Berdjajev Smisao istorije Novo srednjovekovlje Kraj renesanse Nikolaj Berđajev Stanje Novo

Knjiga je odlicno ocuvana.. Tvrd povez.. Delo Geometrija čuvenog francuskog filozofa, matematičara i začetnika racionalizma, Renea Dekarta, predstavlja osnovu današnje analitičke geometrije. Uprkos tome što su pojedine ideje iznete u delu bile pod uticajem Dekartovih prethodnika, niko pre njega nije povezao algebru i geometriju. Učinio je to tako što je geometrijske figure predstavio pomoću algebarskih jednačina. Ove inovativne metode omogućile su brže rešavanje problema, od kojih se neki bez odgovarajuće algebre ne bi mogli ni rešiti. Takođe, u ovom delu Dekart je uveo i danas poznate konvencije za obeležavanje konstanti i promenljivih, kao i metod za izolaciju korena, tzv. Dekartovo pravilo znakova. Delo je objavljeno 1637, kao dodatak čuvenoj Raspravi o metodi, u kojoj ukazuje na potrebu da se revidiraju dotadašnje metode i pojmovi na kojima su izgrađene naučne teorije. Pored Geometrije, objavljena su još dva dodatka, Dioptrija (La Dioptrique) i Meteori (Les Meteores). Ovim dodacima Dekart je želeo da na praktičnom primeru pokaže da je njegov metod bolji od tradicionalnog.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! René Wellek (22. kolovoza 1903. - 10. studenog 1995.) bio je češko-američki komparativni književni kritičar. Poput Ericha Auerbacha, Wellek je bio eminentan proizvod srednjoeuropske filološke tradicije i bio je poznat kao vrlo erudit i `pravičan kritičar kritičara.` [1] Biografija René Wellek je rođen i odrastao u Beču, govoreći češki i njemački. Studirao je književnost na Karlovom sveučilištu u Pragu i bio aktivan među tamošnjim lingvistima Praške škole, prije nego što je 1935. prešao predavati na Školu za slavenske i istočnoeuropske studije (danas dio Sveučilišnog koledža u Londonu). Njegov mlađi brat Albert Wellek (1904. –1972) jedan je od utemeljitelja glazbene psihologije i živio je u Njemačkoj. Prije 1939. Wellek je objavio oko 60 članaka, svi napisani na češkom. Od 1939., početka Drugog svjetskog rata u Europi, Wellek je živio u Americi.[1] Prvo je predavao na Sveučilištu Iowa sedam godina do 1946., a zatim, počevši od te godine, na Sveučilištu Yale, gdje je osnovao i vodio odjel za komparativnu književnost. U Sjedinjenim Državama bio je `široko smatran utemeljiteljem studija komparativne književnosti.` [1] Wellek je s Austinom Warrenom objavio značajan svezak pod naslovom Teorija književnosti, jedno od prvih djela koje je sistematiziralo književnu teoriju. Počevši od 1960-ih, Wellek je branio Nove kritičare od osude njihova rada u ime književne teorije pod utjecajem strukturalizma, pa ga se stoga ponekad svrstava u konzervativne kritičare. Wellek je zagovarao sintetizirani pristup književnoj kritici, onaj koji je uključivao 1) književnu teoriju, 2) pažljivo proučavanje prethodnih djela kritike i 3) temeljito razumijevanje okolne povijesti uključene u autorovo stvaranje djela, uključujući autorovo osobna povijest i milje. Svaki pristup kojim se jedan od ovih aspekata uzdiže iznad drugog bio bi pogrešan.[3] Wellek je rekao da najbolji književni kritičar mora `činiti ono što čini svaki znanstvenik i učenjak: izolirati svoj predmet, u našem slučaju, književno umjetničko djelo, pozorno ga promišljati, analizirati, tumačiti i na kraju vrednovati prema kriterijima izvedenim iz, provjereno, potpomognuto, što širim znanjem, što preciznijim opažanjem, što oštrijim senzibilitetom, što poštenijom prosudbom koju možemo narediti.` Prema Welleku, donoseći svu književnu teoriju, kritiku i povijest u obzir omogućuje kritičaru da postigne `pobjedu nad prolaznošću, relativnošću i poviješću.` Wellek je bio izabrani član i Američke akademije znanosti i umjetnosti i Američkog filozofskog društva. Kruna Wellekove karijere bio je magnum opus od osam tomova pod naslovom Povijest moderne kritike: 1750-1950, čija je posljednja dva toma izdiktirao iz svog kreveta u staračkom domu u dobi od 92 godine.

VELIKA TRIJADA Rene Genon Sfairos Beograd, 1989. godine, 169 strana, pogovor Dragoš Kalajić. Knjiga je odlično očuvana. Moguće čak da nije čitana. (...) Kako pred­sta­vi­ti Renea Geno­na? Nije legi­tim­no usvo­ji­ti stav repre­zen­ta­tiv­nih isto­ri­ča­ra mason­ske misli i reći da je Genon naj­zna­čaj­ni­ji izda­nak i tumač ezo­te­rij­ske dok­tri­ne ope­ra­tiv­ne maso­ne­ri­je, jer takvo odre­đe­nje ne samo ogra­ni­ča­va i uma­nju­je mag­ni­tu­de Geno­no­vog duha, već i samo biva ogra­ni­če­no i uma­nje­no jed­nom činje­ni­com duhov­ne bio­gra­fi­je: pri kra­ju mla­do­sti, Genon je napu­stio lože i potom obja­vio možda naj­pro­dor­ni­je kri­ti­ke zablu­da i izro­đa­va­nja moder­ne maso­ne­ri­je. (...) (...) Možda ćemo biti naj­bli­ži isti­ni ako Renea Geno­na pred­sta­vi­mo kao veli­kog uči­te­lja meta­fi­zič­ke misi­je čove­ka, čiju kate­dru poštu­ju i naj­kva­li­fi­ko­va­ni­ji duho­vi Isto­ka i Zapa­da, od Kuma­ra­sva­mi­ja do Evo­le. Po naj­sa­že­ti­jem odre­đe­nju, Genon je uni­ver­zal­ni uči­telj ver­ti­kal­nog pokre­ta i kva­li­ta­tiv­nog pre­o­bra­ža­ja ljud­skog ele­men­ta na nad-raci­o­nal­nim pute­vi­ma uspo­na ka ide­a­lu „Istin­skog Čove­ka”, odno­sno, dalje i više, ka onom vrhun­cu koji dale­ko­i­stoč­na tra­di­ci­ja ozna­ča­va sin­tag­mom „Uni­ver­zal­ni čovek”. (...) Dragoš Kalajić # 56

Teorija književnosti Rene Velek Ostin Voren

Naslov: Atlas of Postmenopausal Osteoporosis Autor(i): René Rizzoli Izdavač: Science Press Mesto: London Godina: 2004 Povez: tvrd Strana: 90 Format: 210 x 297 x 7.11mm Pismo:English Stanje knjige: kao novo - nekorišćeno Uplata se može izvršiti pouzećem, a može i pre slanja uplatom na račun u Telenor banci. Troškove slanja plaća kupac. Lično preuzimanje (Beograd - centar)

Nova, nekorišćena RELIGIJA I DRUŠTVO U EVROPI RELIGIJA I TEOLOGIJA Šifra artikla: 307242 Isbn: 9788662631046 Autor : Rene Remon Izdavač : AKADEMSKA KNJIGA Religija i društvo u Evropi Sekularizacija u XIX i XX veku 1789–2000 Odnosi između religije i društva predstavljaju bitno poglavlje evropske istorije: malo koje pitanje zauzimalo je tako značajno mesto u ideološkim kontroverzama i političkim sučeljavanjima. To je takođe i polje radikalnih promena koje su nastupile sa prelaskom sa sakralnog na sekularno društvo. Ova knjiga prati tok te, dva veka duge evolucije u okvirima Evrope. Ova duga istorija, pokrivajući čitav kontinent, ukazuje na neočekivana poklapanja i kao da skicira model odnosa religije i društva svojstven Evropi. Rene Remon (René Rémond, 1918–2007) bio je francuski akademik, predsedavao je Nacionalnoj fondaciji za političke nauke. Na Univerzitetu Pariz X Nanter i na Institutu za političke nauke predavao je istoriju XX veka, političku istoriju i istoriju religije.

odlično stanje, 432str.,tvrdi povez,24cm, š k48

218str;30cm.Andre Zid/Predavanja o Dostojevskom i Rene Zirar/Od dvojstva do jedinstva.Knjiga je dobro ocuvana. K78

Knjiga je dobro očuvana.Nedostaje papir beli između korice i strane sa naslovom i nedostaje CD koji ide uz knjigu. REnome,Bijeljina Akademija umetnosti,Banja Luka 2000. 290 strana.

Kako se stede milioni tehnikom reparaturnog zavarivanja i tehnikom zavarivanja u masinskom odrzavanju Rene Vaserman Beoknjiga Beograd - Messer 2012g./221 str. Udžbenički format,tvrd povez,kvalitetna štampa,uslikan sadrzaj,odlicno ocuvano. vr377***

Potpuno nova knjiga. Retka u ponudi. Ključne reči: Ciklizam, heraklit, večno vraćanje istog, marko aurelije, stoicizam, frančesko gvićardini, fridrih niče, rene genon, osvald špengler, polibije, ibn haldun, đanbaptista viko, načela nove znanosti, propast zapada, julijus evola, nikolaj danilevski, gaston žoržel, arnold tojnbi, piter turčin, borhes, burkhart, nemanjići, aurelije avgustin, država božja, berđajev, karl poper, frensis fukujama, arheofutura... 21

De la opulencia a la precariedad. Istorija jezuitskog reda La historia del ex colegio jesuita de San Francisco Javier de Topotzotlan 1777-1950. Jorge Rene Gonzales Marmolejo Instituto Nacional de Antropologia e Historia na španskom jeziku mek povez nekih 250 strana nova knjiga, u zaštitnoj foliji JEDINSTVENO U PONUDI NA KUPINDU ne mogu da otvorim da bih videla godinu izdanja

Reprint izdanje Likovnih svezaka 1 i 2 iz 1971/1972. Izdavači: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd / Univerzitet umetnosti u Beogradu Povez: broširan Broj strana: 132 Ilustrovano. Potpisana, veoma dobro očuvana. LIKOVNE SVESKE 1 Alberto Đakometi Alfred Manesije Andre Mason Rože Bisijer Rober Lapužad Eduar Pinjon Pjer Bonar Žan Bazen Pjer Sulaž Henri Mur Džesper Džons Rene Magrit Nikola Šefer LIKOVNE SVESKE 2 Edvard Munh Fernan Leže Žan Ipustegi Žorž Brak Šarl Lapik Antoni Tapijes Žak Lipšic Huan Miro Marsel Dišan Roj Lihtenštajn Klas Oldenburg Alisa Penalba Andre Blok (K-120)

Pravila za usmjeravanje duha - Rasprava o metodi pravilnog vođenja svoga uma i istraživanje istine u naukama - Istraživanje istine prirodnim svijetlom uma Rene Dekart je bio matematičar, filozof i naučnik čije je delo Geometrija postavilo osnove današnjoj analitičkoj geometriji. Začetnik je novovekovnog filozofskog pravca-racionalizma, а često se kaže da se u njegovom delu mogu naći i neke od prvih empirističkih teza. U Meditacijama o prvoj filozofiji dosledno (tzv. metodičkom sumnjom ) izvodni ono prvo sigurno saznanje i uobličava ga u čuveni `Cogito ergo sum` stav koji će značiti izvorni preoket u novovekovnoj evropskoj misli, odvajajući je od srednjovekovnog teocentričnog pogleda sholastičke provencijencije. Naslov: Pravila za usmjeravanje duha Strana: 277 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 21 cm Godina izdanja: 2008

Stradanja duše : život Sigmunda Freuda. Sv. 1 / Irving Stone s engleskoga prevela Ljerka Radović The passions of the mind Zagreb : Znanje, 1973. 554 str. ; 20 cm Hit : biblioteka moderne literature tvrdo koričene Stradanja duše : život Sigmunda Freuda. Sv. 2 / Irving Stone s engleskoga prevela Ljerka Radović Zagreb : Znanje, 1973. 511 str. ; 20 cm Hit : biblioteka moderne literature Knjige su jako dobro očuvane, samo je omot malo zacepljen što se sve vidi na postavljenim fotografijama. Knjiga ima posvetu. Nezaboravna pripovest o Sigmundu Frojdu, hrabrom geniju koji je rizikovao svoju karijeru i renome da bi se upustio u jedan od najuzbudljivijih izazova istraživanje ljudske duše. Godine 1880. godine Beč je glamurozna evropska prestonica, koja privlači najbolje umove i duhove tog vremena. Upravo u tom blistavom gradu Sigmund Frojd je počeo svoju dugu i tešku borbu da oslobodi ljude okova sopstvene nedokučive prirode. Shvativši da se neki od najvećih izazova ne nalaze na bojnim poljima ili na vrhovima planina, već u srcima i umovima pojedinaca, odustao je od života u kojem bi bio poštovan i bogat – samo da bi postao smeli istraživač neistraženih dubina duše i tako zauvek izmenio način razumevanja ljudske motivacije.

Zavod za udžbenike, 2012. Tvrd povez, udžbenički format, 382 strane. Veoma lepo očuvana, ima posvetu autora na predlistu. Ova knjiga predstavlja drugo, dopunjeno i izmenjeno izdanje dela Poredak sveta (1999), inače doktorske disertacije Dragana R. Simića, danas zapaženog i afirmisanog univerzitetskog profesora i analitičara za oblasti međunarodnih odnosa, nacionalne i globalne bezbednosti, a posebno za spoljnu i bezbednosnu politiku SAD i srpsko-američke odnose. Profesor Simić u svom delu najpre daje jedan veoma sveobuhvatan pregled jezičko-pojmovnih određenja poretka, počev od onog najšireg, po kome je on „celina uslova u kojima se nalazimo“, preko Sokratovog, koji je tvrdio kako „poredak stvari ne dozvoljava da bolji trpi od gorega“. Nakon religijsko - filozofskih promišljanja poretka, u tradicijama drevnih civilizacija, u starijoj i novijoj istoriji, autor razmatra poredak kroz filozofsko istorijske kategorije. Osvrćući se, između ostalog, na Legendu o Velikom inkvizitoru, „hristijanizirani anarhizam“ Lava Tolstoja, učenja Sergeja Bulgakova, Nikolaja Berđajeva, na sociokulturne sisteme Pitirima Sorokina, ali i mistične ritmove istorije Rene Genona, kao i na savremena naučna i teorijska određena poretka, Dragan R. Simić je odgovorio na potrebe svojih studenata, već je ostvario delo koje svakako nadilazi razloge i potrebe jednog univerzitetskog udžbenika. Knjigu namenjenu mnogo širim stručnim i drugim krugovima, koja je izuzetno korisna za razumevanje današnjih svetskih globalnih i geopolitičkih tokova.

U dobrom /vrlo dobrom stanju Buvinska bitka : 27. jula 1214. / Žorž Dibi prevela s francuskog Mirjana Perić-Marjanov Buvinska bitka 27. jula 1214. Jezik srpski Godina 2008 Izdavanje i proizvodnja Sremski Karlovci ; Novi Sad : Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2008 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 424 str. ; 20 cm Zbirka Istorijska biblioteka Prevod dela: Le dimanche de Bouvines / Georges Duby Tiraž 1.000. Predmetne odrednice Buvinska bitka 1214 -- Istorija Dibi, Žorž, 1919-1996 = Duby, Georges, 1919-1996 Bitka kod Buvina je bila bitka kojom se okončao anglo-francuski rat od 1202. do 1214. i koja se odigrala 27. jula 1214. [1]Bitka je bila presudna za rani razvoj Francuske u srednjem veku potvrđivanjem suvereniteta francuskog kralјa nad anžujskim teritorijama Bretanjom i Normandijom. Francuski kralј Filip II Avgust je pobedio nemačkog cara Otona IV, čime je razbio koaliciju Svetog rimskog carstva i Engleske, kao i svojih nepokornih vazala - grofa Feranda od Flandrije, Vilijama Dugog Mača i Renoa od Bulonja. Ferand i Reno su bili zaroblјeni i utamničeni, a engleski kralј Jovan je bio primoran da se složi sa Velikom povelјom sloboda da bi zadovolјio nezadovolјne barone. Sam Filip je uspeo da preuzme neopsornu kontrolu nad većinom teritorija Francuske koji su pripadali engleskom kralјu Jovanu, Otoovom ujaku i savezniku. **** Godine 1968. predložili su mi da za zbirku Žerara Valtera `Trideset dana koji su stvorili Francusku` napišem knjigu posvećenu jednom od tih nezaboravnih dana - 27. julu 1214. Te nedelje, na Buvinskom polju, francuski kralj Filip Avgust sukobio se s moćnim udruženim snagama cara Otona, flandrijskog grofa Ferana i bulonjskog grofa Renoa, i u smiraj dana, zahvaljujući pomoći Svevišnjeg, ostao gospodar na bojnom polju: car Oton je pobegao, odmetnuti grofovi su zarobljeni. Bila je to, kao što je već više puta rečeno i istaknuto, pobeda koja je udarila temelje francuskoj monarhiji, jer su njome očigledno učvršćene osnove buduće države. Velika bitka. Jedinstveni događaj. Nešto o čemu će se dugo i dugo pričati.

GERI KENEDI ROB ČERČIL RUKOPIS VOJNIČ - nerešena zagonetka neobične knjige koja se vekovima odupire tumačenju Prevod - Nevena Mrđenović Izdavač - Dosije, Beograd Godina - 2006 254 strana 24 cm ISBN - 978-86-7738-045-8 86-7738-045-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Izjave zahvalnosti Spisak ilustracija Uvod 1. Ružno pače 2. Šifra Rodžera Bekona 3. Mag, čitač kristalne kugle i egiptolog 4. Kriptološki lavirint - I deo 5. Kriptološki lavirint – II deo 6. Vrt nezemaljskih užitaka 7. Privilegovana svest 8. Stari i novi prevaranti 9. Puštanje mačke iz džaka Beleške Izabrana bibliografija O autorima Indeks `Pre stotinak godina, trgovac starim knjigama Vilfrid Vojnič otkrio je u italijanskom manastiru srednjovekovni rukpis koji od tada ne prestaje da intrigira i zbunjuje stručnjake, i još uvek se smatra najtajanstvenijim rukopisom na svetu. Napisan čudnim pismom, koje možda skriva nepoznati jezik ili nerazjašnjivu šifru, rukopis sadrži stotine ilustracija čudnog bilja, neobičnih kosmoloških dijagrama i, što najviše čudi, neobjašnjive prikaze „nagih nimfi“ koje se kupaju u čudnoj, zelenoj tečnosti. Od kada je ponovo nađen, 1912. godine, rukopis je privlačio pažnju podjednako naučnika i šifranata, kao i američkih stručnjaka čiju je reputaciju uništio, sve do kriptoanalitičara Drugog svetskog rata koji su bezuspešno pokušavali da pročitaju tekst. Rukopis Vojnič još uvek je tema za najnovije teorije o njegovom nastanku, i izazov da se otkriju tajne ove intrigantne zagonetke...` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Gerry Kennedy & Rob Churchill The Voynich Manuscript Alhemija Američka Vojska Amerika Nagrami Analiza Učestalosti Apulej Platonik Arapi Astrologija Georg Bareš Majkl Barlou Rodžer Bekon Biljke Bohemija Robert Brambo Britanski Muzej Rene Candbergen Crkva Džon Di Meri D’imperio Drugi Svetski Rad Društvo Lekara Filadelfije Duševna Bolest Engleksa Elizabeta Kraljica Džejms Martin Fili Francuska Vilijam Frederik Fridman Glosolalija Halucinacije Hildegarda Od Bingena Jakov Horčicki Hrišćanstvo Italija Isus Hrist Jejl Jezuiti Dejvid Kan Kabala Katoličanstvo Edvard Keli Roland Grab Kent Atanasije Kriher Gabrijel Landini Latinski Jezik London Johan Markus Marki Mars Medicina Medijumi Džon Metjuz Mikroskop Nemačka Nimfe Vilijam Romejn Njubold Njujork Oksford Univerzitet Đovani Batista Porta Prag Prevara Rafael Prinke Pući Renesansa Rim Rudolf Oliver Saks Milisent Souerbi Sergej Kravčinski Stepnjak Vilijem Šekspir Jakov Tepenec Horčicki Džon Tiltman Johanes Trithemije Vila Mondragone Vilfred Mihael Vojnička Azbuka

07325) LENJIN pantokrator sunčevog praha , Lav Danilkin , Službeni glasnik Beograd 2022 , Lenjin: pantokrator sunčevog praha Lenjin je bio veliki biciklista, filozof, putnik, šaljivdžija, sportista i kriptograf. Ako nešto nije bio, onda nije bio prijatan sagovornik, ali ako Bog tamo, na nebesima, poželi da uz partiju šaha pretrese politiku ili najnovije vesti, s kim bi osim s Lenjinom mogao da razgovara? Pripovedati o Lenjinu isto je što i pripovedati priče iz Hiljadu i jedne noći. Osim magije i tajni, u svim tim pričama postoji i logika: neumoljivo „ako... onda...“. Ako verujemo da je Lenjin sam-samcat organizovao revoluciju u Rusiji, onda moramo verovati da je on sam-samcat okončao svetski rat. Ako smatramo Lenjina hakerom koji je srušio istoriju, onda moramo dopustiti da istorija nije savršena i da joj je potrebna stvaralačka de­strukcija. Ako se odričemo Lenjina iz istog razloga zbog kojeg neke profesore matematike ne puštaju u kazino – jer prečesto dobijaju, onda ni sami ne želimo da pobedimo, nego se još ispostavlja da smo na strani vlasnikâ kazina, a ne onih koji žele da pretvore njihove institucije u oblasne domove pionira. Srušite sve statue i zabranite pomen njegovog imena – istorija i geografija će same ponovo generisati „lenjina“. KO JE TO LENJIN? On je vi. I kao što piše nad grobom arhitekte Kristofera Rena: „Čitaoče, ako tražiš spomenik – samo se osvrni oko sebe.“ U ovoj knjizi boljševički vođa pojavljuje se kao čudnovat čovek – veseo, histeričan, poetičan, sentimentalan, proračunat, pouzdan, beskrupulozan, samouveren, brižan, samovlastan, kadar da bude autoironičan, samozaljubljen, oštrouman i harizmatičan; njegove životne navike ne izazivaju ni najmanju simpatiju – ali i takav je neverovatno atraktivan; neobičan je i egzotičan u svemu – čak i u svojoj vulgarnosti, čak i kada posmatrača šokira to što se ponaša kao kakav Foma Opiskin; Valentinov jasno prenosi tu distancu koja deli njegovog klijenta od darovitih, pametnih, skeptičnih – ali običnih ljudi. Lenjin je baš poput bića iz nekakve više rase, koje vrši intelektualni presing na ljude oko sebe, čak i kada iznosi očigledne budalaštine. Ne libi se polemičkog pristupa koji bi se mogao pokazati i kao krajnje bezočan – pa tako pujda Vale­n­tinova na Plehanova, koristeći vrlo ličnu informaciju koju je od njega dobio, i to samo zato što okolnosti dozvoljavaju takvu prljavu borbu. Do najsitnijih pojedinosti vidimo kako tačno funkcioniše mehanizam „ograđivanja“ od bli­skih, „svojih“ ljudi: Lenjinu je svojstven neprijatan manir da u privatni život prenosi političke, pa čak i filozofske, simpatije i idiosinkrazije i pošto maltene psihopatološki nije u stanju da prijateljski komunicira sa ljudima koji ne dele njegove poglede na politiku i filozofiju, Lenjin se za dan-dva iz zanimljivog sagovornika i dobrog druga pretvara u tipa koji u čoveku budi želju da ga udari. odlično očuvano, nekorišćeno , mek povez, format 19 x 25 cm , ilustrovano, ćirilica, 676 strana,

VELIKI CIRKUS SEĆANJA FRANCUSKOG PILOTA LOVCA U BRITANSKOM RATNOM VAZDUHOPLOVSTVU AUTORI: PJER KLOSTERMAN Opis Rođen je kao sin diplomata u Brazilu. Ubrzo nakon kapitulacije Francuske prešao je u Ujedinjeno Kraljevstvo. Primljen je u pilotsku školu u Kranvelu, a 1942. u 61. operativno-trenažnu jedinicu u Rendalu, da bi 21. januara 1943. u činu narednika bio raspoređen u 341. eskadrilu (Alzas) Slobodne Francuske. Pod komandom Renea Mušota eskadrila je tada bila u Škotskoj, ali je uskoro bila prebačena za Bigin Hil, da bi izvršavala zadatke leteći na lovcima Supermarin Spitfajer IX. Klosterman je stekao korisna iskustva na svojim prvim letovima iznad Francuske u proleće 1943. i tada je prvi put izvestio o vazdušnoj pobedi, 17. juna, kada je pogodio i oštetio nemački Meseršmit Bf-109. Potom, na dan 27. jula, njegov lovački puk je pratio američke dnevne bombardere tipa Martin Maroder u napadu na Trikvil. Kada su bombarderi okrenuli za povratak kući posle izvršenog napada, neprijateljski avioni su se pojavili približavajući se sa jugoistoka. Piloti 341. eskadrile okrenuli su ulevo da pođu u penjanje, „ka suncu“ no odmah zatim morali su da priskoče u pomoć 485. eskadrili jer je ona napadnuta. Počelo je preganjanje po nebu i borba na visini od 6 400 m sa Mušotom na čelu, koji je poveo svoje pilote protiv 14 nemačkih lovaca Foke Vulf Fw-190. Kapetan L. C. Martel i njegov pratilac Klosterman oborili su svaki po dva Foke Vulfa. Tačno mesec dana kasnije, 341. eskadrila je pratila američke bombardere leteće tvrđave B-17 u napad na brodogradilišta u Sen Omeru. Tokom borbi Spitfajeri su se raspršili, a Klostermana je napalo osam nemačkih Foke Vulfova. Uspeo je da jednoga obori, a potom da umakne svojim goniocima. Ali se Mušot nije vratio sa te akcije. Klostermanova poslednja vazdušna pobeda u 341. eskadrili, bio je Meseršmit Bf-109 kojeg je oborio 26. oktobra. Pri napadima na ciljeve na zemlji, on je uništio dva železnička voza i pet kamiona, a i kasnije se posebno istakao u napadima na slične ciljeve. Nakon rata, Klosterman je radio kao inženjer, učestvujući u osnivanju Rems-Avijejšena, radeći kao predstavnik Cesne i za Reno. Klosterman je imao uspešnu političku karijeru, služeći osam mandata kao poslanik u Francuskoj narodnoj skupštini između 1946. i 1969. Takođe se kratko aktivirao u francuskom ratnom vazduhoplovstvu 1956-57. tokom Alžirskog rata. Tokom Folklandskog rata između Argentine i Ujedinjenog Kraljevstva, Klosterman je navodno čestitao argentinskim pilotima na njihovoj hrabrosti. Kao rezultat ove „izdaje“ RAF-a, Klosterman je privukao mnogo antipatije od strane Ujedinjenog Kraljevstva. Takođe je privukao pažnju na sebe zbog protivljenju Zalivskom ratu. `Veliki cirkus` je jedna od velikih knjiga koje su proistekle iz rata od 1939–45. godine. - Vilijem Fokner Kao borbenom pilotu i mladom komandiru sa rekordom od 420 operativna leta, prvo u slavnoj eskadrili Slobodne Francuske u Velikoj Britaniji nazvanoj „Alzas,” zatim u jedinicama RAF, Pjeru Klostermanu nema ravnog. - Ser Džon Slesor, nosilac najviših britanskih vojnih odlikovanja, glavni komandant RAF Pjer Klosterman je ratni pilot čije će akcije u borbama uvek služiti kao primer drugima. Priključivši se eskadrili Tempests u sklopu RAF, izvodio je letove sa izuzetnom smelošću i dao ključni doprinos velikoj slavi francuskih borbenih eskadrila. Završio je svoju izvanrednu karijeru sa samo 24 godine, sa ukupnim zbirom od 600 sati borbenih letova i 33 oborena neprijateljska aviona, što mu daje titulu najboljeg francuskog borbenog pilota. - Šarl de Gol IZDAVAČ: ALGORITAM, BEOGRAD GODINA IZDANJA: 2014. MEKE PLASTIFICIRANE KORICE PISMO ĆIRILICA BROJ STRANA: 313 STR. ILUSTROVANO STANJE ODLIČNO 5 / NEKORIŠĆENO TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Priredili: DRAGAN NEDELJKOVIĆ MIODRAG RADOVIĆ Dragan Nedeljković (Ravnje, 2. avgust 1925 — Beograd, 5. jun 2015) bio je slavista, profesor univerziteta u Beogradu, Bordou i Parizu.[1] Biografija Rođen je u selu Ravnje u Mačvi, od oca Rastka, trgovca, i majke Jelene.[2] Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Rumi. Tokom Drugog svetskog rata bio je na Sremskom frontu kao vojnik.[3] Studirao je u Beogradu, a uporednu i francusku književnost studirao je na Sorboni. Doktorirao je 1957. u Strazburu, a francuski državni doktorat je stekao u Bordou. Bio je redovni član Evropske akademije nauka, umetnosti i književnosti sa sedištem u Parizu. Bio je predsednik Srpskog narodnog pokreta „Svetozar Miletić“.[4] Objavio je oko 400 stručnih, naučnih i književnih radova.[1] Napisao je trilogiju svetlosti koju čin knjige „Izdaleka - svetlost“ (1996), „Svetlost izbliza“ (2000) i „Iz dubine svetlost - u predvorju smrti“ (2003).[3] Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Miodrag Radović (profesor) (Kamenjača, 1945 – Novi Sad, 2018) bio je komparatista, profesor književnosti, prevodilac sa francuskog, nemačkog i engleskog jezika. Realizator je ideje o osnivanju Katedre za komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Biografija Miodrag Radović rođen je 1945. godine u Kamenjači. Osmogodišnju školu završio je u Trsteniku, a gimnaziju u Kruševcu. Na Filološkom fakultetu u Beogradu diplomirao je Opštu književnost sa teorijom 1968. Magistrirao je sa temom „Funkcija snova u romanu Zločin i kazna F. M. Dostojevskoga” (1976), a doktorirao na temi „Poetika Laze Kostića i njeni izvori u zapadnoevropskim književnostima” (1980) na beogradskom Univerzitetu. Kao stipendista francuske vlade završio je postdiplomske studije u Evropskom univerzitetskom centru u Nansiju (1969–1970). Bio je stipendista Humboltove fondacije u dva maha: u Minhenu i na Univerzitetu Hajdelberg u Nemačkoj. Kao bibliotekar radio je u Biblioteci Matice srpske (1970–1972). U svojstvu lektora, predavača i profesora bio je nastavnik na univerzitetima u Lionu, Renu, Banja Luci, Nikšiću, Novom Sadu i Frankfurtu na Majni (Gete Univerzitet). Realizator je ideje o osnivanju Katedre za komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Njegova knjiga Pčelojavljenje, koja razmatra simboliku pčele u književnosti, objavljena je 2017.godine, a afinitete za svet pčela, njihovu magiju i njihove tajne poneo je iz porodice u kojoj je pčelario na tradicionalni način deda Stanislav Radović. Preminuo je 26. jula 2018. u Novom Sadu, na svojoj terasi, okružen cvećem, limunom koji je gajio i pčelama radilicama. Serije i festivali: Miodrag Radović je autor serije Velikani nauke u limbu zaborava, ciklusa predavanja iz 2015. godine koji je, u okviru obeležavanja 25 godina postojanja, Fondacija Laza Kostić pokrenula sa Kolarčevom zadužbinom. Sa ciljem čuvanja kontinuiteta naučne tradicije u Srbiji, ciklus obrađuje stvaralaštvo Zorana Konstantinovića, Mirona Flašara, Anice Savić-Rebac, Vojislava Đurića, Miroslava Pantića, Novice Petkovića i Miodraga Ibrovca. Kostić Lazi na zvezdanoj stazi (Julijani dr-a Laze Kostića, rođenoj Palanački) je festival nastao u Somboru 2017. godine iz saradnje crkvene opštine Sombor, Narodnog pozorišta Sombor i Srpske čitaonice Laza Kostić. Povodom 50 godina Muzeja pčelarstva u Sremskim Karlovcima, kreirana je serija koncerata, izložbi, predavanja, razgovora i različitih programa pod nazivom Zvezdani ukrštaj J. Živanović - L. Kostić. Serija je u Muzeju pčelarstva najavljena promocijom knjige Pčelojavljenje prof. dr Miodraga Radovića na Sveta Tri Jerarha, 12.februara, dan rođenja dva prijatelja. Počast Kostić Lazi na zvezdanoj stazi je u maju 2017. godine održana u saradnji Narodne biblioteke „Jefimija“, Narodnog univerziteta Trstenik i Gimnazije „Vuk Stefanović Karadžić“.

Prof. dr Mirjana Savić - dr Vesna Popović: SVOJSTVA, PROIZVODNJA I PROMET ZAČINA - MONOGRAFIJA Mek povez, 24cm, 218stana, izdavač: INSTITUT ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE - Beograd SADRŽAJ PREDGOVOR I UVOD II VRSTE I SVOJSTVA ZAČINA Anis, Pimpinella anisum L. Beli luk, Allium sativum L. Biber, Piper nigrum L. Bosiljak, Ocimum basilicum L. Celer, Apium graveolens L. Cimet, Cinnamomum ceylonicum Blume i Cinnamomum cassia Crveni luk, Allium cepa L. Čili, Capsicum frutescens L. Čubar, Satureja hortensis L Đumbir, Zingiber officinalis Rosc. Estragon, Artemisia dracunculus L. Iđirot, Acorus calamus L. Isiot, Curcuma zedoaria Rosc. Kapar, Capparis spinosa L. Karanfilić, Caryophyllus aromaticus Thunb. Kardamom, Elettaria cardamomum White et Mason Ki,, Carum carvi L. Kleka, Juniperus communis L. Korijander, Coriandrum sativum L. Kumin, Cuminum cyminum L. Kurkuma, Curcuma longa L. Lavanda, Lavandula angustifolia Mill. Lovor, Laurus nobilis L. M, Thymus serpyllum L. Majoran, Majorana hortensis L. Mirođija, Anethum graveolens L. Morač, Foeniculum vulgare Mill. Muskatni oraščić, Myristica fragrans Houtt Nana, Mentha piperita L. Origano, Origanum vulgare L. Paprika, Capsicum anum L. Paštrnjak, Pastinaca sativa L. Peršun, Petroselinum hortense Mill. Pimet, Pimenta dioica L. Merr. Ren, Armoracia rusticana L. Ruzmarin, Rosmarinus officinalis L. Selen, Levisticum officinale Koch Slačica bela, Sinapis alba L. Susam, Sesamum indicum L Šafran, Crocus sativus L. Timijan, Thymus vulgaris L., T. zygis Loefl.ex L. Vanila, Vanilla planifolia L. Žalfija, Salvia officinalis L. III PROIZVODNJA I PROMET ZAČINA Proizvodnja i promet začina u svetu Put začina Proizvodnja začina u svetu Proizvodnja začina u EU-27 Trgovina začinima u svetu Izvozni tokovi začina u svetu Uvozni tokovi začina u svetu Trgovina začinima u EU-27 Proizvodnja i promet začina u Srbiji Poizvodnja i tržište začina u Srbiji Gajenje i sakupljanje začinskog bilja Interesno udruživanje i podrška države i fondova Spoljnotrgovinska razmena začina Srbije Obim i regionalna struktura izvoza i uvoza začina Spoljnotrgovinska regulativa IV ANALIZA HEMIJSKOG SASTAVA ZAČINA V ZAKLJUČNA RAZMATRANJA VI LITERATURNI IZVORI VII PRILOG Prikaz lekovitog delovanja začina Koncentracija eteričnog ulja u začinima i kvantitativno dominantne komponente eteričnog ulja Pregled kompatibilnosti povrća i začina Strukturne formule pojedinih komponenti eteručnih ulja Registar narodnih naziva začina Registar latinskih naziva začina U svetu je sve izraženiji trend povratka prirodi, prirodnoj ishrani, lečenju prirodnim sredstvima. Preduslov za zdrav život je, pre svega, zdrava ishrana, ali i primena, posebno u preventivne svrhe, lekovitog i začinskog bilja. U vreme kada se, sa oporavkom privrede i rastom dohotka, domaće tržište vraća pravim vrednostima u ishrani, a profit na stranom tržištu pripada onima koji su u stanju da ponude visoko kvalitetne i ekološki zdrave proizvode, povećava se potreba za istraživanjima na unapređenju proizvodnje i potrošnje jedne od takvih grupa proizvoda, a to su začini. Otvaranje Srbije prema svetu početkom 2000-tih i prateće menjanje stila života, može se, pored ostalog, sagledati i na tržištu začina, koje u Srbiji, prema procenama vodećih proizvođača i uvoznika, u proteklih nekoliko godina beleži rast po stopi od 45 odsto godišnje. Jedna od prepreka povećanju prodaje i asortimana začina u trgovini je nepoznavanje šire palete začina, njihovih osnovnih svojstava i načina upotrebe. Ova monografija, pored naučnih rezultata, interesantnih za užu naučnu i stručnu javnost, upravo nudi i odgovore na pitanja te vrste. Pored botaničkih, morfoloških, hemijskih, lekovitih i nutritivnih svojstava, odgovarajuća pažnja posvećena je i pitanjima iz oblasti organizacije proizvodnje i spoljnotrgovinskog prometa začina. Domaća proizvodnja začina ima rastući trend i njome se bavi sve veći broj privrednih subjekata, u značajnoj meri zadovoljava domaće potrebe, a u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvaruje suficit trgovinskog bilansa. Bez obzira na rezultate koje ova delatnost ostvaruje u sektoru agroindustrije, mnogi potencijali proizvodnje, odnosno prerade i izvoza začina nisu iskorišćeni. Ne treba izgubiti iz vida ni sirovinski aspekt, tj. mogućnosti sakupljanja i gajenja začinskog bilja, posebno na principima organske poljoprivrede, i ulogu ovih delatnosti u razvoju sitnih, multifunkcionalnih gazdinstava, smanjenju ruralnog siromaštva i povećavanju zaposlenosti u ruralnim i periurbanim područjima zemlje, čemu je, takođe, posvećena odgovarajuća pažnja. Monografija svojim sveobuhvatnim analizama ima za cilj da ukaže na potencijale ovog, po obimu proizvodnje i razmene malog, ali po proizvodnim i trgovinskim efektima i mogućnostima daljeg razvoja, dinamičnog sektora agrobiznisa, i ohrabri sve aktere na dalja zalaganja na unapređenju lanca proizvodnje, prometa i potrošnje začinskog bilja i začina i tako doprinese razvoju multifunkcionalne poljoprivrede i preduzetništva u agrobiznisu Srbije. UVOD Trgovina začinima tokom poslednjih hiljadu godina, znatno je uticala na osnovne tokove razvoja civilizacije. Začini su, pored zlata i svile, bili predmet trgovine između Istoka i Zapada. Uticali su na otkriće prekomorske plovidbe. Bili su uzrok uspona i padova kraljevstava, dominacije svetskom trgovinom Španaca i Portugalaca, zatim Holanđana i Engleza. Većina začina, koji se i dalje u svetu upotrebljavaju, osim onih egzotičnih sa Orjenta, Kine i Indije, poreklom su iz Evrope, najčešće iz područja Mediterana i iz jugoistočnih delova kontinenta. Začini su u srednjem, ali i početkom novog veka imali značajnu ekonomsku i političku ulogu kao danas nafta. Trgovina začinima, a naročito onim iz Azije, bila je vrlo unosan posao; doprinela je velikom bogatstvu prvo arapskih država, a zatim i talijanskih gradova-država i kolonijalnih sila. Začini su u prošlim vremenima bili privilegija bogatih. Vremenom je začinsko bilje postalo dostupno i ostalom stanovništvu, da bi neke vrste postale ključni simboli pojedinih nacionalnih kuhinja. Tržište začina u Srbiji bilo je, doskora, prilično siromašno i nerazvijeno, ali sada je već došlo vreme kada potrošači izričito traže kvalitetne proizvode; postali su veoma izbirljivi po pitanju vrste i kvaliteta začina, koje svakodnevno koriste za pripremu jela. Širi asortiman začina na tržište Srbije među prvima su donele velike inostrane trgovinske kuće. Prodaja začina raste uporedo sa porastom standarda. Očekivano, najbolje tržište je beogradsko, a zatim tržište Vojvodine, gradovi u centralnoj Srbiji. U poređenju sa susedima, potrošnja začina je, ipak, znatno manja. Dok je godišnja vrednost prometa začina strane kompanije Kotanji u Srbiji oko pola miliona evra, u Sloveniji je taj iznos dvostruko, a u Hrvatskoj tri puta veći. * * * Najveći broj začina su proizvodi biljnog porekla, karakterističnog mirisa i ukusa ili boje. Dodaju se prehrambenim proizvodima i alkoholnim i bezalkoholnim pićima radi postizanja odgovarajućeg mirisa, ukusa, boje ili radi svarljivosti, kozmetičkim preparatima i parfemima radi karakterističnog mirisa, a lekovitim preparatima zbog njihovih aktivnih principa. Kao začini se koriste aromatični delovi začinskih biljaka i to: koren, kora, list, cvetni pupoljak, cvet, tučak, plod, seme. Neki začini se koriste u prirodnom obliku, dok se drugi pripremaju sušenjem, sitnjenjem, pretvaranjem u prah i ekstrahovanjem aromatičnih sastojaka. U potrošnji značajno mesto zauzimaju mleveni začini. Česta je primena i ekstrahovanih začina. Izdvojeni aromatični sastojci mešaju se sa nosačem (saharoza, glukoza, natrijum-glutaminat i dr) u odnosu, koji je identičan njihovoj koncentraciji u začinskoj biljci. Hemijski sastav začina je veoma kompleksan, a svaki poseduje neki specifičan i dominantan sastojak. Najznačajnije komponente hemijskog sastava začina pripadaju grupi isparljivih i čvrstih ulja, smola, estera, fenola, terpena, alkohola, organskih kiselina, alkaloida i jedinjenja sa sumporom. Kao redovni sastojci začina javljaju se i proteini, skrob, šećeri, bojene materije i veliki broj drugih organskih jedinjenja. Specifična aroma začina potiče od eteričnih ulja, a oštar i ljut ukus od alkaloida i glukozida i podukata njihove hidrolize. Kod raznih naroda različita je upotreba začina kvantitativno i kvalitativno. Ishrana pojedinih naroda ne može se ni zamisliti bez korišćenja mirišljavih i ljutih začina, dok je njihova upotreba kod drugih svedena na minimum. Prof.dr Mirjana Savić i dr Vesna Popović

veoma dobro stanje Antologija crnog humora Crni humor provlači se kroz istoriju književnosti, ali u krupni plan izlazi sa nadrealizmom. Bretonova `Antologija crnog humora` predstavlja prekretnicu u razmatranju crnog humora, kao načina književnog izražavanja. Résumé : « L`humour noir est borné par trop de choses, telles que la bêtise, l`ironie sceptique, la plaisanterie sans gravité... (l`énumération serait longue), mais il est par excellence l`ennemi mortel de la sentimentalité à l`air perpétuellement aux abois - la sentimentalité toujours sur fond bleu - et d`une certaine fantaisie à court terme, qui se donne trop souvent pour la poésie, persiste bien vainement à vouloir soumettre l`esprit à ses artifices caducs, et n`en a sans doute plus pour longtemps à dresser sur le soleil, parmi les autres graines de pavot, sa tête de grue couronnée. » André Breton, 1939. Andre Breton (franc. André Breton; Orn, 19. februar 1896 — Pariz, 28. februar 1966) je bio francuski pesnik i kritičar.[1] Glavni je teoretičar nadrealizma, koji je istrajao na prvobitnoj liniji, raskrstivši s većinom svojih nekadašnjih prijatelja. Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je 1896. godine u mestu Tanšbraj, Orn u Normandiji. Studirao je medicinu i psihijatriju.[2] Za vreme Prvog svetskog rata, od 1916. radio je u vojnom neuropsihijatrijskom centru u Sen Dizjeu, gde se susreće sa psihičkim poremećajima i upoznaje sa psihijatrijskom praksom, a posebno, preko knjiga doktora Režisa i doktora Babinskog, i sa Frojdovom psihoanalizom i metodom “slobodnih asocijacija” koju pokušava da primeni na obolelim vojnicima. U vojnoj bolnici u Nantu upoznaje Žaka Vašea, mladića poremećenog uma, čiji anti-društveni stavovi i prezir prema etabliranoj umetničkoj tradiciji snažno utiču na Bretona. Breton izjavljuje u prvom manifestu nadrealizma “Vaše je nadrealista u meni”. Sa Zigmundom Frojdom se upoznaje u Beču 1921.[3] Prvu zbirku pesama „Brdo smernosti“ objavio je 1919. godine. Iste godine zajedno sa Lujom Aragonom i Filipom Supoom osniva časopis Literatura[1] (franc. Litterature). Kada se dadaistički pokret premešta u Pariz sa Tristanom Carom i Fransisom Pikabiom, Breton mu se pridružuje i časopis Literatura postaje njegovo glasilo. Međutim, vrlo brzo se odvaja od dadaizma i oko sebe okuplja nekoliko istomišljenika: Pola Elijara, Benžamena Perea, Luja Aragona, Filipa Supoa, Robera Desnosa. Sa njima organizuje seanse automatskog govora i budnih snova koje posmatra kao neku vrstu medijuma za istraživanje podsvesnog. U saradnji sa Supoom piše prvi automatski tekst Magnetska polja (Champs magnétiques) 1920, i objavljuje ga u časopisu Literatura. Ženi se sa Simon Kan 1921. godine. Sledeće godine oni se sele u ulicu Fonten, broj 42 u Parizu, u stan koji će udomiti Bretonovu kolekciju od 5300 predmeta: slika, crteža, skulptura, fotografija, knjiga, kataloga, časopisa, manuskripta i radova popularne umetnosti i umetnosti iz prekookeanije. Godine 1924. objavljuje Nadrealistički manifest kojim formalno otpočinje nadrealistički pokret. Piše niz automatskih tekstova i pesama kao primer metode automatskog pisanja. Krajem godine osniva časopis Nadrealistička revolucija (La revolution surrealiste). Bretonu se pridružuju: Filip Supo, Luj Aragon, Pol Elijar, Rene Krevel, Mišel Leris, Benžamen Pere, Antonin Arto, i Rober Desnos. Izlazi Bretonov najpoznatiji roman „Nađa“, 1928. godine. Ovaj roman je najpoznatiji i najbolji primer nadrealističkog romana. Bogato je ilustrovan nadrealističkim crtežima i fotografijama. Pridružuje se Fracuskoj komunističkoj partiji 1927. godine u želji da poveže psihoanalizu i marksizam. Tu težnju izražava u Drugom manifestu nadrealizma 1929. godine. Tekst „Spojeni sudovi“ (1932) pokušaj je spajanja istraživanja nesvesnog sa društvenim angažmanom. Međutim, Breton nije mogao da prihvati podređivanje poetskog stvaranja ideološkim ciljevina, i napušta partiju 1935. Godine i žestoko kritikuje socijalistički realizam. Svojim idejama ostaje veran i kada se nadrealistički pokret cepa i kada se deo nadrealista na čelu sa Aragonom priklanja partijskim zahtevima. Godine 1938. prihvata zaduženje od Francuske vlade i putuje u Meksiko. Na tamošnjem univerzitetu Breton učestvuje na konferenciji o nadrealizmu. U Meksiku upoznaje Trockog sa kojim piše Manifest za nezavisnu revolucionarnu umetnost (Manifesto for an Independent Revolutionary Art / Pour un art revolutionnair independent)[1], koji potpisuju Breton i Diego Rivera. Na početku Drugog svetskog rata Breton je ponovo u medicinskoj službi. Nakon ocene Višijeve vlade da su njegovi spisi „veoma loši za nacionalnu revoluciju“ Breton beži u SAD.[1] Na Univerzitetu Jejl 1942. godine organizuje izložbu nadrealista. Sa Marselom Dišanom nastavlja intenzivnu nadrealističku delatnost. Plod te delatnosti je i hermetički poetski roman „Tajna XVII“ (1947), neka vrsta sume njegovog životnog i stvaralačkog iskustva. Po završetku rata vraća se u Pariz, gde pokušava da obnovi nadrealistički pokret. Dela[uredi | uredi izvor] Brdo smernosti Nađa Luda ljubav Magična umetnost Izgubljeni koraci Tajna XVII nadrealizam nadrealista andre breton francuski nadrealizam dadaizam avangarda avangardna nadrealistička poezija ...

U dobrom stanju! Knjiga čuvenog francuskog etnologa i antropologa Arnolda van Genepa Obredi prelaza. Sistematsko proučavanje rituala objavljena je još 1909. godine u Parizu. Najpoznatije Van Genepovo delo citirano je u svetskoj nauci već gotovo sto godina, ali je tek u poslednjoj deceniji XX veka prevedeno na engleski i na ruski jezik, a sada i na srpski. U knjizi se proučavaju i tumače osnovni životni rituali, one značajne situacije koje se kod svake ličnosti ponavljaju i kao individualni čin i kao deo kolektivnog obreda, posle čega se ona priprema za sledeću važnu ritualnu odluku. Ponavljanje ključnih životnih situacija kao deo kolektivne ceremonije dokazivanja snage kolektiva i društva i kao oblik uvođenja pojedinca u obaveze i privilegije koje pruža kolektivni čin prelaza iz jednog društvenog, fizičkog i duhovnog oblika postojanja u drugi, osnovni je predmet Van Genepovih istraživanja i zaključaka. Sve najvažnije situacije, od rođenja, krštenja i detinjstva, preko veridbe i svadbe, do smrti i pogreba, pojedincu omogućavaju da se pridruži osnovnim oblicima ponašanja i funkcionisanja u društvenoj zajednici, ali da na taj način istovremeno potvrdi i svoj pojedinačni identitet. Arnold van Genep je svoja tumačenja životnih rituala zasnovao na istraživanjima u svim svetskim kulturama, posebno evropskoj, azijskoj i afričkoj, i pri tom je zaključke izvodio i na osnovu istraživanja poznatih svetskih etnologa, antropologa, lingvista, kulturologa. Arnold van Gennep (nemački: Arnold van Gennep, 23. aprila 1873, Ludvigsburg, Kraljevina Virtemberg - 7. maja 1957, Bourg-la-Ren, Francuska) - poznati francuski folklor i etnograf. Predsednik Društva francuskih etnografa (1952–57), osnivač niza etnografskih publikacija. Autor je brojnih radova o opštoj etnografiji i etnografiji Francuske; prvi od francuskih etnografa koji je primenio metod etnografskog mapiranja. Školsko obrazovanje stekao je u Nici, Chamberiju i Grenoblu. Na Sorboni nije postojao kurs etnografije, koji je Arnold postao student nakon završetka škole (počeo je da se predaje mnogo kasnije - od 1943), pa je mladić napustio poznati univerzitet i upisao se u Nacionalnu školu živih orijentalnih jezika, a potom u Praktičnu školu visokog znanja. Van Gennep je prošao obuku iz oblasti opšte lingvistike, drevnog arapskog jezika, egiptologije, islama i religije primitivnih naroda. U 90-im godinama KSIKS veka, kada se van Gennep uključio u naučna istraživanja, sociološka teorija Emila Durkheima, koju je podržao Klod Levi-Strauss, uživala je najveći autoritet u Francuskoj. Ostao je u Istočnoj Evropi (Poljska, 1897-1901) nakon braka, proširio svoje horizonte, savladao poljski i ruski jezik. Vrativši se u Francusku, vodio je Sektor za prevođenje Ministarstva poljoprivrede. Od 1907. do 1914. godine radio je kao sekretar u Međunarodnom institutu za etnografiju i sociologiju. Od 1907. do 1914. godine radio je kao sekretar u Međunarodnom institutu za etnografiju i sociologiju. 1912-1915 A. van Gennep vodio je odeljenje za etnografiju u švajcarskom gradu Neuchatel. Neovisna priroda naučnika nije mu dozvolila da sledi put trivijalnog univerzitetskog profesora iz doba kada su nastavnici formirali slične stručnjake od studenata. Nije se pridržavao nijednog modnog trenda u nauci i ostao je veran svojim uverenjima. Nezavisno raspoloženje i apsolutna iskrenost doveli su do toga da je van Gennep izgubio profesorsko mesto: tokom godina Prvog svetskog rata javno je izjavljivao da švajcarska vlada ne poštuje deklarirani neutralnost. Zbog toga je proteran iz Švajcarske i primoran je da se vrati u Francusku. Nezavisnost naučnog položaja koštala je Van Gennepa naučnu karijeru - on je uvek ostao izvan zvaničnih naučnih institucija, zarađivao za život od prevoda, objavljivanja časopisa i izdavaštva. Profesionalna interesovanja i zanimanja Kroz sva dela Arnolda van Gennepa prolazi jasno formulisano razumevanje folklora i etnografije, koje su za njega nerazdvojne. Etnografija je polje znanja koje je stvoreno da proučava život kolektiva (prema smernicama toga vremena - kolektiv seoskih stanovnika), otkriva preživelo stanje tradicija, ali ne uskraćuje uključivanje novih oblika u njih (tj. Pojave koje nazivamo inovacijama). Prema njegovom mišljenju, etnografija proučava genezu ljudske kulture, služi kao svojevrsni uvod u opšte kulturne studije (otuda i njen „biologizovani“ vokabular: „embriološka metoda“, tj. Metoda porekla, inicijalnog stanja). Naučnici, prema etnografiji, „žele prepoznati polaznu tačku umetnosti, tehnologije, institucija, načine osećanja i razmišljanja, govora i pevanja; ona je ta koja stvara temelje na kojima se izgrađuje tačno i potpuno znanje o čovečanstvu - čovek koji misli i deluje, zahvaljujući drugim granama znanja “[1]. Van Gennep je u knjizi „Folklor“ formulisao svoje razumevanje folklora: folklor je nauka koja proučava žive činjenice u prirodnom okruženju koristeći metodu posmatranja (baš kao što biolozi proučavaju žive organizme). Naučnici su bili najbliži komparativnom metodu engleske antropološke škole, od kojih je James Frazer, autor čuvene Zlatne grane, bio najupečatljiviji (prema J. Frazer-u, mentalni razvoj čovečanstva prošao je kroz faze magije, religije i nauke). Prema A. van Gennepu, da bi se shvatila suština društvenog života, mora se voditi računa o čoveku, a ne o društvu. Van Gennep se držao ove teze u vezi sa najraznovrsnijim etnografskim stvarnostima: o Australijskim legendama, Savojanskim pesmama, formiranju političkog sistema. [2] U prvoj fazi naučne aktivnosti van Gennep je odao počast uobičajenom interesovanju stručnjaka tog vremena za takozvane egzotične narode sa niskom civilizacijom. U drugoj fazi se fokusirao na običaje, obrede i narodnu umetnost seoskih stanovnika raznih provincija Francuske. Smatrao je totemizam neophodnim uslovom postojanja društvene grupe. Njena zajednica je podržana verovanjem u srodstvo koje povezuje grupu fizičkih ili društvenih rođaka, s jedne strane, i predmet, životinju, biljku, itd. - s druge strane, ceo kompleks verovanja i rituala koji su povezani sa totemizmom ima i pozitivne aspekte (uključivanje u grupu kroz određene ceremonije) i negativne aspekte (zabrane koje teže članovima totemske grupe). Van Gennep je ukazao na teritorijalna prava totemske grupe. Otuda njegov argument da svaka zajednica (počevši od totemske grupe, uključujući pleme, urbanu četvrt, pa sve do države) ima isti cilj: da obezbedi unutrašnju povezanost i životni vek ove zajednice, uprkos tendenciji ka separatizmu iz grupa manjeg reda - porodica, klan, kasta, drugim rečima, uravnotežuju centrifugalne i centripetalne sile. [3] Tako je Van Gennep, istinit svom principa, postavlja činjenice ne na hronološkoj skali, već u zavisnosti od opšteg značenja - jačanje zajednice kao celine i svake njene jedinice posebno. On ne negira mogućnost inovacija koje mogu biti od vitalne važnosti samo u mjeri u kojoj su u stanju da se integrišu u sistem. Ali glavno što naučnika zanima su mehanizmi koji omogućavaju bilo kojoj zajednici da živi i razvija se. Postignuća A. van Gennep je knjigu „Obredi prolaza“ smatrao glavnim među svojim mnogim delima. `Obredi prolaska su deo mog bića`, rekao je. Knjigu otvaraju opšta razmatranja van Gennepa o obredima prolaska (poglavlje I): on nudi svoju klasifikaciju obreda, identifikuje kulturne suprotnosti: profani svet - sveti svet, pozitivne obrede (dozvoljava) - negativne obrede (zabranjuje), direktne akcije - indirektne radnje i t .d. Shvatite različite tehnike magije. Treba obratiti pažnju na koncept „rotacije“ koji je uveo van Gennep (okretnost slova, „potpuna rotacija oko ose“), tj. promena svetog u profano i obrnuto, u zavisnosti od konkretne situacije. Ovo je takođe jedna od vrsta tranzicije, jer se ispostavilo da se svaka osoba tokom života suočava sa svetom stranom bića ili sa bludom. Između rituala, kojima drugi istraživači nisu pridavali značaj, van Gennep shvata kao magični trenutak, važan za ceo ritualni kompleks. Zaista, van Gennep je uspeo da organizuje mnoštvo informacija iz života različitih naroda, podvrgavajući ih određenoj šemi. Odvojeni kulturni sistem nije uporediv sa drugim u celini, ali činjenice, elementi podležu formalnoj analizi i klasifikaciji. Mnogi od obreda koje je Van Gennep odabrao da proučavaju podvrgnuti su opisima i interpretacijama drugih stručnjaka. Ni u kom slučaju njihov rad ne sme biti odbačen. Važno je samo naglasiti da je van Gennep, ne zahtevajući da formuliše teoriju, razvio sistem, pomoću kojeg je moguće utvrditi unutrašnji odnos između običaja. Svaki obred, naglasio je istraživač, sastoji se od lanca određenih radnji koje se moraju izvesti na propisani način. Samo pod ovim uslovima možemo razgovarati o formalizovanoj i savršenoj ceremoniji. Suština alternacije je odvajanje (oduzimanje, isključivanje) iz jednog stanja, u srednjem stanju, i uključivanje (primanje, združivanje) novog stanja. Ovo je inovativna ideja van Gennepa. Otuda njegova popularnost. Suština brojnih obreda prolaska je sledeća: svaka osoba tokom života prolazi kroz niz faza - prelazi iz jednog u drugo stanje. Takav niz, uokviren sistemom obaveznih obreda, postoji u svim društvima, bez obzira na njihove tradicije i stepen napretka u ekonomskom i političkom razvoju. Van Gennepova istraživačka metoda, koja se koristila u radu o „tranzitnim obredima“, autor je nazvao „metodom izmene“ (methode de sekuences) i protumačio je na sledeći način: „obred ili društvena akcija nema dodeljeno značenje jednom zauvek: značenje varira u zavisnosti od postupaka koji prethode obredu i onih koji ga prate. Shodno tome, možemo zaključiti: da bismo razumeli obred, društvenu instituciju ili tehnološki uređaj, ne može se proizvoljno izvaditi iz obrednog, društvenog ili tehnološkog integriteta. Svaki element ovog integriteta treba razmotriti u njegovim odnosima sa drugim elementima “[4]. Zahtjev za pronalaženjem logičnog mjesta u ritualnom agregatu za svaku radnju ili vjerovanje postao je glavna stvar van Gennepa u njegovim daljnjim istraživačkim aktivnostima. Svaka osoba uzastopno prelazi iz jednog u drugo doba i kao rezultat toga dešavaju se promene u njegovom ličnom životu, porodici, vršnjacima, društvenoj grupi, socijalnom statusu itd. Van Gennep je u kulturi mnogih naroda otkrio sistem obreda koji potvrđuju ove prelaze. Ideje Arnolda van Gennepa o fazama tranzicijskih rituala dalje je razvio Victor Turner, koji je proučavao liminalne periode zajednica i stanje u kolektivu.