Gospodar slonova / Rene Gijo s francuskog prevela Cveta Kotevska Beograd : Bookland, 2002. 142 str. : ilustr. ; 20 cm Svetska književnost za decu. kolo 5 ISBN 86-7182-118-8 tvrdo koričena Jednog dana Žan-Lik dobija pismo od oca, pustolova koji živi u Africi i želi da ga sin poseti. Već sutra, Žan-Lik poleće avionom iz Pariza i počinje avantura koju će mali dečak pamtiti ceo život.

Rene Belbenoa - Suva giljotina Usce, 2006. godine na 244. strane. Ovo je potresna ispovest zatvorenika u ozloglašenom francuskom zatvoru - mašini za sporo ubijanje. Ne postoji zatvorenik ovog logora koji nema samo jednu stvar na umu - pobeći, pobeći ili umreti. Zaronite zajedno sa naratorom u mračnu, tešku i mučnu avanturu izbavljenja iz najozloglašenijeg kazneno - popravnog doma Francuske, posvedočite o užasima koji su čekali sve osuđenike. Knjiga je odlicno ocuvana.

RAZOTKRIVANJE - Rene Najt Prvih 6-7 listova kod gornje ivice imaju bledu fleku i par talasa Izuzetno napeto i psihološki iznijansirano – upravo ono što triler treba da bude.“ Li Čajld Šta ako shvatite da je zastrašujuća knjiga koju čitate zapravo knjiga o vama? Briljantno zamišljen, duboko uznemirujući psihološki triler o ženi koju progone tajne, koju želja za osvetom potpuno obuzima, i o strašnoj ceni koju će platiti kad pokuša da sakrije istinu. Tajanstveni roman koji je pronašla gurnuće rediteljku dokumentarnih filmova Ketrin Rejvenskroft u pravi košmar. Iako je zaplet navodno izmišljen, roman Potpuni neznanac oživljava do nepogrešivih pojedinosti užasan dan kada je ona postala talac mračne tajne, tajne koju je samo jedna osoba znala – a ta osoba više nije živa. Sad kad je prošlost sustiže, Ketrinin svet se raspada. Njena jedina nada jeste da se suoči s onim što se zaista dogodilo tog užasnog dana... čak i ako šokantna istina može da je uništi. „Razotkrivanje vam krišom ukrade pažnju i drži je do kraja – uzbudljiva priča koja odjekuje dugo nakon poslednje stranice. Najbolji triler koji sam pročitala ove godine.“ Rozamund Lupton, autorka bestselera Sestra „Tajanstvena knjiga u knjizi, sa podacima koji mogu da nanesu štetu protagonistkinji, izuzetan prvenac britanske scenaristkinje Rene Najt... Ovaj uznemirujući psihološki triler o krivici i bolu žustro se kreće ka šokantnom kraju zahvaljujući snažnim likovima.“ Publishers Weekly

Novo, nečitano, nema posvete. Carstvo stepe - Rene Gruse Godina izdanja: 1996 Broj strana: 575 Povez: Tvrd Atila, Džingis-kan, Tamerlan... njihova imena pominju svi istorijski zapisi. Priče zapadnih hroničara, kao i kineskih i persijanskih letopisaca, pronele su nadaleko glas o njima. Ti čuveni varvari javljaju se u istorijsko doba, u punom jeku civilizacije i za samo nekoliko godina čitav rimski, iranski i kineski svet pretvaraju u gomilu ruševina. Njihov dolazak, delovanje i nestanak čine se u toj meri neobjašnjivim da čak i pozitivistička istorija pokazuje tendenciju da se saglasi sa starim piscima koji su u njima videli božju kaznu upućenu starim civilizacijama.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pecat! Rene Gijo (franc. René Guillot; Kurkuri, 24. januar 1900 — Pariz, 26. mart 1969) je bio francuski pisac za decu koji je živeo u francuskim kolonijama u Africi. Nakon studija nauka preselio se u Senegal gde je radio kao učitelj, više od 20 godina proveo je u Africi i većina njegovih knjiga potiče iz toga vremena. U mnoštvu njegovih knjiga ističu se „Kralj mačaka“, „Bela Griva“, „Sirga, kraljica afričke džungle“ i dr. Godine 1964, je dobio književnu nagradu „Hans Kristijan Andersen“ prestižnu nagradu na polju književnosti. Prema njegovim knjigama snimljeno je nekoliko filmova...

56376) BELA GRIVA , Rene Gijo, Pčelica Čačak 2021 , Biblioteka Knjige našeg detinjstva ; Poznati roman za decu koji govori o velikom prijateljstvu između dečaka i ždrebeta. Pošto su mu naneli mnogo bola, ždrebe nije volelo ljude. Međutim, dečak Folko, veliki ljubitelj konja, pripitomljava Belu Grivu, pružajući mu veliku ljubav i pažnju, i doživljava sa njim brojne avanture. Siromašni dečak želi do tančina da upozna prirodu konja, a u tome mu pomaže stari prijatelj Antonio. Ova uzbudljiva i dirljiva priča pokazuje da prijateljstvo između čoveka i životinje zaista nema granice. tvrd povez, format 14 x 20,5 cm ,ilustrovano, ćirilica,79 strana ,

62464) BELA GRIVA , Rene Gijo , Pčelica Čačak 2015 , Biblioteka Knjige našeg detinjstva ; Poznati roman za decu koji govori o velikom prijateljstvu između dečaka i ždrebeta. Pošto su mu naneli mnogo bola, ždrebe nije volelo ljude. Međutim, dečak Folko, veliki ljubitelj konja, pripitomljava Belu Grivu, pružajući mu veliku ljubav i pažnju, i doživljava sa njim brojne avanture. Siromašni dečak želi do tančina da upozna prirodu konja, a u tome mu pomaže stari prijatelj Antonio. Ova uzbudljiva i dirljiva priča pokazuje da prijateljstvo između čoveka i životinje zaista nema granice. tvrd povez, format 14 x 20,5 cm , ćirilica,79 strana ,

Rene Gijo Gospodar slonovaMeki povezGospodar slonova” je delo u kome je ambijent bitno drugačiji nego u Beloj grivi, ali prožeto je suštinskim sličnim pristupom značajnim odnosima između ljudi i životinja. Priređivaču ovih redaka roman je privukao pažnju nečim dubljim i tajanstvenijim nego u ovom drugom delu, možda baš zbog zbivanja u neobičnom i nama nepoznatom ambijentu Francuske zapadne Afrike, gde ljudi toliko drugačije razmišljaju i ponašaju se, gde su okruženi sa toliko egzotičnih životinja da je teško ponekad i reći koje su zapravo divlje a koje domaće (i one opasne zapravo su “odomaćene” u našoj stvarnosti, u bliskom okruženju), uz posebno razvijen osećaj za oprez, izdržljivost i preživljavanje, naravno sve to začinjenom dozom mistike, magije i sujeverja.6/13

Nepoznata planeta, Rene Gijo zdavac: Nolit, Beograd Biblioteka RASPUST Godina izdanja: 1992 Povez: Tvrdi Pismo: Latinica Broj strana: 180 NEPOZNATA PLANETA sadrzi citav jedan repertoar tema i motiva karakteristicnih za savremenu naucnu fantastiku. Zivo i zanimljivo pripovedanje, koje nam u pocetku lici na fabulu nekog detektivskog romana, postepeno nas suocava sa elementima takvog jednog repertoara. Vanzemaljci zive i deluju medju nama: kako od pamtiveka, tako i u trenutku zbivanja radnje romana. Oni su hiljadama godina `posmatraci` i `zastitnici` zemlje - koja je samo mladja sestra OKEANUSA, planete koja kruzi po istoj orbiti, ali sa druge strane sunca. Njeni stanovnici ostavili su na zemlji svoje, nama danas tajanstvene tragove: terasa u Balbeku, uskrsnje ostrvo...

An Outline of China s physical Geography,Ren Meie,Yang Renzhang and Bao Haosheng,Foreign languages press Beijing 1985,471 strana,nova 36

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Kralj sveta - Rene Genon Izdavač: Ukronija Godina izdanja: 2022 Broj strana: 108 Format: 21 cm Povez: Broširani Titula „Kralj Sveta”, shvaćena u svom najuzvišenijem, najpotpunijem i ujedno najstrožem smislu, odnosi se s pravom na Manua, primordijalnog i sveopšteg Zakonodavca čije se ime nalazi u različitim oblicima kod mnogih naroda staroga veka. U vezi s time, pomenimo samo egipatskog Minu ili Menesa, keltskog Menva i grčkog Minoja. To ime, uostalom, ne označava neku istorijsku ili manje-više legendarnu ličnost. Ono zapravo označava princip, kosmičku Inteligenciju koja odražava čistu duhovnu Svetlost i formuliše Zakon (Dharma) prikladan uslovima našeg sveta ili našeg ciklusa postojanja; a ujedno je i arhetip čoveka, shvaćenog posebno kao razumno biće (na sanskritu: mânava).

Bela griva - Rene Gijo „Bela griva“ prekrasan je roman o neraskidivom prijateljstvu između jednog dečaka i divljeg konja. Ova priča Renea Gijoa osvojila je mnoga dečja srca od 1959., vremena kad je napisana, pa sve do danas. Baš poput većine dečjih romana ovog pisca i ova govori o prijateljstvu i suživotu između čoveka i životinje. Izdavač: Riznica lepih reči, Novi Sad Godina: 2007 Broj strana: 79 Meki povez Biblioteka: Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: 3510 Težina: 50 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Bela griva - Rene Gijo „Bela griva“ prekrasan je roman o neraskidivom prijateljstvu između jednog dečaka i divljeg konja. Ova priča Renea Gijoa osvojila je mnoga dečja srca od 1959., vremena kad je napisana, pa sve do danas. Baš poput većine dečjih romana ovog pisca i ova govori o prijateljstvu i suživotu između čoveka i životinje. Izdavač: ITP Zmaj, Novi Sad Godina: 1998 Broj strana: 103 Mek povez Biblioteka: Knjige mog detinjstva Ilustrovao: Mirko Stojnić Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: TV1 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Kao novo. Bez posvete. Krstaška epopeja - Rene Gruse Godina izdanja: 2004 Broj strana: 435 Povez: Mek Kada je papa Urban II, poslednjih dana juna 1095. prešao iz Italije u Francusku da propoveda prvi krstaški rat, niko još, izgleda, nije slutio kakve je namere imao. Taj stanovnik Šampanje, pre no što će obelodaniti plan koji će uzdrmati svet, želeo je da obnovi veze sa svojim zavičajem da pod svodovima manastira Klinija, u kojem je sanjario u mladosti, sabere misli i osećanja. Da istraje u svome naumu, znatno, mada ne i presudno, doprineli su i glasovi koji su se mogli čuti u tom kraju. Nisu li upravo iz Klinija u XI veku s gomilom hodočasnika krenule prve ekspedicije čiji je zadatak bio da oslobode hrišćanske zemlje od muslimanskog ropstva? Nije li Urbanov zemljak, Ebl de Rusi, u vreme kada je papi bilo dvadesetak godina i kada je još nosio ime Ed de Šatijon, pošao s francuskim vitezovima iz istočnih krajeva u pravcu Pirineja da iz Aragona istera Arabljane?

Trn u oku Lunov Magnus Strip 88 Kit Teler Mali Rendzer spolja dobro osim zadnje korice unutra odlicno ocuvan lok81

Novo, nečitano, nema posvete. Metafizičke meditacije - Rene Dekart Izdavač: Zavod za udžbenike Povez: Broširani Meditacije su filozofsko delo R. Dekarta koje se prvi put pojavilo na latinskom jeziku 1641. godine. Predstavljaju jedan od najuticajnijih izraza klasičnog racionalizma. Sastoje se iz šest meditacija i sedam grupa primedaba, na koje je Dekart napisao odgovore, u kojima je detaljno objasnio svoja filozofska shvatanja. Najvažnije stvari za koje Dekart veruje da uprkos svoj sumnji moraju biti istinite jesu: iako mogu sumnjati da postoje telesne stvari, ne mogu istovremeno sumnjati da postojim ja koji sumnjam; ako postojim ja, tad postoji i savršeni Bog čiju ideju nalazim u sebi; ako postoji savršeni Bog, tada su moje saznajne moći u načelu pouzdane i ako mogu da sumnjam u postojanje svog tela, a ne mogu da sumnjam u postojanje svog ja, i ako postoji savršeni Bog koji me nikad ne vara, tad moje ja nije moje telo. Čitaoci ove po svemu neobične knjige imaju priliku da se u prevodu Ivana Vukovića na našem jeziku temeljnije upoznaju sa Dekartovim intimnim razmišljanjima i njegovim raspravama sa desetak učenih i strogih kritičara, filozofa i teologa.

RENE GENON KRALJ SVETA Prevod - Maja Čalija i Svetislav Bajić Izdavač - Centar za izučavanje Tradicije Ukronija, Beograd Godina - 2022 108 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Rebis ISBN - 978-86-6002-080-4 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: I Saznanja o `Agarti` na Zapadu II Kraljevstvo i pontifikat III `Šekinah` i `Metatron IV Tri vrhovne funkcije V Simbolizam grala VI `Melhisedek` VII `Luz` ili boravište besmrtnosti VIII Vrhovno središte skriveno tokom `kali-yuge` IX `Omfalos` i Betili X Imena i simboličke predstave duhovnih središta XI Lociranje duhovnih središta XII Nekoliki zaključci `“Kralj Sveta” je najsmelije delo Renea Genona (1886-1951), matematičara, metafizičara i najuticajnijeg tradicionalističkog mislioca XX veka. Nakon odjeka zagonetnog i tajanstvenog budističkog učenja o podzemnom svetu Agarte i njenom vladaru, Kralju Sveta – koje srećemo u knjizi “Zveri, ljudi i bogovi”, Ferdinanda Osendovskog – Genon nam do detalja pojašnjava značenje ideje Vrhovnog središta i njegovog poglavara, čije predstave i nagoveštaji mogu da se pronađu u čitavom indo-evropskom mitološkom korpusu legendi, bez obzira na vreme ili mesto njihovog nastanka: od starih Grka i judeohrišćanskog simbolizma, preko srednjovekovne keltske ideje Grala, sve do hinduskog Čakravratija.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Guenon Le roi du monde The King Of The World

Autor - osoba Guénon, René, 1886-1951 = Genon, Rene, 1886-1951 Naslov Simbolika krsta / Rene Genon ; preveo sa francuskog Miodrag Marković Jedinstveni naslov ǂLe ǂsymbolisme de la Croix. srp Vrsta građe knjiga ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2019 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : B. Kukić ; Čačak : Gradac K, 2019 (Sopot : Slava) Fizički opis 118 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Marković, Miodrag, prevodilac, 1953- = Marković, Miodrag, prevodilac, 1953- Zbirka Alef / Gradac K ; ǂknj. ǂ38 (GK; broš.) Napomene Prevod dela: ǂLe ǂsymbolisme de la Croix / René Guénon Tiraž 300 Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Simboli -- Krst Filozofija religije Nema sumnje da u duhovnoj istoriji Evrope XX veka Rene Genon, sa svojim učenjem „integralnog tradicionalizma“, predstavlja sasvim jedinstvenu, iznimnu pojavu. Ne možemo označiti njegove učitelje i prethodnike, tim pre što i sam Genon, na jednom mestu, izričito odbija da nas obavesti o pravim izvorima svojih saznanja („ni na jedan način nismo skloni da obavestimo publiku o našim realnim izvorima, pošto su za nas prevashodno u pitanju znanja koja se nipošto ne nalaze u knjigama“). Uvod u delo Renea Genona „Sumnjam da neko, sa normalnim ukusima i prtljagom modernog intelektualnog obrazovanja, pri prvom susretu sa Genonovim delom ne oseća odbojnost.” Posredstvom predočene tematske zbirke radova Renea Genona (1886-1951), u prostor naše kulture prvi put1 značajnije ulazi stvaralaštvo... Na ovom mestu, obeleženom trima tačkama – koje čitalac može shvatiti i kao trostruki udarac Heraldovog štapa pri ceremonijalnoj objavi ulaska veličine u dvoranu kulture – zastaje nam misao, prožeta zapitanošću: kako predstaviti Renea Genona? Nije legitimno usvojiti stav reprezentativnih istoričara masonske misli i reći da je Genon najznačajniji izdanak i tumač ezoterijske doktrine operativne masonerije, jer takvo određenje ne samo ograničava i umanjuje magnitude Genonovog duha, već i samo biva ograničeno i umanjeno jednom činjenicom duhovne biografije: pri kraju mladosti, Genon je napustio lože i potom objavio možda najprodornije kritike zabluda i izrođavanja moderne masonerije.2 Uostalom, skoro sva dela, svakako sva najznačajnija, Genon je stvorio i objavio na muslimanskom putu religioznosti, pod okriljem i uz pomoć značajnih upućivanja islamske tradicije. Ali predstaviti Genona atributom jednog od najvećih mislilaca u istoriji islamske metafizičke misli – takođe nije potpuno tačno, jer su njegovi spoznajni pogledi i zaključci često daleko prevazilazili horizonte islama, stricto sensu, težeći otkriću i određenju vrednosti univerzalne i jedinstvene Tradicije, koja idealno prethodi i ishodišno nadvisuje sve potonje izvode, partikularne doktrine i regularne religiozne puteve metafizičkog postvarenja čoveka. Možda ćemo biti najbliži istini ako Renea Genona predstavimo kao velikog učitelja metafizičke misije čoveka, čiju katedru poštuju i najkvalifikovaniji duhovi Istoka i Zapada, od Kumarasvamija do Evole. Po najsažetijem određenju, Genon je univerzalni učitelj vertikalnog pokreta i kvalitativnog preobražaja ljudskog elementa na nad-racionalnim putevima uspona ka idealu „Istinskog Čoveka”, odnosno, dalje i više, ka onom vrhuncu koji dalekoistočna tradicija označava sintagmom „Univerzalni čovek”.3 Sa zadivljujućom veštinom i spregom ezoterijske erudicije i uzvišene nadahnutosti, Genonov pogled na svet tradicija prevazilazi granice prostora i vremena kultura Istoka i Zapada, osvetljavajući jedinstvena ishodišta i odredišta metafizičkog pregnuća čoveka. Istraživački i egzegetski, Genonov pogled obuhvata basnoslovne trezore nasleđa, od sinkretizma operativne masonerije i zapadne alhemije, preko katoličkog i islamskog ezoterizma, do vedantističkih i taoističkih doktrina. Izvanredna otvorenost i dalekosežnost Genonovog pogleda izraz su i uverenja u idealno (prvobitno realno a danas samo virtuelno) jedinstvo svih regularnih metafizičkih tradicija. Nagovestivši, poslednjim redovima, osnovnu liniju snage Genonove spoznajne perspektive – koju ćemo kasnije podrobnije osvetliti – ovde moramo otvoriti zagradu da bismo predočili uobičajene teškoće u pristupu Genonovom učenju. Uprkos spektakularnosti značenja i značaja tog učenja, ono privlači veoma ograničeni, zapravo elitni, auditorijum, jer i njegove formalne osobine predstavljaju teško premostive prepreke za forma mentis modernog čoveka. Impersonalni ton retorike, asketska ekonomija izraza i suvoparnost, ekskluzivizam terminologije, „matematička” struktura mišljenja i dokazivanja, sklonost apsolutizaciji i dogmatizaciji, ekstremizam ideja, uz totalna poricanja osnovnih ideja i vrednosti ustanova modernog sveta – to su najuočljivije osobine Genonovog stila i učenja koje prosečnom modernom intelektualcu izazivaju nesavladiva osećanja odbojnosti. Posebnu prepreku pristupima Genonovom učenju uspostavlja ograničena priroda njegovog opusa: svako pojedino delo iziskuje od čitaoca poznavanje celine da bi se u potpunosti otvorilo htenjima spoznaje. Ograničena priroda Genonovog opusa zahteva da pristup jednom aspektu njegovog učenja – koji predstavljamo zbirkom radova pod naslovom Mračno doba4 – olakšamo osvetljavanjem barem osnovnih koordinata celine. Krajnjim uopštavanjem, Genonov opus možemo svesti na dve osnovne teme: izrazi manifestacija „Primordijalne Tradicije” i kritika modernog sveta. Prva tema prožima čitav Genonov opus, već od prvih objavljenih radova u časopisu La Gnose (1909), dakle u dvadeset trećoj godini života, preko Introduction generale a l’etude des doctrines hindoues (1921), Orient et Occident (1924), L’Homme et son devenir selon le Vedanta (1925), L’Esoterisme de Dante (1925), Le Roi du monde (1927), Autorite spirituelle et pouvoir temporel (1929), Le Simbolisme de la croix (1931) i Les Etats multiples de l’etre (1932), do Le Grande riade (1946), Aperçus sur l’esoterisme chretien (1954) i Simboles fondamentaux de la Science sacree (1962). Sa druge strane, skoro svako Genonovo delo sadrži makar implicitne kritike modernog sveta, ali je ona najpotpunije izložena u delima La Teosophisme, histoire d’une pseudo-religion (1921), L’Erreur spirite (1923), La Crise du monde moderne i najsveobuhvatnije u Le Regne de la quantiute et les signes des Temps (1945). „Primordijalna Tradicija” Ne poričući snagu i značaj uticaja istorijskih, geografskih, društvenih i etničkih faktora na oblikovanje posebnih, dakle delimičnih i posrednih, manifestacija sadržaja „Primordijalne Tradicije”, Genon teži spoznajnom prevazilaženju horizonata sveta kontigencija i uglavnom negativnih uslovljavanja, i otkriću superiornog i jedinstvenog znanja, primordijalnih formativnih i informativnih principa svih regularnih tradicija i doktrina metafizičke misije čoveka. Izloženu težnju – od inferiornog i partikularnog ka superiornom i univerzalnom – sam Genon je definisao jednom jezgrovitom formulom: „Jedinstvena Tradicija postoji od početka sveta i upravo to nastoji da osvetli naše razmatranje.”5 Usvojivši tradicionalna učenja o cikličnoj strukturi razvoja prostora-vremena i odgovarajuće doktrine o četvordobnoj i regresivnoj dinamici svakog ciklusa, Genon u „Primordijalnoj Tradiciji” prepoznaje spomenik prvog, „zlatnog”, doba i zaveštanje ne-ljudskog ili nad-ljudskog porekla. Pretnje regresivnih procesa prinudile su poslednje čuvare „Primordijalne Tradicije” da njene vrednosti sačuvaju, prenesu budućim pokolenjima i sačuvaju od zaborava, posredstvom pogodnih oblika skrivanja i očuvanja, dakle posredstvom mitova i legendi: „Kada jedan tradicionalni oblik dođe do tačke iščezavanja, njegovi poslednji zastupnici mogu da kolektivnom nasleđu voljno predaju zaveštanje, koje bi, u protivnom, bilo nepovratno izgubljeno. To je i jedini način da se spase ono što može biti spaseno. Istovremeno, nerazumevanje masa je dovoljna garancija da ono što poseduje ezoterijski karakter neće zbog toga taj karakter izgubiti, ali će ostati neka vrsta svedočanstva za one koji će u nekoj drugoj epohi biti sposobni za razumevanje.”6 Drugim rečima, po Genonu, mitovi i legende, regularne religije i metafizičke doktrine, tradicionalni simboli i obredi, nisu ništa drugo do popularni oblici očuvanja i prenošenja primordijalnog znanja, parčad organona „Primordijalne Tradicije” prevedeni u šifre i enigme – u očekivanju pojava ljudskih moći kadrih za obnovu verodostojnih značenja, za restauraciju i rehabilitaciju integralnog trezora istina. Pod svetlom tradicionalne indoevropske doktrine četvorodobnog i regresivnog ciklusa, jasno je da će potpuna restauracija i rehabilitacija „Primordijalne Tradicije” obeležiti početak novog ciklusa, obnovu „zlatnog doba”. Genonovo učenje sadrži uverenje da sila cikličnog determinizma nije dovoljna za obnovu „zlatnog doba”, ona iziskuje i ljudsko učešće, pa je zadatak posvećenih da čuvaju ostatke primordijalnog znanja i da teže restauraciji i rehabilitaciji originalnih vrednosti.7 Po Genonu, ovaj zadatak je najjasnije i najsažetije izražen jednom masonskom formulom, koja prosijava perspektive kosmogonijskih spoznaja niza tradicionalnih doktrina: „Širiti svetlost i okupljati ono što je rasuto.”8 Genon se istrajno posvećivao tom supremnom zadatku, nastojeći da razagna privide razlika i osvetli jedinstva i saglasnosti mnoštva tradicija Istoka i Zapada, težeći najvišem mogućem približavanju primordijalnom znanju, sa one strane aktuelnog sveta, u znaku finalnih i ubrzavajućih procesa raspadanja i izobličavanja nasleđa. Izložena težnja karakteriše čitavu životnu putanju Renea Genona. Premda je Genon – u skladu sa tradicionalnim idealom impersonalnosti i nad-individualnosti – pred javnošću brižljivo prikrivao svaki izraz svoje individualnosti, njegova korespondencija sa Julijusom Evolom (koju nam je primalac, pred smrt, ljubazno pružio na uvid)otkriva ne samo potvrde uverenja da je verodostojni metafizički preobražaj nemoguć bez regularne inicijacije, već i život u znaku skoro očajničkog traganja za takvom inicijacijom, za „lancem inicijacije”, i ezoterijskom organizacijom legitimnog zastupanja „Primordijalne Tradicije”. Na početku svoje duhovne pustolovine, Genon je pristupio masoneriji, verujući u primordijalno poreklo njene doktrine i organizacije. Potom, razočaran osvedočenjima sekularizacije spekulativne masonerije,9 on istupa i, sudeći po nekim usmenim svedočanstvima savremenika, već 1916. pristupa islamu, uveren da je u pitanju najočuvaniji i najdirektniji lanac prenosa vrednosti „Primordijalne Tradicije”. Godine 1930. on napušta Evropu i seli se u Kairo, pod okrilje piramida, gde preuzima titulu sheikh i novo ime: Abdel Vafid Jaša. Kraj mračnog doba U već povelikoj biblioteci „apokaliptičnih” i katastrofoloških osuda modernog sveta, Genonovo delo se izdvaja kritikom koja poriče i samu mogućnost postojanja alternative spasa unutar moderne kulture i civilizacije. Za Genona, moderni svet je skup simptoma krajnjeg stadijuma regresivnog, cikličnog, procesa, koji odgovaraju prizorima poslednjeg perioda „mračnog doba”, kakve su predvidela drevna učenja, poput onog izloženog u Vishnu-purana.10 Genonova kritika modernog sveta nastoji da bude izrazito pozitivna, odnosno zasnovana na principima i primerima vrednosti „Primordijalne Tradicije” i odgovarajućih, najvernijih, manifestacija tradicionalnih kultura i ljudskih zajednica. Tako Genon svojom kritikom obrazuje manihejski poredak dualizma: sa jedne strane je svet apsolutizma sakralnosti koja metafizički inspiriše i osmišljava svaku ljudsku delotvornost i instituciju (što još samo islam odražava), a sa druge strane je svet totaliteta, sekularizacije, apsurda i otuđenja od duhovnih suština. Idealni svet Genonove vizije je otvoren nad-individualnim perspektivama razvoja ljudskih mogućnosti, u znaku „vladavine kvaliteta” – a moderni svet je podvrgnut demoniji kvantiteta koja zatomljava pozitivne mogućnosti čoveka i usmerava ga ka larvalnim i pod-ljudskim stanjima egzistencije, odnosno stanjima van-bitnosti. Tradicionalnu zajednicu karakteriše ograničenost poretka i pluralizam puteva delotvornosti, saobraznih ljudskim prirodama, dok je moderno društvo mehanički aglomerat koji vrši prinudnu masifikaciju i uniformizaciju. Regresivni procesi se ubrzavaju u znaku „solidifikacije” (odnosno umrtvljenja energija) i „disolucije” (odnosno raspadanja vrednosti). Danas, „ni jedna snaga superiorne prirode ne može intervenisati da bi se suprotstavila” regresivnim procesima i odgovarajućim, pokretačkim, silama; „dakle, svet je napušten i bez odbrane od svojih neprijatelja, a napadi su tim opasniji zbog stanja aktuelnog mentaliteta koji potpuno ignoriše opasnosti”.11 Skoro svaki značajniji domen moderne kulture i civilizacije Genon je podvrgao bespoštednoj analizi i kritici: od moderne nauke i njene fasciniranosti kvantitativnim aspektima predmeta istraživanja, preko racionalizma, pozitivizma, istoricizma, sociologizma, psihoanalize i „iluzija statistike”, do degeneracije prirode, funkcije monete i vulgarnog materijalizma. Premda je stajalište Genonove kritike čisto metafizičke i spiritualne prirode, ono ništa manje nije nemilosrdno spram modernih oblika „spiritualizma” ili „druge religioznosti”, od mistifikacija teozofije do praznoverja spiritizma. U tim oblicima pseudo-spiritualnosti i kvazi-religioznosti, Genonova analiza ubedljivo probija prividne i izveštačene antiteze modernog pozitivizma i racionalizma, te sredstva tajnog rata okultnih sila protiv ostataka verodostojnih vrednosti. Praznine i slabosti Genonovog učenja Ako čitalac uspe da savlada predočavane odbojnosti prema Genonovoj misli, preostaju mu još dve mogućnosti da susret sa Genonovim učenjem bude promašen, da izgubi dragocene vrednosti koje ono sadrži. Prva mogućnost: nekritički usvajati sve što Genon tvrdi. Druga mogućnost: nekritički odbacivati sve što Genon tvrdi. Druga mogućnost, svojstvena modernoj „akademskoj” kulturi, dovoljno je rasprostranjena, pa je ovde nije potrebno podrobnije opisivati. Prva mogućnost karakteriše takozvane „genoniste”. Genonov prezir prema modernim naukama i filozofskim pokretima, preuzet bezrezervno i primenjen dogmatski, poprima oblik nepremostivih prepreka intelektualnim napredovanjima i spoznajnim obogaćivanjima. Prenebregavanjem rastućeg bogatstva naučno-istraživačkih spoznaja – upravo u domenima Genonovih razmatranja – izostaju vanredne mogućnosti za ispravke, potvrde i dopune Genonovog učenja. Takva intelektualna slepila onemogućavaju razvoj spoznajnih perspektiva izvedenih iz Genonovog učenja. Uostalom, sam Genon, uprkos deklarisanom preziru prema modernim naukama i odbijanju da pruži uvide u izvore svojih saznanja, pomno je pratio istraživanja modernih naučnika, o čemu svedoči, posredno, argumentovanost njegovih kritika, i njegovi brojni osvrti na pojedine moderne teorije.12 Dakle, uzimamo slobodu da čitaocu preporučimo „zlatnu sredinu” pristupa Genonovom učenju: biti oslobođen od predrasuda i slepila svojstvenih modernom obrazovanju, ali pri tom sačuvati intelektualnu distancu, koju omogućuje upravo nasleđe modernog kriticizma. Stoga je naša dužnost da čitaoca upozorimo na bar neke od značajnih praznina i slabosti Genonovog učenja. Osnovna slabost Genonove spoznajne optike jeste posledica voluntarističke greške u perspektivi sagledavanja manifestacija „Primordijalne Tradicije”. Naime nizom indikacija Genon posredno i neposredno sugeriše ideju o „hiperborejskom” ili „polarnom”, odnosno indo-evropskom poreklu takve Tradicije. Ipak, pod svetlom najviših katedri indo-evropskih istraživanja, mnogi elementi „Primordijalne Tradicije” ne dopuštaju takvo određenje porekla. Sa druge strane, Genonovoj mapi „Primordijalne Tradicije” ne samo da nedostaju mnogi bitni spomenici indo-evropskog kontinenta duhovnosti, već i čitava, ogromna i nezaobilazna, prostranstva tih kultura. U tom pogledu veoma je simptomatično totalno ignorisanje slovenskih tradicija, i samo sporadično obraćanje germanskim tradicijama. Genonov odnos prema gnozi operativne masonerije jasno potvrđuje voluntarističku i pristrasnu prirodu njegove spoznaje: on je uporno želeo da vidi organički spomenik Tradicije u tom isključivo mehaničkom i sinkretičkom skupu izobličenih fragmenata često nespojivih tradicija. Dosledno potcenjujući stvarni značaj manifestacije istorije, Genon je usiljeno nastojao da sve izraze temeljnih kulturnih razlika i odgovarajućih dualizama vidi u nekakvom idealnom, ali često himeričnom, poretku harmoničnih dualnosti ili komplementarnosti koje, navodno, potiču iz jedinstvenog ishodišta. Dakle, njegova vizija „Primordijalne Tradicije” bliža je nekoj modernoj konstrukciji nego metafizičkoj stvarnosti. U tom izveštačenom nastojanju da sve različitosti privede jedinstvenom ishodištu, Genon je prečesto koristio sekularne elemente određenih doktrina ili religija, zaobilazeći ili ignorišući njihove osnovne stožere i sadržaje. U suštini, Genonova „Primordijalna Tradicija” je znatnim delom spekulativni proizvod koji odražava svetlost zalaska sunca duhovnih energija na poprištima nekad velikih duhovnih borbi, gde su ostale samo ruševine ruševina. Ni njegova misao, inače prodorna, nije uspela da potpuno prevlada regresivne procese kraja „mračnog doba”, jer ih i sama osvedočava. Ipak, naš izloženi sud nikako ne osporava vrednost i idealnu osnovanost Genonove intuicije postojanja neke Primordijalne Tradicije i njene potonje disperzije. Na žalost, njegova intuicija najviše doseže drugo, „srebrno”, doba intuicija, prožeta „lunarnim” duhom, lišena duhovne virilnosti svojstvene spomenicima solarne kulture „zlatnog doba”, najdrevnijim spomenicima indo-evropske tradicije. Izložena svojstva Genonove intuicije jasno odaju jednu individualnu ali manjkavu psihologiju čija uslovljavanja Genon nije uvek uspevao da prevaziđe, uprkos usvajanja ideala impersonalnosti nad-individualnog duha. Sklonosti i idiosinkrazije te psihologije posebno odaje Genonova verzija tročlane strukture indo-evropske zajednice, gde prvoj, suverenskoj, funkciji samo „kroz zube” priznaje „aktivistička” svojstva, premda najdrevniji spomenici tradicije koju evocira nedvosmisleno svedoče da je prva funkcija ravnopravno integrisala moći kontemplacije i akcije.13 Otuda i Genonovo ignorisanje figure ksatriya i odgovarajućih, aktivističkih, puteva metafizičkog ostvarenja čoveka, i potpuni previd niponske tradicije gde figuru idealnog čoveka otelotvoruje samuraj.14 Premda Genon usvaja ideju da različiti oblici tradicija izražavaju i različite, etničke, prirode čoveka, premda on u evropskom čoveku jasno prepoznaje prirodu prevashodno sklonu putevima akcije, pri razmatranju evropskih tradicija Genon potpuno prenebregava odgovarajuće metafizičke perspektive, osvedočene templarskom i gibelinskom tradicijom. Uostalom, izložena Genonova idiosinkrazija i logički protivureči istini: ako prvu i zaista primordijalnu figuru, suverensku, karakteriše venčanje moći kontemplacije i akcije – što Genon priznaje – kako je moguće potom dati svu prednost figurama kontemplacije i potpuno potceniti ili ignorisati figure akcije? Posebna Genonova slabost zove se „Istok”. Njegova „lunarna” priroda gajila je, često razložne, netrpeljivosti prema modernom Zapadu i bezrazložne i himerične nade da na Istoku još postoje živa predanja „Primordijalne Tradicije”, to jest da će sa tog i takvog Istoka doći spas Zapadu. Da Istok zaista raspolaže takvim spasilačkim moćima – on bi pre svega sebi pomogao. A nije, niti može, pa je postao samo provincija modernog Zapada. Razmatrajući „orijentalizam” Genonove nade, Julijus Evola je lucidno uočio da ona protivureči upravo „cikličnim zakonima” tradicija koje Genon usvaja. Po logici upravo tih „cikličnih zakona”, upravo je Zapad – budući daleko ispre Istoka na liniji cikličnog propadanja – „bliži kraju ciklusa, time i novom početku”,15 dakle, početku novog „zlatnog doba”. Na kraju, neophodno je istaći da izložene praznine Genonovog učenja ne karakterišu samo slabosti njegove forma mentis ili individualne psihologije, već i snage uslovljavanja modernog sveta kojima nije uspevao da potpuno odoli. Stoga i Genonovi pozitivni primeri, koje suprotstavlja institucijama i idejama modernog sveta, često imaju izgled simetričnih antiteza, kao da su uslovljavani predmetima osporavanja. Međutim, pri ocenjivanju Genonovog dela treba imati u vidu i činjenicu da vrednost neke doktrine ne odmeravaju samo kriterijumi istine, već i plodnosti.16 Genonovo delo je vršilo i vrši plodonosne uticaje na niz značajnih protagonista duhovnog uspravljanja na Istoku u na Zapadu. Poučno je priznanje jednog zakasnelog čitaoca Genonovih dela, Andrea Žida: da je u mladosti, umesto u starosti, susreo Genonova dela, njegov životni put bio bi potpuno drugačiji. Genon je sazdao jedan od onih spomenika koji, uprkos oštećenja ili manjkavosti, mogu inspirisati bitne pozitivne odluke u životu, po formuli pesnika Rilkea, ispisanoj pred ruševinom jednog arhajskog Apolonovog torza: „Du musst dein Leben ändern!” „Moraš drukčije živeti!” (Ovaj tekst prvobitno je objavljen kao predgovor za knjigu ogleda Renea Genona Mračno doba, prevod sa francuskog Nada Šerban, izbor i predgovor Dragoš Kalajić, „Gradac”, Čačak, 1987) NAPOMENE 1 Po našim saznanjima, prvi srpskohrvatski prevod Genonovog rada je u Panorami savremenih ideja Gaetana Pikona. Mnogo godina kasnije, usledio je prevod jednog odlomka iz L’Esoterisme de Dante, objavljen u hrestomatiji koju smo pod naslovom Ezoterija objavili u časopisu Delo, avgust-septembar 1976. Potom, Genonove Beleške o angelologiji arapskog alfabeta srećemo u zborniku Sufizam koji su priredili Darko Tanasković i Ivan Šop (Beograd, 1981). Poslednji nagoveštaj potpunijeg otvaranja za delo Renea Genona je Bilten autora br. 12, izdat u Lučanima, decembar 1986, u redakciji Branka Kukića, posvećen jednom od fundamentalnih Genonovih radova, Ideja centra u antičkim tradicijama. 2 V. Rene Guenon: Etudes sur la Franco-Maçonnerie et le Compagnonnade, Pariz, 1934. Neophodno je precizirati da se Genonove kritike odnose prevashodno na takozvanu „spekulativnu”, dakle sekularizovanu i politizovanu masoneriju, na njene para-masonske emanacije i forme direktne subverzivne intervencije u profanom svetu, kao što su teozofizam, spiritizam i mnoštvo drugih, sličnih, oblika „novog spiritualizma”. Po Genonu, godina 1717. nije datum osnivanja već degeneracije masonerije (kako smo pročitali u njegovom pismu od 20. jula 1949, upućenom Julijusu Evoli). Do kraja života Genon je čuvao respekt i odgovarajuću nadu spram anglosaksonske masonerije, uveren da u njoj, ipak, istrajavaju originalna nasleđa. 3 V. Rene Guenon: La Grande Triade, Pariz, 1946. 4 Ovom zbirkom radova nastojimo da jugoslovenskom čitaocu predstavimo Genonov pogled na ustanove i ideje moderne kulture i civilizacije. Izbor smo izvršili iz La Crise du monde moderne (1927) i Le Regne de la quantite et les signes des Temps (1945). Naslov uvodnog poglavlja prve knjige proširili smo na čitavu zbirku, premda izabrani Genonovi radovi, strcto sensu, osvetljavaju finalni period „mračnog doba”. 5 V. Rene Guenon: Etudes sur la Franco-Maçonnerie et le Compagnonnade, Pariz, 1934. 6 Rene Guenon: Le Saint Graal, u „Le Voile d’Isis”, , br. 170, Pariz, 1934. 7 O izloženom uverenju svedoči zapravo čitavo Genonovo spoznajno i egzegetsko preduzeće i javna predaj „tajnih” znanja. U formalno-filozofskom smislu, takvo uverenje idealno počiva na etosu Advaita Vedanta, dakle na etici škole apsolutnog monizma vedantističke tradicije koju je Genon u značajnoj meri asimilovao. (V. Rene Guenon: L’Homme et son devenir selon Vedanta, Pariz, 1925) 8 Rene Guenon: Rassembler ce qui est epars, u „Etudes Traditionalles”, Pariz, oktobar-novembar 1946. 9 „Masonerija je bila žrtva infiltracija modernog duha, kao što je to na egzoterijskom nivou danas katolička crkva, i sve više...” (Po našem prepisu Genonovog pisma Julijusu Evoli, od 20. jula 1949) 10 Genon često pominje te podudarnosti, ali ih nije dokumentarno predočio. U našem radu Smak sveta (Zagreb, 1980), u poglavlju „Kali yuga” pružili smo delimično uvid u dokumentarnu osnovu poređenja između „proročanstva” Vishnu-purana i odgovarajućih simptoma u modernom svetu. 11 Rene Guenon: Le Regne de la quantite et les signes des Temps, Pariz, 1945. 12 Uzgred rečeno, pri osvrtima na moderne teorije, a osobito na kritike njegovih radova, Genon je često prenebregavao ideal impersonalističkog i nad-individualnog stava, otkrivajući veoma razdražljivu i uvredljivu psihologiju. 13 Ista drevnost, potom, daje prednost putu akcije: „Kako ničeg nema višeg od” ksatra, brahmani „tokom kraljevske žrtve sede na jednom stepeniku niže od ksatriya.” (Brhad-aranyaka-upanisad, I, 4, 11) U istoj, najdrevnijoj upanišadi, ksatriye podučavaju brahmane o supremnim znanjima (VI, 2, 7 ili VI, 1, 15). 14 Samuraj (zbirka tekstova Jamamotoa Cunetomoa, Jukija Mišime i Ivana Morisa), Beograd, 1986. 15 Julius Evola: Introduzione, u Rene Guenon, La crisi del mondo moderno, Rim, 1953. 16 Umetnost pruža dobar primer, zasnivajući se često na svojim ili tuđima naučnim teorijama koje vreme potom odbacuje, ne umanjujući vrednost i plodotvorne uticaje takvih umetničkih dela. MG64

Autor - osoba Kirval, Filip, 1929- Naslov Čovek naopako / Filip Kirval ; preveo Nikola Pavlović Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija, 1978 Fizički opis 165 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Pavlović, Nikola Zbirka ǂBibliotekaǂ Kentaur : naučna fantastika (Broš.) Napomene Prevod dela: L`homme a rebours Francuski pisac Filip Kirval (r. 1929) istaknuti je predstavnik moderne struje naučne fantastike u svojoj zemlji. Autor dvanaestak romana, Kirval je relativno rano kao svoju omiljenu temu otkrio pretpostavku о postojanju bezbrojnih „paralelnih svemira“. U ovom romanu došao je do svoje možda najmaštovitije varijacije na tu temu. Da li „analogična putovanja“ glavnog junaka, koji uspeva da se premešta iz sveta u svet, otkrivaju paralelne i realne, ili možda samo imaginarne svetove? Ovo pitanje ključno je za otkrivanje identiteta, porekla i stvarne ljudske moći Kirvalovog putnika, čije čudesne doživljaje pratimo u atmosferi jedne majstorski stvorene neizvesnosti. „Filip K. Dik je rekao sledeće: ’Naučna fantastika je meta-svet koji okružuje jedno meta-čovečanstvo, to je nova dimenzija nas samih i proširenje čitave oblasti naše stvarnosti, ona s te tačke gledišta na zna ni za kakve granice.’ Upravo pod dejstvom jedne nove situacije može doći do buđenja inspiracije koja će dovesti do rađanja novih unutrašnjih galaksija, kakve nam se ponekad predočavaju na najudaljenijim rubovima saznanja. Na tom stadijumu, naučna fantastika, više nego književnost budućeg, postaje književnost mogućeg. Budučnosti koje ona opisuje ne moraju nužno da budu u procesu dozrevanja, one ne moraju da budu u neposrednoj vezi sa našim razvojem da bi probudile naše interesovanje, ali moraju da sadrže tu činjenicu, tu novu ideju koja im obezbeđuje eksplozivnu moć. Na taj način može da se uspostavi dijalog sa čitaocem koji ne prolazi kroz istoriju, koji izlazi iz okvira kolektivnog pamćenja i napaja se neposredno na praizvoru tvorevina mašte koje su uspostavile naše društvo: kolektivnom nesvesnom. Tada, pod dejstvom odjeka, dolazi do onog velikog ’praska’ imaginarnog o kome sam maločas govorio.“ – Rene Kirval MG20 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 20 tak recenica podvuceno hem olovkom, sve ostalo uredno! Rene Genon je jedan od najpoznatijih uporednih istraživača religija i ezoterijskih učenja. Njegova sintetička istraživanja objavljena su u brojnim knjigama od kojih su najpoznatije: Velika trijada, Simbolika krsta, Kralj sveta, Kriza modernog sveta, Istok i Zapad, Simboli sakralne nauke. Veliki pesnik Dante je sâm tvrdio da njegova Božanstvena komedija ima četiri značenja. Istraživači su do ove Genonove knjige otkrili tri (doslovno, filozofsko-teološko i socijalno-političko). Genon tvrdi da je četvrto značenje inicijacijsko, koje je „metafizičko po svojoj suštini“. Ova strana Danteovog dela, bez koje Božanstvena komedija ne bi imala onaj smisao koji ima danas, važna je i za ostala tri značenja. Genon tvrdi da nije važno da li je Dante bio paganin, hrišćanin ili albigenz, jer je čista metafizika univerzalna. René (Jean-Marie-Joseph) Guénon [30] (15. studenog 1886. - 7. siječnja 1951.), bio je francuski intelektualac koji je i dalje utjecajna figura u domeni metafizike jer je pisao o temama u rasponu od `svete znanosti`,[a] i tradicionalne studije[b][31][stranica potrebna] do simbolizma i inicijacije. U svojim spisima on predlaže ili `izravno razotkriti neke aspekte istočnjačkih metafizičkih doktrina`,[32] te doktrine definira kao `univerzalni karakter`,[33] ili `prilagoditi te iste doktrine zapadnim čitateljima[34]. ] dok je bio strogo vjeran njihovom duhu`;[32] samo je podržao čin `prenošenja` ovih istočnjačkih doktrina, ponavljajući njihov `neljudski karakter`. koristio je svoje sufijsko ime Abdel Wâhed Yahiâ (arapski ʿAbd al-Wāḥid Yaḥyá عبد الـوٰاحد يحيیٰ) javno od 1930. nadalje. René Guénon rođen je u Bloisu, gradu u središnjoj Francuskoj, otprilike 160 km (100 milja) od Pariza. Guénon je, kao i većina Francuza tog vremena, rođen u rimokatoličkoj obitelji podrijetlom iz provincija Angevin, Poitou i Touraine u Francuskoj;[35] njegov otac je bio arhitekt i bio je vrlo blizak s majkom, a još više sa svojom tetkom. Mme Duru, učiteljica koja ga je naučila čitati i pisati, dvije pobožne katolike.[36] Do 1904. Guénon je kao student živio u Parizu, gdje su mu studije bile usmjerene na matematiku i filozofiju. Bio je poznat kao briljantan učenik, posebice matematike, unatoč lošem zdravlju.[37] U Parizu 1905. zbog zdravstvenih problema napušta pripreme za prestižna natjecanja École Polytechnique i École normale supérieure.[38] Godine 1906. po istoj osnovi (iako je bio visok 1,89 m) bio je oslobođen regrutacije.[39] Guénon je promatrao i povezao se s nekim studentima koji su u to vrijeme bili pod Papusovim nadzorom.[40] Guénon je ubrzo otkrio da je ezoterični kršćanski Martinistički red, koji je također nadzirao Papus, nepravilan: kasnije je napisao da ovaj okultistički milje nije primio nikakav autentičan duhovni prijenos.[41] Pridružio se gnostičkoj crkvi koju je utemeljio Léonce Fabre des Essarts (Synesius). Ni ovu gnostičku crkvu nije shvaćao ozbiljno, ali mu je to omogućilo da pod imenom `Tau Palingenius` postane osnivač i glavni suradnik periodične revije La Gnose (`Gnosis`), pišući za nju članke do 1922. i usredotočujući se na istočnjačke duhovne tradicije (taoizam, hinduizam i sufizam). Od svojih upada u francuske okultističke i pseudo-masonske redove, očajavao je u mogućnosti da ikada sakupi ove raznolike i često loše razvrstane doktrine u `stabilnu građevinu`.[42] U svojoj knjizi Vladavina količine i znakovi vremena također je istaknuo ono što je vidio kao intelektualnu prazninu francuskog okultističkog pokreta, koji je, kako je napisao, bio potpuno beznačajan, i što je još važnije, bio kompromitiran infiltracijom određene osobe upitnih motiva i integriteta.[43] Nakon svoje želje da se pridruži redovnoj masonskoj poslušnosti, postao je član Thebah lože Grande Loge de France slijedeći drevni i prihvaćeni škotski obred.[44] Otprilike u to vrijeme (prema naznakama koje su reproducirali njegov biograf Paul Chacornac i neki od njegovih bliskih prijatelja ili suradnika kao što su Jean Reyor, André Préau i Frans Vreede),[42] moguće je da se René Guénon upoznao s hinduizmom, posebno putem inicijatska loza Shankarâchârye, [d] i s taoizmom, zbog njegovog prijateljstva s Georges-Albertom Puyouom de Pouvourvilleom, alias Matgioi. Georges-Albert Puyou de Pouvourville, iniciran je u taoizam u Tonkinu ​​(oko 1887.–1891.) od strane seoskog poglavara: Tong-Song-Luata (`Gospodar rečenica`). Paul Chacornac je pretpostavio da bi Guénon također primio izravan prijenos taoizma preko mlađeg sina Učitelja rečenica, Nguyena Van Canga, koji je došao u Francusku s Matgioijem i ostao neko vrijeme u Parizu.[45] Većina biografa prepoznaje da je susret koji je najviše obilježio njegov život i njegov rad bio onaj s hindusima, od kojih je jedan barem igrao ulogu instruktora ako ne i duhovnog učitelja. Taj se susret dogodio vrlo rano tijekom razdoblja 1904.-1909., vjerojatno po njegovom dolasku u okultistički svijet, ako ne i prije.[46][47] Upoznao je Léona Champrenauda, ​​alias Abdul-Haqqa, i Johna-Gustava Agelija, alias Abdul-Hadija koje je Abder-Rhaman el Kébir inicirao u sufizam u Kairu. Iako je René Guénon 1910. bio upućen u islamski ezoterizam,[e] sam je inzistirao na podsjećanju da se uski i čisto religiozni koncept `obraćenja` ne odnosi na njegov slučaj. Prema P. Chacorncu, Guénon je smatrao da je islam jedan od tradicionalnih oblika najpristupačnijih zapadnjacima, dok je zadržao autentične mogućnosti u domeni inicijacije. Kada je stigao u Kairo 1930. godine, njegovo se vanjsko ponašanje promijenilo i potpuno se uronio u popularni muslimanski milje grada.,.[42][48] Guénon je bio iniciran u sufijski šadhilijski red od strane Ivana Aguélija, [49] uzevši ime `ʿAbd al-Wāḥid Yaḥyā`.[50] Guénon, otpušten iz vojne službe zbog zdravstvenih problema, studirao je filozofiju na Sorboni tijekom Prvog svjetskog rata.[51] Godine 1917. Guénon je započeo jednogodišnji boravak u Sétifu u Alžiru, predajući filozofiju studentima. Nakon Prvog svjetskog rata napustio je nastavu kako bi svoju energiju posvetio pisanju; njegova prva knjiga, Uvod u proučavanje hinduističkih doktrina, objavljena je 1921. Od 1925. Guénon je postao suradnik u recenziji koju je uredio P. Chacornac, Le Voile d`Isis (`Izidin veo`); nakon 1935. i pod Guénonovim utjecajem, ovaj časopis postao je poznat kao Les Études Traditionnelles (`Tradicionalne studije`). Iako je u to vrijeme već pokušao izlaganje hinduističkih doktrina europskoj publici u komadima ny orijentalisti, Guénonov Uvod u proučavanje hinduističkih doktrina unaprijedio je svoj predmet na jedinstven pronicljiv način,[42] pozivajući se na pojmove metafizike i tradicije u njihovom najopćenitijem smislu, koje je Guénon precizno definirao, zajedno s potrebnim razlikama i definicije naizgled nedvosmislenih pojmova kao što su religija, tradicija, egzoterizam, ezoterizam i teologija. Guénon je objasnio da njegova svrha nije bila opisati sve aspekte hinduizma, već dati potrebne intelektualne temelje za pravilno razumijevanje njegova duha.[42][52] Knjiga također predstavlja oštru osudu djela nekih drugih europskih pisaca o hinduizmu i tradiciji općenito; prema Guénonu, takvim piscima je nedostajalo nikakvo duboko razumijevanje svoje teme i njezinih implikacija. Knjiga također sadrži kritičku analizu političkih upada Britanskog Carstva u temu hinduizma (i same Indije) kroz teozofiju Madame Blavatsky.[53] Objavljivanje ove knjige brzo mu je donijelo priznanje u pariškim krugovima.[54] René Grousset je u svojoj `Povijesti istočne filozofije` (1923.) već nazvao Guénonovo djelo `klasikom`. André Malraux će mnogo kasnije reći da je to bio, `u svoje vrijeme, glavni grad knjige`.[55] S druge strane, Guénon je bio vrlo razočaran reakcijom njegovih prijatelja neotomista, Noëlle Maurice-Denis i njegov nekadašnji pristaša Jacques Maritain tvrdili su da su Guénonovi stavovi `radikalno nepomirljivi s [katoličkom] vjerom`; nazvao ih je `hinduističkom obnovom drevne Gnoze, majkom hereza`.[56] Jacques Maritain, kada je postao francuski veleposlanik u Vatikanu nakon Drugog svjetskog rata, zatražio je Guénonovo djelo uvršteno u Katolički indeks zabranjenih knjiga, što nije rezultiralo zbog odbijanja Pija XII i potpore kardinala Eugènea Tisseranta. [57] U rujnu 1920., Père Peillaube je zamolio Guénona da napiše knjigu protiv Teozofskog društva.[58] Godine 1921. Guénon je objavio seriju članaka u francuskoj Revue de Philosophie, što je, zajedno s nekim dodacima, dovelo do knjige Teozofija: povijest pseudo-religije. Njegovu kritiku teozofije konzervativni katolici primili su pozitivno.[59] Međutim, njegova kasnija knjiga Orient et Occident udaljila ga je od njegovih katoličkih pristaša.[60] Tijekom desetljeća 1920. – 1930. Guénon je počeo stjecati širu javnu reputaciju, a njegov rad su zabilježile razne velike intelektualne i umjetničke ličnosti unutar i izvan Pariza.[61] U to su vrijeme objavljene i neke od njegovih knjiga koje objašnjavaju `intelektualnu podjelu` između Istoka i Zapada, te osebujnu prirodu, prema njemu, moderne civilizacije: Krizu modernog svijeta, te Istoka i Zapada. Godine 1927. objavljena je druga velika doktrinarna knjiga njegovih djela: Čovjek i njegovo nastajanje prema Vedânti, a 1929. Duhovni autoritet i vremenska moć. Posljednja navedena knjiga nudi općenito objašnjenje onoga što je Guénon vidio kao temeljne razlike između `svetičkih` (svećeničkih ili svetih) i `kraljevskih` (vladinih) ovlasti, zajedno s negativnim posljedicama koje proizlaze iz uzurpacije prerogativa potonjih s s obzirom na prvo.[62] Iz tih razmatranja, René Guénon prati izvorište moderne devijacije, koja se, prema njemu, nalazi u uništenju templarskog reda 1314. godine.[63] Godine 1930. Guénon je napustio Pariz i otišao u Kairo i definitivno se uklopio u muslimanski svijet. Tijekom svog dugotrajnog boravka u Egiptu, René Guénon je vodio strog i jednostavan život, u potpunosti posvećen svojim spisima.[64] Prvo, živio je 7 godina na raznim mjestima u srednjovjekovnim judeo-islamskim četvrtima oko sveučilišta Khan el-Khalili i al-Azhar, jednog od najvažnijih intelektualnih centara sunitskog muslimanskog svijeta. 1930. godine želio je upoznati šeika Abder-Rahmana Elisha El-Kebira, učitelja sufijske duhovne loze kojoj je pripadao, ali je upravo umro i mogao je samo meditirati na svom grobu.[65] Upoznao je šeika Salâmu Râdija, tada `pola` (`Qutb`), najvišeg autoriteta od smrti Abder-Rahmana Elisha El-Kebira iz šadhilitske grane kojoj je Guénon pripadao.[66] Razmijenili su po pitanjima duhovna iskustva i nekoliko svjedočanstava potvrđuju da je Guénon postao njegov učenik.[67] Upoznao se jednog jutra u zoru dok je klanjao, kao i svaki dan, u džamiji Seyidna el Hussein ispred mauzoleja u kojem se nalazi glava Husayn ibn Alija, šejh Mohammad Ibrahim s kojim se jako zbližio.[68] Guénon je 1934. oženio Ibrahimovu najmlađu kćer s kojom je imao četvero djece. Godine 1937., zahvaljujući velikodušnosti engleskog obožavatelja Johna Levyja, par je postao vlasnici male vile, “Villa Fatma” nazvane po supruzi, u modernoj četvrti Duqqi zapadno od Kaira u podnožju piramida. Guénon je rijetko izlazio i često je odbijao zapadne posjetitelje (adresa je ostala tajna).[69] Većinu je potrošio njegovo vrijeme radeći u svom uredu i molitvu u svom oratoriju.[70] Godine 1949. dobio je egipatsko državljanstvo. Sedgwick je o Guénonovom životu u Egiptu napisao da je, iako je nastavio zanimanje za hinduizam i druge religije, Guénonova vlastita praksa bila čisto islamska. `Ne zna se da je ikada nekome preporučio da postane hinduist, dok je mnoge uveo u islam`.[71] Potaknut od strane nekih svojih prijatelja i suradnika, Guénon je pristao osnovati novu masonsku ložu u Francuskoj utemeljenu na njegovim `tradicionalnim` idealima, pročišćenu od onoga što je vidio kao neautentične narasline koje su toliko opsjedale druge lože s kojima se susreo tijekom svojih ranih godina u Pariz. Ova se loža zvala La Grande Triade (`Velika trijada`), naziv inspiriran naslovom jedne od Guénonovih knjiga. Prvi osnivači lože, međutim, razišli su se nekoliko godina nakon njezina nastanka.[72] Ipak, ova loža, koja pripada Grande Loge de France, i danas je aktivna. René Guénon preminuo je u nedjelju, 7. siječnja 1951.; njegova posljednja riječ je bila `Allah`

Roman Paklene naprave treći je biser u niski lirske fantazmagorije Filipa Riva. Ponositi ledeni grad Sidrište više ne luta nepreglednim prostranstvima Rivovog metasveta. Sada je to statična naseobina čiji je živalj zaboravio iskušenja prošlosti. Stasavaju nove generacije, koje i ne pamte stradanja i patnju. Tom i Hester Natsvordi u najvećoj su meri zaslužni za to što je njihova kćerka Ren odrasla u miru i relativnom blagostanju. Ali devojčica je došla u one osetljive godine kada dosada ume da uzme svoj danak. Ren žudi za avanturom, ne mareći za opasnost. Spetljaće se sa Izgubljenim dečacima, a njen nestanak nateraće Toma i Hester da se upuste u novu avanturu... Kvartet Smrtonosne mašine ostaje vizionarsko mesto ispunjeno maštom. - School Library Journal

Rene Ređani - PUSTOLOVINE ČAROBNOG LETA Рене Ређани - ПУСТОЛОВИНЕ ЧАРОБНОГ ЛЕТА МЛАДО ПОКОЛЕЊЕ , Београд , 1967. 164 стране Тврде корице Димензије књиге 14,5 x 19,5 cm Има посвету Добро очувана књига

Četvrta knjiga serijala Smrtonosne mašine. Hrabri pilot Tom i njegova ćerka Ren otkrivaju važnu tajnu koju krije prestonica Engleske, tajnu koja može da dovede do mira između Pogonske lige i Zelene oluje...

Izdavač: Matica Hrvatska, 1970 Odlično očuvana knjiga. Spoljašnjost kao na slici, sa vidljivim znacima korišćenja. Unutrašnjost takođe odlična. Koliko sam video, dve potpisane strane i jedna strana sa beleškom o tekstu u donjem uglu. Prodajem još dosta knjiga, pogledajte sve moje oglase, možda pronađete još nešto što Vas zanima.

Katalog renoa na nemackom jeziku i menjaci..