Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ova knjiga istražuje odnos između religije i društva u Evropi u poslednjih 200 godina. Rene Remon (René Rémond, 1918–2007) bio je francuski akademik, predsedavao je Nacionalnoj fondaciji za političke nauke. Na Univerzitetu Pariz X Nanter i na Institutu za političke nauke predavao je istoriju XX veka, političku istoriju i istoriju religije.

LJUBA - Rene de Solije Izdavač: PROSVETA-TRGOVINA Sombor Godina izdanja: 1993. Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Broj strana: 254 Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro

Rene Noorbergen - Glosolalija 1 i 2 , izdanje Znaci vremena . Kao nove !!

Rene Dekart - Meditacije o prvoj filozofiji, Plato, 1998, 60 str. U odlicnom stanju.

Monografija o Rene Magritu 92 ilustracije, 40 u punom koloru Knjiga je u perfektnom stanju.

Kao na slikama, ima površinske blede fleke na prednjoj korici, ne ometa korišćenje, unutra lepo očuvano Sadržaj Specula, speculi; Jurgis Baltrusaitis- Pitagorino ogledalo; Geza Rohajm- Ogledala i vladari; Jelena Galović- Astečko ogledalo; Tihomiir R.Đorđević- Smrt i zao pogled; Gustav F.Hartlau- Magično očge+ledalo u slikarstvu; Gustav Rene Hoke- Magija ogledala/Manirizam; Radmila Mihailović- Srpski ikonostas XVIIIveka i ogledalo; Žilber Lasko- Poduke ogledala; Marko Nedeljković- Viđenje i zagonetka; Bruno Ernst- Ešerovo čarobno ogledalo; Žan Ruse- Odblesci u vodi; Beata Thomka- Stupanje u ogledalo; Saša Hadžitančić `S ove i s one strane iskustvenog `; Radoman Kordić- Ko me vidi; Milan Popović- Transfer ikontratansfer u terapiji narcističnih pacijenata; Kolja MIćević-Taj nemi savetnik; Petar Brečić- Jedan okvir za zrcalo; Luj Maren- on, ja; Dževad Karahasap- Smrt, jezik i ogledalo; Horhe Luis Borhes- Ogledala; Mioddrag Pavlović- Carigrad u zori; Fernando Arabal- Ogledala; Ante Armanini- Ogledalo u šumi; Vlada Urošević- Vlada u ogledalu; Vladan Radovanović- Vežbe; Judita Šalgo- Po/dela; Žarko Rošulj- Metamorfoze; Žak Sternberg- Ogledalo; Anais Nin- Devojačko ogledalo; Milenko Pajić- Svet ogledalasamo pet novčića; Sveta Lukić- Didroov dijalog; Dušan Milovanović- Od tardicionalizma do odsustva kriterijuma; Žarko Trebješanin-Nemoćno osporavanje; Svetozar Koljević- Hodočašće Atanasija Svilara; Milan Damljanović- Umetnik o umetnosti; DSimon Simonović- O umetnosti Ernesta Bloha; Simon Jovanoić- Kultura Renesanse Euđenija Garena; Miodrag Lazarov- Pashu; Radovi,tekstovi Džona kejdža; Siman Simonović- Estetika dimenzija Herberta Markuzea; Simon Jovanović- Eseji Pavla Stefanovića; Milosav Mirković- Moji savremenici Josipa Vidmara; Dobrivoje Stanojević- Vreme našeg zemnog života Stanoja Makragića; Sirene bez posla Božidara Milidragovića; Nigde nikog Aleksandra Ristovića; Miodrag Jauković- Orden Stepana Ćuića; Nada Popović/Perišić- Bel tempo Bore Ćosića; Delo je jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih književnih časopisa. Izlazio je jednom mesečno, od 1955.[1] do 1992. godine. Prvi urednik bio je Antonije Isaković, a kasnije su se smenjivali neki od najpoznatijih srpskih književnika tog vremena: Oskar Davičo, Muharem Pervić, Milosav Buca Mirković, Jovica Aćin i Slobodan Blagojević. Bio je to avangardni časopis i u vreme socijalističkog režima u SFRJ često cenzurisan.[2] Istorija[uredi | uredi izvor] Časopis Delo počeo je da izlazi 1955. godine, u atmosferi znatno liberalnijeg duha nego što bi se to moglo očekivati u tadašnjem socijalističkom režimu. Dah promena okrenut zapadu strujao je celom beogradskom umetničkom scenom, pa taj avangardni trend prati i Delo. Već prvi broj, koji otvara Vasko Popa ciklusom „Igre”, predstavlja sliku njegove buduće programske koncepcije okrenute mlađim autorima, sklonijim modernijem duhu.[2] Uredništvo i saradnici[uredi | uredi izvor] Prvi je na mestu glavnog urednika Dela bio Antonije Isaković[1], a kasnije su se na mestu urednika smenjivali neki od najvećih srpskih pisaca tog vremena: od br. 1 (1961) Oskar Davičo, od br. 11 (1961) Muharem Pervić, od br. 5/6 (1980) Jovica Aćin i od br. 1 (1980) Slobodan Blagojević[3] Delo je imalo i impozantnu listu saradnika, a provokativnost je bila osnovna odlika svih njegovih urednika.[2] Antonije Isaković Antonije Isaković Oskar Davičo Oskar Davičo Muharem Pervić Muharem Pervić Jovica Aćin Jovica Aćin Sadržaj časopisa[uredi | uredi izvor] U Delu se, pre svega, negovala beletristika. U vreme Antonija Isakovića, kao odgovornog urednika, primetan je primat proze, romana i pripovetke nad poezijom, dok je kasnije slučaj bio obrnut. Žanr koji je ovaj časopis posebno negovao je esej, a književna kritika bila je zastupljena u obliku tekuće i retrospektivne. Delo nije zanemarivalo ni ostale vidove stvaralaštva. U njemu se pisalo o pozorištu, filmu i likovnoj umetnosti, a dozirana pažnja posvećivana je i takozvanoj društvenoj sferi, često u polemičnom tonu. Poseban pečat Delu dala su njegova dva poslednja urednika, Jovica Aćin i Slobodan Blagojević. Univerzalne, a opet skrajnute teme, koje pokreću njih dvojica kod prvog su više težile erotskom, alternativnom i mističkom, dok su kod drugog sagledane kroz filozofski aspekt i naglašavanje marginalizovanih pojava, poput homoseksualnosti i ženskog pitanja.[2] Cenzura[uredi | uredi izvor] Časopis Delo često je bio na meti cenzora. Brojne sudske i personalne zabrane nisu bile slučajne. Najveća cenzura sprovedena nad ovim časopisom vezana je za 1968. godinu, u vreme kada je urednik bio Muharem Pervić. Veliki broj naručenih tekstova u vezi sa aktuelnim društvenim zbivanjima tada su potpisali autori poput Ljubomira Tadića, Simona Simonovića, Nikole Miloševića i drugih. Drugi slučaj zabrane odnosi se na „Leto moskovsko”, Mihajla Mihajlova, koji je zbog toga bio policijski isleđivan i na kraju zatvoren, dok je treći primer posebno zanimljiv, jer cenzuru broja izaziva kritički tekst na temu ondašnjeg društva, a napisao ga je Milorad Vučelić.[2]

Izdavac-Harry N.Abrams Publishers,New York Godina-1951. Prvo izdanje/First edition Umetnicko blago Luvra,veliki broj ilustracija. Knjiga u dobrom stanju,tvrd povez,sa pecatom biblioteke na zastitnoj stranici. (05)

savremeno slikarstvo na engleksom i francuskom maks bil modiani kandinski ,,,, velok 168str

Kапитално дело Ренеа Генона, једног од главних мислилаца перенијалистичке филозофије, по први пут на српском језику! Цивилизација савременог Запада појављује се у историји као истинска аномалија: међу свим цивилизацијама које су нам у мањој или већој мери познате, ова је једина која се развијала на чисто материјалним темељима, а тај монструозни развој, чији се почетак поклапа са такозваном ренесансом, праћен је одговарајућим интелектуалним назадовањем на које је као такав био осуђен; кажемо одговарајућим, а не еквивалентним, јер овде постоје два поретка ствари између којих не може постојати заједничка мера. Oво назадовање је дошло до те тачке да данашњи западњаци више не знају шта је чисти интелект; у ствари, они чак и не помишљају да ишта слично може постојати; отуда њихов презир, не само према источној цивилизацији, већ и према средњовјековној Европи, чији дух им скоро потпуно измиче. Од каквог је значаја преношење чисто контемплативног знања људима за које интелигенција није ништа друго до средство деловања на материју и њено претварање у практичне циљеве? И којима је наука, у њиховом ограниченом разумевању, изнад свега важна само у оној мери у којој се може применити у индустријске сврхе? тврд повез, 220 стр.

L`Impressionnisme par Jean Clay/Preface de Rene Huyghe.

P1-3) Lunyu, (Chinese: “Conversations”) one of four texts of Confucianism that, when published together in 1190 by the Neo-Confucian philosopher Zhu Xi, became the great Chinese classic known as Sishu (“Four Books”). Lunyu has been translated into English as The Analects of Confucius. Lunyu is considered by scholars to be the most reliable source of the doctrine of the ancient sage Confucius (551–479 BC) and is usually the first Confucian text studied in schools. It covers almost all the basic ethical concepts of Confucius—e.g., ren (“benevolence”), junzi (“the superior man”), tian (“heaven”), zhongyong (“doctrine of the mean”), li (“proper conduct”), and zhengming (“adjustment to names”). The last inculcates the notion that all phases of a person’s conduct should correspond to the true significance of “names”—e.g., marriage should be true marriage, not concubinage. Among many direct quotations attributed to Confucius is one explaining filial piety (xiao). If xiao means nothing more than providing for parents, said Confucius, even dogs and horses do that; xiao does not exist without genuine respect for parents. Lunyu also contains homely glimpses of Confucius as recorded by his disciples.

Lepo očuvano 1953. drugo izdanje tags: rene velek i ostin voren teorija književnosti mari kriger teorija kritike eseji kritika mukarzovski tomasevski roman ingarden roman jakobson stručne knjige na engleskom jeziku nauka o knjizevnosti umberto eko zorz pule

Izvorna dela: „Cartesionische Meditationen und pariser vorträge, Bd 1. Meditationes de prima philosophia”, „Zur Phänomenologie der Intersubjektivität” Prevod: Tomislav Ladan, Franjo Zenko Izdavač: Centar za kulturnu djelatnost Saveza socijalističke omladine (Zagreb) Zbirka: Izvori i tekstovi Pismo: latinica ćirilica Broj strana: 241 + 304 Povez: Tvrd + Omot Visina: 23 cm Stanje: ★★★★☆ Napomene: Prvi tom ima tragova grafitne olovke; drugi tom deluje nečitan. Oba toma imaju pečat Konstantina Grčića, neuropsihijatra. {KTJ} tags: Edmund Huserl, Rene Dekart

Branko Vučićević Avangardni film 1895-1939 Izdavač: radionica SIC, Beograd, 1984 broširan povez, latinica, 160 + 16 strana; 23 x 16 cm; knjiga je ilustrovana crno belim fotografijama i crtežima; Stanje Veoma dobro, kratka posveta na predlistu. Gijom Apoliner, Luis Bunjuel, Rene Kler, Džozef Kornel, Salvador Dali, Šarl Dekukeler, Sergej Ajzenštajn, Grigorij Kozincev, Fernand Ležer, Luj i Ogist Limijer, Laslo Moholj-Nađ, Fransis Pikabija, Valter Rutman, Leopold Survaž, Dziga Vertov, Žan Vigo, Aleksandar Vučo, Bora Ćosić, Marsel Rival,

Branko Vučićević Avangardni film 1895-1939 Izdavač: radionica SIC, Beograd, 1984 broširan povez, latinica, 160 + 16 strana; 23 x 16 cm; knjiga je ilustrovana crno belim fotografijama i crtežima; Stanje Veoma dobro, kratka posveta na predlistu. Gijom Apoliner, Luis Bunjuel, Rene Kler, Džozef Kornel, Salvador Dali, Šarl Dekukeler, Sergej Ajzenštajn, Grigorij Kozincev, Fernand Ležer, Luj i Ogist Limijer, Laslo Moholj-Nađ, Fransis Pikabija, Valter Rutman, Leopold Survaž, Dziga Vertov, Žan Vigo, Aleksandar Vučo, Bora Ćosić, Marsel Rival,

Branko Vučićević - Avangardni film 1895-1939 Izdavač: radionica SIC, Beograd, 1984 broširan povez, latinica, 160 + 16 strana; 23 x 16 cm; knjiga je ilustrovana crno belim fotografijama i crtežima; Knjiga iz moje licne kolekcije, kupljena nova, pazljivo koriscena. Cista, povez kompaktan, bez tragova koriscenja. Gijom Apoliner, Luis Bunjuel, Rene Kler, Džozef Kornel, Salvador Dali, Šarl Dekukeler, Sergej Ajzenštajn, Grigorij Kozincev, Fernand Ležer, Luj i Ogist Limijer, Laslo Moholj-Nađ, Fransis Pikabija, Valter Rutman, Leopold Survaž, Dziga Vertov, Žan Vigo, Aleksandar Vučo, Bora Ćosić, Marsel Rival,

Biblioteka HORIZONTI komplet 1-10 Komplet sadrži: 1. S. FROJD, Psihoanaliza i telepatija i drugi ogledi; str. 112. 2. Rene DEKART, Strasti duše; str. 133. 3. B. SOINOZA, Rasprava o Bogu, čoveku i njegovoj sreči; str. 141. 4. Lucije Anej SENEKA, Rasprava o blaženom životu i odabrana pisma Luciju; str. 97. 5. PLUTARH, Tesej; str. 61. 6. A. ŠOPENHAUER, O životnoj mudrosti; str. 114. 7. TIBETANSKI BOŽANSKI LUDAK; str. 161. 8. V. ŠKLOVSKI, Za i protiv; str. 261. 9. Fransoa LAROŠFUKO, Maksime, str. 74. 10. A. GUREVIČ, Problem narodne kulture u srednjem veku; str. 399. Izdavač: Grafos, Beograd Povez: mek sa preklopnicom Knjige u odličnom stanju! Nisu čitane. G/1

SALVADOR DALI - retrospective 1920-1980 Autori tekstova - Salvador Dali, Pontus Hulten, Julien Green, Daniel Abadie, Antonina Rodrigo, Maxime Alexandre, Louis Aragon, Andre Breton, Rene Char, Rene Crevel, Paul Eluard, Benjamin Peret, Georges Sadoul, Andre Thirion, Tristan Tzara, Pierre Unik, Albert Valentin, Jose Pierre, Georges Bataille, Gilbert Lascault, James Thrall Soby, Patrice Schmitt, James Bigwood, Michel Tapie, Robert Descharnes, Anne Bernard Izdavač - Centre Georges Pompidou, Musee National d`Art Moderne Godina - 1980 416 strana 30x20 cm ISBN - 2-85850-032-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: LES SOURCES CATALANES DE SALVADOR DALI La poeta Garcia Lorca et le peintre Dali Exposition Salvador Dali Reflexions Mon amie et la plage Mes Toiles au Salon d`Automne La liberation des doigts SALVADOR DALI ET LUIS BUNUEL Film-art, fil antiartistique Luis Bunjuel Un Chien andalou Scenario Un Chien andalou et la presse L`Age d`or L`Age d`or Revue-programme LE TEMPS DU SURREALISME Breton et Dali Le grand Masturbateur Le `Jeu lugubre` Dali ou l`anti-obscurantisme L`amour Les nouvelles couleurs du `sex-appeal spectral` Les idees lumineuses L`OBJET SURREALISTE Objects surrealistes, objets oniriques L`bojet tel que l`experimentation surrealiste le revele Honneur a l`objet! Dali ecrivain Une Scheherazade du gluant L`Objet invisible L`Inconscient personnel De la psychose paranoiaque dans ses rapports avec Salvador Dali METHODE PARANOIAQUE-CRITIQUE L`Ane pourri Metamporphose de Narcisse REVES ET CAUCHEMARS L`ANGELUS DE MILLET Les Chants de Maldoror DALI ET LE CINEMA Cinquante ans de cinema dalinien Mes secrets cinematographiques Le surrealisme a Hollywood Manifeste mystique RECHERCES VISUELLES Dali, l`image et l`espace Les secrets reveles de Salvador Dali Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Knjiga je na francuskom jeziku Umetnost Slikarstvo Nadrealizam Nadrealisti Nadrealista Nadrealizmu

Ernst Kasirer - Rene Dekart Osnovni problemi kartezijanstva Descartes i njegovo stoljeće Knjigom Descartes (Nauk - Osoba - Utjecaj), kasni Cassirer vraća dug Descartesu, čija mu je filozofija, kao predvorje transcendentalizma, od najranijih početaka služila kao motiv vlastita mišljenja. U velikih je mislilaca snažno spojeno ono biografsko s idealnim, ono subjektivno s objektivnim, tako da je, prema Cassireru, `bitna zadaća svakog prikaza života nekog velikog mislioca proslijediti to, kako se individualnost sve čvršće stapa s njezinim djelom i u njemu se prividno posve gubi, te kako ipak njezine osnovne duhovne crte ostaju u djelu očuvane i tek putem njega dospijevaju do jasnoće i vidljivosti`. Našavši se u emigraciji pred nacizmom, koja će postati doživotna, Cassirer je posebnu pozornost posvetio reflektiranju uvjetovanosti filozofskih projekata općedruštvenim danostima, te je za njega, u tim okolnostima, mnogo toga, što mu je prije vrijedilo kao samorazumljivo, postalo problematičnim. U tom gubitku uporišta mogu se tražiti korijeni njegova novog viđenja Descartesove filozofije viđenja koje više ne pretendira na to, da presuđuje, nego se zadovoljava time, da razumije. Ne smije se smetnuti s uma ni biografska paralela švedskog egzila: i Descartes i Cassirer svoje drugo utočište našli su u `zemlji medvjeda, među stijenjem i ledom`. A nije slučajno ni to, da je `svojega Decartesa` Cassirer objavio baš u Stockholmu (1939.), tamo, gdje je i umro Descartes (1650.). Dug Descartesu! I ujedno - svjedočanstvo o transformaciji vlastitog samo razumijevanja kao filozofa. 25 cm, 230 str.

KOMPLETNA 4 BROJA ZA SEZONU 1970/1971 Filmske sveske su časopis za teoriju filma i filmologiju INSTITUT ZA FILM 1970/1971 GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK DUŠAN STOJANOVIĆ 1970. Broj 1. Od urednika i izdavača. – Film i opažaj stvarnosti:- Čulni opažaj i film (Anri Valon); – Uvod za jednu fenomenologiju filma (Sadudin Musabegović); – Stvarnostni karakter filmskih projekcija (Andre Mišot van den Berk); – Osnovne osobine filmskog sveta (Etjen Surio); – Utisak stvarnosti u filmu: Fenomeni verovanja (Žan-Žak Rinijeri); – Film i stvarnost(Vladimir Petrić); – Studije o filmu: – Na stranputici neposrednog filma (Žan-Luj Komoli); – Strukture agresije u filmu (Noel Birš). Broj 2. Semiologija filma: – Film: Govor ili jezik (Kristijan Mec); – Neke bitne tačke filmske semiologije (Kristijan Mec); – Treći smisao (Rolan Bart); – Razgovor na semiološke teme: Rolan Bart (Mišel Delae i Žak Rivet); – Ejzenštejn i savremena strukturalna lingvistika (Vjačeslav Ivanov); – Teze za jednu teoriju filma (Dušan Stojanović); – Studije o filmu: – Sukcesivnost i simultanost u filmu (An Surio); – Aktivnost ili pasivnost filmskog gledaoca (Anri Ažel). 1971. Broj 3. Teorije dvadesetih godina:- Estetika filma (Boško Tokin); – Uvod u belo-crnu magiju (Alber Valanten); – Osnovi filmske umetnosti (Juri Tinjanov); – Muzika slika (Emil Vijermoz); – Problemi filmske stilistike (Boris Ejhenbaum); – Za jednu poetiku filma (Andre Levenson); – Psihološka vrednost slike (dr Rene Alandi); – Osnovni zakoni filmskog kadra (Viktor Šklovski); – Studije o filmu: – Povraćaj filmskog vremena (Žan-Žak Rinijeri); – Dileme: – Film: Jezik ili jezik (Dušan Stojanović). Broj 4. Debitanti: – Obavezna montaža po Bazenu (Milomir Marinović); – Studije o filmu: – Filmske funkcije kostima i dekora (An Surio); – Kosmička imaginacija u odnosima između dekora i kostima (Mari-Terez Ponse); – Zvučna dimenzija (Fransoa Gijo de Rod); – Muzika i film (Žan Žermen); – Animacija slikarskih dela i problemi filma o umetnosti (Anri Lemetr); – Fantastično i čudesno (Anri Lemetr); Poetski finalitet filma (Anri Ažel); – Ritam i jednoušnost (Etjen Surio); – Iz istorije filmskih teorija: – Umetnost filma i filmska montaža (Semjon Timošenko).

20e SALON DE LA JEUNE SCULPTURE 1968. Izdavač: Musée Rodin, Paris 1968. Mek povez, 220 stranica, 18x13cm Dobro očuvano (stranice posivele po ivici, poslednji marketniški deo blago valovit) - Salon mladih skulptura je umetnička izložba nastala u novembru 1948. godine posvećena skulpturi, tačnije novim savremenim trendovima. Izložbe su se održavale u Parizu na raznim mestima, od Muzeja moderne umetnosti grada Pariza do vrtova Jelisejskih polja, do 1990. godine. - Rei AKIYAMA, Andreu ALFARO HERNANDEZ, Issei AMEMIYA, Michel ANASSE, Natalino ANDOLFATTO, Andrej AQUET, Dominique ANGEL, Helene ASHBE, Ivon AVOSCAN, Jacqueline BADORD, Jacques BARBE, Miriam BARUCH CUCCIRELLI, BAYRAM, Joachim BERTHOLD, Joannot BEWING, Annie BLEU, Colette BONNEMAISON, Art BRENNER, Jan BURKA, Agustin CARDENAS, CARLISKY, Jose CHARLET, Louis CHAVIGNIER, Nicolas CHENARD, Jocelyn CHEWETT, Bernard CITROEN, Marta COLVIN, Henri COMBY, CONDE, Bernard COPEAUX, Raymond Xavier DELAMARRE, DIEM PHUNG THI, Erik DIETMANN, Patricia DISKA, Marie Paule DUAULT, Rene DURRBACH, Joseph ERHARDY, Robert FACHARD, Gerard FELIX, Philippe FENWICK, Albert FERAUD, Takashi FUJIE, GARDONE, GARDY ARTIGAS, Klaus GEISSLER, Michel GERARD, GILBERT, Jean GILLES, Michael GOLDMAN, Claude GOUTIN, GRAND, Andrea GRASSI, Michael GROSSERT, Gigi GAUDAGNUCCI, GUILLAUME, Michel GUINO, Alberto GUZMANN, HAMARD, Jean HERBIN, Jan Van HOLTE, HUGUES, IGUCHI, Pierre Martin JACOT, Robert JENNY, Minoru KANO, KARAHALIOS, Hanns KARLEWSKI, Rudolf KEDL, Theo KERG, Radivoje KNEŽEVIĆ, KOMAN, Harry KRAMER, Mathias LIPTAY, LIUBA, LOTH, Richard LUBOSKI, LAMSWEERDE, Caroline LEE, Adrian LIEGME, LIESSE, Pierre MATHIEU, Toto MEXLAN, Taki MIZUTANI, MOHR, Jean Pierre MALAUSSENA, Robert MALAVAL, MALE, Luichi MARTINEZ, Alicia MOI, MOLINARI, Ange MSIKA, Robert Louis MULLER, NARITA, Olivier DESCAMPS, OSTOYA, Fumio OTANI, Camilo OTERO, Joan PALA, Biogio PANCINO, PAPALOIZOS, Ervin PATKAI, Fred PERRIN, PHILOLAOS, PIERLUCA, Hiroko POIROT MATSUDA, Antoine PINCET, Robert PREAU, Krishna REDDY, Joseph Thomas Van RIIJS, ROSALDA, Marc de ROSNY, SAINT MAUR, Claude SANTA, Nicolas SCHOFFER, SCRIVE, Charles SEMSER, SHIGEO, Irmgard SIGG, SIMONNET, Daniel SIRDEY, Adam SJOHOLM, SPITERIS VEROPOULOU, Ralph STACKPOLE, Cordelia Van den STEINEN, Sergio STOREL, SUBIRA PUIG, Paul SUTER, Alina SZAPOCZNIKOW, TAHARA, Viliano TARABELLA, THEODOROS, Pierre THEUNISHEN, Pierre TUAL, Rodolfo VEGA, Georges VIOLET, Claude VISEUX, Jan VLAD, Leo de VRIES, Isabelle WALDBERG, XENAKIS, Zenichi YOKOYAMA, ZWOBADA, Antoine ZUBER, APERGIS, Dimitri ARMAKOLAS, Frosi EFTIMIADI, MOUSTAKAS, Giorgos NICOLAIDIS, ZONGOLOPOULOS, Miguel BERROCAL, Jacques BROWN, BUNUEL, Serge CAMARGO, Pietro CASCELLA, Costa COULENTIANOS, Libar DAVID, DELFINO, Marcel DUPERTUIS, FARMI, Jean FILHOS, GETTE, Robert JACOBSEN, Berta LARDERA, Morice LIPSI, Balthazar LOBO, MANNONI, MOREELS, NANDO, Regine PETIT, Klaus SCHULTZE, François STAHLY, SZEKELY, TEANA MARINO, Marcel Van THIENEN, VARDANEGA, Irene ZACK g22

Beograd 2007. Tvrd povez, ilustrovano, 624 strana Napomena: na petnaestak strana tragovi grafitne olovke (obeležen tekst); ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. V5 Spajajući inovativne eseje iz najrazličitijih disciplina, Kreativne industrije beleže kako se kultura stvara, nudi i širi u tehnološki dobro opremljenom i globalizovanom svetu. Ova knjiga predstavlja prvu sistematičnu analizu svih izazova koje pružaju kreativne industrije u svetu u kom su inovacija i rizik neophodni i za ekonomske i za kulturne poslovne poduhvate, u kom znanje i ideje stvaraju prihode i vode modernizaciji društva, i gde su globalizacija i nove tehnologije deo svakodnevnog života i iskustva. Trideset eseja, koje su napisali vodeći svetski stručnjaci, obuhvataju nekoliko oblasti, uključujući multimedijske industrije, izdavaštvo, televizijsku produkciju, urbani razvoj i video-igrice. Svih šest odeljaka pripremili su vrhunski stručnjaci, što knjigu svrstava u korisnu, privlačnu i misaono stimulativnu kolekciju studija o kreativnoj kulturi. Sadržaj: Kreativne industrije / Džon Hartli 1. KREATIVNI SVET Kreativni svet / Eli Reni 1. Javno dobro na žicama / Lorens Lesig 2. Otvoreno izdavaštvo, otvorene tehnologije / Grejam Majkl 3. Na otvaranju centra za nove medije Saraj, u Nju Delhiju / Hert Lovink 4. Multikulturalne politike i integracija posredstvom tržišta / Nestor Garsija Kanklini 2. KREATIVNI IDENTITETI Kreativni identiteti / Džon Hartli 5. Gradonačelnikova komisija za kreativne industrije / Džon Haukins 6. Delija Smit, ne Adam Smit / Čarls Ledbiter 7. Doživljajni život / Ričard Florida 8. Zaključak globalnom Holivudu / Tobi Miler, Nitin Govil, Džon Makmeria i Ričard Maksvel 3. KREATIVNE PRAKSE Kreativne prakse / Bred Hejsman 9. Poetičnost otvorenog dela / Umberto Eko 10. Digitalna televizija i formati sajberdrame u razvoju / Dženet H. Mari 11. Balansiranje udžbenika / Ken Robinson 12. Povezivanje kreativnosti / Liuđi Maramoti 13. Izvođenje „stvarnosti` od 0 do 24, sedam dana u nedelji / Džejn Rosko 4. KREATIVNI GRADOVI Kreativni gradovi / Džina Tej 14. London kao kreativni grad / Čarls Landri 15. Gradovi, kultura i „tranzicione ekonomije`; razvijanje kulturnih industrija u Sankt Peterburgu / Džastin O`Konor 16. Lokalni klasteri u globalnoj ekonomiji / Majkl Porter 17. Kosmopolitski (o)pisi: Šangaj i Hongkong / Akbar Abas 5. KREATIVNA PREDUZEĆA Kreativna preduzeća / Stjuart Kaningam 18. Zbog čega su kulturni preduzetnici bitni / Čarls Ledbiter i Kejt Oukli 19. Igre, nova živa umetnost / Henri Dženkins 20. Kako zauzdati košnicu / Dž. K. Herc 6. KREATIVNA EKONOMIJA Kreativna ekonomija / Teri Flu 21. Kada tržišta propuštaju mreže... Sve je usluga / Džeremi Rifkin 22. Od klubova do kompanija / Andžela Makrobi 23. Kultura i kreativna ekonomija u doba informacija / Šalini Ventureli Bibliografija Beleške o autorima Zahvalnost

JACQUES DERRIDA PISANJE I RAZLIKA Prevod - Vanda Mikšić Izdavač - `Šahinpašić`, Sarajevo Godina - 2007 326 strana 23 cm Edicija - Biblioteka Diskursi ISBN - 978-9958-41-189-2 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: SNAGA I ZNAČENJE COGITO I POVIJEST LUDILA EDMOND JABES I PITANJE KNJIGE NASILJE I METAFIZIKA - Ogled o misli Emmanuela Levinasa 1. Nasilje svjetlosti 2. Fenomenologija, ontologija, metafizika 3. Razlika i eshatologija O izvornoj polemici O transcedentalnom nasilju O ontološkom nasilju `GENEZA I STRUKTURA` I FENOMENOLOGIJA SUFLIRANI GOVOR FREUD I SCENA PISANJA Facilitacija i diferancija Urez i nadomještanje izvora Dioptrika i hijeroglifi Freudov komad voska i tri analogije o pismu KAZALIŠTE OKRUTNOSTI I ZATVARANJE PREDSTAVE Pauli THevenin OD UŽE DO OPĆE EKONOMIJE Bezrezevni hegelijanizam Epoha smisla: vladanje i suverenost Dvije vrste pisanja Pisanje i opća ekonomija Prekoračenje neutralnog i premještanje Aufhebunga STRUKTURA, ZNAK I IGRA U DISKURZU HUMANISTIČKIH ZNANOSTI ELIPSA Bibliografija Indeks imena `Derrida otvara prostor onom heterogenom a tradicionalnoj metafizici identiteta alternira potragu za diferencijom i ustanovljuje glasovitu strategiju dekonstrukcije koju sam prakticira kao `rad na dekonstruk-ciji klasičnih filozofskih tekstova`. U polemici sa tradicionalnim/ metafizičkim izricanjem identiteta i totaliteta koje je uvijek vezano za ontološki modus prezencije, Derrida pravi radikalan pomak ka diferirajućem pismu kao iskustvu traga i razlike. Nasuprot idealističkoj diskriminaciji pisma kao `toposa otuđenja` mišljenja - on dodjeljuje pismu status nesvodivog fakticiteta i radi na njegovoj neukidivoj pokretljivosti koja se ne zamrzava u metafizičkom izricanju prezencije. `Pisanje i razlika` (1967) predstavlja polivalentan polemički dijalog sa suvremenicima i njihovim misaonim matricama. Polemički partneri su: Levi-Strauss, Foucault, Levinas, Artaud, Paul de Man... Početna nit vodilja Derridinih rasprava je otpor strukturalističkoj ideji zatvorenih struktura nasuprot koje on promovira ideju (vremenske) otvorenosti i povijesnosti koja se opire totaliziranju. Njegov pojam `differance` - markira iskustvo mišljenja koje se opire konačnom fiksiranju, odnosno označava odgodu i odgađanje kao modalitete nikad okončanog procesa razlikovanja. U razgovoru sa Levinasom Derrida raspravlja o iskustvu Drugog, sa Artaudom i Battaillesom o `teatru užasa` na iskustvu holokausta, a sa Freudom i Lacanom o aporijama psihoanalize...` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Žak Derida Writing And Difference Atonen Arto Žorž Bataj Moris Blanš Pol Klodel Rene Dekart Mišel Fuko Sigmund Frojd Georg Vilhelm Fridrih Hegel Martin Hajdeger Fridrih Helderlin Edmund Huserl Imanuel Kant Gotfrid Lajbnic Klod Levi Stros Stefan Malarme Karl Marks Fridrih Niče Parmenid Platon Žan Ruso Fridrih Šeling Sokrat

Izdavač:: Službeni glasnik Godina izdanja:: 2022. Broj strana: 676 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 19x25 cm Lenjin je bio veliki biciklista, filozof, putnik, šaljivdžija, sportista i kriptograf. Ako nešto nije bio, onda nije bio prijatan sagovornik, ali ako Bog tamo, na nebesima, poželi da uz partiju šaha pretrese politiku ili najnovije vesti, s kim bi osim s Lenjinom mogao da razgovara? Pripovedati o Lenjinu isto je što i pripovedati priče iz Hiljadu i jedne noći. Osim magije i tajni, u svim tim pričama postoji i logika: neumoljivo „ako... onda...“. Ako verujemo da je Lenjin sam-samcat organizovao revoluciju u Rusiji, onda moramo verovati da je on sam-samcat okončao svetski rat. Ako smatramo Lenjina hakerom koji je srušio istoriju, onda moramo dopustiti da istorija nije savršena i da joj je potrebna stvaralačka de­strukcija. Ako se odričemo Lenjina iz istog razloga zbog kojeg neke profesore matematike ne puštaju u kazino – jer prečesto dobijaju, onda ni sami ne želimo da pobedimo, nego se još ispostavlja da smo na strani vlasnikâ kazina, a ne onih koji žele da pretvore njihove institucije u oblasne domove pionira. Srušite sve statue i zabranite pomen njegovog imena – istorija i geografija će same ponovo generisati „lenjina“. KO JE TO LENJIN? On je vi. I kao što piše nad grobom arhitekte Kristofera Rena: „Čitaoče, ako tražiš spomenik – samo se osvrni oko sebe.“ U ovoj knjizi boljševički vođa pojavljuje se kao čudnovat čovek – veseo, histeričan, poetičan, sentimentalan, proračunat, pou­zdan, beskrupulozan, samouveren, brižan, samovlastan, kadar da bude autoironičan, samozaljubljen, oštrouman i harizmatičan njegove životne navike ne izazivaju ni najmanju simpatiju – ali i takav je neverovatno atraktivan neobičan je i egzotičan u svemu – čak i u svojoj vulgarnosti, čak i kada posmatrača šokira to što se ponaša kao kakav Foma Opiskin Valentinov jasno prenosi tu distancu koja deli njegovog klijenta od darovitih, pametnih, skeptičnih – ali običnih ljudi. Lenjin je baš poput bića iz nekakve više rase, koje vrši intelektualni presing na ljude oko sebe, čak i kada iznosi očigledne budalaštine. Ne libi se polemičkog pristupa koji bi se mogao pokazati i kao krajnje bezočan – pa tako pujda Vale­n­tinova na Plehanova, koristeći vrlo ličnu informaciju koju je od njega dobio, i to samo zato što okolnosti dozvoljavaju takvu prljavu borbu. Do najsitnijih pojedinosti vidimo kako tačno funkcioniše mehanizam „ograđivanja“ od bli­skih, „svojih“ ljudi: Lenjinu je svojstven neprijatan manir da u privatni život prenosi političke, pa čak i filozofske, simpatije i idiosinkrazije i pošto maltene psihopatološki nije u stanju da prijateljski komunicira sa ljudi­ma koji ne dele njegove poglede na politiku i filozofiju, Lenjin se za dan-dva iz zani­mljivog sagovornika i dobrog druga pretvara u tipa koji u čoveku budi želju da ga udari.

RIČARD POPKIN ISTORIJA SKEPTICIZMA OD SAVONAROLE DO BEJLA Prevod - Predrag Milidrag Izdavač - Fedon, Beograd Godina - 2010 672 strana 24 cm Edicija - Daimon ISBN - 978-86-86525-29-1 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Reči zahvalnosti Uvod 1. Intelektualna kriza reformacije 2. Oživljavanje grčkog skepticizma u šesnaestom veku 3. Mišel de Montenj i nouveaux pyrrhoniens 4. Uticaj novog pironizma 5. Libertins érudits 6. Protivnapad počinje 7. Konstruktivni ili umereni skepticizam 8. Herbert od Čerberija i Žan de Šijon 9. Dekart: Pokoritelj skepticizma 10. Dekart: Skeptique malgré lui 11. Neki duhovni i religijski odgovori na skepticizam i Dekarta - Henri Mor, Blez Paskal i kvijetisti 12. Politički i praktički odgovori na skepticizam - Tomas Hobs 13. Filozofi Kraljevskog društva - Vilkins, Bojl i Glenvil 14. Biblijska kritika i početak religijskog skepticizma 15. Spinozin skepticizam i antiskepticizam 16. Skepticizam i metafizika skraja sedamnaestog veka 17. Novi skeptici - Simon Fuše i Pjer-Danijel lj 18. Pjer Bejl - Superskepticizam i počeci prosvetiteljskog dogmatizma Literatura Objavljeni materijal Rukopisni materijal Dodaci I. Skeptično o Istoriji skepticizma Da li je bilo,,pironističke krize` u ranoj modernoj filozofiji? Kritička beleška o Ričardu H. Popkinu Literatura II. Čovek i filozofija Ričard Popkin - jedna lična zabeleška PREDRAG MILIDRAG - Eros vedrine Indeks `Ričard Popkin jedan je od najuticajnijih savremenih tumača skepticizma, a njegova knjiga prati istoriju skepticizma od Savonarole do Bejla (od 1450. do 1710. godine). Taj period nije izabran slučajno. U tih bezmalo 300 godina najpre je iznova otkriven grčki skepticizam, potom inkorporiran u iskustvo renesanse, zatim izložen novim tumačenjima i preobražajima, da bi i sam odigrao nezaobilaznu ulogu kod velikih filozofa poput Dekarta, Paskala, Spinoze, Hobsa, ili iznova propitan u teološkim raspravama tog perioda. Popkin pripada američkoj školi istoričara filozofije, što podrazumeva besprekorno poznavanje teme o kojoj piše, strogost u izlaganju i, uprkos tome što je reč o tekstu koji se prostire na gotovo 700 stranica, ekonomičnost izraza. Već u prvoj rečenici knjige Popkin precizira da je skepticizam filozofsko gledište a ne niz sumnji koji se vezuje za tradicionalna religijska verovanja, što znači da je ključni ulog svake skeptičke pozicije – istina. Ipak, Popkin ne suprotstavlja skepticizam i fideizam, skeptika i vernika, kako bi se moglo očekivati s obzirom na suprotstavljenost te dve pozicije. Nikada skepticizam, sugeriše autor, nije puko neverovanje, niti je fideizam slepo verovanje. Iako skeptik preporučuje suzdržavanje od suđenja koje počiva na verovanju, to ne znači da je verovanje irelevantno za ono do čega je skeptiku stalo – do nesumnjive istine. Upotrebljavajući pojam fideizma onako kako ga je oblikovala literatura na engleskom jeziku, Popkin, zapravo, nastoji da jasnije istakne skeptički element koji je, tvrdi on, uključen u fideističko gledište. Popkinov tekst nezaobilazan je u svakoj raspravi koja sumnju koristi kao način da se dođe do delotvorne istine.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Richard H. Popkin The History of Scepticism Agripa Od Neteshajma Hajnrih Kornelije Agrippa Von Nettesheim Henricus Cornelius Aristotel Aristotle Arkesilaj Iz Pitane Antoan Arno Antoine Arnauld Sveti Avgustin Augustine Fransis Bejkon Francis Bacon Pjer Bejl Pierre Bayle Džordž Berkli George Berkeley Tomas Bernet Thomas Burnett Anri Bison Henri Busson Robert Bojl Boyle Hari Breken Harry Bracken Gi De Brije Guy De Brues Đordano Bruno Giordano Pjer Burden Pierre Bourdin Ciceron Vilijam Čilingvort William Chillingworth Žilijen Ejmar D`anžer Julien Eymard D`angers Gabrijel Danijel Gabriel Daniel Rene Descartes Pjer Demezo Pierre Desmaizeaux Žak Di Bosk Jacques Du Bosc Eli Diodati Elie Diogen Laertije Žak Davi Diperon Jacques Davy Duperron Žan Diveržije De Oran Džon Djuri John Dury Johan Ek Johann Eck Erazmo Roterdamski Anri Etjen Henri Estienne Samjuel Fišer Samuel Fisher Lučano Floridi Luciano Saleški Franja Simon Fuše Foucher Galileo Galilej Galilei Fransoa Garas Francois Garasse Euđenio Garin Eugenio Pjer Gasendi Pierre Gassendi Džozef Glenvil Joseph Glanvill Žan Gonteri Jean Gonery Tulio Gregori Tullio Gregory Hugo Grocijus Grotius Anri Guije Henri Gouhier Mari De Gurne Marie Gournay Herbert Od Čerberija Herbert Cherbury Gentijan Hervet Gentianus Hervetus Dejvid Hjum David Hume Tomas Hobs Thomas Hobbes Abraham Ibn Ezra Pjer Danijel Ije Pierre Daniel Huet Menaše Ben Izrael Menasseh Israel Ralf Kadvort Ralph Cudworth Žan Kalvin Jean Calvin Žan Pjer Kami Jean Pierre Camus Tomazo Kampanela Tommaso Campanella Imanuel Kant Karnead Sebastijan Kastelio Seren Kjerkegor Soren Kierkegaard Kristofer Klavijus Christopher Clavius Aleksandar Koare Alexandre Koyre Luj Burbon De Konde Nikola Kopernik Nicolaus Copernicus Pol Oskar Kristeler Entoni Ešli Kuper Anthony Ashley Cooper Fransoa La Mot Le Aje Francois La Mothe Le Vayer Isak La Pejrer Isaac La Peyrere Elizabet Labrus Elisabeth Labrousse Gotrfird Vilhelm Fon Lajbnic Gottfried Wilhelm Leibniz Pjer Le Loajepierre Le Loyer Žan Leklerk Jean Le Clerc Rober Lenobl Lenoble Elejn Limbrik Džon Lok John Locke Luj Martin Luter Luther Hose Maja Neto Jose Maia Može Majmonid Moses Maimonides Nikola Malbranš Nicolas Malebranche Leonar De Marande Karl Marks Marx Žil Mazaren Jules Kozimo Di Mediči Cosimo Maren Mersen Marin Mersenne Džozef Mid Joseph Mede Migel De Molinos Miguel Mošel De Montenj Michel Montaigne Henri Mor Henry More Silvija Mur Sylvia Murr Đovani Nezi Giovanni Nesi Gabrijel Node Gabriel Naude Isak Njutn Isaac Newton Ezekijel Olaso Ezequiel Džon Oven John Owen Đani Paganini Gianni Paracelzus Blez Paskal Blaise Pascal Gi Paten Guy Patin Sveti Pavle Kristof Pfaf Christophe Pfaff Piko Dela Mirandola Đanfrančesko Pico Della Gianfracesco Giovanni Rene Pintar Pintard Piron Platon Plutarh Henrik Regijus Henry Regius Džon Herman Rendal Arman Žan Di Plesis Rišelje Jean Du Plessis Duc Richelieu Francisko Sančez Francisco Sanchez Đirolamo Savonarola Girolamo Rajmund Sebond Raimond Sekst Empirik Sextus Empiricus Sen Siran Saint Cyran Migel Servet Miguel Servetus Martin Shokus Martinus Schoockius Rišar Simon Richard Simon Sokrat Samuel Sorbjer Sorbiere Šarl Sorel Baruh Spinoza Leo Straus Fortunat Strovski Strowski Pjer Šaron Pierre Charron Žan De Šijon Jean Silhon Čarls Šmit Charles Schmitt Džon Tilotson John Tillotson Fransoa Veron Francois Đorđo Antonio Vespuči Giorgio Vespucci Pjer Vile Pierre Villey Džon Vilkins John Wilkins Gizbert Voetije Volter Džon Votkins John Watkins Ričard Votson Richard Watson Zenon Iz Eleje Isak Žaklo Isaac Jaquelot Etjen Žilson Etienne Gilson Pjer Žirje Pierre Jurieu