Novi roman Ljudmile Ulicke. Knjiga prevedena na 20 svetskih jezika. Velika knjiga o ruskoj i sovjetskoj istoriji druge polovine XX veka. Prikazujući svakodnevni život i obične ljude u njemu, ali i sovjetskim intelektualce i disidente, od kojih mnogi bivaju surovo kažnjeni ili proterani iz svoje zemlje, Ulicka pripoveda uzbudljivu i zanosnu priču o jednom istorijskom vremenu, ali i o junacima koji svojim životnim udesima, svojom hrabrošću, svojim čudesnim poduhvatima, dobrotom i plemenitošću ostaju za sva vremena. Roman počinje opisom Staljinove smrti i sahrane, na kojoj prisutni gaze više od 1.500 ljudi, a završava se smrću velikog pesnika Josifa Brodskog. Roman o ljubavi, prijateljstvu i sudbini, ali i o nasilju, strahu i cenzuri. Jedan od nazjnačajnijih romana moderne svetske književnosti, pisan u najboljoj tradiciji Tolstoja i Dostojevskog. Izuzetno delo, čudesno umeće

Novi roman Ljudmile Ulicke. Knjiga prevedena na 20 svetskih jezika. Velika knjiga o ruskoj i sovjetskoj istoriji druge polovine XX veka. Prikazujući svakodnevni život i obične ljude u njemu, ali i sovjetskim intelektualce i disidente, od kojih mnogi bivaju surovo kažnjeni ili proterani iz svoje zemlje, Ulicka pripoveda uzbudljivu i zanosnu priču o jednom istorijskom vremenu, ali i o junacima koji svojim životnim udesima, svojom hrabrošću, svojim čudesnim poduhvatima, dobrotom i plemenitošću ostaju za sva vremena. Roman počinje opisom Staljinove smrti i sahrane, na kojoj prisutni gaze više od 1.500 ljudi, a završava se smrću velikog pesnika Josifa Brodskog. Roman o ljubavi, prijateljstvu i sudbini, ali i o nasilju, strahu i cenzuri. Jedan od nazjnačajnijih romana moderne svetske književnosti, pisan u najboljoj tradiciji Tolstoja i Dostojevskog. Izuzetno delo, čudesno umeće

Format: 13x20 cm Broj strana: 336 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2001. ISBN: 978-86-7436-016-5 Crveni šator Anita Dajamant Istorijski / Ljubavni O knjizi Knjiga godine u SAD 2001. Ime joj je Dina. U Bibliji, u Knjizi Postanja, samo se pominje u mnogo poznatijim poglavljima o njenom ocu Jakovu i njegovih dvanaest sinova. Ispričan glasom Dine, ovaj roman otkriva tradicije i nemire u životima žena iz prošlosti – svet crvenog šatora. On počinje pričama njenih majki – Lie, Rahile, Zilpe i Bilhe – četiri Jakovljeve žene. One vole Dinu i daruju je veštinama koje će joj pomoći u njenom potonjem životu. Naposletku, kada se bude zaljubila, doći će do tragedije zbog koje će morati da pobegne od porodice. Dinina saga dopire iz jednog izuzetnog perioda rane istorije i vezuje čitaoca nitima neodoljive privlačnosti. Dirljiva priča Crvenog šatora otkriva zaboravljeni svet čudesnih rađanja, robova, zanatlija, kućnih bogova i sestrinskih tajni. „Anita Dajamant je izuzetan pripovedač, koji ne samo da pred našim očima oživljava one žene o kojima nam Biblija tako malo govori, već uz to snažno oslikava i tadašnje vreme. Kao što je slučaj s najboljim piscima istorijske proze, Dajamantova pokazuje čitaocu da se ljudi iz davnine ne razlikuju mnogo od nas samih, barem ne kada je reč o iskušenju i tragediji, sreći i ljubavi.“ Booklist „Dajamantova na veličanstven način uspeva da opiše živote žena iz doba koje je izrodilo našu civilizaciju i naše najtrajnije vrednosti.“ Publishers Weekly „Snažan, životan roman... Moglo bi se reći da Crveni šator izgleda onako kako bi izgledala Biblija da ju je pisala žena, ali samo je Anita Dajamant mogla da mu udahne takvu veličanstvenost i lepotu.“ The Boston Globe „Ovo je knjiga koju ćete deliti s prijateljima ili je čuvati na noćnom stočiću da vam bude pri ruci kad god osetite potrebu da se podsetite nekih jednostavnih istina.“ San Antonio Express „Najstarija priča nikada se nije činila originalnijom, ni istinitijom.“ Džejms Kerol Troškove isporuke plaća kupac

Kao novo. Bez posvete. Petson kampuje - Sven Nurdkvist Broj strana: 32 Povez: Tvrd Petson nije očekivao da će tražeći kesu s plovcima na tavanu pronaći veliki, odavno zaboravljeni šator. Radoznali Findus goreo je od želje da sazna čemu čudna naprava kao što je šator služi, pa mu je čiča Petson zato velikodušno obećao odlazak na kampovanje pored jezera. A da podizanje šatora u dvorištu može biti uzbudljivije od pravog kampovanja u prirodi, saznaćemo iz ove priče.

Naziv: Satori u Parizu Autor: Džek Keruak Godina izdanja: 2004 Izdavač: Et cetera, Beograd Povez: Mek Pismo: Latinica Stanje kao na slikama. Unutrašnjost je nekorišćena. Opis: Ovaj roman je rezultat autorovog putovanja u proleće 1965. godine u Francusku kojeg je preduzeo s namerom da istraži svoje poreklo. Planirao je da poseti Bretanju, Kornval, Amsterdam i Nemačku. Međutim, već nakon nedelju dana pijančenja i bludničenja u Parizu, potrošio je svu svoju ušteđevinu i morao je da se vrati na Floridu. Po povratku je, budući da mu je prijatelj i drug u piću bio odsutan, sedam uzastopnih dana i noći proveo prisećajući se i beležeći svoju priču. Rezultat toga je ovaj kratki i sjajan roman.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. A gdje je moj život? - Paul Polansky Izdavač: Kultura i rasvjeta Godina izdanja: 2004 Broj strana: 141 Format: 20 cm Povez: Broširani Pjesme o kosovskim Romima. Dvojezično izdanje. A GDJE JE MOJ ŽIVOT? Albanci dolaze u logor svakog dana i traže stvari koje su izgubili za vrijeme rata: konje, traktore, televizore, automobile, video uređaje. Samo zato što je ovo logor za Cigane vjeruju da su sve njihove stvari ovdje. Pitam ih, a gdje je moj auto? Imao sam auto, dom, novi namještaj i pokućstvo prije no što je OVK pokucala na moja vrata i rekla mi da imam dvije minute da spasim svoju obitelj. Pogledaj u moj šator. Nemam ništa. Jedino odjeću koju sam imao na sebi kada smo pobjegli od naših albanskih susjeda. Oni traže svoje traktore. Ja tražim svoj život.

Opasan uspon. Jeziva istina. Ubica na planini. Klaustrofobično okruženje i neizvesnost koja kida živce. Nakon što je umalo izgubila život u Snoudonu, novinarka Sesili Vong zarekla se da se više nikad neće popeti na planinu. Ali onda joj je ponuđeno da intervjuiše svetski poznatog alpinistu Čarlsa Makveja dok se penje na vrh planine Manaslu u Nepalu i postavlja svetski rekord. Postoji samo jedna začkoljica: ona mora da stigne prva. Zadatak je težak, a ne olakšava ga ni činjenica da se čudne stvari dešavaju i pre nego što napuste kamp. Neko je zakačio poruku na njen šator, upozorenje da u vrtoglavim visinama vreba ubica. Izolovana u planinama, sa samo povremenim kontaktom sa spoljnim svetom, Sesili ne samo da mora da preživi zjapeće pukotine glečera, nedostatak kiseonika i zastrašujuće lavine već i niz nesreća koje nagoveštavaju da zaista postoji ubica koji želi da im, jednom po jednom, oduzme živote. Opasnost se povećava sa svakim metrom visine, a vazduh je sada previše redak čak i za vrisak.

Opasan uspon. Jeziva istina. Ubica na planini. Klaustrofobično okruženje i neizvesnost koja kida živce. Nakon što je umalo izgubila život u Snoudonu, novinarka Sesili Vong zarekla se da se više nikad neće popeti na planinu. Ali onda joj je ponuđeno da intervjuiše svetski poznatog alpinistu Čarlsa Makveja dok se penje na vrh planine Manaslu u Nepalu i postavlja svetski rekord. Postoji samo jedna začkoljica: ona mora da stigne prva. Zadatak je težak, a ne olakšava ga ni činjenica da se čudne stvari dešavaju i pre nego što napuste kamp. Neko je zakačio poruku na njen šator, upozorenje da u vrtoglavim visinama vreba ubica. Izolovana u planinama, sa samo povremenim kontaktom sa spoljnim svetom, Sesili ne samo da mora da preživi zjapeće pukotine glečera, nedostatak kiseonika i zastrašujuće lavine već i niz nesreća koje nagoveštavaju da zaista postoji ubica koji želi da im, jednom po jednom, oduzme živote. Opasnost se povećava sa svakim metrom visine, a vazduh je sada previše redak čak i za vrisak.

Opis "Bez daha - Ejmi Makalok" Opasan uspon. Jeziva istina. Ubica na planini. Klaustrofobično okruženje i neizvesnost koja kida živce. Nakon što je umalo izgubila život u Snoudonu, novinarka Sesili Vong zarekla se da se više nikad neće popeti na planinu. Ali onda joj je ponuđeno da intervjuiše svetski poznatog alpinistu Čarlsa Makveja dok se penje na vrh planine Manaslu u Nepalu i postavlja svetski rekord. Postoji samo jedna začkoljica: ona mora da stigne prva. Zadatak je težak, a ne olakšava ga ni činjenica da se čudne stvari dešavaju i pre nego što napuste kamp. Neko je zakačio poruku na njen šator, upozorenje da u vrtoglavim visinama vreba ubica. Izolovana u planinama, sa samo povremenim kontaktom sa spoljnim svetom, Sesili ne samo da mora da preživi zjapeće pukotine glečera, nedostatak kiseonika i zastrašujuće lavine već i niz nesreća koje nagoveštavaju da zaista postoji ubica koji želi da im, jednom po jednom, oduzme živote. Opasnost se povećava sa svakim metrom visine, a vazduh je sada previše redak čak i za vrisak.

Kao novo. Bez posvete. Devojka iz Bostona - Anita Dajamant Godina izdanja: 2016 Broj strana: 304 Povez: Mek Autorka bestselera Crveni šator i Dan posle noći.Nezaboravan roman o sazrevanju, porodičnim vezama i vrednostima, prijateljstvu i feminizmu, ispripovedan glasom mlade Jevrejke koja odrasta u Bostonu početkom XX veka.Devojka iz Bostona je Adi Baum, rođena 1900. godine u porodici imigranata nepripremljenih za Ameriku i podozrivih prema uticaju koji ova nova zemlja ima na njihove kćeri. Adi stasava u Nort Endu, uzavreloj multikulturnoj četvrti, a inteligencija i radoznalost odvode je u svet kakav njeni roditelji ne mogu ni da zamisle – u svet kratkih suknji, filmova, obožavanja slavnih ličnosti, svet koji nudi ženama nove mogućnosti. Adi želi da završi gimnaziju i ode na studije. Želi da radi, napreduje i nađe pravu ljubav. Od jednosobnog stana u kojem je živela s roditeljima i dvema sestrama, preko devojačkog čitalačkog kluba i prve ljubavi koja se završava razočaranjem, osamdesetpetogodišnja Adi se s oštrim smislom za humor priseća svojih pustolovina puna saosećanja za mladu naivku kakva je nekad bila.Napisan s istom pažnjom za istorijske pojedinosti i emotivnim nabojem koji su proslavili Anitu Dajamant, roman Devojka iz Bostona je dirljiv portret zamršenog života jedne žene u Americi XX veka i očaravajući pogled na pokolenje žena koje su nalazile svoje mesto u svetu punom promena.„Anita Dajamant oživljava deo zaboravljene istorije feminizma.“ Good Houskeeping„Neodoljivo! Nadahnjujući portret života imigranata početkom XX veka.“ Booklist

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Austrijanka - Zoran Milekić Godina izdanja: 2021 Broj strana: 384 Povez: Mek Roman o Diani Budisavljević, zaboravljenoj heroini Drugog svetskog rata Kasno proleće 1942, gluvo doba noći. Na sporedni kolosek zagrebačke železničke stanice pristiže transport stočnih vagona krcat srpskim ženama. Odlaze na prisilni rad u Nemački Rajh. Pored šina razapet je šator Crvenog krsta. Sredovečna Austrijanka Diana Budisavljević Obekser deli im čaj i nešto hrane. Danima i nedeljama muči je isto pitanje: gde su deca? Ona koja su preživela ustaške pokolje odvojena su od majki i očeva i prepuštena sebi. Posle mnogo traganja Diana Budisavljević saznaje da su u Staroj Gradišci, ispostavi zloglasnog logora Jasenovac. Upornošću i nadljudskim naporom sa grupom svojih saradnica uspeva da prodre u tu fabriku smrti. Tog vrelog letnjeg dana 1942. susreće se s prizorima iz pakla. Vrhovni zapovednik Maks Luburić naređuje joj da hitno napusti logor. Dece je mnogo, a vremena za njihovo izbavljenje malo. Diana je odlučna, prekršiće sve Luburićeve naredbe jer zna da je akcija spasavanja srpske dece iz ustaških logora smrti zapravo akcija spasavanja čovečnosti iz životinjskih kandži zla. „Zahvalnost i divljenje koje podvig Diane Budisavljević budi inspirisali su Zorana Milekića da ovim romanom doprinese očuvanju uspomene na ovu izuzetnu heroinu. Verujem da će roman Austrijanka zbog filmičnosti biti pretočen u potresnu televizijsku seriju o ženi za koju decenijama nisu znali čak ni oni čije je živote otela iz surovih kandži smrti i spasla ih kad spasa i nade nigde nije bilo.“ Tihomir Stanić

OCUVANA Izdavač: Orfelin izdavaštvo Godina izdanja: 2017 Broj strana: 168 Format: 24 cm Povez: Tvrdi Četvrta, veoma čudnovata knjiga iz serijala o čudnovatoj deci gospođice Peregrin – odštampana u nomadskom šatoru u pustinji Lop, koričena u postrojenju koje se nalazi pod zemljom, a čiji ulaz, između Fiš strit hila i Puding lejna, ne preporučujemo da tražite, radi vaše bezbednosti – pojavila se u izdanju Orfelinu bratske izdavačke kuće Čudnodušje. Priče o čudnovatom su neka vrsta svete

O knjizi: Na proslavi završetka leta koja se odvija na obali jezera, jedna devojka nađena je mrtva u svom šatoru, naizgled i neobjašnjivo utopljena. Drevan, veoma moćan demon probudio se iz vode, i bez Mikaelove pomoći, Skarlet može da se osloni samo na Vinsenta, privlačnog poludemona osvete. Ipak, može li da mu pokloni poverenje i po koju cenu? Dok se Mikael bori protiv drevnog demona kako bi zaštitio ljude, Skarlet mora da se bori da spase svoju ljubav.

O knjizi: Na proslavi završetka leta koja se odvija na obali jezera, jedna devojka nađena je mrtva u svom šatoru, naizgled i neobjašnjivo utopljena. Drevan, veoma moćan demon probudio se iz vode, i bez Mikaelove pomoći, Skarlet može da se osloni samo na Vinsenta, privlačnog poludemona osvete. Ipak, može li da mu pokloni poverenje i po koju cenu? Dok se Mikael bori protiv drevnog demona kako bi zaštitio ljude, Skarlet mora da se bori da spase svoju ljubav.

Pripovijedajući o snažnoj ljubavi koju je trideset godina ranije doživio jedan gimnazijalac u kasabi u blizini Istanbula, Orhan Pamuk nas u romanu Crvenokosa upoznaje sa jednim velikim ljudskim zločinom. Dok sredinom osamdesetih godina majstro Mahmut, koji je kopao bunare na tradicionala način i njegov šegrt "mladi gospodin" Džem, traže vodu na nepristupačnom terenu, jedna tajanstvena glumica svake večeri iznova priča stare bajke i priče u žutom šatoru koji se nalazi odmah izvan kasabe. Sa jedne strane, roman govori o istinskom upoznavanju mladog junaka sa ljubavlju, ljubomorom, osjećajem odgovornosti i slobode, a sa druge, raspravlja o temama kao što su odnosi između oca i sina "autoritarizam" i razvoj individualnosti u različitim civilizacijama. . Povez knjige : tvrd Strana : 240 Format : 13 x 20 cm Pismo : latinica

Opis "Crvenokosa - Orhan Pamuk" Pripovijedajući o snažnoj ljubavi koju je trideset godina ranije doživio jedan gimnazijalac u kasabi u blizini Istanbula, Orhan Pamuk nas u romanu Crvenokosa upoznaje sa jednim velikim ljudskim zločinom. Dok sredinom osamdesetih godina majstro Mahmut, koji je kopao bunare na tradicionala način i njegov šegrt "mladi gospodin" Džem, traže vodu na nepristupačnom terenu, jedna tajanstvena glumica svake večeri iznova priča stare bajke i priče u žutom šatoru koji se nalazi odmah izvan kasabe. Sa jedne strane, roman govori o istinskom upoznavanju mladog junaka sa ljubavlju, ljubomorom, osjećajem odgovornosti i slobode, a sa druge, raspravlja o temama kao što su odnosi između oca i sina "autoritarizam" i razvoj individualnosti u različitim civilizacijama.. Povez knjige : tvrd Strana : 240 Format : 13 x 20 cm Pismo : latinica

Opis Skarlet sa zadovoljstvom dočekuje početak nove školske godine.Napokon će moći da zagrli svoje prijateljice, nakon dugog letnjegraspusta, koji je za nju bio obeležen čežnjom za Mikaelom. Kaopoludemon Čuvar, morao je da se vrati u paralelni svet i ponovouspostavi narušenu ravnotežu između sveta ljudi i sveta demona.Na proslavi završetka leta koja se odvija na obali jezera, jedna devojkanađena je mrtva u svom šatoru, naizgled i neobjašnjivo utopljena.Drevan, veoma moćan demon probudio se iz vode, i bezMikaelove pomoći, Skarlet može da se osloni samo na Vinsenta,privlačnog poludemona osvete. Ipak, može li da mu pokloni poverenjei po koju cenu? Dok se Mikael bori protiv drevnog demonakako bi zaštitio ljude, Skarlet mora da se bori da spase svojuljubav. Povez knjige : tvrd Strana : 273 Format : 23 cm Pismo : latinica

SLUČAJ KUKOCKI Ljudmila Ulicka Filip Višnjić Beograd i Ja Russika, Biblioteka ALBATROS, 2007. godine, 459 strana. Ćirilica. Knjiga je nova. Knjiga o ruskoj istoriji XX veka i jedan od najznačajnijih romana svetske književnosti modernog doba. Ljudmila Ulicka u ovom romanu hrabro progovara o jednom aspektu dramatičnog raskida sa istorijom koji se dogodio u Rusiji 1917. godine. Sovjetske žene, u duhu revolucionarne etike, gube pravo na abortus. Zbog toga što je pravo na abortus pravo na slobodu, dvadeset hiljada Ruskinja umire godišnje od posledica nadrilekarskih prekida trudnoće. Pavel Aleksejevič Kukocki je ginekolog, hirurg, akademik, ratni veteran, potomak loze slavnih lekara i, čini se, jedini čovek u Sovjetskom Savezu koji želi da promeni stvari iz korena. Pavel zna kakva je nacionalna tragedija u pitanju: `Izgubili smo milione muškaraca, a sada gubimo hiljade žena.` Iako je svestan koliku opasnost nosi suprotstavljanje revolucionarnoj doktrini, on ne preza od toga da nadređenima u Centralnom komitetu iznese projekat preuređenja zdravstvene zaštite koji se odnosi i na najosetljiviju temu: dozvolu vršenja abortusa. SLUČAJ KUKOCKI na specifičan način obrađuje temu fizičkog, ali i mentalnog abortusa: kako prekida neželjene trudnoće, tako i odstranjivanja neželjenih misli. Ljudmila Ulicka (1943, Ural), velika ruska književnica, jedan od vodećih savremenih svetskih pisaca. Ulicka je završila biologiju na Moskovskom državnom univerzitetu 1968. godine. Jedno vreme je radila kao naučnik u Institutu za genetiku u Moskvi, ali je ostala bez posla jer je na svojoj pisaćoj mašini prekucavala zabranjeni roman. Na početku književne karijere pisala je drame i scenarije za pozorište, radio i televiziju. Svetsku slavu stekla je pričama i romanima. Najvažnije knjige: Sonječka (roman, 1994), Siromašni rođaci (knjiga priča, 1994), Medeja i njena deca (roman, 1996), Veseli ispraćaj (novela, 1998), Ljaljina kuća (knjiga priča, 1999), Slučaj Kukocki (roman, 2001), Devojčice (knjiga priča, 2002), Providne priče (knjiga priča, 2003), Iskreno vaš Šurik (roman, 2004), Ljudi našeg cara (knjiga priča, 2005), Danijel Štajn, prevodilac (roman, 2006), Zeleni šator (roman, 2010). Dobila je čitav niz ruskih i međunarodnih književnih priznanja, među kojima se nalaze: „Medicis“, „Moskva-PEN“, Ruski „Buker“, Nagrada za rusku knjigu godine, kineska Nacionalna nagrada za književnost, ruska nagrada „Velika knjiga“, „Grincan Kavur“, Velika nagrada Budimpešte, „Simon Bovoar“, Austrijska državna nagrada za književnost. # 56

Kao novo. Bez posvete. Moj dan u drugoj zemlji: Priča o demonima - Peter Handke Godina izdanja: 2021 Broj strana: 72 Povez: Mek „Visoka literatura. Nekonvencionalna, čudna, zadivljujuća.“ – Nordkurier U zemlji se za tog voćara govorilo da je posednut, i to „ne samo jednim nego raznim, mnogim, čak bezbrojnim demonima“. Preko dana on se šeta mestom, govori tiho nemuštim jezikom, ponekad urla i plaši seljane svojim uvredama, tiradama, proročanstvima. Noći provodi u svom šatoru pored groblja. Jedino se njegova sestra brine o njemu, roditelji odavno više nisu živi. Ona ga posmatra kako priča sa životinjama i ne može da poveruje da anđeoska pesma koju čuje dolazi iz njegovog grla. Tog dana sestra ga je pratila do jezera na čijoj se suprotnoj obali nalazi druga zemlja. Nekoliko muškaraca je upravo izvlačilo ribarski čamac, jedan od njih ga je pogledao kako ga „nikad niko nije pogledao“ – i demoni su smesta izašli iz njega. „Tako sam se oslobođen svojih demona… zaputio u drugu zemlju na drugoj strani jezera.“ Peter Handke ispisuje priču o poetskom preobražaju, o oslobođenju središta čovekove prirode, tog „neiskorenjivog otpora“, bez kojeg nema ničeg osim „večito bezdušnog bića“. „Remek-delo u malom formatu.“ – Die Presse „Magično srećan, preporođen, na kraju i oženjen – ne može biti lepšeg junaka. Pa ipak ovaj tekst ostaje – i to je autorova namera – donekle neproziran i zagonetan. Zato ga obavezno pročitajte barem dva puta!“ – WDR

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! „Istorijski događaj... prelepo ostvaren, najčistiji i najvažniji izraz generacije kojoj je sam Keruak dao ime bit generacija.“ New York Times Roman koji je definisao jednu generaciju. Damarajući ritmovima marginalne Amerike sredinom XX veka, džeza, seksa, lakih droga i tajanstvenih obećanja kojima doziva otvoreni put, kultni roman Džeka Keruaka o slobodi i žudnji definisao je bit generaciju i postao nadahnuće za sve sledeće naraštaje od trenutka kada je prvi put objavljen pre više od pola veka. Zasnovan na Keruakovim avanturama s Nilom Kasidijem, roman govori o dvojici prijatelja čija su četiri putovanja preko čitavog kontinenta potraga za smislom i autentičnim iskustvom. Mešavina melanholične naivnosti i bezumnog osećanja napuštenosti, prožeta Keruakovom ljubavlju prema Americi, saosećanjem prema čitavom čovečanstvu i njegovim osećajem za jezik kao vrstu džeza, Na putu je do srži američka vizija slobode i nade – neodoljiva i puna života i čuda. „Život je izvrstan i malo je onih koji njegovu radost i čudesnost, tugu i humor umeju preneti na papir poput Keruaka.“ San Francisco Examiner „Kao što roman Sunce se ponovo rađa predstavlja svedočenje izgubljene generacije dvadesetih godina XX veka, tako je sasvim sigurno da je Na putu roman koji nam za pokolenja ostavlja bit generacija.“ The New York Times Džek Keruak (1922, Louel, Masačusets – 1969, Sent Pitersburg, Florida), rođen kao Žan-Luj Lebri de Keruak. Srednju školu u Louelu završio je 1939. godine kao najbolji sportista i dobio fudbalsku stipendiju za Pripremni koledž Horas Men i Univerzitet Kolumbija. Za vreme Drugog svetskog rata radio je u trgovačkoj mornarici, gde je započeo pisanje romana More je moj brat (1950). U ranim godinama bio je pod uticajem Sarojana i Hemingveja, da bi kasnije razvio sopstveni stil, beležeći život američkog putnika i iskustvo bit generacije pedesetih godina. O tome svedoče brojni romani, kao što su: Grad i velegrad (1950), Na putu (1957), Ljudi iz podzemlja (1958), Darma lutalice (1958), Tristesa (1960), Usamljeni putnik (1960), Big Sur (1960), Žerarove vizije (1963), Anđeli Desolejšn Pika (1965), Satori u Parizu (1966), Kodijeve vizije (1972), i nekoliko knjiga poezije poput Meksiko Siti bluza (1959) i San Francisko bluza (1983).

Knjiga je kao nova. Moj dan u drugoj zemlji - Peter Handke Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2021 Broj strana: 67 Format: 20 cm Povez: Broširani U zemlji se za tog voćara govorilo da je posednut, i to „ne samo jednim nego raznim, mnogim, čak bezbrojnim demonima“. Preko dana on se šeta mestom, govori tiho nemuštim jezikom, ponekad urla i plaši seljane svojim uvredama, tiradama, proročanstvima. Noći provodi u svom šatoru pored groblja. Jedino se njegova sestra brine o njemu, roditelji odavno više nisu živi. Ona ga posmatra kako priča sa životinjama i ne može da poveruje da anđeoska pesma koju čuje dolazi iz njegovog grla. Tog dana sestra ga je pratila do jezera na čijoj se suprotnoj obali nalazi druga zemlja. Nekoliko muškaraca je upravo izvlačilo ribarski čamac, jedan od njih ga je pogledao kako ga „nikad niko nije pogledao“ – i demoni su smesta izašli iz njega. „Tako sam se oslobođen svojih demona… zaputio u drugu zemlju na drugoj strani jezera.“ Peter Handke ispisuje priču o poetskom preobražaju, o oslobođenju središta čovekove prirode, tog „neiskorenjivog otpora“, bez kojeg nema ničeg osim „večito bezdušnog bića“. Peter Handke jedan je od najznačajnijih pisaca nemačkog jezika i savremene svetske književnosti. Pisac stotinak knjiga, romana, pripovesti, drama, poezije, eseja i filmskih scenarija; autor više filmova, i koautor i saradnik u mnogim filmovima Vima Vendersa; likovni ilustrator svojih tekstova. Dobitnik niza nagrada: Bihnerove, Kafkine, Šilerove, Ibzenove, Nestrojeve, nagrade „Tomas Man“, nagrade „Milovan Vidaković“ i drugih. Nobelova nagrada za književnost dodeljena mu je 2019. „zbog uticajnog rada koji sa lingvističkom genijalnošću istražuje periferiju i posebnost ljudskog postojanja.“ Handkeov prvi roman Stršljenovi i prva drama Psovanje publike objavljeni su 1966. Iste godine se na sastanku Grupe 47 u Prinstonu u SAD distancirao od „opisivačke“ književnosti novog realizma i utvrdio poziciju svoje književnosti kao usmerenost na jezik i na odnos jezika i sveta. Motiv ugroženog subjekta u problematičnoj komunikaciji sa spoljašnjim svetom karakterističan je za rana Handkeova ostvarenja, kao što su romani Golmanov strah od penala (1970), Bezželjna nesreća (1972), Kratko pismo za dugo rastajanje (1972) i Levoruka žena (1976), potom proslavljeni dramski komad Kaspar (1968) ili zbirka poezije Unutrašnji svet spoljašnjeg sveta unutrašnjeg sveta (1969). Knjiga Spori povratak kući (1979) predstavlja prekretnicu u Handkeovoj književnosti i okretanje prirodi i materijalnosti sveta, gde su film i slikarstvo izvori književne inspiracije. Istovremeno je u Handkeovim ostvarenjima prisutno neprekidno traganje za smislom postojanja. Otuda su lutanje i migracija primarni modus aktivnosti i aktivizma, a put je mesto za tzv. „epski korak“, koji nije posebno vezan za određeni žanr. Njegovom delu je otad svojstven snažan avanturistički duh, ali i nostalgija, koji su uočljivi u pripovestima kao što su Pouka planine Saint Victoire (1980), Ponavljanje (1986), Još jedanput za Tukidida (1990), Zimsko putovanje do reka Dunava, Save, Drine i Morave ili Pravda za Srbiju (1996), Moravska noć (2008) i Veliki Pad (2011) ili u dramama Vožnja čunom ili komad za film o ratu (1999) i Lepi dani u Aranhuezu (2012).

Knjaževac Srpska književna zadruga, 1989. Drugo izdanje, izašlo svega nekoliko meseci nakon prvog. Originalni Simovićev tekst iz 1989, koji je u kasnijim izdanjima značajno izmenjen. Boj na Kosovu je istorijska drama srpskog književnika Ljubomira Simovića. Prva verzija drame napisana je 1988, uoči obeležavanja šesto godina od boja na Kosovu. Po toj verziji drame snimljen je istoimeni film (1989) u režiji Zdravka Šotre. Druga, skraćena verzija, napisana je 2002. i objavljena 2003. godine.[1][2] Radnja UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis radnje! Prvi deo Prvi deo drame dešava se tri dana pred bitku, 12-14. juna 1389. Na dvoru kneza Lazara u Kruševcu, knez obaveštava srpskog patrijarha Spiridona da je odbio zahteve turskog sultana Murata, koji je u pismu tražio da se Srbija pokori njegovoj vlasti, i da se turska vojska već primiče Kosovu. Uprkos strahovanjima patrijarha i kneginje Milice, koji ga upozoravaju na tursku snagu i razjedinjenost srpskih zemalja i velikaša, knez Lazar izjavljuje da častan čovek nema izbora između ropstva bez borbe, i borbe do smrti. Na pijaci u Novom Brdu, trgovkinje negoduju zbog smanjenja težine novca (dinara) zbog ogromnih troškova za opremanje vojske i turske opasnosti, dok se trgovac kožama, Vojša, sprema na vojsku. Na granici između Toplice i Laba, srpski vidar i berberin Bogoje iz Prizrena sreće se sa stražarima Vuka Brankovića, koje predvodi Paramunac. Pošto mu u torbi nalaze knjige za proricanje sudbine, stražari ga pitaju da prorekne ishod bitke sa Turcima. Bogoje odgovara da je Srbija toliko razjedinjena da ne može da se odbrani ni od muva, a kamoli od Turaka. Paramunac ga optužuje da je turska uhoda i naređuje njegovo hapšenje, ali ga spasava Miloš Obilić, kome je Bogoje izvidao ranu posle boja na Pločniku. Za to vreme, na dvoru Vuka Brankovića u Prizrenu, Vuk pregleda novoiskovane srebrne dinare, bez Lazarevog imena i duplo lakše od starih, koji treba da pokriju troškove rata. Njegov stariji brat Gerasim, monah iz Svete Gore, nagovara ga da podrži Lazara svim silama, pošto Lazar jedini pokušava da ujedini podeljenu Srbiju uz pomoć pravoslavne crkve. Vuk ističe svoju moć i nezavisnost od kneza, besni na pomen Miloša Obilića i obraduje se na vesti o incidentu sa vidarom i Obilićem, koje mu donosi Paramunac. Dva dana kasnije, uoči bitke, na Kosovu polju sreću se kožar Vojša, koji je u vojsci, na straži, i vidar Bogoje kome su polomljeni svi zubi - nagoveštava se da su ga mučili u Brankovićevoj tamnici. Na njih nailaze Ivan Kosančić i Milan Toplica, koji se vraćaju iz izvidnice i raspravljaju o veličini turske vojske. Dok Kosančić namerava da knezu kaže istinu - da je turska vojska, sa 140 hiljada boraca, dvostruko veća od srpske,[a] Toplica želi da ublaži loše vesti, plašeći se da će istina uplašiti kneza i naterati ga da odustane od bitke. Na dvoru Vuka Brankovića kod crkve Samodreže, knez Lazar okuplja vlastelu na večeru pred bitku, koja se očekuje ujutro. Na kneževoj večeri, pokrajinski velikaši, Levčanin i Tamnavac, ističu svoju nezavisnost od kneza Lazara, zbog čega se umalo ne potuku sa kneževim sestrićima, braćom Musićima, i predlažu knezu da prizna tursku vlast, kao što su već uradili jači od njega - kralj Marko i Konstantin Dejanović u Makedoniji. Knez Lazar im odgovara da se o časti i dostojanstvu ne može pregovarati i da se u ropstvu ne može postojati, ali im raspravu prekida dolazak Toplice i Kosančića, čije vesti utišaju sve prisutne. Tamnavac nagovara Lazara da odustane od bitke pošto je Turaka dvostruko više no Srba, ali mu Lazar ponosno odgovara da se on ne odlučuje za bitku po tome kolika je sila koja mu preti, već koliku svetinju brani. Večera počinje molitvom, i Lazar nazdravlja svojim vojnicima, pre svih Obiliću, ali ga Vuk Branković prekida i optužuje Miloša za izdaju, navodeći kao dokaz da je oslobodio turskog uhodu (vidara Bogoja) od njegovih stražara. Na Miloševo pravdanje da je sve to zlonamerno protumačeni nesporazum, Vuk nastavlja da su sa njim u zaveri i Toplica i Kosančić, koji su namerno doneli oveshrabrujuće vesti, pošto su svi zajedno potkupljeni od Turaka. Na kneževo pitanje da se opravda, Miloš se zaklinje da će sutra na Kosovu ubiti Murata i odlazi. Vuk savetuje Lazaru da ga uhvati i okuje, ali Lazar odlučuje da pruži priliku Milošu da se opravda u boju. Iste noći, Paramunac je u postelji sa prodavačicom ribe sa početka[b] i plaća vino novoiskovanim srebrnim dinarom koji je dobio od gospodara Vuka. Trgovkinja primećuje da na novom Vukovom dinaru nema kneza Lazara, po čemu zaključuje da gospodar Vuk planira da se osamostali od kneza. Drugi deo Drugi deo drame dešava se 15. juna 1389, na Vidovdan, pred Muratovim šatorom na Kosovu. Tok bitke saznajemo iz izveštaja turskih čauša, preko kojih Murat izdaje naredbe i upravlja bitkom. Desno krilo srpske vojske, koje predvodi Vuk Branković, uspešno potiskuje tursko levo krilo, kojim komanduje Muratov sin Jakub, dok tursko desno krilo pod komandom Bajazita potiskuje srpsko levo krilo, na kome su Bosanci pod Vlatkom Vukovićem. Utom, stražari javljaju da je došao vojvoda Miloš Obilić sa kopljem okrenutim naopako, u znak predaje, i moli da ga izvedu pred sultana. Murat, koji se seća Miloša sa Pločnika, naređuje da ga propuste. Obilić prilazi sultanu kao da će se pokloniti, ali trgne ispod pojasa kratak mač i smrtno ranjava Murata, posle čega ga Turci teško ranjenog savlađuju i vezuju. Ranjeni Murat ispituje Obilića, koji mu ponosno odgovara da je svoju glavu dao za svoju reč. Utom stiže Bajazit, koji naređuje da se Obilić smesta pogubi. Pored Srbina Hamze, jednog od Muratovih dvorana, Miloša na gubilište ispraća i sultanov hećim Mustafa, nekadašnji vidar Bogoje, koji se upravo poturčio kako bi pobegao od Brankovićeve osvete. Srbin Hamza nudi Obiliću da se poturči pred smrt, ali mu Miloš odgovara da svojom krvlju ispisuje granicu između sebe i njega. Murat na samrti zaklinje Bajazita da poštedi brata, ali Bajazit poziva Jakuba i naređuje da ga zadave. Bajazit naređuje da sva preostala vojska krene napred - oba srpska krila se povlače, a knez Lazar u centru je opkoljen i zarobljen sa mnogo velikaša. Bajazit saslušava Lazara, koji mu ponosno odgovara da je još sinoć znao šta ga čeka, ali da svojim stradanjem plaća večni život. Kada mu Bajazit pokaže Miloševu glavu na kocu, Lazar odgovara da se je to glava pobednika, koja se ne polaže u grob, nego u temelj. Smrt prima mirno, sa rečima da je pobedio u svojoj bici. Epilog Na pijaci u Novom Brdu, ponovo vidimo prodavačicu ribe sa početka. Dolaze Vojša, na štakama i bez jedne noge do kuka, i njegova žena Velisava. Otkad je ranjen u boju, Vojša po danu ćuti, a noću bunca i zapomaže. Velisava pokušava da kupi jednu od dve preostale ribe, ali prodavačica odbija da primi Lazarev dinar (koji je primala nekoliko dana ranije) i traži da joj se plati turskim dinarima - akčama. Ljubomir Simović (Užice, 2. decembar 1935) srpski je književnik, prevodilac i akademik. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti. Biografija Ljubomir Simović potpisuje knjige za Adligat Rođen je od oca Dragiše, obućara i majke Radojke, iz sarajevske porodice Cvijić. Osnovnu školu, niže razrede gimnazije i učiteljsku školu završio je u Užicu. Godine 1962. diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za istoriju jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik.[1] Kao student bio je član redakcije i odgovorni urednik studentskog književnog lista “Vidici”. Piše pesme, drame, romane, eseje, književne kritike. Prevodi sa italijanskog i ruskog jezika. Prvu pesmu pod nazivom „Jutro” objavio je, kao učenik Učiteljske škole, u “Učiteljskoj iskri” (1951). Nastavio je da objavljuje u “Vestima”, “Mladoj kulturi”, “Omladini”, “Studentu”, “Letopisu Matice srpske”, “Međaju”, “Politici”, “Ninu” i drugim listovima i časopisima. Krajem pedesetih godina 20. veka, radio je honorarno u Omladinskom programu Radio Beograda. Ceo radni vek proveo je kao urednik Umetničke redakcije Prvog programa Radio Beograda. Inspiraciju za prve pesničke radove nalazio je u Užicu i okolini, mentalitetu Užičana i njihovom razvijenom smislu za humor i osećanje jezika. Drame su, kao i pesme, tematski vezane za zavičajno Užice, istorijsku prošlost i tradiciju. Njegove pesme i drame nalaze se u svim antologijama srpskog pesništva i drame. Dela su mu prevedena na gotovo sve evropske jezike a drame izvođene u pozorištima širom Srbije ali i na mnogim svetskim scenama: Francuskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Meksiku, Češkoj, Nemačkoj, Rusiji, Švajcarskoj, Poljskoj, Belgiji, Kanadi, Maroku i dr. Petnaestog decembra 1988. godine Simović je izabran za dopisnog, a 27. oktobra 1994. godine za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[1] Recepcija Miodrag Pavlović je Simovića video kao lirskog pesnika, koji se „lako i precizno iskazuje, otvara uvek nove segmente na tematskom vidiku, elegični ton širi do tragičnog, humorno do paradoksalnog, ljubavno osećanje u pravcu erotskog”.[2] Svetislav Basara je Simovića smestio među nacionalne pesnike, ali ne one koji „mračne, nacionalne i opšteljudske ponore i gnusobe prekrivaju verbalnim pirotskim ćilimima, po kojima šaraju motive iz fiktivne prošlosti” već ga vidi uz one stvaraoce, kakvi su bili Nastasijević i Brana Petrović, koji „zalaze u periferne oblasti čulnog sveta, gde se u mnoštvu srpske braće krije i mnoštvo Kaina”.[3] Nagrade i priznanja Kao predstave u celini, Simovićeve drame su dva puta pobedile na Sterijinom pozorju: Putujuće pozorište Šopalović, u izvođenju „Jugoslovenskog dramskog pozorišta“, u režiji Dejana Mijača, 1986, i Čudo u Šarganu, u izvođenju „Srpskog narodnog pozorišta“ iz Novog Sada, u režiji Egona Savina, 1993. godine. Ljubomiru Simoviću je 28. aprila 2013. Univerzitet u Kragujevcu na predlog Filološko-umetničkog fakulteta dodelio titulu počasnog doktora. Književne nagrade Nagrada „Đorđe Jovanović”, za knjigu Šlemovi, 1968. Nagrada „Isidora Sekulić”, za knjigu Šlemovi, 1968. Zmajeva nagrada, za knjigu Uoči trećih petlova, 1973. Sterijina nagrada za tekst savremene drame, za dramu Hasanaginica, 1975. Nagrada „Branko Miljković”, za knjigu Vidik na dve vode, 1980. Nagrada „Milan Rakić”, za knjigu Um za morem, 1982. Sterijina nagrada za tekst savremene drame, za dramu Putujuće pozorište Šopalović, 1986. Nagrada „Joakim Vujić”, za dramski tekst Putujuće pozorište Šopalović, 1986. Disova nagrada, 1989. Oktobarska nagrada grada Beograda, za dramu Boj na Kosovu, 1989. Sedmojulska nagrada, 1990. BIGZ-ova nagrada, za knjigu pesama Gornji grad, 1990. Nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”, 1992. Književna nagrada „Biblios”, za sabrana dela, 1992. Sterijina nagrada za tekst savremene drame, za dramu Čudo u Šarganu, 1993. Nagrada „Desanka Maksimović”, 1994. Nagrada „Belovodska rozeta”, 1994. Nagrada „Žička hrisovulja”, 1995. Nagrada „Laza Kostić”, za knjigu Užice sa vranama, 1996. Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša”, za knjigu Sabrane pesme, 1997.[1] Nagrada „Račanska povelja”, za knjigu Sabrane pesme, 1998. Nagrada „Isidorijana”, za knjigu Užice sa vranama, 1999.[1] Velika bazjaška povelja, 1999. Nagrada „Đura Jakšić”, za knjigu Ljuska jajeta, 1999. Nagrada „Ramonda serbika”, 1999. Nagrada „Vasko Popa”, za knjigu Sabrane pesme, 2000. Nagrada „Kozara”, za knjigu Sabrane pesme, 2000. Nagrada „Radoje Domanović” (Domanovićevi dani satire), za poeziju, Ovsište, 2000. Nagrada „Braća Karić”, 2001. Nagrada „Odzivi Filipu Višnjiću”, 2001. Nagrada „Zaplanjski Orfej”, za pesmu „Doček i krunisanje oslobodioca pred crkvom i ribarskom krčmom u Slankamenu”, 2001. Nagrada „Dušan Vasiljev”, 2003. Nagrada „Mića Popović”, 2006. Vukova nagrada, 2007. Nagrada „Drainac”, za knjigu pesama Gost iz oblaka, 2008. Nagrada „Bogorodica Trojeručica”, Čikago, 2009. Nagrada „Zlatni ključ Smedereva”, 2012. Nagrada Srpske književne zadruge, 2013.[4] Nagrada Podruma „Radovanović”, 2014. Nagrada „Ljubomir P. Nenadović”, za najbolju putopisnu knjigu na srpskom jeziku, 2016. Nagrada „Dositej Obradović” za životno delo, 2016. Nagrada „Izviiskra Njegoševa”, za 2015/2016. Nagrada „Dejan Medaković”, za knjigu Do Oba i Huangpua, 2016. Nagrada „Arka”, 2017. Evropska nagrada za poeziju „Petru Krdu”, 2018. Nagrada „Zlatni prsten despota Stefana Lazarevića”, 2020.[5] Medalja SANU, iz oblasti umetnosti, 2022.[6][7] Dela Pesme Balada o Stojkovićima Pesničke knjige Slovenske elegije (1958), Veseli grobovi (1961) Poslednja zemlja (1964) Šlemovi (1967) Uoči trećih petlova (1972) Subota (1976) Vidik na dve vode (1980) Um za morem (1982) Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj (1983) Istočnice (sa crtežima Marija Maskarelija, 1983) Gornji grad (1990, dva izdanja) Igla i konac (1992) Ljuska od jajeta (1998) Tačka (2001) Izbor iz Simovićevog pesništva objavljen je u knjigama: Izabrane pesme (1980), Hleb i so (1985, 1987), Istočnice i druge pesme (1994) i Učenje u mraku (1995). U zajedničkom izdanju Grada teatra Budve i podgoričkog „Oktoiha“, u ediciji „Nagrađeni pisci“, u kojoj se štampaju dela dobitnika nagrade „Stefan Mitrov Ljubiša“, objavljeno je 1998, Simovićevo troknjižje, koje bi se moglo nazvati ”užičkom pesničkom trilogijom”: Vidik na dve vode, Istočnice i Igla i konac. Pesma Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj štampana je kao bibliofilsko izdanje Jovice Veljovića, u Hamburgu, 1997. godine. Sabrane pesme Ljubomira Simovića objavljene su u izdanju „Stubova kulture“ 1999. godine. Drame Simović je napisao četiri drame: Hasanaginica, Čudo u Šarganu, Putujuće pozorište Šopalović i Boj na Kosovu. Drame su mu izvođene na mnogim našim scenama, kao i u inostranstvu. Najviše uspeha postiglo je Putujuće pozorište Šopalović, koje je postavljeno na scenama Poljske, Češke, Slovačke, Francuske, Švajcarske, Kanade i Belgije, kao i u jednom francuskom pozorištu u Maroku, u Kazablanki. Simovićeve drame su izvođene i u pozorištima Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Po drami Boj na Kosovu snimljen je film. Eseji Simovićevi eseji o srpskim pesnicima skupljeni su u tri izdanja knjige Duplo dno (1983, 1991, 2001), dok su njegovi eseji, besede, razgovori, pisma i ostali tekstovi na druge teme, uključujući i političke, štampani u knjigama Kovačnica na Čakovini (1990), Galop na puževima (1994; drugo, dopunjeno, izdanje 1997), Novi galop na puževima (1999), Žabe u redu pred potkivačnicom (2016). Drugo Dnevnik snova objavljen je, pod naslovom Snevnik, u časopisu „Delo“, 1-2, 1987. Posebno izdanje Snevnika, uz to i znatno dopunjeno, objavljeno je 1998. godine. Dva izdanja knjige Užice sa vranama (hronika, koja je povremeno roman, ili roman, koji je povremeno hronika), štampana su tokom 1996. godine. Simovićeva Dela u pet knjiga objavljena su 1991. godine. Prevodi Simovićevih pesama i drama štampani su u mnogim stranim antologijama i zbornicima, u književnim i pozorišnim časopisima, kao i u posebnim knjigama. Izdavačka kuća „Tanesi” objavila je njegovu knjigu putopisa „Do Oba i Huangpua” 2016. godine. Ljubomir Simović se bavi i likovnom kritikom i njegova knjiga „Čitanje slika” je vredan prilog istoriji srpske likovne umetnosti savremenog doba. Po knjizi je urađena i televizijska serija u realizaciji Redakcije za kulturu RTS-a 2013-2014. godine. Neki od slikara koji su predstavnjeni su Srbinović, Otašević, Samurović, M.Čelebonović, Veličković, Gvozdenović, M.Tucović,...