MLADEN STAJIĆ - RENI IZDAVAČ: NARODNA KNJIGA ALFA BEOGRAD STRANA: 278 MEKOG POVEZA STANJE: VEOMA OČUVANA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA. 4... DOSTAVU PLAĆA KUPAC 193

Izdavac - Denoel, Le Livre de Poche, Paris Godina - 1962. Barzavel Knjiga u dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,format 17 cm,279 str. (04)

Dobro očuvana knjiga.

KSČ25)

Rene Baržavel - NEOPREZNI PUTNIK (Biblioteka Kentaur, Jugoslavija, Beograd, 1979, broš, 167 str.)

Rene Baržavel - NEOPREZNI PUTNIK (Biblioteka Kentaur, Jugoslavija, Beograd, 1979, broš, 167 str.)

Rene Gijo Gospodar slonovaMeki povezGospodar slonova” je delo u kome je ambijent bitno drugačiji nego u Beloj grivi, ali prožeto je suštinskim sličnim pristupom značajnim odnosima između ljudi i životinja. Priređivaču ovih redaka roman je privukao pažnju nečim dubljim i tajanstvenijim nego u ovom drugom delu, možda baš zbog zbivanja u neobičnom i nama nepoznatom ambijentu Francuske zapadne Afrike, gde ljudi toliko drugačije razmišljaju i ponašaju se, gde su okruženi sa toliko egzotičnih životinja da je teško ponekad i reći koje su zapravo divlje a koje domaće (i one opasne zapravo su “odomaćene” u našoj stvarnosti, u bliskom okruženju), uz posebno razvijen osećaj za oprez, izdržljivost i preživljavanje, naravno sve to začinjenom dozom mistike, magije i sujeverja.6/13

Sveti đavo, Rene Filip Miler Nedeljni telegraf, 2005. mek povez, 380 strana ilustrovano Raspućin i žene Genije razvrata i intriga Prorok koji je srušio Rusiju i cara

1947, Matica Hrvatska Zagreb,

Roman je za Emila Zolucnajvsznijeg predstavnika baturalizma, neposredno opazanje svega sto postoji, svojevrsni dokument stvarnosti i autenticni prikaz ljudske svakodnevnice. U neoravedno zapostavljenom romanu Kaljuga (poslednji put objavljen pre trideset godina), kroz ljubavnu pricu Rene i njenog pastorka Maksima, pisac je oslikao svet lazi, prevara i brzog bogacenja.

Gi de Mopasan ZamkeTvrdi povezO autoruAnri Rene Albert Gi de Mopasan, (1850-1893), bio je francuski realistički pisac. Pisao je pripovetke i romane koje odlikuje ekonomičan stil i veština kojom su zapleti u njima razrešavani.Njegov tutor i svojevrstan vodič u književnim počecima bio je Gistav Flober, u čijoj kući je susretao ruskog romanopisca Ivana Turgeneva, kao i Emila Zolu i druge predstavnike realizma.Roman Pjer i Žan mnogi smatraju njegovim najboljim romanom.Tokom života, kod Mopasana se razvila gotovo bolesna želja za samoćom i samoočuvanjem uz stalan strah od smrti te manija proganjanja zajedno sa simptomima sifilisa zarađenog u mladosti. Godine 1891. potpuno gubi razum, a umire dve godine kasnije jula 1893. mesec dana, pre svog 43. rođendana.4/19

Gi de Mopasan YvetteTvrdi povezO autoruAnri Rene Albert Gi de Mopasan, (1850-1893), bio je francuski realistički pisac. Pisao je pripovetke i romane koje odlikuje ekonomičan stil i veština kojom su zapleti u njima razrešavani.Njegov tutor i svojevrstan vodič u književnim počecima bio je Gistav Flober, u čijoj kući je susretao ruskog romanopisca Ivana Turgeneva, kao i Emila Zolu i druge predstavnike realizma.Roman Pjer i Žan mnogi smatraju njegovim najboljim romanom.Tokom života, kod Mopasana se razvila gotovo bolesna želja za samoćom i samoočuvanjem uz stalan strah od smrti te manija proganjanja zajedno sa simptomima sifilisa zarađenog u mladosti. Godine 1891. potpuno gubi razum, a umire dve godine kasnije jula 1893. mesec dana, pre svog 43. rođendana.4/19

Gi de Mopasan Jedan životIzdavač Narodna knjigaMeki povezDžepni formatEdicija BestselerAnri Rene Albert Gi de Mopasan, (1850-1893), bio je francuski realistički pisac. Pisao je pripovetke i romane koje odlikuje ekonomičan stil i veština kojom su zapleti u njima razrešavani.Njegov tutor i svojevrstan vodič u književnim počecima bio je Gistav Flober, u čijoj kući je susretao ruskog romanopisca Ivana Turgeneva, kao i Emila Zolu i druge predstavnike realizma.Roman Pjer i Žan mnogi smatraju njegovim najboljim romanom.Tokom života, kod Mopasana se razvila gotovo bolesna želja za samoćom i samoočuvanjem uz stalan strah od smrti te manija proganjanja zajedno sa simptomima sifilisa zarađenog u mladosti. Godine 1891. potpuno gubi razum, a umire dve godine kasnije jula 1893. mesec dana, pre svog 43. rođendana.12/0

U SASVIM SOLIDNOM STANJU Izdavač: Vulkan, Beograd, 2013. mek povez 300 strana Triler o ljubavi i izdaji jednog od najpopularnijih svetskih autora bestselera Od Njujorka do Londona, od Rena do Rima, nezaboravna heroina simbol je glamura i uspeha širom sveta. Lara Kameron američka je princeza, milijarderka koja stoji iza najviše zgrade na svetu. Još kao mala, naučila je da se bori za sebe u svetu kojim dominiraju muškarci. Nakon očeve smrti, sklopila je svoj prvi ugovor, i vrlo brzo stvorila pravu imperiju i postala jedna od najuspešnijih poslovnih žena u Americi. Zaljubiće se u talentovanog pijanistu, Filipa Adlera, i udati se za njega – međutim, prošlost će doći da je progoni. Sve što je ikad želela i sve što je ikada stekla – bogatstvo, slava, čovek kojeg voli – sve će se odjednom naći u opasnosti. Može li Lara da zaboravi svoje srušene snove?

Sjaj zvezda, Sidni Šeldon Izdavač: Vulkan, Beograd, 2013. mek povez 300 strana odlično očuvana knjiga, kao nova Triler o ljubavi i izdaji jednog od najpopularnijih svetskih autora bestselera Od Njujorka do Londona, od Rena do Rima, nezaboravna heroina simbol je glamura i uspeha širom sveta. Lara Kameron američka je princeza, milijarderka koja stoji iza najviše zgrade na svetu. Još kao mala, naučila je da se bori za sebe u svetu kojim dominiraju muškarci. Nakon očeve smrti, sklopila je svoj prvi ugovor, i vrlo brzo stvorila pravu imperiju i postala jedna od najuspešnijih poslovnih žena u Americi. Zaljubiće se u talentovanog pijanistu, Filipa Adlera, i udati se za njega – međutim, prošlost će doći da je progoni. Sve što je ikad želela i sve što je ikada stekla – bogatstvo, slava, čovek kojeg voli – sve će se odjednom naći u opasnosti. Može li Lara da zaboravi svoje srušene snove?

Mek povez, bez pisanja po knjizi, spolja jako lepo očuvana. Biblioteka Kentaur (KutZ3) ---------------------------------------------------------------------------------------------------- Poštovani kupci, na mom nalogu možete naći dosta povoljnih, kvalitetnih i retkih knjiga raznih domaćih i stranih pisaca: Abnet Den, Agatston dr Artur, Ajovin Viki, Albahari David, Aleksijevič Svetlana, Alen Dejvid, Ambrozini Karlo, Amirezvani Anita, Anderson Kevin Džejms, Aničić Martina, ANIMA ART, Arakava Hiromu, Arkas Arkas, Armitano Paolo, Asimov Isak, Azevedo Fransisko, Bable Matje, Bajić Đorđe, Balard Dž. G., Balard Džejms Grejam, Ban Kalen, Barbato Paola, Barberi Mjurijel, Barker Pet, Barouz Džejsen, Beah Išmael, Beler Džordi, Benconi Žilijet, Bendis Brajan Majkl, Benet Alan, Benet Džo, Benson Majk, Bern Džon, Bes Žorž, Bester Alfred, Betl Erik, Beviklava Đakomo, Bilota Alesandro, Binči Mejv, Bjusijek Kurt, Blati Vilijam Piter, Bogavac Milena, Bols Ričard N., Bozeli Mauro, Brajan Kejt, Braun Majkl, Bruno Ena, Bujsema Džon, Bular Iber, Burguen Mikael, Buržon Fransoa, C. Oz dr Mehmet, C.Herman Iselin, Čajld Li, Čajna Mjevil, Čik Mejvis, Čobanov Vanja, d’Ansambur Toma, Dagan Džeri, Dajer Dr Vejn, Dankan Šenon, Davidović Mile, de Bever Moris, De Đovani Mauricio, de Jong Eme, De Nardo Đuzepe, de Vigan Delfina, Defalko Tom, Dej Silvija, Dejvid Piter, Dejvis Šejn, Delakur Gregoar, del Toro Giljermo, Depardje Žerar, Devil Patrik, Difo Žan, Dimitrijević Branko, Ditko Stiv, Dorizon Gzavje, Dr Vilijams Mark, Duenjas Marija, Dupro Džin, Dženkins Pol, Džojs Rejčel, Džons Džef, Džons Džef, Džordž Elizabet, Đenova Lisa, Eker T. Harv, Elbom Mič, Elrod Hal, Englhart Stiv, Enis Gart, Enok Luka, Ešli Triša, Evans Gejl, F. Rojzen dr Majkl, Ferari Žerom, Feri Žan-Iv, Finč Meredit, Fišer Tibor, Flečer Džared K., fon Zigesar Sesili, Ford Džasper, Ford Majkl Kertis, Foster Harold, Franken Andre, Fraud Brajan, Frenk Gari, Frenkel Lois P., Funke Kornelija, Furno Davide, Gajović Aleksandar, Garni Ron, Garsija de Urturi Eva, Gatalica Aleksandar, Gavande Atul, Gejman Nil, Gemel Dejvid, Genasija Žan-Mišel, Gera Pija, Gerber Majkl E., German Esterheld Hektor, Gez Olivije, Gibons Dejv, Gifen Kif, Gilbert D. R., Gišler Viktor, Gledvel Malkom, Gledvel Malkom, Glori Tijeri, Goldamer Frank, Golon An, Gosini Rene, Grandes Almudena, Grant Stiven, Graton Tesa, Grej Alasdir, Grejam-Smit Set, Grember Filip, Grendal Jens Kristijan, Grigorjev Ana, Grimaldi Viržini, Grimsrud Beate, Grin Grejam, Grujić Marija, Gudkajnd Teri, Gudž Ajlin, Guld Stiven, Gulnik Robert, Gurna Abdulrazak, Gvin Sem, H. Harison Hari, Hagena Katarina, Hajnlajn Robert A., Hajt Džonatan, Haldemen Džo, Hamet Dašijel, Haris Den, Haris Sem, Haris Šarlejn, Harison Lizi, Hazard Širli, Heg Peter, Hejvol Gaute, Hek Don, Hek Don, Herbert Brajan, Herbert Frenk, Higins Džordž V., Hiki Elizabet, Hikman Džonatan, Hil Suzan, Hislop Viktorija, Hjortsberg Vilijam, Hofman E. T. A., Hogan Čak, Hoking Amanda, Holmkvist Nini, Holt Ijan, Ipen Herman, Ivanov Aleksej, Ivković Živojin, J. Zajvert Lotar, Jaganjac Edo, Jakobsen Roj, Jangši Ču, Janković Branislav, Janson Klaus, Jaud Tomi, Jovanov Dragan, Jovanović Vladan, Juing Al, K. Hamilton Lorel, K. Von Brajan, Kabat-Zin Džon, Kadra Jasmina, Kamins Džanin, Kamunkoli Đuzepe, Kard Orson Skot, Karer Emanuel, Karkatera Lorenco, Kasteli Alfred, Kazali Mateo, Kej Gaj Gavriel, Kejgan Robert, Kejts Doni, Kent Kruger Vilijam, Keri Majk, Kerol Outs Džojs, Kešor Kristin, Kilifor Pejo Pjer, King Tom, Kirbi Džek, Kirkman Robert, Kistenmaher Tiki, Kiširo Jukito, Klark Artur Č., Klark Suzan, Klarkson Džeremi, Kler Kasandra, Klermont Kris, Klermont Kris, Klouvs Stiv, Koapel Olivje, Koh Ričard, Kokram Dejv, Kolen Reno, Kolins Katana, Kotjas Patrik, Kovil Brus, Krakauer Džon, Kristensen Sobi Laš, Kristof Džej, Kuk Darvin, Kunc Din, Kuper Suzan, Lagerkranc David, Laski Ketrin, Lašon Stig, Lauri Luis, Le Klezio Žan-Mari Gistav, Le Tandr Serž, Leki En, Leki Marijana, Lemetr Pjer, Lengl Madlen, Lerekile Žerom, Levinson Morus Ričard, Li Alan, LI Pol, Li Sten, Lihejn Denis, Lim Ron, Lindzi Dejvid, Lins i Silva Flavija, Ljamazares Hulio, Loazel Režis, Loer Džim, Lorens Doktorou Edgar, Lori Hju, LueLin LueLin, Luis Bernard, Luis Dejvid, Lukić Biljana, Lutz Ivan, Majkl Gilen Kjeron, Majron Viki, Makdonald Ros, Makgvajer Džejmi, Makjuan Ijan, Maknil Elizabet, Malije Vensan, Manfredi Đanfranko, Mankel Hening, Manko Leonardo, Mantel Hilari, Marfi Šon, Marijas Havijer, Marjanović Srđan, Marković Rade, Mastantuono Korado, Mazijeri Mikele, Mebijus Žan Žiro, Mek Dejvid, Meksted Ana, Melcer Bred, Menki Dag, Meseldžija Petar, Metison Ričard, Mijović Anja, Milar Margaret, Milar Mark, Milentijević Jovan, Miler Frenk, Milidrag Predrag, Minije Bernar, Minjako Luiđi, Moća Federiko, Morales Ralf Rags, Moravija Alberto, Morgenstern Erin, Morison Grant, Mur Alan, Napolitano En, Nat Han Tič, Nestor Džejms, Nikolić Dušan, Notomb Ameli, O`Flanagan Šila, O`Konor Džozef, O’Flanagan Šila, Oksanen Sofi, Olson Linda, Oskan Serdar, Pančić Teofil, Panić Ivan, Pantić Maja, Paolini Kristofer, Parnot Žoel, Pauš Rendi, Pec Monika, Penak Danijel, Penevski Zoran, Perez-Reverte Arturo, Persi Voker, Peter Nistrem Peter Molin, Petković Miloš, Petrimo Nikola, Petruševska Ljudmila, Pik Mervin, Pinčon Tomas, Pirsi Mardž, Pirsig Robert M., Polan Majkl, Portis Čarls, Prat Hugo, Prentis Džon, R. Kirnan Kejtlin, Radaković Žarko, Radosavović Đuro, Raf Met, Rajan Entoni, Rajs En, Raka Greg, Raviola - Magnus Roberto, Rejmond Aleks, Rejmond Aleks, Rekioni Roberto, Renije Mišel, Ribić Esad, Riju Paskvale, Rikar Matje, Robinson Merilin, Rodžer Stern, Rodžers Maršal, Rolins Džejms, Romita stariji Džon, Ros Aleks, Ros Luk, Rosinski Gžegož, Rosinski Žan Van Am, Rouling Dž.K., Ruis Safon Karlos, Sahnovski Igor, Salver Lidi, Samura Hiroaki, Sangani Radika, Sapkovski Andžej, Sarajlija Adrijan, Satrapi Marđan, Sebold Alis, Sem-Sandberg Stiv, Sent Džon Mandel Emili, Sera Antonio, Serl Rebeka, Sevidž Sem, Si Liza, Silverberg Robert, Simeoni Điđi, Simeoni Điđi, Simons Den, Simonson Helen, Sinkevič Bil, Skalera Mateo, Skalzi Džon, Skokin Katarina, Skot Kard Orson, Slot Den, Smit L. Dž., Snajder Skot, Sobi Kristensen Laš, Sorentino Andrea, Soul Čarls, Spurijer Sajmon, Stajn Gart, Sten Viveka, Sterdžen Teodor, Stjuart Dejv, Stojanović Gorčin, Stojanović Zoran S., Stoker Brem, Stoket Ketrin, Stražinski Dž. Majkl, Strugacki Arkadij i Boris, Stupar Marija, Sudžuka Goran, Šarlije Žan-Mišel, Šejić Stjepan, Šeli Meri, Šenkel Andrea Marija, Šepard Lucijus, Šin Kjung-suk, Šot Ben, Šou Dejvid, Šuter Džim, Švarc Toni, T. Pisegir Alen, Tabari Žan, Talajić Dalibor, Tejlor Tom, Tišma Slobodan, Tol Ekart, Tolkin Džon Ronald Ruel, Tomas Roj, Tomas Roj, Tomlin Matson, Tripković Milan, Tuj Kim, Tuševljaković Darko, Uderzo Alber, va Tiongo Ngugi, Vajnhaus Mič, Vakui Ken, Valta Gabrijel Hernandez, Van Ham Žan, Vasmu Herbjerg, Vejd Mark, Velman Fabijen, Vels H. Dž., Vels Marta, Vidal Gor Vijeti Stefano, Vilijams Najl, Vilijamson Džošua, Vindzor-Smit Bari, Vinik Džad, Vinsent Pol, Vinterson Dženet, Vise Jan, Vols Džanet, Volton Džo, Vort Dženifer, Vots Alan, Vulf Džin, Vulf Majkl, Vulfman Marv, Zab Džim, Zaslov Džefri, Zdarski Čip, Zerčer Patrik, Žibra Žan-Pjer, Žiljak Aleksandar, Žodorovski Alehandro, Žodorovski Ladron, Žonke Tjeri

Autor - osoba Kirval, Filip, 1929 - Naslov Čovek naopako / Filip Kirval ; preveo Nikola Pavlović Jedinstveni naslov ǂL`ǂhomme a rebours. srpski jezik Vrsta građe (naučno)fantastična proza Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija, 1978 (Beograd : beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 165 str. ; 21 cm. Drugi autori - osoba Pavlović, Nikola Zbirka ǂBibliotekaǂ Kentaur. Naučna fantastika Napomene Prevod djela: L`homme a rebours / Curval Philippe Tiraž 8.000. Francuski pisac Filip Kirval (1929) istaknuti je predstavnik moderne struje naučne fantastike u svojoj zemlji. Autor dvanaestak romana, Kirval je relativno rano kao svoju omiljenu temu otkrio pretpostavku о postojanju bezbrojnih „paralelnih svemira`. U ovom romanu došao je do svoje možda najmaštovitije varijacije na tu temu. Da li „analogična putovanja` glavnog junaka, koji uspeva da se premešta iz sveta u svet, otkrivaju paralelne i realne, ili možda samo imaginarne svetove? Ovo pitanje ključno je za otkrivanje identiteta, porekla i stvarne ljudske moći Kirvalovog putnika, čije čudesne doživljaje pratimo u atmosferi jedne majstorski stvorene neizvesnosti. „Filip K. Dik je rekao sledeće: ’Naučna fantastika je meta-svet koji okružuje jedno meta-čovečanstvo, to je nova dimenzija nas samih i proširenje čitave oblasti naše stvarnosti, ona s te tačke gledišta na zna ni za kakve granice.’ Upravo pod dejstvom jedne nove situacije može doći do buđenja inspiracije koja će dovesti do rađanja novih unutrašnjih galaksija, kakve nam se ponekad predočavaju na najudaljenijim rubovima saznanja. Na tom stadijumu, naučna fantastika, više nego književnost budućeg, postaje književnost mogućeg. Budučnosti koje ona opisuje ne moraju nužno da budu u procesu dozrevanja, one ne moraju da budu u neposrednoj vezi sa našim razvojem da bi probudile naše interesovanje, ali moraju da sadrže tu činjenicu, tu novu ideju koja im obezbeđuje eksplozivnu moć. Na taj način može da se uspostavi dijalog sa čitaocem koji ne prolazi kroz istoriju, koji izlazi iz okvira kolektivnog pamćenja i napaja se neposredno na praizvoru tvorevina mašte koje su uspostavile naše društvo: kolektivnom nesvesnom. Tada, pod dejstvom odjeka, dolazi do onog velikog ’praska’ imaginarnog o kome sam maločas govorio.“ – Rene Kirval MG101 (N)

Istorijski arhiv, Pančevo Godina izdanja: 2010 Broj strana: 274 Pismo: ćirilica Povez: mek Format: 24x17 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Predstavljeni su život i rad Vladimira Jovanovića (1833–1922), začetnika srpskog liberalizma, novinara-urednika „Slobode” i „Srpske slobode”, saradnika „Zastave”, naučnika i profesora na Velikoj školi u Beogradu, člana Društva srpske slovesnosti i predsednika Srpskog učevnog društva. Jovanović je kao ministar finansija bio zaslužan za donošenje Zakona o srpskim narodnim novcima i Zakona o osnivanju Srpske narodne banke. Od 1890. bio je doživotni senator. Publikacija je podeljena na deset poglavlja, u okviru kojih je Tomandl, između ostalog, opisao stvaranje Liberalne stranke i Jovanovićevo angažovanje u Londonu na polju ostvarivanja nezavisnosti Srbije, zatim Jovanovićevu emigrantsku delatnost u Ženevi, njegovo hapšenje u vezi s ubistvom kneza Mihaila, te njegovu delatnost kao ministra finansija i predsednika Srpskog učenog društva. Autor je posebnu pažnju posvetio Jovanovićevom delu „Srpski narod i istočno pitanje”. Knjiga sadrži i osvrt na naučne i publicističke radove Vladimira Jovanovića, kao i na samu njegovu ličnost. „Nizu objavljenih radova Mihovila Tomandla nedostajao je dragulj koji se sada nalazi pred čitaocima. Biografija Vladimira Jovanovića četiri decenije nalazila se, kao rukopis, u Arhivu SANU u Beogradu. Sada, na stogodišnjicu Tomandlovog doseljavanja u Pančevo, njegov Istorijski arhiv predstavlja je kao knjigu koja će biti dragocen doprinos političkoj i kulturnoj istoriji Srbije 19. i početka 20. veka”, navela je u predgovoru ove knjige mr Ivana B. Spasović. Kada je pre punih devet godina istoričarka Ivana Spasović, preturajući po Arhivu SANU, tražeći materijal za magistarsku tezu o Vojnoj granici, naišla na rukopis Mihovila Tomandla „Vladimir Jovanović, prilog kulturno-političkoj istoriji Srbije”, istinski je bila iznenađena i obradovana. Znala je da stručnjaci pančevačkog Arhiva istrajno tragaju za neobjavljenim rukopisima poznatog istoričara, u nameri da ih objave. U ovom slučaju rad je bio zanimljiv i zbog činjenice da je reč o ocu Slobodana Jovanovića, koji je vazda bio, iako je njegov značaj u istoriji Srba značajan, u senci sina. Ivana Spasović koja je bila spremna da o svom otkriću obavesti direktora pančevačkog Arhiva, poseban podsticaj je dobila pošto je o Tomandlovom rukopisu zatražila mišljenje akademika Vasilija Krestića. Bio je, kaže, veoma povoljan. Godine 1988. akademik Krestić je za štampu priredio memoare Vladimira Jovanovića, koji su izašli pod nazivom „Uspomene”. Sticajem okolnosti, sada magistar Ivana Spasović, zaposlila se 2009. u pančevačkom Arhivu, zatraživši od akademika Krestića dozvolu da 332 strane rukopisa Mihovila Tomandla pančevački Arhiv izda kao knjigu. Kako je renome Arhiva u Pančevu kao izdavača već bio poznat i priznat, akademik se nije mnogo premišljao. Odobrenje je stiglo a ubrzo i kopija rukopisa. Predat je u štampu prošle godine, a pre dva meseca stigla je i knjiga. Milan Jakšić, direktor pančevačkog Arhiva, kaže da se mišljenje akademika Krestića još čeka, ali pretpostavlja se da zamerki neće biti. – Ovo je šesta knjiga Mihovila Tomandla, koga smatramo pančevačkim istoričarem. Namera nam je da objavimo sve neobjavljene rukopise ovog pravnika po obrazovanju, koji je bio istoričar od formata, pa je kao takav postao i vanredni član SANU. Već su u pripremi još dve knjige ovog plodnog istoričara – kaže Milan Jakšić. Knjiga donosi mnoge zanimljivosti iz života Vladimira Jovanovića, novinara i urednika „Slobode” i „Zastave”, člana Društva srpske slovesnosti i predsednika Srpskog učenog društva, predavača na Visokoj školi, u nekoliko mandata ministra finansija Srbije i doživotnog senatora. Magistar Ivana Spasović u predgovoru knjige o ocu Slobodana Jovanovića kaže da je spis tim dragoceniji što Tomandl, pišući o Jovanoviću, očigledno nije znao da u rukopisu postoje njegovi memoari, pa ih stoga nije mogao ni koristiti. Čovek kojeg Tomandl naziva „najvećim ekonomistom na slovenskom jugu”, rođen je 1833. godine u Šapcu. ,,Jovanovićeva politička delatnost bila je patriotska, nacionalno-liberalna sa revolucionarnim težnjama”, piše Mihovil Tomandl. Zahvaljujući tome, bio je kao buntovnik i propagator liberalizma uklonjen sa katedre Velike škole, a zatim je odležao sedam meseci u kazamatima Petrovaradina i Pešte, kao jedan od osumnjičenih za ubistvo knjaza Mihaila 1868. godine. U vrednom rukopisu, koji je zahvaljujući pančevačkom Arhivu stigao do čitalaca (svoja izdanja Arhiv deli besplatno) Tomandl piše: ,,Jovanović spada u onu valjanu generaciju koja je s punom snagom duha i sa najvećom požrtvovanošću radila na izgrađivanju moderne srpske države u drugoj polovini prošlog stoleća”. Vladimir Jovanović, čija je veličina ostala u senci sina Slobodana, umro je u Beogradu 1922. godine.