SATOR: Alen le Ninez Naslov Sator : zagonetka tajanstvenog kvadrata : istorijski roman / Alen Le Ninez ; sa francuskog prevela Anđa Petrović Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2011 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Stylos art, 2011 (Novi Sad : AMB grafika) Fizički opis 223 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Petrović, Anđa, 1938- = Petrović, Anđa, 1938- ISBN 978-86-7473-546-6 (broš.) Trideset godina posle Pontija Pilata, namesnik Judeje je Lucije Albin. Na zahtev svog ujaka, Balba Pizona, rimskog senatora, potajnog hrišcanskog obracenika, Albin pokušava da dešifruje kriptogram Sator, tajni sveti spis, koji ce prvim progonjenim hrišcanima služiti kao uporište pred Neronom. Kroz buru prvih jevrejskih pobuna protiv rimske vladavine, Albina trag odvodi do izjava poslednjih preživelih svedoka prisutnih na Hristovom sudenju. U meduvremenu, u Rimu, Balb ponovo priprema zaveru protiv okrutnog imperatora Nerona, pokušavajuci da i u hrišcanima pronade oslonac za svoju stvar. Kriptogram je iskopan iz ruševina Pompeje 1936. godine i datira iz vremena Albinove istrage, 62. godine posle Hrista. Još od antickih zapisa poznat je pod imenom Sator kvadrat; kao takav, otkriva znacajne momente o životu ranih hrišcana, ali nikada nije dešifrovan. Pripovest o Luciju Albinu, koja je pred nama, otkrice je koje na nov nacin osvetljava ovu staru enigmu hrišcanske arheologije. Dobro očuvana knjiga. ns

odlično stanje, 223str.,meki povez,21cm, š y73

Dobro očuvana. F

Rodžer Feris je vojnik CIA u ratu protiv terorizma. Vratio se iz Iraka s povređenom nogom i zahtevnim zaduženjem – da prodre u mrežu genijalnog teroriste poznatog samo pod imenom „ Sulejman“ . Ferisov plan da dospe „ pod Sulejmanov šator“ zasnovan je na remek-delu britanske obaveštajne službe, izvedenom za vreme Drugog svetskog rata: on priprema savršenu obmanu – podmetnuće leš izmišljenog oficira CIA koji je naizgled učinio nemoguće zavrbovavši agenta iz neprijateljskih redova.

Posveta pisca... Аутор - особа Думбравеану, Ангел, 1933-2013 = Dumbrǎveanu, Anghel, 1933-2013 Наслов Бунари Србије / Ангел Думбравеану ; приредили Адам Пуслојић, Срба Игњатовић, Мома Димић и Младен Гверо ; [превели Адам Пуслојић, Мома Димић, Славомир Гвозденовић] Врста грађе поезија Језик српски Година 1993 Издавање и производња Београд : Апостроф` ; Неготин : Крајински круг : Шатор, 1993 ([б. м. : б. и.]) Физички опис 40 стр. : илустр. ; 23 цм Други аутори - особа Пуслојић, Адам, 1943- = Puslojić, Adam, 1943- Ignjatović, Srba Димић, Мома, 1944-2008 = Dimić, Moma, 1944-2008 Gvero, Mladen Gvozdenović, Slavomir Збирка Едиција `Јубилеји` ; књ. 1 Напомене Тираж 300.

mek povez dobro ocuvano 404

Rodžer Feris je vojnik CIA u ratu protiv terorizma. Vratio se iz Iraka s povređenom nogom i zahtevnim zaduženjem – da prodre u mrežu genijalnog teroriste poznatog samo pod imenom „ Sulejman“ . Ferisov plan da dospe „ pod Sulejmanov šator“ zasnovan je na remek-delu britanske obaveštajne službe, izvedenom za vreme Drugog svetskog rata: on priprema savršenu obmanu – podmetnuće leš izmišljenog oficira CIA koji je naizgled učinio nemoguće zavrbovavši agenta iz neprijateljskih redova. Plan uvlači prijatelje i protivnike u mrežu izuzetno oštroumnih i složenih poteza i kad obmana počne da se raspliće, Feris uleće u uragansku oluju. Jedina nada mu je uglađeni čelnik jordanske obaveštajne službe – čovek koji bi mogao biti arapska verzija proslavljenog Le Kareovog agenta Džordža Smajlija. Međutim, može li Feris da mu veruje? „ Nijedan laik ne poznaje svet operacija CIA na Bliskom istoku kao Dejvid Ignejšus, a Krug laži nas već od prve stranice uvlači u neizvesnost, misterije i, konačno, u razočaranje našim tamošnjim operacijama. Ovo je, jednostavno, velika knjiga. “ Sjajna potpuno nova nekoriscena knjiga.

Krug laži, Dejvid Ignešijus LAGUNA, Beograd, 2008. 366 STRana, mek povez ODLIČNO OČUVANA Rodžer Feris je vojnik CIA u ratu protiv terorizma. Vratio se iz Iraka s povređenom nogom i zahtevnim zaduženjem – da prodre u mrežu genijalnog teroriste poznatog samo pod imenom „Sulejman“. Ferisov plan da dospe „pod Sulejmanov šator“ zasnovan je na remek-delu britanske obaveštajne službe, izvedenom za vreme Drugog svetskog rata: on priprema savršenu obmanu – podmetnuće leš izmišljenog oficira CIA koji je naizgled učinio nemoguće zavrbovavši agenta iz neprijateljskih redova. Plan uvlači prijatelje i protivnike u mrežu izuzetno oštroumnih i složenih poteza i kad obmana počne da se raspliće, Feris uleće u uragansku oluju. Jedina nada mu je uglađeni čelnik jordanske obaveštajne službe – čovek koji bi mogao biti arapska verzija proslavljenog Le Kareovog agenta Džordža Smajlija. Međutim, može li Feris da mu veruje? „Nijedan laik ne poznaje svet operacija CIA na Bliskom istoku kao Dejvid Ignejšus, a Krug laži nas već od prve stranice uvlači u neizvesnost, misterije i, konačno, u razočaranje našim tamošnjim operacijama. Ovo je, jednostavno, velika knjiga.“

Odlično očuvana !!! 389 strana 310 grama Triler #1 u svetu Masakrirana žrtva: U usamljenom šatoru ostavljeno je telo napola zakopane žene. Ona je kamenovana do smrti, leđa su joj izbrazdana tragovima od šibanja, jedna šaka joj je odsečena. Usamljeni glas: Hening Jul je novinar crne hronike progonjen vlastitom prošlošću. Pre dve godine je izgubio sina Junasa u požaru. Sad se vraća na posao, noseći ožiljke na telu i duši, i iznova se bori za mesto i ugled među kolegama, kod bivše žene i u policiji. Iskra misterije: Kad dobije zadatak da piše o žrtvi iz šatora, Hening kreće putem na kojem opasnost vreba iza svake krivine. On, naime, ne veruje da je slučaj onako jednostavan kako se to čini policiji – a ubrzo će još neko da strada… „Roman Spaljen je udružio uzbudljivu priču sa dubokim psihološkim portretom svog vanserijskog protagoniste Heninga Jula. Najtoplija preporuka.“ Faber&Faber „Snaga ove knjige je u pažljivo biranim rečima i junaku – novinaru kog proganja prošlost. Veoma zanimljiv roman.“ Guardian „Uzbudljivo, mračno i bez šminke.“ Booklist RD

AUSTRIJANKA Zoran Milekić kao nova Roman o Diani Budisavljević, zaboravljenoj heroini Drugog svetskog rata Kasno proleće 1942, gluvo doba noći. Na sporedni kolosek zagrebačke železničke stanice pristiže transport stočnih vagona krcat srpskim ženama. Odlaze na prisilni rad u Nemački Rajh. Pored šina razapet je šator Crvenog krsta. Sredovečna Austrijanka Diana Budisavljević Obekser deli im čaj i nešto hrane. Danima i nedeljama muči je isto pitanje: gde su deca? Ona koja su preživela ustaške pokolje odvojena su od majki i očeva i prepuštena sebi. Posle mnogo traganja Diana Budisavljević saznaje da su u Staroj Gradišci, ispostavi zloglasnog logora Jasenovac. Upornošću i nadljudskim naporom sa grupom svojih saradnica uspeva da prodre u tu fabriku smrti. Tog vrelog letnjeg dana 1942. susreće se s prizorima iz pakla. Vrhovni zapovednik Maks Luburić naređuje joj da hitno napusti logor. Dece je mnogo, a vremena za njihovo izbavljenje malo. Diana je odlučna, prekršiće sve Luburićeve naredbe jer zna da je akcija spasavanja srpske dece iz ustaških logora smrti zapravo akcija spasavanja čovečnosti iz životinjskih kandži zla. „Zahvalnost i divljenje koje podvig Diane Budisavljević budi inspirisali su Zorana Milekića da ovim romanom doprinese očuvanju uspomene na ovu izuzetnu heroinu. Verujem da će roman Austrijanka zbog filmičnosti biti pretočen u potresnu televizijsku seriju o ženi za koju decenijama nisu znali čak ni oni čije je živote otela iz surovih kandži smrti i spasla ih kad spasa i nade nigde nije bilo.“ Tihomir Stanić

Iako je Meri Makgeri Moris do sada napisala brojne kvalitetne romane, ovaj se smatra do sada njenim najjačim delom. Pošto je njega i njihovo dvoje dece, Tomasa i Margaret, napustila njegova lepa žena Irena, Henri i deca provode leto pod šatorom. Henri se bori za preživljavanje i često mora da ostavlja decu samu provodeći dane u potrazi za poslom. Henri nije objasnio deci zašto je majka otišla niti da li će se vratiti. Portalibris Broj strana: 283 Pismo: latinica Povez: mek k

Autor: Sofronije Lužnjak Povez: broširan Br. strana: 97 Format: 14 x 20 Izdavač: Bosanski Brod Ova knjiga nam kazuje kako je to biti mlad i obrazovan ovdje i sad, a ne biti kao većina – ogorčen i ravnodušan. Vodi nas Sofronije iz svog malog gradića u jedan veći, slika nam prizore iz autobusa, kafića, šetališta koje se više ne zove korzo, nego Riva u banjalučkom argou u nastajanju (face, mace, mažoretkinje i sl.), da bi nas vratio u provincijski šator da se nagledamo kiča i primitivizma; prelistava novine sa oglasima koji su odraz našeg jada i čemera (to je stvarno, što ono naš narod kaže „bogu plakat“), da bismo na kraju tog sumračnog lutanja završili u njegovim snovima, noćnoj mori gdje Sofronija proganja Mile Kitić koji se pojavljuje na sceni umjesto najavljenog „Hladnog piva“. Uprkos svim ružnim scenama, Sofronije nije ogorčen, ne osjeća se mržnja, nema čak ni prezira, prije sažaljenje i tuga. Imam osjećaj da je ova knjiga nastala iz potrebe da se nešto učini, da se bar na ovaj način podigne glas protesta, jer Berislav Blagojević dokazuje da nije oguglao na nepravdu, nije se pomirio sa primitivizmom, nekulturom, kičom i neradom; on ne pristaje na novi sistem vrijednosti u kome caruje sve ono što on kritikuje i ismijava.A taj novi sistem vrijednosti, novi moralni poredak, širi se strašnom brzinom i kao prava crna rupa usisava sve ono u šta bi trebalo vjerovati – ljubav, nadu, istinu i pravdu. Ova knjiga je svojevrstan pokazatelj stanja u kome su zarobljeni ili zatečeni mladi ljudi u ovoj zemlji, i zato, ma koliko se puta nasmijete dok je čitate, tužna je ovo knjiga.

„Klasična engleska priča o ubistvu na selu.“ Crkveni vašar parohijske crkve svetog Seda održava se već generacijama na posedu vlastelinske kuće Martingejl. Gospođa Maksi je tog toplog poslepodneva već imala dovoljno posla s raspoređivanjem tezgi, oko predsedavanja ručkom, s biskupom i šatorom za posluženje, ali je povrh toga još morala i da se pomiri s vestima o iznenadnoj veridbi svoga sina s njenom novom služavkom, podmuklom neudatom majkom Sali Džap. Već sutradan ujutru, Martingejlom i celim selom zavladalo je zaprepašćenje posle otkrića Salinog tela. Istragom o nasilnoj smrti u vlastelinskoj kući, viši inspektor detektiv Adam Dalgliš zadire u složeni koloplet strasti ispod površine mirnog seoskog života. Pisac P.D. Dzejms,izdavac Laguna,izdanje 2010,broj strana 283. Za kupce iz Novog Sada dostava i naplata licno,a za ostale saljem po dogovoru posle uplate na moj racun.Saljem kao tiskovinu.

Anita Dajamant - Dobra luka Izdavac : Laguna 2002 , 257 strana U primorskom gradiću Glosteru, Masačusets, miris okeana lebdi svuda u vazduhu. Mirni život pedesetdevetogodišnje meštanke Ketlin, saznanjem da boluje od raka na dojkama, od čega je umrla njena sestra petnaest godina ranije, pretvara se u košmar. Uplašena, usamljena, opterećena tajnama i u potrazi za pravom prijateljicom ona upoznaje četrdesetdvogodišnju novinarku Džojs i rađa se jedinstveno prijateljstvo. Obe se nalaze na životnim raskrsnicama i deleći jedna s drugom životne priče počinju da shvataju koliko mnogo mogu da nauče jedna od druge. Naposletku, suočiće se sa najskrivenijim tajnama i pomoći jedna drugoj da zaleče neke stare rane. Svojom uobičajenom mudrošću, odmerenošću i duhovitošću Anita Dajamant, autorka Crvenog šatora, romana godine 2001. u SAD, govori o prirodi, snazi i neophodnosti prijateljstva. Dobra luka je bogata, dirljiva knjiga o tragediji gubitka, prirodi porodičnih tajni i više od svega, iskupljujućoj moći prijateljstva.

„Visoka literatura. Nekonvencionalna, čudna, zadivljujuća.“ – Nordkurier U zemlji se za tog voćara govorilo da je posednut, i to „ne samo jednim nego raznim, mnogim, čak bezbrojnim demonima“. Preko dana on se šeta mestom, govori tiho nemuštim jezikom, ponekad urla i plaši seljane svojim uvredama, tiradama, proročanstvima. Noći provodi u svom šatoru pored groblja. Jedino se njegova sestra brine o njemu, roditelji odavno više nisu živi. Ona ga posmatra kako priča sa životinjama i ne može da poveruje da anđeoska pesma koju čuje dolazi iz njegovog grla. Tog dana sestra ga je pratila do jezera na čijoj se suprotnoj obali nalazi druga zemlja. Nekoliko muškaraca je upravo izvlačilo ribarski čamac, jedan od njih ga je pogledao kako ga „nikad niko nije pogledao“ – i demoni su smesta izašli iz njega. „Tako sam se oslobođen svojih demona… zaputio u drugu zemlju na drugoj strani jezera.“ Peter Handke ispisuje priču o poetskom preobražaju, o oslobođenju središta čovekove prirode, tog „neiskorenjivog otpora“, bez kojeg nema ničeg osim „večito bezdušnog bića“. „Remek-delo u malom formatu.“ – Die Presse „Magično srećan, preporođen, na kraju i oženjen – ne može biti lepšeg junaka. Pa ipak ovaj tekst ostaje – i to je autorova namera – donekle neproziran i zagonetan. Zato ga obavezno pročitajte barem dva puta!“ – WDR

Parma, februar 1248. godine. Gusti stubovi dima zamračuju nebo iznad grada pod opsadom. Carski vojni logor je u plamenu. Vojnici Fridriha Drugog Hoenstaufena beživotno leže na poprištu. Plamen proždire sve unaokolo, dok pobunjeni građani pljačkaju šatore. Nestaje i rukopis o veštini sokolarstva. Napisao ga je lično car Fridrih Drugi i devet meseci kasnije on zadužuje svog namesnika Ecelina da Romana da pronađe rukopis. Ne sme da dozvoli da rukopis nestane, jer ti listovi sadrže tekst zbog kojeg bi ga mogli optužiti za jeres i zbog kojeg bi se mogla narušiti krhka ravnoteža moći između cara i Crkve. Ecelino poverava misiju svom izaslaniku Gvaldu da Manjanu, koji s francuskim minijaturistom Simonom iz Eksa odlazi u zamak San Martino, gde se možda krije rukopis. Međutim, izgleda da niko od žitelja zamka ne zna za taj tajanstveni dokument. Ecelinov izaslanik mora brzo da dela, da pretraži svaku odaju, svaku kulu. Vest o rukopisu doprla je do pape Inoćentija Četvrtog, koji odlučuje da istragu o tome poveri jednom beskrupuloznom inkvizitoru. I dok po bedemima zamka tumara stara mahnita gospodarica, a jedna veštica istražuje tajne podzemne prolaze, Metju, učitelj mlade gospodarice, biva uvučen u okrutne igre moći koje vode u sve zamršenije zagonetke. A onda slučaj odlučuje o sudbini rukopisa. Izdavač: Marso Broj strana: 364

Opis "Moj dan u drugoj zemlji: Priča o demonima - Peter Handke" „Visoka literatura. Nekonvencionalna, čudna, zadivljujuća.“ – Nordkurier U zemlji se za tog voćara govorilo da je posednut, i to „ne samo jednim nego raznim, mnogim, čak bezbrojnim demonima“. Preko dana on se šeta mestom, govori tiho nemuštim jezikom, ponekad urla i plaši seljane svojim uvredama, tiradama, proročanstvima. Noći provodi u svom šatoru pored groblja. Jedino se njegova sestra brine o njemu, roditelji odavno više nisu živi. Ona ga posmatra kako priča sa životinjama i ne može da poveruje da anđeoska pesma koju čuje dolazi iz njegovog grla. Tog dana sestra ga je pratila do jezera na čijoj se suprotnoj obali nalazi druga zemlja. Nekoliko muškaraca je upravo izvlačilo ribarski čamac, jedan od njih ga je pogledao kako ga „nikad niko nije pogledao“ – i demoni su smesta izašli iz njega. „Tako sam se oslobođen svojih demona… zaputio u drugu zemlju na drugoj strani jezera.“ Peter Handke ispisuje priču o poetskom preobražaju, o oslobođenju središta čovekove prirode, tog „neiskorenjivog otpora“, bez kojeg nema ničeg osim „večito bezdušnog bića“. „Remek-delo u malom formatu.“ – Die Presse „Magično srećan, preporođen, na kraju i oženjen – ne može biti lepšeg junaka. Pa ipak ovaj tekst ostaje – i to je autorova namera – donekle neproziran i zagonetan. Zato ga obavezno pročitajte barem dva puta!“ – WDR

Pesma nad pesmama ( ili Pesma Solomonova),Metanoja 32-33 *6656*12-2022 zbirka ljubavnih pesama, preveo i uvodom providio i protumačio LJudevit Rupčić izdanje: Krišćanska sadašnjost Zagreb 1973.g Tvrd povez, latinica,108.strana, hrvatski jezik, format : 20,5 x 11,5 cxm, težina 170.grama stanje:odlično očuvana.-nema ispisivanja Pesma nad pesmama nalazi se u sastavu Poučnih (mudronosnih) knjiga Starog zaveta. Zbog svoje svetovne sadržine, ljubavi momka i devojke, kao i znatne doze čulnosti koja je opisana u delu, ova pesma je oduvek izazivala veliko interesovanje brojnih istraživača i tumača Biblije. Samim tim podsticala je veoma oprečne zaključke kada je u pitanju smisao i značenje same pesme. Pesma nad pesmama je sačuvana u hebrejskoj Bibliji i Starom zavetu i svrstava se među Spise, gde su još i Psalmi, Knjiga o Jovu, Priče Solomonove, Knjiga propovednika itd. Pesma nad pesmama ili Pesma Solomonova, kako se još naziva, predstavlja zbirku ljubavnih pesama. Pretpostavlja se da je na početku ovo delo bila zbirka vereničkih ili svatovskih pesama. Pisac: Solomon (skup narodnih, svadbenih pesama naroda Istoka) Književni rod: lirika Književna vrsta: ljubavna pesma Vreme radnje: oko 1000 god. p.n.e glava 1. Solomunova pesma nad pesmama. 2 Da me hoće poljubiti poljupcem usta svojih! Jer je tvoja ljubav bolja od vina. 3 Mirisom su tvoja ulja prekrasna; ime ti je ulje razlito; zato te ljube devojke. 4 Vuci me, za tobom ćemo trčati; uvede me car u ložnicu svoju; radovaćemo se i veselićemo se tobom, spominjaćemo ljubav tvoju više nego vino; pravi ljube te. 5 Crna sam, ali sam lepa, kćeri jerusalimske, kao šatori kidarski, kao zavesi Solomunovi. 6 Ne gledajte me što sam crna, jer me je sunce opalilo; sinovi matere moje rasrdivši se na me postaviše me da čuvam vinograde, i ne čuvah svoj vinograd, koji ja imam. 7 Kaži mi ti, kog ljubi duša moja, gde paseš, gde planduješ? Jer zašto bih lutala medju stadima drugova tvojih? 8 Ako ne znaš, najlepša izmedju žena, podji tragom za stadom, i pasi jariće svoje pokraj stanova pastirskih. 9 Ti si mi, draga moja, kao konji u kolima Faraonovim. 10 Obrazi su tvoji okićeni grivnama, i grlo tvoje nizovima. 11 Načinićemo ti zlatne grivne sa šarama srebrnim. 12 Dok je car za stolom, nard moj pušta svoj miris. 13 Dragi mi je moj kita smirne, koja medju dojkama mojim počiva. 14 Dragi mi je moj grozd kiprov iz vinograda engadskih. 15 Lepa ti si, draga moja, lepa ti si! Oči su ti kao u golubice. 16 Lep ti si, dragi moj, i ljubak! I postelja naša zeleni se. 17 Grede su nam u kućama kedrove, daske su nam jelove.

Kao vetar kroz Evropu - Majda Sikošek ODLIČNO očuvana Iskreno rečeno, ja sam se u životu naputovao toliko da mi je toga dosta. Sada putujem samo kad moram i to mi je gnjavaža neopevana. Čak i kad stignem kud sam krenuo, pa mi bude lepo, opet mi je nepodnošljiva pomisao da moram da putujem natrag. Kažu da čiča Kant nikad nije mrdnuo iz svog Kenigsberga (danas – Kalinjingrad), pa šta mu je falilo! Neko je, uostalom, lepo rekao da sve naše nevolje i potiču od toga što nismo u stanju da sedimo di smo (ni za di smo – nismo). Valjda sam ja to omatorio (jesam) i olenjio se (i to). To, međutim, ne znači da ne odobravam avanturizam ljudi koji vole da putuju – sve dok ja ne putujem. Eto njih tamo, na putu, on the road, znam kako im je i lepo mi je da o tome čitam zavaljen u fotelju. Sa određenom pakošću uzeo sam da čitam ovaj Majdin putopis koji sledi: aha, mislim, zapeli Majda i Zoran čak u Portugaliju; autom, umesto avionom kao sav normalan svet; videće oni svoga boga. Ja bih, ako me se pita, uhvatio neki parobrod do Lisabona (valjda toga još ima), pa bih se izležavao na palubi i sve što spada. A oni zapeli da voze... S tačke gledišta normalnog čoveka (dakle, lenčuge) najbolje je kad vozi neko drugi: taksista, pilot, mašinovođa, barba od parobroda itd. Još bolje je kad ima i vagon-restoran ili brodska blagovaona, pa da još daju i pušiti... Ali, avaj, ta su srećna i dekadentna vremena prošla: nema više Wagon Lits Cook, ni Orijent ekspresa, nema ozbiljnih parobroda kakva je bila Berengaria; zašto bi čovek uopšte nekuda kretao? Danas se glupi turisti voze u onim sedmospratnim cruiserima kao sardine, jedu splačine u avionima, a vagon-restorani su prevaziđeni. Šta ostaje putniku osim motornog vozila? Eto, dakle, Majde i Zorana u tom opelovom polu-kombiju, gde se truckaju po Evropi uz pomoć „dži-pi-esa sa nebesa“ (jedan zagrebački roker), traže kampove i hostele, raspremaju i opet pakuju svoje domaćinstvo iz gepeka, muče se sa šatorima i vrećama za spavanje, stanuju u autu. Pritom se ne skidaju sa interneta – pa šta košta da košta, mada, u stvari, nije skupo čak i tamo gde naplaćuju bežičnu vezu. Kao fol – da budu u vezi sa decom, a u stvari da bi Majda pisala blogove od kojih je ovaj putopis nastao; znam ja nju. Mislim da je vredelo, sve to zajedno – putovanje, internet i blogovi; čak i GPS, koliko se ja u to razabiram. Lako je meni: uzmem da čitam ovaj putopis i obradujem se, sve u fotelji, uz piće i cigaretu. Što bih ja putovao kad ima ko će? Kao da sam bio s njima. To je zato što je Majda to sve napisala lepo, glatko, pismeno i nadahnuto, uz prateće informacije; ipak je istoričarka umetnosti. Ne bih da preterujem, ali sam se setio putopisa Crnjanskog; još više sjajnog putopisa onog avanturiste koji je u gumenom čamcu oplovio Balkan još pre tridesetak godina, možda i više. I taj je bio čovek obrazovan i sve je lepo usput opisao uz korisne primedbe. Krenuo čovek sa Savskog pristaništa, pa niz Dunav, pa Crno more, pa pored Grčke uzbrdo do Rijeke, kamionom do Zagreba, pa niz Savu do Kapetanije. Sve u gumenom čamcu. Ova Majdina i Zoranova avantura naravno da je drugačija, ali meni podjednako herojska. Vozio sam i ja svojevremeno spačeka do Ženeve i natrag više puta, ali je to bio posao (iskreno rečeno: šverc, ali to je druga priča). Bilo je to početkom sedamdesetih (i nisu bili narkotici, ne radujte se; bile su filmske kamere i prateća elektronika). Danas je sve to auto-put (dosadno do neba i skupo). Ono što ohrabruje (ne mene, bez brige, nego buduće avanturiste), to su podaci o tome koliko se vodi računa o siromašnim avanturistima na biciklu, u autu, čak i peške; ima ih koji još uvek putuju i železnicom, čak i autobusima. Kampovi su uglavnom uljudni, ima i tople vode, negde čak i besplatno; bežični internet takođe; ljudi su uglavnom ljubazni, kaže Majda i ja joj verujem. Veliko je olakšanje što je to sada sve sama Evropa, pa ne gnjave na granicama (osim Švajcaraca, ali tako je uvek bilo). Ja sam se, recimo, naputovao auto-stopom, ali to je bilo šezdesetih, kad je vladala sveopšta ljubav plus džabaluk. U to vreme Zoranu Majdinom ne bi ni trebao auto, onako čupavom i bradatom hipiku kakav je, čisti anahronizam danas; u ono vreme bio bi mainstram; vukli bi ga za rukav da ga voze i da ga vode kući. Inače apsolutno odobravam cilj (srpski: destinaciju) Majdine i Zoranove avanture. Ta Portugalija me fascinira godinama, putnici su mi svi pričali bajke o njoj (kao i Majda), ali me zbog nečega nije zapalo da i tamo stignem, a bio sam na mnogo mesta koja nisam ni hteo, ni voleo; zbog posla... Taj portugalski deo ovog putopisa preporučujem od srca čitaocu: najbolji je, što je – slutim – i bila namera spisateljice. Dobri su i oni delovi gde je reč o dobrim ljudima, a njih je puno, kako i treba u današnje vreme kad se misli da su se ljudi pokvarili od pohlepe, globalizma, šovinizma i ostalih gadosti. Nisu. Ukratko, čitajte ovu knjigu, vratiće vam veru u ljude i u avanturu. A što se Portugalije tiče, čim nađem neki parobrod do Lisabona – idem.