Knjiga prevedena na 20 svetskih jezika. Velika knjiga o ruskoj i sovjetskoj istoriji druge polovine XX veka. Prikazujući svakodnevni život i obične ljude u njemu, ali i sovjetskim intelektualce i disidente, od kojih mnogi bivaju surovo kažnjeni ili proterani iz svoje zemlje, Ulicka pripoveda uzbudljivu i zanosnu priču o jednom istorijskom vremenu, ali i o junacima koji svojim životnim udesima, svojom hrabrošću, svojim čudesnim poduhvatima, dobrotom i plemenitošću ostaju za sva vremena. Roman počinje opisom Staljinove smrti i sahrane, na kojoj prisutni gaze više od 1.500 ljudi, a završava se smrću velikog pesnika Josifa Brodskog. Roman o ljubavi, prijateljstvu i sudbini, ali i o nasilju, strahu i cenzuri. Jedan od najznačajnijih romana moderne svetske književnosti, pisan u najboljoj tradiciji Tolstoja i Dostojevskog. Izuzetno delo, čudesno umeće. Ljudmila Ulicka (1943, Ural), velika ruska književnica, jedan od vodećih savremenih svetskih pisaca. Ulicka je završila biologiju na Moskovskom državnom univerzitetu 1968. godine. Jedno vreme je radila kao naučnik u Institutu za genetiku u Moskvi, ali je ostala bez posla jer je na svojoj pisaćoj mašini prekucavala zabranjeni roman. Na početku književne karijere pisala je drame i scenarije za pozorište, radio i televiziju. Svetsku slavu stekla je pričama i romanima. Najvažnije knjige: Sonječka (roman, 1994), Siromašni rođaci (knjiga priča, 1994), Medeja i njena deca (roman, 1996), Veseli ispraćaj (novela, 1998), Ljaljina kuća (knjiga priča, 1999), Slučaj Kukocki (roman, 2001), Devojčice (knjiga priča, 2002), Providne priče (knjiga priča, 2003), Iskreno vaš Šurik (roman, 2004), Ljudi našeg cara (knjiga priča, 2005), Danijel Štajn, prevodilac (roman, 2006), Zeleni šator (roman, 2010). Dobila je čitav niz ruskih i međunarodnih književnih priznanja, među kojima se nalaze: „Medicis“, „Moskva-PEN“, Ruski „Buker“, Nagrada za rusku knjigu godine, kineska Nacionalna nagrada za književnost, ruska nagrada „Velika knjiga“, „Grincan Kavur“, Velika nagrada Budimpešte, „Simon Bovoar“, Austrijska državna nagrada za književnost.

Roman počinje opisom Staljinove smrti i sahrane, a završava se smrću velikog pesnika Josifa Brodskog. Autorka opisuje svakodnevni život običnih ljudi, ali i život intelektualaca koji su u doba Staljinovog režima bili vrlo često proganjani i proterani iz svoje zemlje. Knjiga predstavlja jednu vrstu pohvale tim ljudima koji su svojom hrabrošću i plemenitošću ostavili dubog trag u ruskoj istoriji.

Format: 13x20 cm Broj strana: 336 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2001. ISBN: 978-86-7436-016-5 Crveni šator Anita Dajamant Istorijski / Ljubavni O knjizi Knjiga godine u SAD 2001. Ime joj je Dina. U Bibliji, u Knjizi Postanja, samo se pominje u mnogo poznatijim poglavljima o njenom ocu Jakovu i njegovih dvanaest sinova. Ispričan glasom Dine, ovaj roman otkriva tradicije i nemire u životima žena iz prošlosti – svet crvenog šatora. On počinje pričama njenih majki – Lie, Rahile, Zilpe i Bilhe – četiri Jakovljeve žene. One vole Dinu i daruju je veštinama koje će joj pomoći u njenom potonjem životu. Naposletku, kada se bude zaljubila, doći će do tragedije zbog koje će morati da pobegne od porodice. Dinina saga dopire iz jednog izuzetnog perioda rane istorije i vezuje čitaoca nitima neodoljive privlačnosti. Dirljiva priča Crvenog šatora otkriva zaboravljeni svet čudesnih rađanja, robova, zanatlija, kućnih bogova i sestrinskih tajni. „Anita Dajamant je izuzetan pripovedač, koji ne samo da pred našim očima oživljava one žene o kojima nam Biblija tako malo govori, već uz to snažno oslikava i tadašnje vreme. Kao što je slučaj s najboljim piscima istorijske proze, Dajamantova pokazuje čitaocu da se ljudi iz davnine ne razlikuju mnogo od nas samih, barem ne kada je reč o iskušenju i tragediji, sreći i ljubavi.“ Booklist „Dajamantova na veličanstven način uspeva da opiše živote žena iz doba koje je izrodilo našu civilizaciju i naše najtrajnije vrednosti.“ Publishers Weekly „Snažan, životan roman... Moglo bi se reći da Crveni šator izgleda onako kako bi izgledala Biblija da ju je pisala žena, ali samo je Anita Dajamant mogla da mu udahne takvu veličanstvenost i lepotu.“ The Boston Globe „Ovo je knjiga koju ćete deliti s prijateljima ili je čuvati na noćnom stočiću da vam bude pri ruci kad god osetite potrebu da se podsetite nekih jednostavnih istina.“ San Antonio Express „Najstarija priča nikada se nije činila originalnijom, ni istinitijom.“ Džejms Kerol Troškove isporuke plaća kupac

Zeleni šator / Ljudmila Ulicka prevod s ruskog Neda Nikolić Bobić Beograd : Arhipelag, 2016. 478 str. ; 22 cm Biblioteka Zlatno runo ISBN 978-86-523-0198-0 tvrdi povez Velika knjiga o ruskoj i sovjetskoj istoriji druge polovine XX veka. Prikazujući svakodnevni život i obične ljude u njemu, ali i sovjetskim intelektualce i disidente, od kojih mnogi bivaju surovo kažnjeni ili proterani iz svoje zemlje, Ulicka pripoveda uzbudljivu i zanosnu priču o jednom istorijskom vremenu, ali i o junacima koji svojim životnim udesima, svojom hrabrošću, svojim čudesnim poduhvatima, dobrotom i plemenitošću ostaju za sva vremena. Roman počinje opisom Staljinove smrti i sahrane, na kojoj prisutni gaze više od 1.500 ljudi, a završava se smrću velikog pesnika Josifa Brodskog. Roman o ljubavi, prijateljstvu i sudbini, ali i o nasilju, strahu i cenzuri. Jedan od najznačajnijih romana moderne svetske književnosti, pisan u najboljoj tradiciji Tolstoja i Dostojevskog.

Šator planina,ratne uspomene Koste Nađa,zaštitni omot blago iskrzan. Autor:Lovo Popović. Izdavač:Spektar,Zagreb 1984. Format:31cm Broj Strana:281 strana,ilustrovana,tvrd povez,zaštitni omot,latinica.

Kao novo. Bez posvete. Petson kampuje - Sven Nurdkvist Broj strana: 32 Povez: Tvrd Petson nije očekivao da će tražeći kesu s plovcima na tavanu pronaći veliki, odavno zaboravljeni šator. Radoznali Findus goreo je od želje da sazna čemu čudna naprava kao što je šator služi, pa mu je čiča Petson zato velikodušno obećao odlazak na kampovanje pored jezera. A da podizanje šatora u dvorištu može biti uzbudljivije od pravog kampovanja u prirodi, saznaćemo iz ove priče.

Naziv: Satori u Parizu Autor: Džek Keruak Godina izdanja: 2004 Izdavač: Et cetera, Beograd Povez: Mek Pismo: Latinica Stanje kao na slikama. Unutrašnjost je nekorišćena. Opis: Ovaj roman je rezultat autorovog putovanja u proleće 1965. godine u Francusku kojeg je preduzeo s namerom da istraži svoje poreklo. Planirao je da poseti Bretanju, Kornval, Amsterdam i Nemačku. Međutim, već nakon nedelju dana pijančenja i bludničenja u Parizu, potrošio je svu svoju ušteđevinu i morao je da se vrati na Floridu. Po povratku je, budući da mu je prijatelj i drug u piću bio odsutan, sedam uzastopnih dana i noći proveo prisećajući se i beležeći svoju priču. Rezultat toga je ovaj kratki i sjajan roman.

DŽEK KERUAK SATORI U PARIZU ET CETERA BEOGRAD 2OO4 LETTERA DŽEK KERUAK Legendarni američki BIT pesnik !!!!!!!!!!!!!!!!!!! ........................................................... O Džeku Keruaku VOJISLAV DESPOTOV Broš Latinica 124 stranice NEKORIŠĆENO NEOTVORENO Ekstra za poklon dragoj osobi !!!!!!!!!!!!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Priručnik za kampovanje pod šatorima, uz opise šatora, potrebne opreme, izbora mesta za kampovanje i sl. Turistički savez Jugoslavije, Beograd, 64 str, meki povez, 17 cm

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. A gdje je moj život? - Paul Polansky Izdavač: Kultura i rasvjeta Godina izdanja: 2004 Broj strana: 141 Format: 20 cm Povez: Broširani Pjesme o kosovskim Romima. Dvojezično izdanje. A GDJE JE MOJ ŽIVOT? Albanci dolaze u logor svakog dana i traže stvari koje su izgubili za vrijeme rata: konje, traktore, televizore, automobile, video uređaje. Samo zato što je ovo logor za Cigane vjeruju da su sve njihove stvari ovdje. Pitam ih, a gdje je moj auto? Imao sam auto, dom, novi namještaj i pokućstvo prije no što je OVK pokucala na moja vrata i rekla mi da imam dvije minute da spasim svoju obitelj. Pogledaj u moj šator. Nemam ništa. Jedino odjeću koju sam imao na sebi kada smo pobjegli od naših albanskih susjeda. Oni traže svoje traktore. Ja tražim svoj život.

Opasnost se povećava sa svakim metrom visine, a vazduh je sada previše redak čak i za vrisak. Opasan uspon. Jeziva istina. Ubica na planini. Klaustrofobično okruženje i neizvesnost koja kida živce. Nakon što je umalo izgubila život u Snoudonu, novinarka Sesili Vong zarekla se da se više nikad neće popeti na planinu. Ali onda joj je ponuđeno da intervjuiše svetski poznatog alpinistu Čarlsa Makveja dok se penje na vrh planine Manaslu u Nepalu i postavlja svetski rekord. Postoji samo jedna začkoljica: ona mora da stigne prva. Zadatak je težak, a ne olakšava ga ni činjenica da se čudne stvari dešavaju i pre nego što napuste kamp. Neko je zakačio poruku na njen šator, upozorenje da u vrtoglavim visinama vreba ubica. Izolovana u planinama, sa samo povremenim kontaktom sa spoljnim svetom, Sesili ne samo da mora da preživi zjapeće pukotine glečera, nedostatak kiseonika i zastrašujuće lavine već i niz nesreća koje nagoveštavaju da zaista postoji ubica koji želi da im, jednom po jednom, oduzme živote.

Autor : Abdulah Škaljić Izdavač : PROMETEJ Rečnik turcizama Abdulaha Škaljića sadrži više od osam hiljada odrednica, a pod pojmom `turcizam` su i reči i izrazi koje su nam preko turskog došle iz arapskog i persijskog jezika. Jasno je da bi naš svakodnevni govor bez upotrebe turcizama bio znatno osiromašen a nekad i nemoguć. Turcizmi su i u srpski i u hrvatski jezik ušli do bubrega (opet turcizam, za koji, uzgred budi rečeno, nemamo ni sinonima!).Nema sinonima u savremenom srpskom (a ni hrvatskom) jeziku ni za sledeće turcizme: bakar, boja, burmut, čarapa, čekić, čelik, česma, čizma, ćela, duvan, džep, đon, jatak, jorgovan, kalup, katran, kula, kuluk, kundak, kutija, lala, leš, limun, majmun, pamuk, papuče, rakija, sapun, sat, šator, šećer, tambura, top, tulipan, vez, zanat... Arapsko-persijska reč kafana, koja je u turskom dobila oblik kahvehane, a potom u srpskom kafana. Turci su u Evropu doneli čuveni napitak, a sa kafom je došao i šećer (takođe turcizam bez sinonima) i rakija, reč za koju takođe, nemamo zamenu. Pismo Latinica Povez Tvrd Godina 2015 Format 17x24 Strana 664

Retko u ponudi Knjiga je u redu unutra, korice su požutele i imaju tragove jer su bile oblepljene folijom / trakom, povez je čvrst Malinovski Otac u primitivnoj psihologiji Bronislav Malinovski (polj. Bronisław Kasper Malinowski; Krakov, 7. april 1884 — Nju Hejven, 16. maj 1942) je bio poljski antropolog koji se smatra utemeljivačem etnografije i jednim od najznačajnijih antropologa XX veka. Iako je 1908. godine diplomirao fiziku na Jagelonskom univerzitetu, čitanje Frejzerove „Zlatne grane“ ga je okrenulo antropologiji. Prvi je uveo u antropološka istraživanja tehniku opservacije sa participacijom tokom svog višegodišnjeg boravka među urođenicima na Trobrijandskim ostrvima. On je tokom I svetskog rata boravio među urođenicima, naučio njihov jezik i običaje i aktivno živeo među njima podigavši svoj šator u središtu njihovog sela. Istraživao je svojevrstan način razmene dobara među njima poznat kao Kula. U svojim radovima je razvio posebnu teoriju socijalne antropologije poznatu kao funkcionalizam. Dela[uredi | uredi izvor] „Trobrijandska ostrva“ (1915) „Argonauti zapadnog Pacifika“ (1922) „Mit u primitivnom društvu“ (1926) „Zločin i običaji u primitivnom društvu“ (1926) „Seks i potiskivanje u primitivnom društvu“ (1927) „Seksualni život urođenika u severozapadnoj Melaneziji“ (1929) „Koralni vrtovi i njihova magija“ (1935) „Naučna teorija kulture“ (1944) „Magija, nauka i religija“ (1948) „Dinamika kulturnih promena“ (1945) „Dnevnik, u strogom značenju te reči“(1967)

Vodič za putovanja biciklom - Snežana Radojičić ,novo Vodič za putovanja biciklom - Snežana Radojičić U julu 2011. Snežana Radojičić je krenula na put oko sveta biciklom. Njen ’točak’je bio star trideset godina, a šator predviđen samo za letnje uslove. Uz to, nije imala skoro nikakvo cikloputničko ni kampersko iskustvo. Sticala ga je usput, u ekstremnim uslovima, prelazeći masive Karpata, Kavkaza i Himalaja, kroz centralnoazijske stepe i pustinje, i tropske džungle… S vremenom je postala prekaljeni nomad. Sve što je naučila o kampovanju, Snežana je sabrala u knjizi koja je pred vama. U njoj ćete naći odgovore kao što su: Kakav bicikl vam treba za putovanje Da li su bolje bisage ili prikolica Koji kvalitet opreme treba za cikloputovanje Kakav volan da izaberete, a kakvo sedište Kako da planirate rutu i kako da se spremite Kom tipu cikloputnika pripadate Gde da nađete saputnike Kako da prevarite potencijalne lopove Šta jeste a šta nije opasno na cikloputovanju Zdravstveni problemi i ishrana Gde da spavate jeftino i besplatno Kako da devojke koje putuju same ostanu bezbedne Kao i još mnogo toga… Pred vama je prvi priručnik ove vrste na našem jeziku i preporučujemo ga svima koji žele da putuju biciklom ili samo razmišljaju o tome Knjiga je NOVA.....➡️ ➡️ -------------------------------- R2

Četvrta, veoma čudnovata knjiga iz serijala o čudnovatoj deci gospođice Peregrin – odštampana u nomadskom šatoru u pustinji Lop, koričena u postrojenju koje se nalazi pod zemljom, a čiji ulaz, između Fiš strit hila i Puding lejna, ne preporučujemo da tražite, radi vaše bezbednosti – pojavila se u izdanju Orfelinu bratske izdavačke kuće Čudnodušje. Priče o čudnovatom su neka vrsta svete knjige Čudnovatih.

Ratni dnevnik Eugena Savojskog TRISTA GODINA OD BITKE KOD PETROVARADINA 1716 - 2016. Eugen Savojski Novi Sad, 2016. A4 format, 96 ilustrovanih strana. Odlično očuvano. Izložba edukativnog karaktera sa originalnim predmetima iz davne prošlosti sa sjajnim rekonstrukcijama izgleda šatora velikog vezira, uniformi, zastava, velikim koloritnim reprodukcijama starih planova bitke, tematskim tekstovima i umetničkim slikama na temu bitke i Eugena Savojskog. Petrovaradin, Eugen Savojski...

Kao novo. Bez posvete. Devojka iz Bostona - Anita Dajamant Godina izdanja: 2016 Broj strana: 304 Povez: Mek Autorka bestselera Crveni šator i Dan posle noći.Nezaboravan roman o sazrevanju, porodičnim vezama i vrednostima, prijateljstvu i feminizmu, ispripovedan glasom mlade Jevrejke koja odrasta u Bostonu početkom XX veka.Devojka iz Bostona je Adi Baum, rođena 1900. godine u porodici imigranata nepripremljenih za Ameriku i podozrivih prema uticaju koji ova nova zemlja ima na njihove kćeri. Adi stasava u Nort Endu, uzavreloj multikulturnoj četvrti, a inteligencija i radoznalost odvode je u svet kakav njeni roditelji ne mogu ni da zamisle – u svet kratkih suknji, filmova, obožavanja slavnih ličnosti, svet koji nudi ženama nove mogućnosti. Adi želi da završi gimnaziju i ode na studije. Želi da radi, napreduje i nađe pravu ljubav. Od jednosobnog stana u kojem je živela s roditeljima i dvema sestrama, preko devojačkog čitalačkog kluba i prve ljubavi koja se završava razočaranjem, osamdesetpetogodišnja Adi se s oštrim smislom za humor priseća svojih pustolovina puna saosećanja za mladu naivku kakva je nekad bila.Napisan s istom pažnjom za istorijske pojedinosti i emotivnim nabojem koji su proslavili Anitu Dajamant, roman Devojka iz Bostona je dirljiv portret zamršenog života jedne žene u Americi XX veka i očaravajući pogled na pokolenje žena koje su nalazile svoje mesto u svetu punom promena.„Anita Dajamant oživljava deo zaboravljene istorije feminizma.“ Good Houskeeping„Neodoljivo! Nadahnjujući portret života imigranata početkom XX veka.“ Booklist

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Austrijanka - Zoran Milekić Godina izdanja: 2021 Broj strana: 384 Povez: Mek Roman o Diani Budisavljević, zaboravljenoj heroini Drugog svetskog rata Kasno proleće 1942, gluvo doba noći. Na sporedni kolosek zagrebačke železničke stanice pristiže transport stočnih vagona krcat srpskim ženama. Odlaze na prisilni rad u Nemački Rajh. Pored šina razapet je šator Crvenog krsta. Sredovečna Austrijanka Diana Budisavljević Obekser deli im čaj i nešto hrane. Danima i nedeljama muči je isto pitanje: gde su deca? Ona koja su preživela ustaške pokolje odvojena su od majki i očeva i prepuštena sebi. Posle mnogo traganja Diana Budisavljević saznaje da su u Staroj Gradišci, ispostavi zloglasnog logora Jasenovac. Upornošću i nadljudskim naporom sa grupom svojih saradnica uspeva da prodre u tu fabriku smrti. Tog vrelog letnjeg dana 1942. susreće se s prizorima iz pakla. Vrhovni zapovednik Maks Luburić naređuje joj da hitno napusti logor. Dece je mnogo, a vremena za njihovo izbavljenje malo. Diana je odlučna, prekršiće sve Luburićeve naredbe jer zna da je akcija spasavanja srpske dece iz ustaških logora smrti zapravo akcija spasavanja čovečnosti iz životinjskih kandži zla. „Zahvalnost i divljenje koje podvig Diane Budisavljević budi inspirisali su Zorana Milekića da ovim romanom doprinese očuvanju uspomene na ovu izuzetnu heroinu. Verujem da će roman Austrijanka zbog filmičnosti biti pretočen u potresnu televizijsku seriju o ženi za koju decenijama nisu znali čak ni oni čije je živote otela iz surovih kandži smrti i spasla ih kad spasa i nade nigde nije bilo.“ Tihomir Stanić

OCUVANA Izdavač: Orfelin izdavaštvo Godina izdanja: 2017 Broj strana: 168 Format: 24 cm Povez: Tvrdi Četvrta, veoma čudnovata knjiga iz serijala o čudnovatoj deci gospođice Peregrin – odštampana u nomadskom šatoru u pustinji Lop, koričena u postrojenju koje se nalazi pod zemljom, a čiji ulaz, između Fiš strit hila i Puding lejna, ne preporučujemo da tražite, radi vaše bezbednosti – pojavila se u izdanju Orfelinu bratske izdavačke kuće Čudnodušje. Priče o čudnovatom su neka vrsta svete

Naše starine IV - Godišnjak Zemaljskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i prirodnih rijetkosti N.R. Bosne i Hercegovine Sarajevo 1957. Mek povez, ilustrovano, veliki format (29 cm), 328 strana. Knjiga je veoma dobro očuvana. Sadržaj: SPOMENICI KULTURE Šefik Bešlagić: Problematika zaštite spomenika Narodnooslobodilačkog rata u Bosni i Hercegovini Hamdija Kreševljaković: Sahat-kule u Bosni i Hercegovini. Prilog za studij konzervacije Ing. Alija Bejtić: Povijest i umjetnost Foče na Drini Esad Pašalić: Rimska cesta izmedu Banjaluke i Bos. Gradiške Smail Tihić: Stare slike i predmeti umjetnog obrta u franjevačkom samostanu u Fojnici Đoko Mazalić: Hrišćanski nišani u okolini Travnika. Evidencija važnijih spomenika i predlozi za zaštitu. Đuro Basler: Stari grad Srebrnik i problematika njegove konzervacije Mehmed Mujezinović: Epigrafika i kaligrafija pjesnika Mehmeda Mejlije Pavo Anđelić: Turski put od Ivan-planine do Porima Vojislav Đurić: Dve slike mletačkog porekla iz Mostara Radivoje Ljubinković: Majstori starog srpskog slikarstva Hamdija Kreševljaković i Hamdija Kapidžić: Podaci o tvrđavama u Derventi i Travniku iz početka XIX stoljeća Ing. Alija Bejlić: Bibliografija štampanih radova o spomenicima kulture u Sarajevu RIJETKOSTI I LJEPOTE PRIRODE Ing. Viktor Ržehak: Šator-planina i ,ćproblemi njene zaštite Dr. I. Pevalek i ing. Viktor Ržehak: Sedreno područje Une u Mantin-Brodu i pitanje njegove zaštite Doc. dr. ing. Pavle Fukarek: Tisa (Taxus baccata L.), njena nalazišta u Bosni i Hercegovini i njihova zaštita Hilda Riter-Studnička: Dolomitna flora okoline Konjica Hilda Riter-Studnička: Nalazište paprati Adiantum capillus Veneris L. u Gornjem Šeheru kod Banje Luke KRAĆI PRILOZI SLUŽBA ZAŠTITE BILJEŠKE KNJIGE I ČASOPISI

Ovo je priča o Šuriku Kornu, o njegovim moskovskim pustolovinama i ženama u čiji je svemir stupio, eto, već samim rođenjem. Dobrodušan, blag i uvijek spreman pomoći, Šurik baš i nije prototip Casanove, ali tajna je njegova uspjeha u sažaljenju. Odrastao uz sentimentalnu i bolećivu majku, oduvijek je naime slutio da je baš ono glavni osjećaj što ga muškarac može ponuditi ženi. Tako su, nekim čudom, sažaljenje i želja završili na istoj adresi. A ženama u Šurikovu životu često je, prečesto, bila potrebna pomoć. Beskrajno topao humor i senzualnost, mudrost i hrabrost, diskretni dijalog s klasicima ruskoga romana i čitava galerija nezaboravnih likova… Teško je pobrojiti čime je sve Ljudmila Ulicka svojega slavnoga junaka učinila tako privlačnim, a roman Iskreno vaš, Šurik toliko fascinantnim i trajnim. Dok pripovijeda o obitelji i o povijesti, o ženama i o muškarcima koji se u njima sudaraju, nit kojom ih Ulicka povezuje temeljno je pitanje o ljubavi. Priča o svemu smiješnom i tužnom, o svemu lijepome što nam donosi. Ljudmila Ulicka rođena je 1943. u Baškiriji tijekom evakuacije, a odrasla je u Moskvi, gdje je nakon završetka studija radila u genetičkom laboratoriju. Otpuštena je zbog pretipkavanja samizdata, nakon čega radi u kazalištu te piše crtice i tekstove za djecu. Priče počinje objavljivati potkraj osamdesetih u časopisima te se potpuno posvećuje pisanju proze. Za romane i zbirke priča, prevedene na više od dvadeset jezika, osvojila je brojne nagrade, prva je žena koja je dobila nagradu Ruski Booker (2001.), a najvažnija su joj djela Sonječka i druge priče, Medeja i njezina djeca, Veseli sprovod, Slučaj Kukocki, Daniel Stein, prevoditelj, Iskreno vaš, Šurik, Zeleni šator…

Pripovijedajući o snažnoj ljubavi koju je trideset godina ranije doživio jedan gimnazijalac u kasabi u blizini Istanbula, Orhan Pamuk nas u romanu Crvenokosa upoznaje sa jednim velikim ljudskim zločinom. Dok sredinom osamdesetih godina majstro Mahmut, koji je kopao bunare na tradicionala način i njegov šegrt "mladi gospodin" Džem, traže vodu na nepristupačnom terenu, jedna tajanstvena glumica svake večeri iznova priča stare bajke i priče u žutom šatoru koji se nalazi odmah izvan kasabe. Sa jedne strane, roman govori o istinskom upoznavanju mladog junaka sa ljubavlju, ljubomorom, osjećajem odgovornosti i slobode, a sa druge, raspravlja o temama kao što su odnosi između oca i sina "autoritarizam" i razvoj individualnosti u različitim civilizacijama. . Povez knjige : tvrd Strana : 240 Format : 13 x 20 cm Pismo : latinica

U kontekstu celine književnog opusa Srđana Srdića, roman Ljubavna pesma izdvaja se ne samo osvajanjem tematski svežeg terena, već i novim vrhuncem primenjenog jezičkog kreativnog umeća, kojim je proza našeg autora i dosad obilovala. Ovom knjigom Srdić se potvrđuje kao pisac koji se i dalje uspešno razvija, menja, napreduje i iznenađuje čitaoce, bez obzira na to što je još odavno zauzeo mesto u samom vrhu naše savremene proze. Ivan Radosavljević Srđan Srdić autor je tri romana (Mrtvo polje, Satori i Srebrna magla pada), dve knjige priča (Espirando i Sagorevanja), i knjige eseja (Zapisi iz čitanja). Dobitnik je književnih priznanja: Laza Lazarević, Biljana Jovanović, Edo Budiša, kao i stipendije iz Fonda Borislav Pekić. Srdićeve knjige prevedene su na nekoliko evropskih jezika.

SLUČAJ KUKOCKI Ljudmila Ulicka Filip Višnjić Beograd i Ja Russika, Biblioteka ALBATROS, 2007. godine, 459 strana. Ćirilica. Knjiga je nova. Knjiga o ruskoj istoriji XX veka i jedan od najznačajnijih romana svetske književnosti modernog doba. Ljudmila Ulicka u ovom romanu hrabro progovara o jednom aspektu dramatičnog raskida sa istorijom koji se dogodio u Rusiji 1917. godine. Sovjetske žene, u duhu revolucionarne etike, gube pravo na abortus. Zbog toga što je pravo na abortus pravo na slobodu, dvadeset hiljada Ruskinja umire godišnje od posledica nadrilekarskih prekida trudnoće. Pavel Aleksejevič Kukocki je ginekolog, hirurg, akademik, ratni veteran, potomak loze slavnih lekara i, čini se, jedini čovek u Sovjetskom Savezu koji želi da promeni stvari iz korena. Pavel zna kakva je nacionalna tragedija u pitanju: `Izgubili smo milione muškaraca, a sada gubimo hiljade žena.` Iako je svestan koliku opasnost nosi suprotstavljanje revolucionarnoj doktrini, on ne preza od toga da nadređenima u Centralnom komitetu iznese projekat preuređenja zdravstvene zaštite koji se odnosi i na najosetljiviju temu: dozvolu vršenja abortusa. SLUČAJ KUKOCKI na specifičan način obrađuje temu fizičkog, ali i mentalnog abortusa: kako prekida neželjene trudnoće, tako i odstranjivanja neželjenih misli. Ljudmila Ulicka (1943, Ural), velika ruska književnica, jedan od vodećih savremenih svetskih pisaca. Ulicka je završila biologiju na Moskovskom državnom univerzitetu 1968. godine. Jedno vreme je radila kao naučnik u Institutu za genetiku u Moskvi, ali je ostala bez posla jer je na svojoj pisaćoj mašini prekucavala zabranjeni roman. Na početku književne karijere pisala je drame i scenarije za pozorište, radio i televiziju. Svetsku slavu stekla je pričama i romanima. Najvažnije knjige: Sonječka (roman, 1994), Siromašni rođaci (knjiga priča, 1994), Medeja i njena deca (roman, 1996), Veseli ispraćaj (novela, 1998), Ljaljina kuća (knjiga priča, 1999), Slučaj Kukocki (roman, 2001), Devojčice (knjiga priča, 2002), Providne priče (knjiga priča, 2003), Iskreno vaš Šurik (roman, 2004), Ljudi našeg cara (knjiga priča, 2005), Danijel Štajn, prevodilac (roman, 2006), Zeleni šator (roman, 2010). Dobila je čitav niz ruskih i međunarodnih književnih priznanja, među kojima se nalaze: „Medicis“, „Moskva-PEN“, Ruski „Buker“, Nagrada za rusku knjigu godine, kineska Nacionalna nagrada za književnost, ruska nagrada „Velika knjiga“, „Grincan Kavur“, Velika nagrada Budimpešte, „Simon Bovoar“, Austrijska državna nagrada za književnost. # 56

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Kapela (od lat. cappa – „ogrtač”) je manja crkvena građevina u kojoj se obično ne obavlja evharistija, ili se vrši samo sa posebnim odobrenjem. Kapela može biti deo veće građevine ili kompleksa (crkve, palate, škole, univerziteta, bolnice, kasarne itd.), a može biti i slobodnostojeća građevina. Reč kapela izvedena je iz naziva jedne relikvije Sv. Martina iz Tura. Prema legendi, Sv. Martin, dok je još bio vojnik, prepolovio je svoj vojnički ogrtač kako bi deo dao prosjaku, a od ostatka je napravio pokrivač za ramena (lat. capella). Prosjak je u stvari bio prerušeni Hristos. Martin se preobratio, postao je monah, a zatim opat i biskup. Njegov ogrtač je došao u posed franačkih kraljeva i oni su ga čuvali kao relikviju. Šator u kojem se relikvija čuvala tokom bitaka nazvan je capella, a sveštenik koji je tu služio misu capellani.[1],[2] Kapele su u ranom srednjem veku obično bile deo palata ili većih crkava. U romaničkoj (tzv. hodočasničke crkve: Santjago de Kompostela, XII vek; Sveti Sernen u Tuluzi, oko 1080. itd.) i gotičkoj arhitekturi (opatija Sen Deni kod Pariza, 1140–144; katedrala u Amijenu, XIII vek, itd.) uvećava se broj kapela uz bočne brodove i apside crkve, a taj se proces podudara sa razvojem kulta relikvija, interesovanjem za hodočašća i razvojem privatne pobožnosti. Kapele su često radijalno raspoređene, u obliku venca, oko poligonalne ili polukružne apside, odnosno deambulatorijuma. Venac kapela se najčešće javlja kao sastavni deo razvijenog tipa oltarske apside (franc. chevet): duž spoljne strane apside podignut je deambulatorijum, hodnik koji je prolazima povezan sa apsidom, a iz deambulatorijuma se ulazi u kapele koje su zrakasto raspoređene duž njegovog spoljnog zida.[3] U kapelama se nalaze sporedni oltari posvećeni svetiteljima čije se relikvije čuvaju u crkvi ili zaštitnicima uticajnih pojedinaca, plemićkih porodica ili esnafa koji su finansirali izgradnju i ukrašavanje kepele. Kapele, u obliku polukružnih ili poligonalnih apsidiola, obično su niže od glavne apside, što raspored masa u eksterijeru čini dinamičnijim, pojačavajući utisak stupnjevitog vertikalnog rasta građevine. Kao manji samostalni hrišćanski objekti, kapele su se raširile u doba renesanse i baroka[4]. Posebni tip su dvojne kapele, sa dva sprata, koje su česte u palatama i zamkovima, npr. Sen Šapel u Parizu.