Sasvim dobro očuvana. Zp

ok

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Price Ilustrovao: Oleksij Miscenko Mihail Mihajlovič Prišvin (rus. Mihail Mihajlovič Prišvin, naučna transliteracija Mikhail Mihajlovič Prišvin; * 23. januar / 4. februar 1873. grg. u Hruščovu-Ljovščino, Orlovska gubernija; † 16. januar 1954. u Moskvi) je bio ruski pisac. Mihail Prišvin je rođen kao sin trgovca u Hruščovu-Ljevskinu (oko 400 kilometara jugoistočno od Moskve) i studirao je na hemijsko-agronomskom fakultetu Politehnike u Rigi. Tamo je uhapšen 1897. godine, zatvoren i kasnije stavljen u kućni pritvor zbog učešća u širenju revolucionarnih spisa. Između 1900. i 1902. godine završio je studije u Lajpcigu i Jeni. Posle kratkog staža kao agronom, Prišvin je radio kao novinar, a tokom građanskog rata kao seoski učitelj, bibliotekar i kustos muzeja. Od 1905. pisao je svoje prve književne tekstove, često zasnovane na putopisima. Pored veoma hvaljenih priča, reputaciju su mu učvrstili autobiografski roman Lanac Kašeja i duga priča Šen Šen. Pisao je i odlične knjige za decu. U metežu Revolucije od 1917. pa nadalje, Prišvin je upoznao književni krug u Petrogradu, gde je živeo zimi, dok je leti radio na porodičnom imanju u Jelecu. Prišvin se dopisivao sa Trockim tokom ovog revolucionarnog perioda, ali „kao rezultat neposlušnog članka upoznaje se sa boljševičkim pravnim sistemom i njegovim zatvorima.“[1] Dugo je ostalo nepoznato da je Prišvin od 1918. pisao dela političkog i filozofskog karaktera i jasno poznavao cenzurnu situaciju od samog početka za fioku – poput Zemaljske čaše, groteske iz Ruskog građanskog rata. Takođe u tajnosti, skoro pedeset godina vodio je dnevnik za koji je svojim oštrim analizama političke i društvene sadašnjosti popunio 120 sveska i za koji je rekao da će ga „streljati deset godina za svaki red“.[2] Prišvin je ostavio i obiman fotografski opus u kome je hvatao ne samo utiske prirode već i društvene promene. Posle Prišvinove smrti 1954. godine, njegova udovica i egzekutor sakrili su njegovu pisanu imovinu od staljinističke javnosti kako ih ne bi ugrozili. Mnoge sveske su kasnije prepisane. Njegovo kompletno delo je već dostupno na ruskom jeziku, a rusko izdanje dnevnika, koje izlazi od 1991. godine, završeno je 2018. godine.[3][4][5][6] Prvi tom dnevnika, sa zapisima od 1917. do 1920. godine, objavljen je u nemačkom prevodu 2019. godine.[2] Njegovi dnevnici pokazuju ogromnu raznolikost oblika: utiske, svakodnevne rečenice, beleške iz snova, izveštaje, aforizme, a takođe i pisanje prirode. Prišvin je bio član ruskog Fraternitas Arctica u Rigi.

očuvana knjiga

Izdavac - Laguna, Beograd Godina - 2001. Preveo Nenad Dropulic Knjiga u dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,format 20 cm,328 str. (48)

dobro očuvana nema pisanog

Detalji predmeta Stanje Polovno Knjiga vrlo malo koristena i u odlicnom je stanju. Ima male mrlje na ivicama stranica bocno na knjizi.

Ratne uspomene Koste Nadja - Sator planina Izdavac : Spektar 1984 , tvrd povez , 281 strana POLICA 20

Ratne uspomene Koste Nađa : ŠATOR PLANINA , Spektar Zagreb 1984, tvrdi povez, omot, Popović, Jovo, publicist [priredio] 281 str. : ilustr. ; 31 cm Nađ, Kosta, 1911-1987 (memoari) Narodnooslobodilački rat u Jugoslaviji <1941/1945> - Bosna i Hercegovina - 1943. Klasifikacijska oznaka NOB u Jugoslaviji Očuvanost 4.

Knjiga je u odličnom stanju,nekorištena. Ima napisanu posvetu na prvoj stranici knjige. Izdavač:(Čigoja Beograd 2003 god) Mek povez 126 str

Šator planina,ratne uspomene Koste Nađa,zaštitni omot blago iskrzan. Autor:Lovo Popović. Izdavač:Spektar,Zagreb 1984. Format:31cm Broj Strana:281 strana,ilustrovana,tvrd povez,zaštitni omot,latinica.

odlično stanje, 223str.,meki povez,21cm, š y73

Dobro očuvana. F

Ocuvana Tpl1

Tekst kao da pita: „Šta je tvoj svet, šta čini tvoj život?“ Nisam siguran da postoji odgovor. Vladimir Arsenić Srđan Srdić autor je tri romana (Mrtvo polje, Satori i Srebrna magla pada), dve knjige priča (Espirando i Sagorevanja), i knjige eseja (Zapisi iz čitanja). Dobitnik je književnih priznanja: Laza Lazarević, Biljana Jovanović, Edo Budiša, kao i stipendije iz Fonda Borislav Pekić. Srdićeve knjige prevedene su na nekoliko evropskih jezika.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Satori - Srđan Srdić Izdavač: Partizanska knjiga Godina izdanja: 2020 Broj strana: 195 Format: 20 cm Povez: Broširani Tekst kao da pita: „Šta je tvoj svet, šta čini tvoj život?“ Nisam siguran da postoji odgovor. Vladimir Arsenić Srđan Srdić autor je tri romana (Mrtvo polje, Satori i Srebrna magla pada), dve knjige priča (Espirando i Sagorevanja), i knjige eseja (Zapisi iz čitanja). Dobitnik je književnih priznanja: Laza Lazarević, Biljana Jovanović, Edo Budiša, kao i stipendije iz Fonda Borislav Pekić. Srdićeve knjige prevedene su na nekoliko evropskih jezika.

Reč izdavača : ’’«Satori u Parizu» je rezultat putovanja u Francusku koje je Kerouac poduzeo u proljeće 1965. godine s namjerom da istraži svoje podrijetlo. Planirao je posjetiti Bretanju, Cornwall, Amsterdam i Njemačku. Međutim, već nakon tjedan dana pijančevanja i bludničenja u Parizu, potrošio je svu svoju ušteđevinu i morao se vratiti na Floridu. Nakon povratka je, budući da mu je prijatelj i sudrug u piću bio odsutan, sedam uzastopnih dana i noći proveo prisjećajući se i bilježeći svoju priču. Rezultat toga je ovaj kratki i osebujan roman. «Satori u Parizu» zamišljen je kao pripovijest u kojoj se nižu avanture kanadskog Francuza koji se raspituje o svom podrijetlu i istražuje svoje korijene. U zbilji, to je suvremeni ekvivalent poemi Sir Gawain and the Green Knight, sjajnoj srednjovjekovnoj viteškoj poemi koju je Kerouac pročitao godinu dana ranije. Vitez okruglog stola, Sir Gawain, postaje žrtvom zbog svog ponosa, ali ga od smrti spašava Kristova žrtva. Zbiljska tema ove pripovijesti je «potpuna nesposobnost najsjajnijeg od Arthurovih viteza da pomogne samom sebi». Naslov romana koji u sebi uključuje zen-budistički izraz za prosvjetljenje, «satori», samo još više naglašava univerzalnost Kerouacova religioznog iskustva. Kerouac je u potrazi za Graalom, kojeg nikako ne nalazi, i ne može naći, ali umjesto toga nailazi na ljubaznost, dobrotu i razumijevanje pojedinih ljudi, a njegova percepcija njihove dobrote za njega predstavlja «satori». Tako se ispostavlja da pripovjedač, čiji je glavni cilj pronaći pisane dokumente o korijenima svoje prarodbine, na koncu shvaća da pripada bratstvu svih ljudi, bratstvu ljudi među kojima svačiji život predstavlja nešto neprocjenjivo. Kerouacov pomak od budizma natrag prema kršćanstvu najočitije se ogleda u njegovom inzistiranju da je život stvaran. Ako život nije san, onda postoji mogućnost da se čovjek približi drugim ljudima - komunicirajući s njima i pomažući im. «Satori u Parizu» je pretposljednje djelo koje je Kerouac uspio objaviti za svoga života. Posve narušenog zdravlja, 1968. objavio je svoje posljednje remek-djelo, roman «Vanity of Duluoz». Samo nekoliko mjeseci kasnije, 21. listopada 1969., poslije 26 transfuzija krvi, Jean Louis Kerouac umro je od unutrašnjeg krvarenja jednjaka, čestog uzroka smrti kod kroničnih pijanaca.’’

Kao novo. Bez posvete. Petson kampuje - Sven Nurdkvist Broj strana: 32 Povez: Tvrd Petson nije očekivao da će tražeći kesu s plovcima na tavanu pronaći veliki, odavno zaboravljeni šator. Radoznali Findus goreo je od želje da sazna čemu čudna naprava kao što je šator služi, pa mu je čiča Petson zato velikodušno obećao odlazak na kampovanje pored jezera. A da podizanje šatora u dvorištu može biti uzbudljivije od pravog kampovanja u prirodi, saznaćemo iz ove priče.

Knjiga je u dobrom stanju. Izdavač:(Šator Beograd 1993 god) Mek povez 156 str

Pod šatorima,Vojin Puljević,Beograd 1968,127 strana,ocena 5 127

POD ŠATORIMA - Vojin Puljević Pripovetke od 1912 - 1918 , retko zanimljivo privatno izdanje objavljeno testamentarnom voljom pisca nakon njegove smrti , opisuje događaje iz perioda Balkanskih i Prvog svetskog rata , mek povez, ćirilica, ilustrovano, 127 strana Beograd 1968 K.D.S.5.2.

Satori u crvenoj četvrti, prosvetljenje na mestu puteno-novčane razmene, zašto ne? Kapitalizam je na svoj način seksi, jer Bog ipak ima smisla za humor. U protivnom bi mnogo toga oko nas izgledalo potpuno drugačije. Izabrane pesme Damira Šodana u punom svetlu pokazuju raskošni talenat ovog vrsnog pesnika i prevodioca, eruditu i svetskog putnika, bluzera i čoveka sa izuzetnim smislom za humor i okom za detalj.

Чича Петсон и мачак Финдус јунаци су сликовница за децу познатих широм света, а инспирацију за њихове прве авантуре чувени шведски писац и илустратор Свен Нурдквист пронашао је играјући се са својим малим синовима. Чича Петсон не очекује да ће тражећи кесу с пловцима на тавану пронаћи велики, одавно заборављени шатор. Радознали Финдус горео је од жеље да сазна чему чудна направа као што је шатор служи, па му је чича Петсон зато великодушно обећао одлазак на камповање поред језера. А да подизање шатора у дворишту може бити узбудљивије од правог камповања у природи, најмлађи читаоци сазнаће из ове приче.

priručnik za odmor i rekreaciju, u dobrom stanju, Putovanje pešice, biciklom, motociklom, Šator, kamp-prikolica, Boravak na vodi, Boravak na snegu, ishrana u prirodi održavanje šatora i kamp opreme postavljanje šatora .....

POSTOVANI G. PREDSEDNICE PISMA SEFOVIMA DRZAVA O SRPSKOM NACIONALNOM PITANJU PRIREDIO - MILAN GVERO Izdavac - Sator Godina - Beograd , 1993. 158 str 20x14 L.. SAJ.D. O.1. . P. 5