danas zna da, iako se ne leči, u većini slučajeva se spontano povlači. Međutim ova promene se tokom određenog vremena u ovoj promeni se može razviti u invazivni karcinom ili rak grlića materice.

Odlično očuvana masivna knjiga G3 Saša Savović, autor monografije `Srce u kamenu`, fotografisao je sve kamene spomenike Rudničkog i Takovskog kraja, a mnogi su prepušteni zubu vremena ili ugrađivani u temelje kuća i štala... U svet umetničke fotografije Saša Savović je ušao fotografijama kojima je za sva vremena ovekovečio ličnosti i događaje Šumadije, ali i mnogo šire, a njegova monografija `Srce u kamenu` koja se ovih dana predstavlja srpskoj javnosti za njega je vrhunac umetničke karijere započete 1986. godine u izdavačkoj kući Dečje novine iz Gornjeg Milanovca koja, nažalost, više ne postoji. Karijeru uspešnog fotografa Savović je nastavio u Muzeju rudničko-takovskog kraja pod čijim je krovom i nastala monografija o spomenicima krajputašima ovog kraja. - Za mene kao fotografa spomenici krajputaši su oduvek bili zanimljivi jer sam ih doživljavao kao neke kamene knjige koje treba sačuvati za istoriju i pokolenja koja dolaze. Još 2003. godine došao sam na ideju da uradim godišnji kalendar sa fotografijama krajputaša i tada sam sebi dao zadatak da fotografišem sve krajputaše sa teritorije Takovskog i Rudničkog kraja. Naravno, znao sam da će taj veliki posao trajati nekoliko godina jer je opština Gornji Milanovac teritorijalno druga po veličini u Srbiji i trebalo je obići sva sela i sve puteve, pa i ona mesta gde su nekada bili putevi. Nekih puteva više nema, ali su ostali krajputaši koji otkrivaju nekadašnju trasu puta. Uspeo sam od zaborava spasem 326 krajputaša koji su stali između korica monografije `Srce u kamenu`. Njih nekada ubije ubije vreme, nekada korov, a iza svega stoji ljudski nemar - objašnjava Saša Savović. Spomenici krajputaši su podizani posle pet ratova: Srpsko-bugarskog (1885), Srpsko-turskog (1876-1878), Prvog balkanskog, Drugog balkanskog i Prvog svetskog. Najveći broj krajputaša je podignut vojnicima, ali ima i krajputaša koji su podignuti nastradalima u nevremenu, utopljenicima, samoubicama, koji po crkvenim kanonima nisu mogli da budu sahranjeni na seoskim grobljima, a Savović je pronašao i 13 krajputaša podignutih ženama i 12 kamenih spomena pored puta podignutih deci. - Najstariji krajputaš koji sam pronašao potiče iz 1804. godine, ali ima i jedan još stariji na kojem stoji da je podignut hiljadu sedamsto i neke godine, no vreme je izbrisalo poslednje dve cifre tako da je nemoguće odrediti godinu. Najmlađi krajputaš se nalazi u selu Kriva Reka i podignut je 1948. godine, a na epitafu se Bog pominje čak sedam puta. Zapavo, epitafi na krajputašima su ono što je najvrednije jer govori mnogo o onome kome je spomenik podignut. Tako, na krajputašu u selu Grabovica piše: `Ovaj tužni hladan spomenik pokazuje hrabrog sina ČEDOMIRA TODOROVIĆA vojnika 2 čete bataljona X puka a poživi 24 g. Pogibe boreći se sa Bugarima za odbranu Makedonije 17. juna 1913. g. na Drenici Bog da mu dušu prosti. Spomen mu podigoše večno žalosni žena, otac, brat i sin. Braća Radomir iz Grabovice` - priča Savović. Ima i drugačijih epitafa koji govore o tome kako je neki rab božji završio ovozemaljski život. - Na jednom krajputašu piše: `Poginuo na prečac u prisustvu vlasti`, na drugom: `Ubi ga prejaka rakija`, zatim : `Ubi ga vreme nebesko`, pa: `Ubi ga šarka`, a na jednom piše: `Poginuo od vode`. Dalje: `Zagledao se u zabranjeno`, `Pao sa drveta, poginuo od kruške`, `Ovde okovani hajduk umre`... Najviše krajputaša ima u selu Trudelj na planini Rudnik, čak 22, ima dvojnih krajputaša podignutih sinu i ocu, izginuloj braći, mužu i ženi - ističe Savović. Krajputaši koji su podignuti u ovom delu Srbije predstavljaju pravu istorijsku kamenu čitanku i u različitom su stanju. - Ima porodica u čijem se imanju nalazi krajputaš koje održavaju spomenik kao da je njihov, sade cveće oko njega i pale voštanice o verskim praznicima, ali ima i takvih koji su krajputaše ugradili u temelje kuća, svinjaca, u zgrade seoskih domova kulture, ugradili ih u hlebne furune, ali najviše me je razočarala činjenica da su se mnogi krajputaši vremenom našli u oborima za svinje, kao što je u selu Donjim Branetićima i Dragolju, te se svinje češu o krajputaše vojnika koji su ko zna gde dali život za Srbiju. Ali, to nije samo njihova sramota, već sramota onih koji bi trebalo da brinu o spomenicima u Srbiji - kaže za `Vesti` autor monografije `Srce u kamenu`. Spomen samom sebi Među krajputašima u rudničko-takovskom kraju ima i sedam krajputaša koje su ljudi podigli sebi za života. Jedan od onih koji je samom sebi podigao krajputaš jeste i Radosav Jelić, kafedžija iz Brđana. Krajputaš je podigao između seoskog zapisa i kafane koju je nasledila njegova supruga Radojka i nekoliko decenija je bila jedna od najčuvenijih u ovom delu Srbije.

Srce u kamenu Saša Savović krajputaši i usamljeni nadgrobnici rudničko-takovskog kraja Saša Savović (autor) Izdavač: Službeni glasnik,2009; ćirilica; 29 cm; 392 str.; 978-86-82877-29-5; NOVA KNJIGA Saša Savović, autor monografije `Srce u kamenu`, fotografisao je sve kamene spomenike Rudničkog i Takovskog kraja, a mnogi su prepušteni zubu vremena ili ugrađivani u temelje kuća i štala... U svet umetničke fotografije Saša Savović je ušao fotografijama kojima je za sva vremena ovekovečio ličnosti i događaje Šumadije, ali i mnogo šire, a njegova monografija `Srce u kamenu` koja se ovih dana predstavlja srpskoj javnosti za njega je vrhunac umetničke karijere započete 1986. godine u izdavačkoj kući Dečje novine iz Gornjeg Milanovca koja, nažalost, više ne postoji. Karijeru uspešnog fotografa Savović je nastavio u Muzeju rudničko-takovskog kraja pod čijim je krovom i nastala monografija o spomenicima krajputašima ovog kraja. - Za mene kao fotografa spomenici krajputaši su oduvek bili zanimljivi jer sam ih doživljavao kao neke kamene knjige koje treba sačuvati za istoriju i pokolenja koja dolaze. Još 2003. godine došao sam na ideju da uradim godišnji kalendar sa fotografijama krajputaša i tada sam sebi dao zadatak da fotografišem sve krajputaše sa teritorije Takovskog i Rudničkog kraja. Naravno, znao sam da će taj veliki posao trajati nekoliko godina jer je opština Gornji Milanovac teritorijalno druga po veličini u Srbiji i trebalo je obići sva sela i sve puteve, pa i ona mesta gde su nekada bili putevi. Nekih puteva više nema, ali su ostali krajputaši koji otkrivaju nekadašnju trasu puta. Uspeo sam od zaborava spasem 326 krajputaša koji su stali između korica monografije `Srce u kamenu`. Njih nekada ubije ubije vreme, nekada korov, a iza svega stoji ljudski nemar - objašnjava Saša Savović. Spomenici krajputaši su podizani posle pet ratova: Srpsko-bugarskog (1885), Srpsko-turskog (1876-1878), Prvog balkanskog, Drugog balkanskog i Prvog svetskog. Najveći broj krajputaša je podignut vojnicima, ali ima i krajputaša koji su podignuti nastradalima u nevremenu, utopljenicima, samoubicama, koji po crkvenim kanonima nisu mogli da budu sahranjeni na seoskim grobljima, a Savović je pronašao i 13 krajputaša podignutih ženama i 12 kamenih spomena pored puta podignutih deci. - Najstariji krajputaš koji sam pronašao potiče iz 1804. godine, ali ima i jedan još stariji na kojem stoji da je podignut hiljadu sedamsto i neke godine, no vreme je izbrisalo poslednje dve cifre tako da je nemoguće odrediti godinu. Najmlađi krajputaš se nalazi u selu Kriva Reka i podignut je 1948. godine, a na epitafu se Bog pominje čak sedam puta. Zapavo, epitafi na krajputašima su ono što je najvrednije jer govori mnogo o onome kome je spomenik podignut. Tako, na krajputašu u selu Grabovica piše: `Ovaj tužni hladan spomenik pokazuje hrabrog sina ČEDOMIRA TODOROVIĆA vojnika 2 čete bataljona X puka a poživi 24 g. Pogibe boreći se sa Bugarima za odbranu Makedonije 17. juna 1913. g. na Drenici Bog da mu dušu prosti. Spomen mu podigoše večno žalosni žena, otac, brat i sin. Braća Radomir iz Grabovice` - priča Savović. Ima i drugačijih epitafa koji govore o tome kako je neki rab božji završio ovozemaljski život. - Na jednom krajputašu piše: `Poginuo na prečac u prisustvu vlasti`, na drugom: `Ubi ga prejaka rakija`, zatim : `Ubi ga vreme nebesko`, pa: `Ubi ga šarka`, a na jednom piše: `Poginuo od vode`. Dalje: `Zagledao se u zabranjeno`, `Pao sa drveta, poginuo od kruške`, `Ovde okovani hajduk umre`... Najviše krajputaša ima u selu Trudelj na planini Rudnik, čak 22, ima dvojnih krajputaša podignutih sinu i ocu, izginuloj braći, mužu i ženi - ističe Savović. Krajputaši koji su podignuti u ovom delu Srbije predstavljaju pravu istorijsku kamenu čitanku i u različitom su stanju. - Ima porodica u čijem se imanju nalazi krajputaš koje održavaju spomenik kao da je njihov, sade cveće oko njega i pale voštanice o verskim praznicima, ali ima i takvih koji su krajputaše ugradili u temelje kuća, svinjaca, u zgrade seoskih domova kulture, ugradili ih u hlebne furune, ali najviše me je razočarala činjenica da su se mnogi krajputaši vremenom našli u oborima za svinje, kao što je u selu Donjim Branetićima i Dragolju, te se svinje češu o krajputaše vojnika koji su ko zna gde dali život za Srbiju. Ali, to nije samo njihova sramota, već sramota onih koji bi trebalo da brinu o spomenicima u Srbiji - kaže za `Vesti` autor monografije `Srce u kamenu`. Spomen samom sebi Među krajputašima u rudničko-takovskom kraju ima i sedam krajputaša koje su ljudi podigli sebi za života. Jedan od onih koji je samom sebi podigao krajputaš jeste i Radosav Jelić, kafedžija iz Brđana. Krajputaš je podigao između seoskog zapisa i kafane koju je nasledila njegova supruga Radojka i nekoliko decenija je bila jedna od najčuvenijih u ovom delu Srbije.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U kutiji! Arhipelag Gulag 1918–1956, 1-3 Roman Arhipelag GULAG umetničko je i istorijsko delo o represiji u Sovjetskom Savezu u periodu od 1918. do 1956. godine, izatkano na pismima, sećanjima i usmenom kazivanju 257 zatvorenika, kao i na ličnom iskustvu autora. Solženjicin je ovo delo tajno pisao od 1958. do 1968. godine (završio ga je 2. juna 1968); prvi tom objavljen je u Parizu decembra 1973. Sam Solženjicin odredio je taj svoj epohalni rad kao književno istraživanje. Na dokumentovan i publicistički način izneo je nebrojene činjenice staljinističke represije. Potkrepljene brutalnim dokazima, one svakom čitaocu omogućuju da se i sam oseti kao sužanj Gulaga; sužanj koji bez krivice biva uhapšen, koji je iz noći u noć potom mrcvaren ispitivanjima i podvrgavan sofisticiranim mučenjima sve dok ne potpiše priznanje za neučinjene zločine. Atmosfera totalnog terora s jedne strane i sveproždirućeg straha s druge, kao da prži svest i rađa unutrašnji protest protiv nehumanog sistema što obogaljuje dušu velikog naroda s obe strane bodljikave žice. Roman Arhipelag GULAG sudbonosno je uticao na život autora. Zbog njega, Solženjicina su proterali kao izdajnika, zbog njega su ga, potom, kao da se ništa nije desilo, pozvali da se vrati. Bez obzira na to kako se na ovo delo gledalo tada, ili kako se ono čita u sadašnjem trenutku, svoju građansku dužnost pisac je ispunio. I pred živima i pred mrtvima. Roman Arhipelag GULAG mora se pročitati ako ni zbog čega drugog, onda radi toga da ljudski rod nikad više olako ne dozvoli nešto slično, da svakog trenutka bude svestan koliko čoveku vredi sloboda. „Svi književni pravci imaju svoje periferije i svoje centre, odnosno vrhove. Autora knjige Arhipelag GULAG ja bih nazvao genijem `socijalističeskog realizma`. Ako sovjetska vlast nije imala svoga Homera, u liku Solženjicina ona ga je dobila. Ova knjiga bezuslovno jeste pisana u prvom redu za ruskog čitaoca, ali uzeti to kao razlog da se ona ne čita bilo bi isto što i odustati od čitanja Ilijade zbog nepoznavanja grčke mitologije i jer se imena njenih junaka teško izgovaraju. Zajednički imenilac za ova dva dela jeste tema razaranja: u prvom slučaju – grada, u drugom – nacije. Moguće je da će za dve hiljade godina čitanje GULAG-a biti jednako prijatno kao i čitanje Ilijade danas. Ali ako GULAG ne pročitamo danas, sasvim je moguće da će se mnogo pre negoli za dve hiljade godina desiti to da neće imati ko da čita ni jednu ni drugu.“ – Josif Brodski Aleksandar Solženjicin (ruski: Александр Исаевич Солженицын, Kislovodsk, 11. decembar 1918-Moskva, 3. avgust 2008.) je bio ruski pisac, dramaturg i istoričar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. godine. Bio je član Ruske akademije nauka (od 1997. godine) i Srpske akademije nauka i umetnosti (od 1994. godine). Studirao na Fizičko-matematičkom fakultetu u Rostovu na Donu, vanredno i u Institutu za istoriju, filozofiju i književnost u Moskvi. Nakon napada nacističke Nemačke na Sovjetski Savez dobrovoljno se prijavio u vojsku, gde je napredovao od običnoga vojnika do zapovednika artiljerijske brigade. Godine 1945. je, zbog pisama u kojima je indirektno kritikovao Staljina, uhapšen kao oficir sovjetske vojske u Istočnoj Prusiji, te osuđen i zatočen u sibirskom logoru, od 1953. u progonstvu u srednjoj Aziji. Nakon rehabilitacije 1956. učitelj u Rjazanu. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970., čija je literatura obeležena iskustvom iz sibirskih logora u kojima je proveo devet godina. Na robiju je odveden 1945. pravo s fronta, na kojem se u Otadžbinskom ratu istakao kao vrhunski oficir sovjetskih inženjerijskih jedinica. Proganjan je i kasnije, čak mu je oduzeto i državljanstvo, pa je emigrirao 1974., vrativši se u otadžbinu posle dve decenije. U decembru 1998. odbio je najvišu državnu nagradu, Orden svetog apostola Andreja Prvozvanog, kojim ga je odlikovao predsednik Boris Jeljcin, rekavši: `Ne mogu da primim nagradu od vrhovne vlasti, koja je dovela Rusiju do sadašnjeg pogubnog stanja`. Pripovetkom `Jedan dan Ivana Denisoviča` u književnost je uveo temu Staljinovih logora, ostavši joj veran u najvećem delu opusa. Na osnovu emigrantskog iskustva u zapadnoj Evropi i u SAD, ispoljio je javni prezir prema vulgarnom materijalizmu Zapada. Ostala dela: pripovetka `Matrjonini dani`, romani `U krugu prvom`, `Onkološka klinika`, `Avgust Četrnaeste`, `Crveni točak`, `Rusija u provaliji`, kritička autobiografija `Borio se šut s rogatim`, drame `Gozba pobednika`, `Zarobljenici`, `Republika Rada`, `Svetlost koja je u tebi`, publicistička dela `Lenjin u Cirihu`, `Dva vek zajedno I-II`, scenariji `Tenkovi znaju istinu`, `Parazit`. Delo Solženjicin je najistaknutije ime književnog otpora sovjetskom totalitarizmu. Poznatim ga je učinila pripovetka `Jedan dan Ivana Denisoviča`, 1962, koja se temelji na opisu `običnog` dana `običnog` Rusa u logorskom zatočeništvu. Tema je do tada bila tabuizirana, ali je priča pokazala i stilsko umeće pisca koji se oslonio na tradiciju ruske klasične proze (Lav Tolstoj, Fjodor Dostojevski). Umeće fabuliranja očitovalo se zatim u `Događaju na stanici Krečetovka ` (1963.), a orijentacija na `seosku prozu` u stilu i ideologiji u noveli `Matrjonini dani` (1963), crtici o napaćenoj seoskoj ženi koja i u pozamašnoj bedi zna očuvati visoke moralne kvalitete. Vrhunac prvoga razdoblja su romani `Odeljenje za rak` (1968), i `Prvi krug` (1968), koji su kružili u prepisima, a objavljeni su prvi put u inostranstvu. `Odeljenje za rak` je poluautobiografski (bivši zatvorenik, iskustvo u odeljenju za tumore u taškentskoj bolnici) roman koji uz središnji lik Kostogutova daje niz portreta sovjetskih birokrata, lekara i medicinskog osoblja i raznih pacijenata. Istovremeno dirljiv ljubavni roman (ili – roman o nerealizovanoj ljubavi), satira na poststaljinističku epohu i studija o ljudskom ponašanju u ekstremnoj situaciji smrtonosne bolesti, taj veliki roman je u najboljim tradicijama ruske klasike koja ljudskošću i životnošću prevazilazi savremena joj ostvarenja zapadnoevropske i američke pripovedne umetnosti. `Prvi krug` (asocijacija na prvi, `privilegovani` krug Danteovoga pakla) rekreira piščevo iskustvo prvih godina zatvora, kada je radio u Šaraški, naučno-tehničkoj ustanovi za logoraše naučnike. Glavni lik, Gljeb Neržin, opet je utelotvorenje samog autora, a prikazane su i neke druge osobe koje su igrale važnu ulogu u Solženjicinovom životu (njegova prva žena, prijatelj Lev Kopeljev, rusko-židovski komunistički `vernik`, po struci germanista, dan u liku Leva Rubina). Mnogobrojne niti ovoga dela imaju tematsku srodnost s prethodnim delom: satira je prisutna na svim nivoima, a posebno u sarkastičnom portretu Staljina, moralna kušnja u mešavini pretnji i zavodljivih ponuda zatvorskih vlasti. Realistički je prikazan život izvan logora za naučnike i u njemu. No, kao i prethodni roman, i ovo Solženjicinovo delo uspeva da ponovi čudo ruske klasične proze koju je Tomas Man ne bez razloga prozvao `svetom`: veru u pobedu hrabrosti i veličinu ljudskosti, koja je ukorenjena u hrišćanskom poimanju bitno spiritualnog dostojanstva ljudskog bića. Nakon romanesknih ostvarenja, usledila je dokumentarna, ali i duboko lična optužba sovjetskog sistema koncentracionih logora, `Arhipelag Gulag`, (1973-75.), veliko trotomno delo temeljeno na preplitanju ličnih iskustava i mnoštva pisama, beleški i ostalih dokumenata koje je pisac dobijao od bivših sapatnika, a koja su skupljena i obrađena u okolnostima krajnje konspirativnosti. Ta je uništavajuća optužba sovjetskoga sistema za propast i smrt miliona ljudi slomila i poslednje komunističke apologete na Zapadu. Brežnjevljev SSSR nije mogao podneti ni ideju da se o tabuizovanoj temi piše, pa je Solženjicin uhapšen i proteran iz SSSR-a. Najpre je živeo u Švajcarskoj, zatim u SAD-u (Vermont), da bi se u 1990-im vratio u Rusiju, gde je dočekan i kao ideolog ruske nacije. U egzilu je nastao niz romana koji slede u ruskoj književnoj svesti opstali uzor, Tolstojev `Rat i mir`, i revidiraju istorijski model kakav su nametnuli boljševici, s gledišta ruske nacije, i to od `Avgusta četrnaeste`, 1971., prošireno 1983, preko `Oktobra šesnaeste`, 1984 i `Marta sedamnaeste `, 1986 do `Aprila sedamnaeste`, 1991. Zajednički im je naslov: `Crveni točak `. I dok u koncepciji `istorijske epopeje` Solženjicin sledi Tolstoja, dotle njenu strukturu nastoji modernizovati: sam svoja dela naziva `polifoničnim` (Bahtinov pojam za romane Dostojevskog), čemu odgovara različitost fragmenata od kojih se u čvor (uzel) celine vezuju fabule o ljudskim sudbinama (pretežno ruskih oficira; ratni protivnici, Nemci, ostaju uglavnom izvan teksta), dokumentarni umeci, lirske digresije. Jezik je arhaičan i korespondira s namerama očiglednim u njegovom `Ruskom rečniku jezičnog proširivanja` (1995) – u smeru staroruskog leksika. Solženjicin je na taj način istovremeno modernizovao prozu (mešavina dokumentarnosti, prikaza istorijskih osoba, isečaka iz štampe slična je postupcima u delu Johna Dos Passosa, dok je upotreba vremenskih skokova i preplitanje stilova i žanrova podseća na Foknera), a jezičnom arhaizacijom je ostvario posebnu patinu koja ne ide za modelom jezičnih igara karakterističnih za sterilnost postmodernizma, nego joj je svrha regeneracija ruskog nacionalnoga bića u ogledalu piščevog dela. Važnija su mu publicistička dela: `Kako da preuredimo Rusiju` (1991.), `Rusko pitanje krajem XX veka`, (1994.), `Dva veka zajedno`, (2003). Kako u inostranstvu, tako po povratku u Rusiju nakon sloma komunističkoga sistema, Solženjicin je često donekle površno etiketiran kao ruski pravoslavni nacionalista, antisemita, antikatolički bigot, mrzitelj Zapada, apologet carizma i slavjanofilski ksenofob. Iako su te optužbe besmislene, sam autor snosi delimičnu `krivicu` nekim svojim nezgrapnim izjavama i površnim generalizacijama. No, snaga je Solženjicinove kritike u njegovim jasnim opažanjima duhovne praznine i kukavičluka koji leže u srcu ispraznog sekularnog hedonizma koji dominira zapadnjačkim društvima. Po sveukupnom delu Solženjicin je jedan od najznačajnijih prozaista 20. veka, pisac koji je istovremeno nastavio tradicije klasične ruske pripovedne proze, najpre Tolstoja, no inoviravši je nizom postupaka karakterističnih za evropski modernizam. Ironija koja prati njegovo delo je i posledica različitog životnoga iskustva i pogleda na svet u odnosu na većinu savremenika koji su živeli ili žive u normalnijim i lagodnijim životnim uslovima: u doba kada je stvarao svoj najopsežniji i najambiciozniji prozni ciklus, `Crveni točak`, svetskom književnošću je dominirao (i još dominira) ponešto trivijalniji pristup umetničkom delu, uozbiljen u postmodernističkim fikcijama Umberta Eka, Tomasa PInčona ili Salmana Ruždija. Pisac kao prorok je anahronizam, i većina nesporazuma između Solženjicina i njegovih kritičara proističe iz sukoba nepomirljivih pogleda na svet o čovekovom životu i sudbini.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom stanju! 1) PSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 2) UVOD U PSIHOANALIZU 3) DOSETKA I NJEN ODNOS PREMA NESVESNOM 4) O SEKSUALNOJ TEORIJI - TOTEM I TABU 5) IZ KULTURE I UMETNOSTI 6) TUMAČENJE SNOVA I 7) TUMAČENJE SNOVA II 8) AUTOBIOGRAFIJA - NOVA PREDAVANJA Sigmund Frojd (nem. Sigmund Freud; Frajberg in Meren, 6. maj 1856 — London, 23. septembar 1939) bio je austrijski lekar i psihijatar, osnivač psihoanalize.[1] Rođen je u Frajbergu, u Moravskoj. Obrazovanje je stekao u Beču, gde je studirao medicinu.[2][3] U Parizu je studirao kod Šarkoa, 1885-1886. Do psihoanalize ga je dovelo istraživanje posledica hipnoze na histeriju, koje je objavio zajedno sa Brojerom 1895. Osnovao je Godišnjak za psihoanalitička i psihopatološka istraživanja, 1908. godine, i Međunarodnu psihoanalitičku asocijaciju, 1910. Njegov rad je nastavila i umnogome mu za života pomogla, njegova kćerka, Ana Frojd. Primarno zainteresovan za psihološku terapiju, Frojd je morao da razvije hipotezu o ljudskoj prirodi (ta se hipoteza sada naziva dubinskom psihologijom), pomoću koje bi mogao da izvede svoju terapiju. U svojim kasnijim spisima, on je razvio implikacije ove hipoteze. U čovekovoj psihološkoj strukturi razlikovao je tri činioca, Id, Ego i Superego. Ovi činioci, uz pojmove nesvesnog (cenzura, represija, sublimacija), i hipoteze o ulozi seksualnosti u ljudskom životu, čine okvir njegovog gledišta. Ego je centar racionalne svesnosti i efektivne delatnosti. Superego je destilat pritisaka i zahteva društva, i ono je izvor moralnih propisa i uputstava. Id je izvor priticanja libida u psihu. Pošto je ta energija po svojoj prirodi seksualna, ego je, takoreći, uhvaćen između pritisaka ida i superega. U toj situaciji, ego traži način da ove različite pritiske dovede u harmoniju, pa zadovoljava jedne, a odbacuje druge. Kada je zahtev ida u prevelikom sukobu sa superegom, ego i superego će ga se otarasiti potiskujući njegov sadržaj u nesvesni deo psihe. Taj represivni čin je nazvan cenzurom. Iako proširuje pojam psihe tako da pored svesnog u njega uključuje i nesvesne sadržaje, Frojd je ostao pristalica empirizma, i insistira na tome da je svaki nesvesni sadržaj nekada bio svestan i da je u psihu ušao preko iskustva. Pošto potisnuti sadržaji zadržavaju svoju efikasnost, oni utiču na naš svesni život na razne skrivene načine. Tako se izvor kreativnosti u svim poljima objašnjava pomoću sublimacije ovog skladišta energije u prihvatljive i plodne kanale. Neuroza se javlja kad normalni kanal represija-sublimacija iz nekog razloga ne funkcioniše kako treba. U toj situaciji, povratak u normalnost može se postići pomoću psihoanalize. Psihoanaliza je proces ispitivanja nesvesnog koji vodi analitičar koji stimuliše sećanje i koristi fragmente snova da bi obnovio i razumeo problematični sadržaj koji je izazvao blokadu. Pretpostavka je da nezgodni sadržaj, kada se jednom sintetiše u svesti, gubi svoju moć da ometa normalno funkcionisanje psihe. Najčešće potiskivani jesu oni sadržaji koji se koncentrišu oko incestuoznih odnosa, pogotovo u Edipovom i Elektrinom kompleksu (želji sina za majkom, i kćeri za ocem). Jedno od sredstava da se izbegnu i individualna neuroza i zrelost jeste upražnjavanje religije. Religija je projekcija oca s njegovim zabranama i naređenjima u kosmičke dimenzije. Kroz religiju odrasli postižu sigurnost detinjstva, i produžavaju svoju infantilnost kroz čitav život. Hvatanjem za neku iluziju, učestvovanjem u masovnoj neurozi, često se može izbeći individualna neuroza. Zrelost se, prema Frojdu, postiže zamenjivanjem lagodnosti i nelagodnosti svih naših iluzija principom realnosti i principom zadovoljstva (čija je paradigma seksualni užitak) kao ciljevima života. Posmatrajući Eros, ili zadovoljstvo, kao životni instinkt, Frojd mu je suprotstavio Tanatos, instinkt smrti. Govoreći na mitološki način, on je bio spreman da ljudsku istoriju posmatra kao rezultat borbe ova dva principa. Frojdizam je opšti pojam za uticaj Frojdovih ideja i psihoanalize u mnogim područjima nauke i umetnosti, posebno u antropologiji, psihologiji, psihijatriji, sociologiji, mentalnoj higijeni, socijalnom radu, književnosti, vaspitanju. Prema istraživanjima u raznim područjima nauke, kulture i opšte civilizacije, Frojdov doprinos nesumnjivo spada u vrh naučnih otkrića, posebno u društvenim i humanističkim naukama Sigmund Frojd rođen je 6. maja 1856. godine u mestu Frajberg u Moravskoj (mesto se danas zove Pribor, a nalazi se u Češkoj) kao Sigismund Schlomo Freud. Frojdov otac Jakob bio je duhovit i oštrouman trgovac vunom. Frojdova majka Amali bila je žena vedra duha, ujedno druga supruga svoga muža koja je uz to bila 20 godina mlađa od njega.[6] U 21. godini rodila je svog prvog sina, Sigmunda.[7] On je imao dva polubrata i šestoro mlađe braće i sestara. Kada je Frojdu bilo četiri godine s roditeljima se seli u Beč, jer očev posao trgovine vunom više nije bio isplativ.[8][9] Još dok je bio dete roditelji su uočili kako je mali Sigmund izrazito bistro dete te je stoga uživao i poseban status unutar porodice. Iako su živeli u malom stanu sa sedmero dece Sigmund je imao vlastitu sobu i uljanu svetiljku, dok su ostala deca za rasvetu pri učenju koristila sveće. Kao dete maštao je o tome da postane general ili ministar, ali kako je bio Židov nije mu bilo dopušteno da se bavi se bilo kakvim zanimanjem osim medicinskog i pravnog. To ga nije sprečavalo da nauči da govori francuski, engleski, italijanski i španski jezik, te da se posveti proučavanju dela poznatih pisaca i filozofa, a posebno dela Ničea, Hegela, Šekspira, Šopenhauera i Kanta. Kao što je prethodno rečeno, kao Židov u Beču mogao je da bira samo između medicine i prava i 1873. godine odlučio je da studira medicinu, iako je u prvi mah želeo da postane advokat, i shodno tome upisuje studije medicine na Bečkom univerzitetu. Tu će upoznati sestrinu prijateljicu Martu Bernajs s kojom će se kasnije oženiti. Godine 1877. promenio je svoje ime Sigismund Šlomo Frojd u Sigmund Frojd. O njegovoj mladosti malo se zna jer je u dva navrata uništavao spise na osnovu kojih bi se moglo saznati više. Prvi put je to učinio 1885. godine, a 1907. po drugi put. Spisi koji su nastali kasnije bili su sačuvani i brižno čuvani u Frojdovoj arhivi koja je bila dostupna samo njegovum životopiscu Ernestu Džonsu te nekolicini psihoanalitičara koji su mu bili bliski. Nakon završetka školovanja 1881. s 25 godina prihvata radno mesto u Institutu za cerebralnu anatomiju gde sprovodi istraživanja upoređujući mozgove odraslih ljudi i fetusa. Nekoliko godina kasnije radi studiju o kokainu te 1884. godine otkriva njegova analgetska svojstva i iskušava ga na sebi. Naredna 1885. godina je značajna za Frojdovu karijeru. Tada je pozvan da provede četiri meseca u Parizu i radi s jednim od najpoznatijih neurologa toga vremena Žan-Martenom Šarkom koji je istraživao uzroke i terapiju histerije putem hipnoze. Godine 1886. vraća se iz Pariza u Beč i otvara privatnu praksu. Otvorivši privatnu praksu Frojd se posvećuje obolelima od histerije koje - što je u to doba bilo uobičajeno - leči elektroterapijom i hipnozom. Kasnije će odustati od hipnoze te primeniti metodu slobodnih asocijacija i analize snova. Njegove teorije i tretman pacijenata bile su, a i danas ima dosta spora o tome, kontroverzne. Stoga su su njegove ideje često obrađivane u raznim delima, kako stručnim tako i laičkim. Frojdovi sledbenici drže se svog uzora, dok ga drugi vide (posebno na polju psihijatrije) kao filozofskog vizionara koji je preoblikivao sliku ljudske prirode i pomogao u suprostavljanju tabuima, ali čije su teorije posrnule u praksi. Porodični čovek U oktobaru 1886. Frojd stupa u brak s Martom Bernajs s kojom će imati šestoro dece. Između ostalog i kćerku Anu Frojd koja će kasnije postati ugledna psihoanalitičarka na polju dečije psihologije. Istraživanju problema histerije posvetili su se nešto kasnije zajedno Frojd i Jozef Brojer. Iz rezultata tog istraživanja proizašla je njihova zajednička knjiga Studije na području histerije u kojoj postavljaju hipotezu da simptomi histerije proizlaze iz potisnutih sećanja i traumatskih događaja. No, nedugo nakon objavljivanja knjige (1895) iz javnosti neznanih razloga prekidaju saradnju. Poučen iskustvima zajedničikih istraživanja Frojd zastupa stajalište da je uzrok histerije seksualne prirode i tada razvija deo onog što će kasnije postati poznato kao psihoanalitička teorija. Nakon raskida s Brojerom Frojd se i dalje posvećuje istom problemu. Tako u aprilu 1897. otkriva Edipov kompleks, a 1899. pojavljuju se i njegovi prvi značajni tekstovi. Godine 1900. objavljuje knjigu Tumačenje snova, svoje najznačajnije delo, koja se temelji na analizi njegovih vlastitih snova. Nakon nje slede: Psihopatologija svakodnevnog života (1901), Tri rasprave o teoriji seksualnosti (1905), Šale i njihova povezanost s nesvesnim (1905). U knjizi Tri eseja o seksualnosti Frojd iznosi ideju da se deca rađaju sa seksualnim potrebama, a njihovi roditelji su početni seksualni objekti, nakon čega je u javnosti proglašen ludakom. U delu Fragment jedne analize histerije analizira traumatsku funkciju seksualnosti u histeriji, kao i ulogu homoseksualnosti. Godine 1902. osniva Psihološko društvo sredom u kojem okuplja svoje prve učenike (Ferdern, Ranka, Adler). Od 1912. bavi se pitanjem oca, pojmovima nagona života (eros) i nagona smrti (thanatos), principa stvarnosti i principa zadovoljstva. Godine 1913. objavljuje tekst Totem i tabu u kojem raspravlja o kulturno istorijskom fenomenu zabrane incesta, 1915. objavljuje tri metapsihološka ogleda: Nagon i nagonske sudbine, Potiskivanje i Nesvesno, a 1916. Žalost i melankolija. Zbog epidemije gripe (1920.) umire Frojdova kćerka Sofi, a iste godine on predlaže novi model društvenog sklopa u kome se pojavljuju ego, id i superego. Njegov istraživački doprinos uključuje i otkrivanje novih osobina živčanih ćelija kod zlatnih ribica i postojanje testisa kod mužjaka jegulje. Ipak, najvažnijim otkrićem smatra se činjenica da kokain može biti upotrebljen za lečenje mnogih bolesti. Sam Frojd je uzeo drogu bez pojave nekih štetnih učinaka, no njegovo oduševljenje ovim otkrićem ubrzo se smanjilo zbog spoznaje da kokain stvara zavisnost. Godine 1922. ustanovljen mu je rak nepca. Do smrti se podvrgavao nizu operacija, nakon kojih nije bio izlečen. Uprkos protestu antisemitskih krugova 1930. godine prima nagradu Goethepreis (nagrada grada Frankfurta) za rad Nelagoda u kulturi. Nakon što su nacisti anektirali Austriju 1938. godine, a pre toga u Berlinu javno spalili Frojdove knjige, Sigmund Frojd napušta Austriju i preseljava se u Englesku, gde do same smrti, uzrokovane rakom nepca, leči svoje pacijente. Dana 23. septembra 1939. 3 sata ujutro Frojdov kućni lekar je ustanovio njegovu smrt, a nakon smrtonosne doze morfija, koju je Frojd sam zatražio. Sigmund Frojd je deda slikara Luciena Frojda, komediografa i pisca Klementa Frojda, a pradeda novinarke Eme Frojd i modne dizajnerke Bele Frojd..... Frojdova teorija snova predstavlja epohalni naučni događaj koji je samim tim i višestruko značajan. Na prvom mestu snovi su opet rehabilitovani. Frojdov je doprinos što je kod čoveka Zapada ponovo doveo u centar interesovanja snove sa periferije... Iako je snove Frojd rehabilitovao, ne treba smatrati, kao što je to čest slučaj u istoriji nauke, da je samo otkrio nešto što je odavno bilo poznato, pa zaboravljeno. Njegov je pristup snovima drugačiji od onga koji je pretežno negovan u analitičkoj tradiciji, i on bez pravih prethodnika, kroz monumentalno delo Tumačenje snova, snove uvodi u nauku... Sa Tumačenjem snova može se reći da je počeo razvoj psihoanalitičkog koncepta ličnosti, pa i više od toga, naime, istraživanje nesvesnog. Frojd u Tumačenju snova uvodi topografski model i koncept dubinske psihologije, tj. psihologije koja se bavi psihološkim procesima van polja svesti....

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1) PSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 2) UVOD U PSIHOANALIZU 3) DOSETKA I NJEN ODNOS PREMA NESVESNOM 4) O SEKSUALNOJ TEORIJI - TOTEM I TABU 5) IZ KULTURE I UMETNOSTI 6) TUMAČENJE SNOVA I 7) TUMAČENJE SNOVA II 8) AUTOBIOGRAFIJA - NOVA PREDAVANJA Sigmund Frojd (nem. Sigmund Freud; Frajberg in Meren, 6. maj 1856 — London, 23. septembar 1939) bio je austrijski lekar i psihijatar, osnivač psihoanalize.[1] Rođen je u Frajbergu, u Moravskoj. Obrazovanje je stekao u Beču, gde je studirao medicinu.[2][3] U Parizu je studirao kod Šarkoa, 1885-1886. Do psihoanalize ga je dovelo istraživanje posledica hipnoze na histeriju, koje je objavio zajedno sa Brojerom 1895. Osnovao je Godišnjak za psihoanalitička i psihopatološka istraživanja, 1908. godine, i Međunarodnu psihoanalitičku asocijaciju, 1910. Njegov rad je nastavila i umnogome mu za života pomogla, njegova kćerka, Ana Frojd. Primarno zainteresovan za psihološku terapiju, Frojd je morao da razvije hipotezu o ljudskoj prirodi (ta se hipoteza sada naziva dubinskom psihologijom), pomoću koje bi mogao da izvede svoju terapiju. U svojim kasnijim spisima, on je razvio implikacije ove hipoteze. U čovekovoj psihološkoj strukturi razlikovao je tri činioca, Id, Ego i Superego. Ovi činioci, uz pojmove nesvesnog (cenzura, represija, sublimacija), i hipoteze o ulozi seksualnosti u ljudskom životu, čine okvir njegovog gledišta. Ego je centar racionalne svesnosti i efektivne delatnosti. Superego je destilat pritisaka i zahteva društva, i ono je izvor moralnih propisa i uputstava. Id je izvor priticanja libida u psihu. Pošto je ta energija po svojoj prirodi seksualna, ego je, takoreći, uhvaćen između pritisaka ida i superega. U toj situaciji, ego traži način da ove različite pritiske dovede u harmoniju, pa zadovoljava jedne, a odbacuje druge. Kada je zahtev ida u prevelikom sukobu sa superegom, ego i superego će ga se otarasiti potiskujući njegov sadržaj u nesvesni deo psihe. Taj represivni čin je nazvan cenzurom. Iako proširuje pojam psihe tako da pored svesnog u njega uključuje i nesvesne sadržaje, Frojd je ostao pristalica empirizma, i insistira na tome da je svaki nesvesni sadržaj nekada bio svestan i da je u psihu ušao preko iskustva. Pošto potisnuti sadržaji zadržavaju svoju efikasnost, oni utiču na naš svesni život na razne skrivene načine. Tako se izvor kreativnosti u svim poljima objašnjava pomoću sublimacije ovog skladišta energije u prihvatljive i plodne kanale. Neuroza se javlja kad normalni kanal represija-sublimacija iz nekog razloga ne funkcioniše kako treba. U toj situaciji, povratak u normalnost može se postići pomoću psihoanalize. Psihoanaliza je proces ispitivanja nesvesnog koji vodi analitičar koji stimuliše sećanje i koristi fragmente snova da bi obnovio i razumeo problematični sadržaj koji je izazvao blokadu. Pretpostavka je da nezgodni sadržaj, kada se jednom sintetiše u svesti, gubi svoju moć da ometa normalno funkcionisanje psihe. Najčešće potiskivani jesu oni sadržaji koji se koncentrišu oko incestuoznih odnosa, pogotovo u Edipovom i Elektrinom kompleksu (želji sina za majkom, i kćeri za ocem). Jedno od sredstava da se izbegnu i individualna neuroza i zrelost jeste upražnjavanje religije. Religija je projekcija oca s njegovim zabranama i naređenjima u kosmičke dimenzije. Kroz religiju odrasli postižu sigurnost detinjstva, i produžavaju svoju infantilnost kroz čitav život. Hvatanjem za neku iluziju, učestvovanjem u masovnoj neurozi, često se može izbeći individualna neuroza. Zrelost se, prema Frojdu, postiže zamenjivanjem lagodnosti i nelagodnosti svih naših iluzija principom realnosti i principom zadovoljstva (čija je paradigma seksualni užitak) kao ciljevima života. Posmatrajući Eros, ili zadovoljstvo, kao životni instinkt, Frojd mu je suprotstavio Tanatos, instinkt smrti. Govoreći na mitološki način, on je bio spreman da ljudsku istoriju posmatra kao rezultat borbe ova dva principa. Frojdizam je opšti pojam za uticaj Frojdovih ideja i psihoanalize u mnogim područjima nauke i umetnosti, posebno u antropologiji, psihologiji, psihijatriji, sociologiji, mentalnoj higijeni, socijalnom radu, književnosti, vaspitanju. Prema istraživanjima u raznim područjima nauke, kulture i opšte civilizacije, Frojdov doprinos nesumnjivo spada u vrh naučnih otkrića, posebno u društvenim i humanističkim naukama Sigmund Frojd rođen je 6. maja 1856. godine u mestu Frajberg u Moravskoj (mesto se danas zove Pribor, a nalazi se u Češkoj) kao Sigismund Schlomo Freud. Frojdov otac Jakob bio je duhovit i oštrouman trgovac vunom. Frojdova majka Amali bila je žena vedra duha, ujedno druga supruga svoga muža koja je uz to bila 20 godina mlađa od njega.[6] U 21. godini rodila je svog prvog sina, Sigmunda.[7] On je imao dva polubrata i šestoro mlađe braće i sestara. Kada je Frojdu bilo četiri godine s roditeljima se seli u Beč, jer očev posao trgovine vunom više nije bio isplativ.[8][9] Još dok je bio dete roditelji su uočili kako je mali Sigmund izrazito bistro dete te je stoga uživao i poseban status unutar porodice. Iako su živeli u malom stanu sa sedmero dece Sigmund je imao vlastitu sobu i uljanu svetiljku, dok su ostala deca za rasvetu pri učenju koristila sveće. Kao dete maštao je o tome da postane general ili ministar, ali kako je bio Židov nije mu bilo dopušteno da se bavi se bilo kakvim zanimanjem osim medicinskog i pravnog. To ga nije sprečavalo da nauči da govori francuski, engleski, italijanski i španski jezik, te da se posveti proučavanju dela poznatih pisaca i filozofa, a posebno dela Ničea, Hegela, Šekspira, Šopenhauera i Kanta. Kao što je prethodno rečeno, kao Židov u Beču mogao je da bira samo između medicine i prava i 1873. godine odlučio je da studira medicinu, iako je u prvi mah želeo da postane advokat, i shodno tome upisuje studije medicine na Bečkom univerzitetu. Tu će upoznati sestrinu prijateljicu Martu Bernajs s kojom će se kasnije oženiti. Godine 1877. promenio je svoje ime Sigismund Šlomo Frojd u Sigmund Frojd. O njegovoj mladosti malo se zna jer je u dva navrata uništavao spise na osnovu kojih bi se moglo saznati više. Prvi put je to učinio 1885. godine, a 1907. po drugi put. Spisi koji su nastali kasnije bili su sačuvani i brižno čuvani u Frojdovoj arhivi koja je bila dostupna samo njegovum životopiscu Ernestu Džonsu te nekolicini psihoanalitičara koji su mu bili bliski. Nakon završetka školovanja 1881. s 25 godina prihvata radno mesto u Institutu za cerebralnu anatomiju gde sprovodi istraživanja upoređujući mozgove odraslih ljudi i fetusa. Nekoliko godina kasnije radi studiju o kokainu te 1884. godine otkriva njegova analgetska svojstva i iskušava ga na sebi. Naredna 1885. godina je značajna za Frojdovu karijeru. Tada je pozvan da provede četiri meseca u Parizu i radi s jednim od najpoznatijih neurologa toga vremena Žan-Martenom Šarkom koji je istraživao uzroke i terapiju histerije putem hipnoze. Godine 1886. vraća se iz Pariza u Beč i otvara privatnu praksu. Otvorivši privatnu praksu Frojd se posvećuje obolelima od histerije koje - što je u to doba bilo uobičajeno - leči elektroterapijom i hipnozom. Kasnije će odustati od hipnoze te primeniti metodu slobodnih asocijacija i analize snova. Njegove teorije i tretman pacijenata bile su, a i danas ima dosta spora o tome, kontroverzne. Stoga su su njegove ideje često obrađivane u raznim delima, kako stručnim tako i laičkim. Frojdovi sledbenici drže se svog uzora, dok ga drugi vide (posebno na polju psihijatrije) kao filozofskog vizionara koji je preoblikivao sliku ljudske prirode i pomogao u suprostavljanju tabuima, ali čije su teorije posrnule u praksi. Porodični čovek U oktobaru 1886. Frojd stupa u brak s Martom Bernajs s kojom će imati šestoro dece. Između ostalog i kćerku Anu Frojd koja će kasnije postati ugledna psihoanalitičarka na polju dečije psihologije. Istraživanju problema histerije posvetili su se nešto kasnije zajedno Frojd i Jozef Brojer. Iz rezultata tog istraživanja proizašla je njihova zajednička knjiga Studije na području histerije u kojoj postavljaju hipotezu da simptomi histerije proizlaze iz potisnutih sećanja i traumatskih događaja. No, nedugo nakon objavljivanja knjige (1895) iz javnosti neznanih razloga prekidaju saradnju. Poučen iskustvima zajedničikih istraživanja Frojd zastupa stajalište da je uzrok histerije seksualne prirode i tada razvija deo onog što će kasnije postati poznato kao psihoanalitička teorija. Nakon raskida s Brojerom Frojd se i dalje posvećuje istom problemu. Tako u aprilu 1897. otkriva Edipov kompleks, a 1899. pojavljuju se i njegovi prvi značajni tekstovi. Godine 1900. objavljuje knjigu Tumačenje snova, svoje najznačajnije delo, koja se temelji na analizi njegovih vlastitih snova. Nakon nje slede: Psihopatologija svakodnevnog života (1901), Tri rasprave o teoriji seksualnosti (1905), Šale i njihova povezanost s nesvesnim (1905). U knjizi Tri eseja o seksualnosti Frojd iznosi ideju da se deca rađaju sa seksualnim potrebama, a njihovi roditelji su početni seksualni objekti, nakon čega je u javnosti proglašen ludakom. U delu Fragment jedne analize histerije analizira traumatsku funkciju seksualnosti u histeriji, kao i ulogu homoseksualnosti. Godine 1902. osniva Psihološko društvo sredom u kojem okuplja svoje prve učenike (Ferdern, Ranka, Adler). Od 1912. bavi se pitanjem oca, pojmovima nagona života (eros) i nagona smrti (thanatos), principa stvarnosti i principa zadovoljstva. Godine 1913. objavljuje tekst Totem i tabu u kojem raspravlja o kulturno istorijskom fenomenu zabrane incesta, 1915. objavljuje tri metapsihološka ogleda: Nagon i nagonske sudbine, Potiskivanje i Nesvesno, a 1916. Žalost i melankolija. Zbog epidemije gripe (1920.) umire Frojdova kćerka Sofi, a iste godine on predlaže novi model društvenog sklopa u kome se pojavljuju ego, id i superego. Njegov istraživački doprinos uključuje i otkrivanje novih osobina živčanih ćelija kod zlatnih ribica i postojanje testisa kod mužjaka jegulje. Ipak, najvažnijim otkrićem smatra se činjenica da kokain može biti upotrebljen za lečenje mnogih bolesti. Sam Frojd je uzeo drogu bez pojave nekih štetnih učinaka, no njegovo oduševljenje ovim otkrićem ubrzo se smanjilo zbog spoznaje da kokain stvara zavisnost. Godine 1922. ustanovljen mu je rak nepca. Do smrti se podvrgavao nizu operacija, nakon kojih nije bio izlečen. Uprkos protestu antisemitskih krugova 1930. godine prima nagradu Goethepreis (nagrada grada Frankfurta) za rad Nelagoda u kulturi. Nakon što su nacisti anektirali Austriju 1938. godine, a pre toga u Berlinu javno spalili Frojdove knjige, Sigmund Frojd napušta Austriju i preseljava se u Englesku, gde do same smrti, uzrokovane rakom nepca, leči svoje pacijente. Dana 23. septembra 1939. 3 sata ujutro Frojdov kućni lekar je ustanovio njegovu smrt, a nakon smrtonosne doze morfija, koju je Frojd sam zatražio. Sigmund Frojd je deda slikara Luciena Frojda, komediografa i pisca Klementa Frojda, a pradeda novinarke Eme Frojd i modne dizajnerke Bele Frojd..... Frojdova teorija snova predstavlja epohalni naučni događaj koji je samim tim i višestruko značajan. Na prvom mestu snovi su opet rehabilitovani. Frojdov je doprinos što je kod čoveka Zapada ponovo doveo u centar interesovanja snove sa periferije... Iako je snove Frojd rehabilitovao, ne treba smatrati, kao što je to čest slučaj u istoriji nauke, da je samo otkrio nešto što je odavno bilo poznato, pa zaboravljeno. Njegov je pristup snovima drugačiji od onga koji je pretežno negovan u analitičkoj tradiciji, i on bez pravih prethodnika, kroz monumentalno delo Tumačenje snova, snove uvodi u nauku... Sa Tumačenjem snova može se reći da je počeo razvoj psihoanalitičkog koncepta ličnosti, pa i više od toga, naime, istraživanje nesvesnog. Frojd u Tumačenju snova uvodi topografski model i koncept dubinske psihologije, tj. psihologije koja se bavi psihološkim procesima van polja svesti....