Velika kulinarska kolekcija U sosu, Blic žena, liber novus, roštilj,salate,deserti,meso,testenine,sendviči,divljač, 63str.,tvrdi povez,25x20cm, odlično stanje, š g29

Od autorke svetskog bestselera Instinkt Uzbudljiv roman koji se vešto uvlači pod kožu i otvara tajna vrata iza kojih se kriju zavist, ljubomora, žudnja, intuicija. Leto se bliži kraju. Vitni i Džejkob Laverli organizuju zabavu, spremaju roštilj i koktele, sve je isplanirano do najsitnijeg detalja. A onda dolaze gosti, pića se ispijaju do kasno u noć, razmenjuju se zabranjeni pogledi. Sve je fantastično dok besprekorna domaćica ne eksplodira od besa jer je sin nije poslušao. Svi na zabavi mogli su jasno i glasno da čuju šta se desilo, a maske pod kojima su se skrivali nepovratno padaju. Uskoro, taj isti dečak usred noći pada sa prozora svoje spavaće sobe. Dok mu život visi o koncu, njegova majka sedi pored njegovog bolničkog kreveta i odbija da priča sa bilo kim. U sledeća tri dana, životi četiri porodice iz korena će se promeniti, a svi će morati da se suoče sa tajnama koje su skrivali iza zidova svojih naizgled savršenih domova.

„Vidimo se u x“ je uzbudljiva saga o dugogodišnjem prijateljstvu između pripovjedača Andrije Vukelića Andija i Orhana Ferizovića zvanog Grof. Priča počinje u ranoj mladosti junaka, u poslijeratnom Sarajevu i proteže se do njihovih četrdesetih godina života. Iako Hasanović ubjedljivo slika njihovu bliskost, uz obilje najintimnijih detalja, brzo postaje jasno da se radi o dijametralno suprotnim karakterima. Nihad Hasanović je bh. pisac – autor romana „Laki pogon“, „Čovjek iz podruma“ i „O roštilju i raznim smetnjama“, drama, kratkih priča i poezije – i prevoditelj sa francuskog, engleskog i španskog. Preveo je roman Kenizé Mourad „Vrt u Badalpuru“, dnevničke zapise E. M. Ciorana „Sveska iz Talamanke“, kao i „Duh terorizma“ Jeana Baudrillarda. Redovito prevodi i piše za portal slobode NOMAD.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta Autora! Vrele Sezdesete, KG urbana hronika No 1. (1950 - 1970) Vladimir Paunovic Samostalni entuzijasti, pasionirani hroničari, poštovaoci tradicije, radoznali istraživači i mnogi drugi čija sećanja i arhive daleko sežu su godinama unazad bili zaslužni što drage priče iz zajedničkih prošlosti nisu zauvek izgubljene. Tako i knjiga `Hronika urbane kulture KG` Vlade Paunovića daje jedno specifično viđenje grada tokom pedesetih i šezdesetih godina, kroz prizmu promena koje je donosio sudar istočne i zapadne politike, starog i novog, ruralnog i urbanog. Pedantno i s ljubavlju, Paunović kroz razgovore sa presudnim akterima tih godina ispisuje paralelnu istoriju grada. Desetine autentičnih junaka ove knjige svedoče o mladalačkom entuzijazmu, borbi za svoje mesto u sivom socijalističkom okruženju i potvrđuju da `sve je lako kad si mlad`. Fokusirajući se na džez, bit i rok muziku, verovatno najpopularniju aktivnost novih generacija tih godina, Paunović ispisuje biografije grupa kao što su Sedam mladih, Daleki horizonti, Senke i stiže pred sam kraj knjige do ranih sedamdesetih i osnivanja sastava Smak. A nastavak, naravno sledi. Ali upravo oko muzike se okupljaju i svi ostali, pa tako kroz priče o igrankama saznajemo i raspored glavnih mesta za izlazak tih godina, ključnu ulogu bioskopa i američkog filma, značaj amaterskih pozorišta, retkih radijskih i televizijskih emisija koje su se na pravi način bavile kulturom mladih i sijaset drugih podataka i anegdota koje su knjizi obezbedile fabularnost i životnost. Uz pomoć retkih novinskih članaka, požutelih fotografija i varljivih sećanja, on dočarava mirise roštilja, bubnjavi zvuk crno-belih televizora, kodekse mladićkog fer pleja, uzbudljive šetnje korzoom i prve susrete sa čarima velikog sveta. Vešto izbegavajući zamornu patetiku, Paunović tadašnje vrednosti i zanose povremeno diskretno poredi sa konfuznim parametrima ovih vremena zadržavajući se u ulozi hroničara, a ne moralizatora. Za Kragujevčane koji vole da pogledaju unazad, ovo je knjiga koja će ih podsetiti na vreme kada je sve bilo moguće. U stvari, ne samo za njih, ovo je knjiga koja po svojoj tematici može biti primenjiva na gotovo svaki veći grad bivše Jugoslavije. Jer su se slušale iste ploče, gledali isti filmovi i TV serije, čitale iste knjige i borilo protiv sličnih politkom mentaliteta. Petar Janjatović