O njemu se u obitelji šutjelo i Nora ga je vidjela samo jednom, dok je bila dijete, ali njezin djed Jakov Osecki neće joj zauvijek ostati tajna – dugo nakon njegove smrti, kada ga bude trebala najviše, otkrit će joj ga pisma i dnevnici pohranjeni u škrinjici od vrbova drva. Između kazališne umjetnice Nore i nesuđenoga glazbenika Jakova u briljantnom romanu Ljudmile Ulicke protegnulo se jedno od najburnijih stoljeća ruske i europske novije povijesti. Varljivo obećanje vremena prije Revolucije, pogibije u svjetskim ratovima, mrak staljinizma i previranja najnovijeg doba – kroz sva ta razdoblja provest će nas ljubavi i razočaranja, ideali i zablude, izdaje i nadanja triju generacija obitelji Osecki. Ali svatko tko je ikada čitao Ulicku zna da Jakovljeve ljestve nisu tek još jedna obiteljska saga na kakve smo se navikli. U živote svojih veličanstvenih junaka, u svaku od sudbina koje maestralno ocrtava, najznačajnija je suvremena ruska autorica utkala pitanje koje pisce i filozofe zaokuplja otkako je svijeta: može li čovjek biti slobodan? A to kako se ostaje slobodan u mreži spletenoj od okolnosti, gena, slučaja i povijesti može nam reći samo velika književnost – knjiga poput Jakovljevih ljestvi, koju zasigurno nećete zaboraviti. Ljudmila Ulicka rođena je 1943. u Baškiriji tijekom evakuacije, a odrasla je u Moskvi, gdje je nakon završetka studija radila u genetičkom laboratoriju. Otpuštena je zbog pretipkavanja samizdata, nakon čega radi u kazalištu te piše crtice i tekstove za djecu. Priče počinje objavljivati potkraj osamdesetih u časopisima te se potpuno posvećuje pisanju proze. Za romane i zbirke priča, prevedene na više od dvadeset jezika, osvojila je brojne nagrade, prva je žena koja je dobila nagradu Ruski Booker (2001.), a najvažnija su joj djela Sonječka i druge priče, Medeja i njezina djeca, Veseli sprovod, Slučaj Kukocki, Daniel Stein, prevoditelj, Iskreno vaš, Šurik, Zeleni šator…

Jednodušno prihvaćen od publike i kritike diljem svijeta, Daniel Stein, prevoditelj po mnogima je najznačajniji ruski roman našega vremena. Život je čudo; čudo za koje nam – da bismo ga prepoznali i razumjeli – ponekad treba prevoditelj. Priča o nevjerojatnom životnom putu poljskog Židova Daniela Steina, koji tijekom Drugog svjetskog rata svoje sunarodnjake spašava radeći kao prevoditelj za Gestapo, temeljena je na stvarnim događajima i puna je čudâ – čuda vjere i čuda ljudskosti. Jer, i kad izbjegava smaknuća i pridružuje se partizanima, i kad prelazi na katoličanstvo i odlazi u Izrael, gdje obnavlja drevnu Jakovljevu crkvu – Daniel Stein junak je samo zato što je čovjek: jedinstven i pun proturječja. A upravo tu – u iskazivanju svega što jesmo – do izražaja dolaze mudrost i spisateljsko umijeće Ljudmile Ulicke. Sastavljajući Steina od sjećanja i dokumenata, pisama i svjedočanstava onih koji su ga poznavali, Ulicka istovremeno daje zadivljujući prikaz Europe i Izraela, ali i burne povijesti odnosa židovstva i Katoličke crkve. No baš kao i svi veliki pisci – Ulicka ne čini samo to. Svojim moćnim, izazovnim djelom – svakoj isključivosti i rigidnosti usprkos – ona priča priču o čudu našega života; na sve naše jezike prevodi život sâm. Ljudmila Ulicka rođena je 1943. u Baškiriji tijekom evakuacije, a odrasla je u Moskvi, gdje je nakon završetka studija radila u genetičkom laboratoriju. Otpuštena je zbog pretipkavanja samizdata, nakon čega radi u kazalištu te piše crtice i tekstove za djecu. Priče počinje objavljivati potkraj osamdesetih u časopisima te se potpuno posvećuje pisanju proze. Za romane i zbirke priča, prevedene na više od dvadeset jezika, osvojila je brojne nagrade, prva je žena koja je dobila nagradu Ruski Booker (2001.), a najvažnija su joj djela Sonječka i druge priče, Medeja i njezina djeca, Veseli sprovod, Slučaj Kukocki, Daniel Stein, prevoditelj, Iskreno vaš, Šurik, Zeleni šator…

Kej Huper S Druge strane ogledalaMeki povezNakon tajanstvenih smrti koje se dešavaju u cirkusu Zemlja čuda, Megi Djurant se priključuje trupi. Postaje privremeni upravnik i pokušava da otkrije šta se zaista dogodilo sa njenim rođakom i bivšim upravnikom cirkusa.Iznenadna pojava naslednika cirkusa Gideona Hjuza dovešće do velikih promena. On nema problem sa mađioničarima i klovnovima sve dok zarađuju novac. Ali kako je Zemlja čuda u finansijskoj krizi, Gideon odlučuje da proda svoje nasledstvo.Iz želje da zaštiti prijatelje iz cirkusa, ali i zbog zaljubljenosti koja ju je začarala, Megi je rešena da osvoji srce gospodina Hjuza. I dok postepeno u tome uspeva, pojavljuje se novi trag u cirkuskom šatoru...12/16

1.Barbara Baraldi SKARLET ,291.str., 2.Barbara Baraldi SKARLET Poljubac demona ,271.str., Komplet DVE knjige,, tvrd ,lux povez,1.izdanje,2010.god,2011.god Opis Na proslavi završetka leta koja se odvija na obali jezera, jedna devojka nađena je mrtva u svom šatoru, naizgled i neobjašnjivo utopljena. Drevan, veoma moćan demon probudio se iz vode, i bez Mikaelove pomoći, Skarlet može da se osloni samo na Vinsenta, privlačnog poludemona osvete. Ipak, može li da mu pokloni poverenje i po koju cenu? Dok se Mikael bori protiv drevnog demona kako bi zaštitio ljude, Skarlet mora da se bori da spase svoju ljubav. Knjige su NOVE ---------------------------- 1w

Skarlet. Poljubac demona - Barbara Baraldi nova knjiga udzbenički format tvrd povez Žanrovi:: Fantastika, Tinejdž Izdavač:: Evro Book Godina izdanja:: 2011. Broj strana: 271 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 14x23 cm Na proslavi završetka leta koja se odvija na obali jezera, jedna devojka nađena je mrtva u svom šatoru, naizgled i neobjašnjivo utopljena. Drevan, veoma moćan demon probudio se iz vode, i bez Mikaelove pomoći, Skarlet može da se osloni samo na Vinsenta, privlačnog poludemona osvete. Ipak, može li da mu pokloni poverenje i po koju cenu? Dok se Mikael bori protiv drevnog demona kako bi zaštitio ljude, Skarlet mora da se bori da spase svoju ljubav.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Potpis! Bronislav Malinovski - Magija, nauka i religija Prosveta, Karijatide, 1971. 378 strana, tvrd povez, udžbenički format. Tri poznata eseja Malinowskog! Malinowski, jedan od najvećih svjetskih antropologa svih vremena, imao je talent za spajanje u jedinstvenom shvaćanju toplu stvarnost ljudskog življenja s hladnim apstrakcijama znanosti. Njegove stranice postale su gotovo neophodna poveznica između poznavanja egzotičnih i udaljenih ljudi s teorijskim znanjem o čovječanstvu. Važna zbirka od tri njegova najpoznatija eseja, Magija, znanost i religija, nudi čitateljima niz koncepata o religiji, magiji, znanosti, obredu i mitu tijekom formiranja živopisnih dojmova i shvaćanja Trobriandera iz Nove Gvineje. Tijekom Prvog svjetskog rata, antropolog Bronislaw Malinowski našao se nasukan na otocima Trobriand, uz istočnu obalu Nove Gvineje. Živeći među ljudima koje je ovdje proučavao, govoreći njihovim jezikom i sudjelujući u njihovim aktivnostima, izumio je ono što je postalo poznato kao promatranje sudionika. Ova nova vrsta etnografske studije trebala je imati ogroman utjecaj na novonastalu disciplinu antropologije. U ovom radu Malinowski je svoja iskustva na otocima Trobriand primijenio na proučavanje seksualnosti i pratećih pitanja erotike, opscenosti, incesta, ugnjetavanja, moći i roditeljstva. Pritom je koristio i dovodio u pitanje psihoanalitičke metode koje su u to vrijeme u Europi popularizirali Freud i drugi. Rezultat je ova knjiga, koja je, iako revolucionarna kada je prvi put objavljena, od tada postala standardno djelo o psihologiji seksa. Bronislav Malinovski (polj. Bronisław Kasper Malinowski; Krakov, 7. april 1884 — Nju Hejven, 16. maj 1942) je bio poljski antropolog koji se smatra utemeljivačem etnografije i jednim od najznačajnijih antropologa XX veka. Iako je 1908. godine diplomirao fiziku na Jagelonskom univerzitetu, čitanje Frejzerove „Zlatne grane“ ga je okrenulo antropologiji. Prvi je uveo u antropološka istraživanja tehniku opservacije sa participacijom tokom svog višegodišnjeg boravka među urođenicima na Trobrijandskim ostrvima. On je tokom I svetskog rata boravio među urođenicima, naučio njihov jezik i običaje i aktivno živeo među njima podigavši svoj šator u središtu njihovog sela. Istraživao je svojevrstan način razmene dobara među njima poznat kao Kula. U svojim radovima je razvio posebnu teoriju socijalne antropologije poznatu kao funkcionalizam.

Pripovijedajući o snažnoj ljubavi koju je trideset godina ranije doživio jedan gimnazijalac u kasabi u blizini Istanbula, Orhan Pamuk nas u romanu Crvenokosa upoznaje sa jednim velikim ljudskim zločinom. Dok sredinom osamdesetih godina majstro Mahmut, koji je kopao bunare na tradicionala način i njegov šegrt "mladi gospodin" Džem, traže vodu na nepristupačnom terenu, jedna tajanstvena glumica svake večeri iznova priča stare bajke i priče u žutom šatoru koji se nalazi odmah izvan kasabe. Sa jedne strane, roman govori o istinskom upoznavanju mladog junaka sa ljubavlju, ljubomorom, osjećajem odgovornosti i slobode, a sa druge, raspravlja o temama kao što su odnosi između oca i sina "autoritarizam" i razvoj individualnosti u različitim civilizacijama. . Povez knjige : tvrd Strana : 240 Format : 13 x 20 cm Pismo : latinica

U kontekstu celine književnog opusa Srđana Srdića, roman Ljubavna pesma izdvaja se ne samo osvajanjem tematski svežeg terena, već i novim vrhuncem primenjenog jezičkog kreativnog umeća, kojim je proza našeg autora i dosad obilovala. Ovom knjigom Srdić se potvrđuje kao pisac koji se i dalje uspešno razvija, menja, napreduje i iznenađuje čitaoce, bez obzira na to što je još odavno zauzeo mesto u samom vrhu naše savremene proze. Ivan Radosavljević Srđan Srdić autor je tri romana (Mrtvo polje, Satori i Srebrna magla pada), dve knjige priča (Espirando i Sagorevanja), i knjige eseja (Zapisi iz čitanja). Dobitnik je književnih priznanja: Laza Lazarević, Biljana Jovanović, Edo Budiša, kao i stipendije iz Fonda Borislav Pekić. Srdićeve knjige prevedene su na nekoliko evropskih jezika.

m8 PET PRIJATELJA U PODZEMNOJ RIZNICI , Enid Blajton , Politika Narodna knjiga 2005 , Leto je i pet prijatelja su još uvek u nedoumici kuda da krenu, sve dok nisu naleteli na cirkuski karavan. Bili su tu majmuni, šimpanze, prelepi konji, kućice, šatori i mnogo interesantnih ljudi. Posmatrajući ih, Džordžini je sinula sjajna ideja: unajmiće karavan i otputovaće negde za svoj groš…. Inid Meri Blajton je britanska spisateljica za decu. Pisala je i pod pseudonimom Meri Polok. Poznata je po brojnim edicijama romana za različite uzraste. Njene knjige su doživele ogroman uspeh širom sveta i prodate su u preko 600 miliona primeraka. Radovi ove spisateljice uključuju dečije pustolovine, fantastiku, ponekad i magiju. Napisala je preko 800 knjiga i njeni radovi su prevedeni na preko 90 jezika. tvrd povez, format 14,5 x 20 cm , ćirilica, ilustrovano, 154 strane

Enid Blajton Pet prijatelja u podzemnoj rizniciIzdavač: Narodna knjigaGodina izdanja: 2002.Broj strana: 174.Pismo: ĆirilicaPovez: TvrdLeto je i pet prijatelja su još uvek u nedoumici kuda da krenu, sve dok nisu naleteli na cirkuski karavan. Bili su tu majmuni, šimpanze, prelepi konji, kućice, šatori i mnogo interesantnih ljudi. Posmatrajući ih, Džordžini je sinula sjajna ideja: unajmiće karavan i otputovaće negde za svoj groš….Inid Meri Blajton je britanska spisateljica za decu. Pisala je i pod pseudonimom Meri Polok. Poznata je po brojnim edicijama romana za različite uzraste. Njene knjige su doživele ogroman uspeh širom sveta i prodate su u preko 600 miliona primeraka.Radovi ove spisateljice uključuju dečije pustolovine, fantastiku, ponekad i magiju. Napisala je preko 800 knjiga i njeni radovi su prevedeni na preko 90 jezika.5/29

KNJIGA JE U VEOMA DOBROM STANJU Leto je i pet prijatelja su još uvek u nedoumici kuda da krenu, sve dok nisu naleteli na cirkuski karavan. Bili su tu majmuni, šimpanze, prelepi konji, kućice, šatori i mnogo interesantnih ljudi. Posmatrajući ih, Džordžini je sinula sjajna ideja: unajmiće karavan i otputovaće negde za svoj groš…. Inid Meri Blajton je britanska spisateljica za decu. Pisala je i pod pseudonimom Meri Polok. Poznata je po brojnim edicijama romana za različite uzraste. Njene knjige su doživele ogroman uspeh širom sveta i prodate su u preko 600 miliona primeraka. Radovi ove spisateljice uključuju dečije pustolovine, fantastiku, ponekad i magiju. Napisala je preko 800 knjiga i njeni radovi su prevedeni na preko 90 jezika. Izdavač: Narodna knjiga Godina izdanja: 1998. Broj strana: 166. Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd

„Klasična engleska priča o ubistvu na selu.“ Crkveni vašar parohijske crkve svetog Seda održava se već generacijama na posedu vlastelinske kuće Martingejl. Gospođa Maksi je tog toplog poslepodneva već imala dovoljno posla s raspoređivanjem tezgi, oko predsedavanja ručkom, s biskupom i šatorom za posluženje, ali je povrh toga još morala i da se pomiri s vestima o iznenadnoj veridbi svoga sina s njenom novom služavkom, podmuklom neudatom majkom Sali Džap. Već sutradan ujutru, Martingejlom i celim selom zavladalo je zaprepašćenje posle otkrića Salinog tela. Istragom o nasilnoj smrti u vlastelinskoj kući, viši inspektor detektiv Adam Dalgliš zadire u složeni koloplet strasti ispod površine mirnog seoskog života. Pisac P.D. Dzejms,izdavac Laguna,izdanje 2010,broj strana 283. Za kupce iz Novog Sada dostava i naplata licno,a za ostale saljem po dogovoru posle uplate na moj racun.Saljem kao tiskovinu.

SLUČAJ KUKOCKI Ljudmila Ulicka Filip Višnjić Beograd i Ja Russika, Biblioteka ALBATROS, 2007. godine, 459 strana. Ćirilica. Knjiga je nova. Knjiga o ruskoj istoriji XX veka i jedan od najznačajnijih romana svetske književnosti modernog doba. Ljudmila Ulicka u ovom romanu hrabro progovara o jednom aspektu dramatičnog raskida sa istorijom koji se dogodio u Rusiji 1917. godine. Sovjetske žene, u duhu revolucionarne etike, gube pravo na abortus. Zbog toga što je pravo na abortus pravo na slobodu, dvadeset hiljada Ruskinja umire godišnje od posledica nadrilekarskih prekida trudnoće. Pavel Aleksejevič Kukocki je ginekolog, hirurg, akademik, ratni veteran, potomak loze slavnih lekara i, čini se, jedini čovek u Sovjetskom Savezu koji želi da promeni stvari iz korena. Pavel zna kakva je nacionalna tragedija u pitanju: `Izgubili smo milione muškaraca, a sada gubimo hiljade žena.` Iako je svestan koliku opasnost nosi suprotstavljanje revolucionarnoj doktrini, on ne preza od toga da nadređenima u Centralnom komitetu iznese projekat preuređenja zdravstvene zaštite koji se odnosi i na najosetljiviju temu: dozvolu vršenja abortusa. SLUČAJ KUKOCKI na specifičan način obrađuje temu fizičkog, ali i mentalnog abortusa: kako prekida neželjene trudnoće, tako i odstranjivanja neželjenih misli. Ljudmila Ulicka (1943, Ural), velika ruska književnica, jedan od vodećih savremenih svetskih pisaca. Ulicka je završila biologiju na Moskovskom državnom univerzitetu 1968. godine. Jedno vreme je radila kao naučnik u Institutu za genetiku u Moskvi, ali je ostala bez posla jer je na svojoj pisaćoj mašini prekucavala zabranjeni roman. Na početku književne karijere pisala je drame i scenarije za pozorište, radio i televiziju. Svetsku slavu stekla je pričama i romanima. Najvažnije knjige: Sonječka (roman, 1994), Siromašni rođaci (knjiga priča, 1994), Medeja i njena deca (roman, 1996), Veseli ispraćaj (novela, 1998), Ljaljina kuća (knjiga priča, 1999), Slučaj Kukocki (roman, 2001), Devojčice (knjiga priča, 2002), Providne priče (knjiga priča, 2003), Iskreno vaš Šurik (roman, 2004), Ljudi našeg cara (knjiga priča, 2005), Danijel Štajn, prevodilac (roman, 2006), Zeleni šator (roman, 2010). Dobila je čitav niz ruskih i međunarodnih književnih priznanja, među kojima se nalaze: „Medicis“, „Moskva-PEN“, Ruski „Buker“, Nagrada za rusku knjigu godine, kineska Nacionalna nagrada za književnost, ruska nagrada „Velika knjiga“, „Grincan Kavur“, Velika nagrada Budimpešte, „Simon Bovoar“, Austrijska državna nagrada za književnost. # 56

Velika ruska književnica Ljudmila Ulicka pripoveda o pojavi kuge u Sovjetskom Savezu početkom 1940. godine. Pojavljujući se iznenada, kuga će najpre iznenaditi same lekare kojima je potrebno neko vreme da je prepoznaju, pa će lekari u prvom vreme biti i najčešći prenosioci, jer nisu znali da su u dodiru s kugom. Kada je prepoznata pojava bolesti za koju se mislilo da je iskorenjena, pokreće se mehanizam zdravstvenih i represivnih vlasti, zasedaju partijski komiteti, sprovode se istrage. Uporedo s tim, kontrolišu se informacije kako javnost ne bi saznala za opasnost koja se pojavila i s kojom živi. Dok kuga besni, preteći da se proširi, vlasti pokušavaju da zataškaju stvari, suzbiju informacije, a da ljude iz te oblasti zatvore u karantine. Poznata kao autorka velikih romana, u koje staju čitave istorijske i društvene epohe, generacije jedne porodice i naraštaji jednog društva, Ljudmila Ulicka se u knjizi Zaista kuga usredsredila na jedan događaj i kroz sudbinu nekoliko upečatljivih junaka oblikuje snažnu priču o jednom vremenu, jednom društvu i jednoj ideologiji. Uzbudljiva slika tog događaja nije samo slika jedne epohe, već u mnogo čemu podseća i na odjeke i događaje, ponašanje država i vlada u vezi sa aktuelnom pandemijom koronavirusa. Ljudmila Ulicka (1943, Ural), velika ruska književnica, jedan od vodećih savremenih svetskih pisaca. Ulicka je završila biologiju na Moskovskom državnom univerzitetu 1968. godine. Jedno vreme je radila kao naučnik u Institutu za genetiku u Moskvi, ali je ostala bez posla jer je na svojoj pisaćoj mašini prekucavala zabranjeni roman. Na početku književne karijere pisala je drame i scenarije za pozorište, radio i televiziju. Svetsku slavu stekla je pričama i romanima. Najvažnije knjige: Sonječka (roman, 1994), Siromašni rođaci (knjiga priča, 1994), Medeja i njena deca (roman, 1996), Veseli ispraćaj (novela, 1998), Ljaljina kuća (knjiga priča, 1999), Slučaj Kukocki (roman, 2001), Devojčice (knjiga priča, 2002), Providne priče (knjiga priča, 2003), Iskreno vaš Šurik (roman, 2004), Ljudi našeg cara (knjiga priča, 2005), Danijel Štajn, prevodilac (roman, 2006), Zeleni šator (roman, 2010). Dobila je čitav niz ruskih i međunarodnih književnih priznanja, među kojima se nalaze: „Medicis“, „Moskva-PEN“, Ruski „Buker“, Nagrada za rusku knjigu godine, kineska Nacionalna nagrada za književnost, ruska nagrada „Velika knjiga“, „Grincan Kavur“, Velika nagrada Budimpešte, „Simon Bovoar“, Austrijska državna nagrada za književnost.

Nove priče Ljudmile Ulicke. Čudesno pripovedanje o ljubavi i sumnji, o životu i strahu, o prolaznosti i smrti, a najpre o prijateljstvu i, u okviru prijateljstva, o prijateljicama koje ispunjavaju stranice ove knjige nesvakidašnjom energijom i iskustvom, vitalnošću i dobrotom. Ljudmila Ulicka pripoveda u knjizi O telu duše o osnovnim iskustvima života: ljubav i smrt, bolest i čudo života, samoća i bliskost. Žene su u glavnim ulogama u praktično svim pričama u ovoj knjizi. Junakinje Ljudmile Ulicke u prosvetljujućim iskustvima svog života svedoče o trenucima kada se život menja ili kada, suočene s prolaznošću, sabiraju i oživljavaju sve ono što im je doneo život. Slavna po romanima koje je napisala, Ljudmila Ulicka se još jednom potvrđuje kao možda najveći majstor savremene svetske pripovetke. Jednostavno i neponovljivo. „O telu mi znamo mnogo više nego o duši. Niko nije u stanju da nacrta atlas duše. Mi ponekad uspevamo da ulovimo samo njeno pogranično prostranstvo. Tamo, na toj granici, u meri u kojoj smo joj se približili, nastaju takve vibracije, ukazuju se tako istančani detalji o kojima je gotovo nemoguće i govoriti na našem prelepom, ali ograničenom jeziku. Rizičan, veoma opasan pristup. To prostranstvo privlači – i to što duže živiš, utoliko snažnije…“ (Ljudmila Ulicka) Ljudmila Ulicka (1943, Ural), velika ruska književnica, jedan od vodećih savremenih svetskih pisaca. Ulicka je završila biologiju na Moskovskom državnom univerzitetu 1968. godine. Jedno vreme je radila kao naučnik u Institutu za genetiku u Moskvi, ali je ostala bez posla jer je na svojoj pisaćoj mašini prekucavala zabranjeni roman. Na početku književne karijere pisala je drame i scenarije za pozorište, radio i televiziju. Svetsku slavu stekla je pričama i romanima. Najvažnije knjige: Sonječka (roman, 1994), Siromašni rođaci (knjiga priča, 1994), Medeja i njena deca (roman, 1996), Veseli ispraćaj (novela, 1998), Ljaljina kuća (knjiga priča, 1999), Slučaj Kukocki (roman, 2001), Devojčice (knjiga priča, 2002), Providne priče (knjiga priča, 2003), Iskreno vaš Šurik (roman, 2004), Ljudi našeg cara (knjiga priča, 2005), Danijel Štajn, prevodilac (roman, 2006), Zeleni šator (roman, 2010). Dobila je čitav niz ruskih i međunarodnih književnih priznanja, među kojima se nalaze: „Medicis“, „Moskva-PEN“, Ruski „Buker“, Nagrada za rusku knjigu godine, kineska Nacionalna nagrada za književnost, ruska nagrada „Velika knjiga“, „Grincan Kavur“, Velika nagrada Budimpešte, „Simon Bovoar“, Austrijska državna nagrada za književnost.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Kapela (od lat. cappa – „ogrtač”) je manja crkvena građevina u kojoj se obično ne obavlja evharistija, ili se vrši samo sa posebnim odobrenjem. Kapela može biti deo veće građevine ili kompleksa (crkve, palate, škole, univerziteta, bolnice, kasarne itd.), a može biti i slobodnostojeća građevina. Reč kapela izvedena je iz naziva jedne relikvije Sv. Martina iz Tura. Prema legendi, Sv. Martin, dok je još bio vojnik, prepolovio je svoj vojnički ogrtač kako bi deo dao prosjaku, a od ostatka je napravio pokrivač za ramena (lat. capella). Prosjak je u stvari bio prerušeni Hristos. Martin se preobratio, postao je monah, a zatim opat i biskup. Njegov ogrtač je došao u posed franačkih kraljeva i oni su ga čuvali kao relikviju. Šator u kojem se relikvija čuvala tokom bitaka nazvan je capella, a sveštenik koji je tu služio misu capellani.[1],[2] Kapele su u ranom srednjem veku obično bile deo palata ili većih crkava. U romaničkoj (tzv. hodočasničke crkve: Santjago de Kompostela, XII vek; Sveti Sernen u Tuluzi, oko 1080. itd.) i gotičkoj arhitekturi (opatija Sen Deni kod Pariza, 1140–144; katedrala u Amijenu, XIII vek, itd.) uvećava se broj kapela uz bočne brodove i apside crkve, a taj se proces podudara sa razvojem kulta relikvija, interesovanjem za hodočašća i razvojem privatne pobožnosti. Kapele su često radijalno raspoređene, u obliku venca, oko poligonalne ili polukružne apside, odnosno deambulatorijuma. Venac kapela se najčešće javlja kao sastavni deo razvijenog tipa oltarske apside (franc. chevet): duž spoljne strane apside podignut je deambulatorijum, hodnik koji je prolazima povezan sa apsidom, a iz deambulatorijuma se ulazi u kapele koje su zrakasto raspoređene duž njegovog spoljnog zida.[3] U kapelama se nalaze sporedni oltari posvećeni svetiteljima čije se relikvije čuvaju u crkvi ili zaštitnicima uticajnih pojedinaca, plemićkih porodica ili esnafa koji su finansirali izgradnju i ukrašavanje kepele. Kapele, u obliku polukružnih ili poligonalnih apsidiola, obično su niže od glavne apside, što raspored masa u eksterijeru čini dinamičnijim, pojačavajući utisak stupnjevitog vertikalnog rasta građevine. Kao manji samostalni hrišćanski objekti, kapele su se raširile u doba renesanse i baroka[4]. Posebni tip su dvojne kapele, sa dva sprata, koje su česte u palatama i zamkovima, npr. Sen Šapel u Parizu.

► Vulkančić, 2018 ► broš povez, str. 252 ► nema podvlačenja, stranice ne ispadaju ► očuvanost: 5/5 Ć006 Dobro došli u svet u kom ništa nije baš onakvo kakvim se čini… … preko besprekornog alabastera, ljubičastom bojom bio je naslikan nekakav znak… Nije bilo nikakve sumnje: Zadimljeni peščanik. Ajvi i njen brat Seb ponovo se vraćaju u misteriozni podzemni grad Lundinor i odmah shvataju da se tu nešto promenilo. Otmene kuće od sive cigle i kaldrmom popločane senovite ulice zamenjene su bujnim zelenim poljima punim šafrana, šatora i drvenih tezgi… Ipak neki čudni znak prati Ajvi i Seba kroz grad. I gde god se pojavi, nešto grozno nikada nije daleko od toga. Ajvi i Seb naišli su na zaveru koja bi svakog neobičnjaka mogla osuditi na katastrofalnu sudbinu... Da li će Ajvi i Seb uz pomoć Valijama, njihovog neobičnog prijatelja – i nekih neobičnjačkih predmeta – uspeti da zaustave Tužbaličine planove?

240. g.n.e. U času kada je Rimsko carstvo napadnuto sa svih strana, kada Bog prvih hrišćana proganja rimske bogove, jedna princeza susreće se sa Aurelijanom u strastvenoj i veličanstvenoj borbi bez milosti. Jedne noći, pod nomadskim šatorom, u pustinji nadomak Palmire, rađa se jedna devojčica. U času kada je prvi put zaplakala, plamena kugla obasjala je nebo i pala na zemlju. Na tom mestu izbila je voda iz peska. Zadivljen tim čudom koje će promeniti život njegovog plemena, njen otac joj daje ime Zenobija, ?dar Božji?. U istom trenutku, na obalama Dunava, jedan mladi vojskovođa bori se sa svojim malobrojnim četama protiv dve hiljade varvara. Pobediće zahvaljujući podršci rimskih bogova. Iste večeri, nakon bitke, postaje mitski heroj koji je spasio Carstvo. Tada se ukrštaju sudbine onih koji će se uskoro boriti za najveću moć: Zenobija, kraljica Palmire poštovana na čitavim Istoku kao boginja, i poslednji veliki Imperator i ratnik.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Ljubavna pesma - Srđan Srdić Izdavač: Partizanska knjiga Godina izdanja: 2020 Broj strana: 286 Format: 20 cm Povez: Broširani U kontekstu celine književnog opusa Srđana Srdića, roman Ljubavna pesma izdvaja se ne samo osvajanjem tematski svežeg terena, već i novim vrhuncem primenjenog jezičkog kreativnog umeća, kojim je proza našeg autora i dosad obilovala. Ovom knjigom Srdić se potvrđuje kao pisac koji se i dalje uspešno razvija, menja, napreduje i iznenađuje čitaoce, bez obzira na to što je još odavno zauzeo mesto u samom vrhu naše savremene proze. Ivan Radosavljević Srđan Srdić autor je tri romana (Mrtvo polje, Satori i Srebrna magla pada), dve knjige priča (Espirando i Sagorevanja), i knjige eseja (Zapisi iz čitanja). Dobitnik je književnih priznanja: Laza Lazarević, Biljana Jovanović, Edo Budiša, kao i stipendije iz Fonda Borislav Pekić. Srdićeve knjige prevedene su na nekoliko evropskih jezika.

Beograd 1977. Tvrd povez, zaštitni omot, ilustrovano, 143 strane. Na predlistu posveta (potpis) autora, narodnog heroja generala Koste Nađa Knjiga je odlično očuvana. V6 KOSTA NAD, rođen 13. V 1911. u Petrovaradinu. Od 1936. do februara 1939. komandant u Internacionalnim brigadama u Narodnoj armiji Španije. Od 1939. do jula 1941. u francuskim, odnosno nemačkim logorima. Za vreme rata član Vojnog komiteta CK KPH, instruktor Vrhovnog štaba, član Glavnog štaba NOPO Bosne i Hercegovine, komandant Operativnog štaba za Bosansku Krajinu, komandant Glavanog štaba Vojvodine i komandant Treće armije JA. Narodni heroj, general-armije, član CK SKJ. Predsednik SUBNOR-a Jugoslavije. Sadržaj: POPODNE POSLE MEĆAVE PRVI GRAD DAROVAN VRHOVNOM KOMANDANTU ŠATORI NA CINCARU SAVETOVANJE PRED MLINOM NA BUSIJI TRAŽENJE GRADA ZA ZASEDANJE AVNOJ-a KRAJIŠKINJE RASPLETENIH KOSA TITO STVARA PRVI KORPUS NOVJ KAD NEMA KLJUČA, IZLAZ — KROZ PROZOR TITOVO IZNENAĐENJE ZA KOMANDANTE CELA VOJVODINA JEDINSTVEN FRONT HEROJI, HVALA!

Anita Dajamant - Dobra luka Izdavac : Laguna 2002 , 257 strana U primorskom gradiću Glosteru, Masačusets, miris okeana lebdi svuda u vazduhu. Mirni život pedesetdevetogodišnje meštanke Ketlin, saznanjem da boluje od raka na dojkama, od čega je umrla njena sestra petnaest godina ranije, pretvara se u košmar. Uplašena, usamljena, opterećena tajnama i u potrazi za pravom prijateljicom ona upoznaje četrdesetdvogodišnju novinarku Džojs i rađa se jedinstveno prijateljstvo. Obe se nalaze na životnim raskrsnicama i deleći jedna s drugom životne priče počinju da shvataju koliko mnogo mogu da nauče jedna od druge. Naposletku, suočiće se sa najskrivenijim tajnama i pomoći jedna drugoj da zaleče neke stare rane. Svojom uobičajenom mudrošću, odmerenošću i duhovitošću Anita Dajamant, autorka Crvenog šatora, romana godine 2001. u SAD, govori o prirodi, snazi i neophodnosti prijateljstva. Dobra luka je bogata, dirljiva knjiga o tragediji gubitka, prirodi porodičnih tajni i više od svega, iskupljujućoj moći prijateljstva.

Prekrijte joj lice P. D. Džejms „Klasična engleska priča o ubistvu na selu.“ Crkveni vašar parohijske crkve svetog Seda održava se već generacijama na posedu vlastelinske kuće Martingejl. Gospođa Maksi je tog toplog poslepodneva već imala dovoljno posla s raspoređivanjem tezgi, oko predsedavanja ručkom, s biskupom i šatorom za posluženje, ali je povrh toga još morala i da se pomiri s vestima o iznenadnoj veridbi svoga sina s njenom novom služavkom, podmuklom neudatom majkom Sali Džap. Već sutradan ujutru, Martingejlom i celim selom zavladalo je zaprepašćenje posle otkrića Salinog tela. Istragom o nasilnoj smrti u vlastelinskoj kući, viši inspektor detektiv Adam Dalgliš zadire u složeni koloplet strasti ispod površine mirnog seoskog života. „Vrlo malo pisaca trilera može da se poredi s P. D. Džejmsovom.“ Spectator „Najveći živi pisac klasičnog kriminalističkog romana!“ Piter Kemp, Sunday Times Laguna 2009 Format: 13x20 cm Broj strana: 283 strane K.D.S.5.3.

MOLITVA ANINA/Eva Ecioni-Halevi Beograd:Sezam book,2008.- 271 strana odličo očuvana knjiga U duhu Crvenog šatora dolazi nam divna senzualna priča o jednoj od najomiljenijih junakinja Starog zaveta. ANA, oličenje dobrote i vrline; FENINA strastvena i nezavisna. Obe su obrazovane i lepe, ali razlike među njima su te koje će privući čoveka koji će se oženiti obema i time njihovo prijateljstvo pretvoriti u suparništvo. Fenina sa lakoćom Elkani rađa brojne potomke, ali ogorčena što je uzeo drugu ženu, sreću pronalazi u tajnoj ljubavnoj vezi. Ana je odana samo Elkani, ali dugi niz godina ostaje bezdetna, sve dok od Boga ne izmoli dete za kojim je čeznula, sina kojeg je Njemu zavetovala. U priči o bolu, osveti i iskupljenju, ove dve žene moraju naučiti da žive zajedno, da štite interese one druge kao i svoje sopstvene, dok dele ne samo muževljevu ljubav, već i ljubav Aninog sina Samuila, koji je predodređen da bude jedan od najvećih proroka Izrailja.

Dženifer Bel - Neobičnjaci - Zadimljeni peščanik ► Vulkančić, 2018 ► broš povez, str. 252 ► lepo ocuvana , ima samo lepa posveta na najavnoj stranici , nema podvlačenja Dobro došli u svet u kom ništa nije baš onakvo kakvim se čini… … preko besprekornog alabastera, ljubičastom bojom bio je naslikan nekakav znak… Nije bilo nikakve sumnje: Zadimljeni peščanik. Ajvi i njen brat Seb ponovo se vraćaju u misteriozni podzemni grad Lundinor i odmah shvataju da se tu nešto promenilo. Otmene kuće od sive cigle i kaldrmom popločane senovite ulice zamenjene su bujnim zelenim poljima punim šafrana, šatora i drvenih tezgi… Ipak neki čudni znak prati Ajvi i Seba kroz grad. I gde god se pojavi, nešto grozno nikada nije daleko od toga. Ajvi i Seb naišli su na zaveru koja bi svakog neobičnjaka mogla osuditi na katastrofalnu sudbinu... Da li će Ajvi i Seb uz pomoć Valijama, njihovog neobičnog prijatelja – i nekih neobičnjačkih predmeta – uspeti da zaustave Tužbaličine planove? (kutija 1)

Odlomak : ’’Napravio sam eksperiment. Sklopio sam kapke i zamislio nastup kao niz povezanih slika: snop binskog svetla progoreva obraz, a znoj s lica rastače u boju žabine kože; dinamika tužnog pobednika vodi prema kadenci crvljivih jabuka i tetkine kose umašćene ricinusovim uljem. Dok kršim prste otežalim dirkama gvozdenog ukusa, jačanje pažnje je potpomognuto dubokom škripom masivnih podrumskih vrata. Natkrivena poklopcem, kao u nekom šatoru, potpuno naga, raširenih nogu, međunožja prekrivenog notnim tekstom, Dušica pritiska petama čekiće i drži ih zaglavljenim uz žice. Jutro pred koncert otkazao sam nastup zbog izmišljene migrene.’’ Iz recenzije : „Vladimir Bulatović je nakon sofisticirane karverovske zbirke pripovedaka Elvira je sanjala u potpunosti zaokrenuo svoju poetiku i pošao u radikalnu krajnost narativa, nehajno zabacivši zavežljaj svoje tekstualne pojavnosti preko ramena. Čitaoci se mogu naću u čudu tek kad shvate koliko je ovaj odlazak moćno izbeden, suvereno i samosvojno – toliko da je njime zacementirao svoje mesto u ovdašnjoj literaturi.“ Vladimir Arsenijević