Autor - osoba Tucakov, Jovan, 1905-1978 = Tucakov, Jovan, 1905-1978 Naslov Lečenje biljem : fitoterapija / Jovan Tucakov ; predgovor Kosta Todorović Vrsta građe priručnik URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1971 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Kultura, 1971 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 735 str., [48] str. s tablama : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Todorović, Kosta, 1887-1975 = Todorović, Kosta, 1887-1975 (Plast.) Napomene Predgovor: str. 5-6 Bibliografija: str. 713 Registri. Predmetne odrednice Lekovite biljke -- Lečenje MG148 (N) Sveobuhvatno delo najpoznatijeg poznavaoca lekovitog bilja. Biljni lekovi su kroz vekove, od prvih pisanih spomenika do danas, predstavljali neizostavan deo narodne medicine i dokazali svoj ogroman značaj u prevenciji i lečenju raznih oboljenja. U savremeno doba sve više otkrivamo potrebu da sintetske lekove zamenimo onima iz prirode, pri čemu imamo izuzetnu sreću da mnoge od najznačajnijih lekovitih biljaka za čovečanstvo rastu upravo na tlu naše zemlje. Dr Jovan Tucakov, neprikosnoveni stručnjak iz oblasti farmakognozije i fitoterapije na vrlo neposredan, duhovit i originalan način pruža sve neophodne podatke o upotrebi lekovitog bilja i izradi jednostavnih lekova od njega. Ova raskošno ilustrovana riznica uputstava, zasnovana na naučnim dostignućima najboljih domaćih i inostranih stručnjaka i pretočena u čist narodni jezik osvojiće čitaoca već na prvim stranama i probudiće u svakome neodoljivu želju da otkrije sve tajne lekovitog bilja. Jovan Tucakov (Čurug, 24. januar 1905 – Beograd, 22. septembar 1978) bio je srpski farmakolog i akademik, pisac prvog udžbenika farmakognozije na srpskom jeziku i velikog broja monografija i knjiga čija su zajednička tematika lekovite biljke. Objavio je preko 200 naučnih radova od kojih veliki broj o lekovitim biljkama i njihovoj upotrebi u lečenju. Završio je dva Farmaceutska fakulteta, jedan u Zagrebu 1928, a drugi u Francuskoj, u Nansiju, 1933. gde je godinu dana kasnije odbranio i doktorsku disertaciju. Za redovnog člana SANU u Beogradu izabran je 1974. godine, a Francuske akademije farmacije 1965. i 1968.[1] Akademije za kozmetologiju i dermatologiju u Parizu. Bio je jedan od osnivača i upravnik Instituta za proučavanje lekovitog bilja Dr Josif Pančić kao i dugogodišnji upravnik Instituta za farmakognoziju. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Biljni svijet, kao dio života na Zemlji, nalazi se gotovo na svakom koraku i čovjek je unatoč golemom napretku ovisan o tom biljnom svijetu. Upravo je biljni svijet najvažniji dio čovjekove hrane pa prema tome i temelj njegova održanja. Čovjek je odavno spoznao da je određenom biljnom hranom primao u tijelo i one tvari koje su ga održavale zdravim, pa je došao do saznanja da su i ljekovite. Posezao je za tim biljkama i svoju spoznaju prenosio novim generacijama usmenom, a kasnije i pismenom predajom. Iz ovakve predaje, protkane često mistikom i praznovjerjem, nastala je i izgrađena pučka medicina mnogih naroda. Odbacujući postepeno mistiku i praznovjerje, uvođenjem naučnog promatranja prirode i razvojem prirodnih nauka, proučavalo se i ljekovito bilje i njegovo djelovanje na ljudski organizam. Proučavanje ljekovitog bilja sa stajališta medicine dovelo je do izbacivanja iz upotrebe mnogih ljekovitih biljki, koje je u svom popisu za liječenje zadržala pučka medicina, pa su u službenoj medicini ostale samo one ljekovite biljke koje su uvrštene u službeni popis lijekova, tj. u farmakopeju. Usporedo s ispitivanjem utjecaja ljekovitog bilja na ljudski organizam, prišlo se kemijskom ispitivanju onih djelotvornih tvari u biljci, za koje se smatralo da određuju ljekovitost pojedine biljke. Posljedica je ovakvih kemijskih ispitivanja nastojanje da se sintetskim putem proizvodu iste ili slične tvari koje bi u liječenju čovjeka i održavanju njegova zdravlja zamijenile prirodne proizvode biljnog svijeta, pa je i moderna medicina sve većom upotrebom sintetskih lijekova zanemarila ljekovitu vrijednost mnogih biljaka. No, unatoč ovom zanemarivanju, uz pronalazak djelotvornih prirodnih biljnih spojeva, sve su veće težnje da se u liječenju raznih bolesti ponovo uvrste u upotrebu lijekovi biljnog porijekla koji se u potpunosti ne mogu zamijeniti sintetski proizvedenim kemijskim spojevima. Danas se znanje o ljekovitosti određenih biljaka znatno proširilo njihovim opširnim ispitivanjima pa i ova knjiga, u inače brojnoj literaturi o ljekovitom bilju, ima za cilj da čitaoce upozna s praktičnom vrijednošću onog ljekovitog bilja s kojim se čovjek i najčešće susreće u prirodi. Samonikle jestive biljke su najstariji izvor hrane dostupan ljudskoj vrsti. Danas je upotreba ovog izvora hrane očuvana samo kod zajednica koje nisu imale jači dodir sa civilizacijom. Tokom novije istorije samoniklo jestivo bilje najčešće se koristilo u vreme raznih nepogoda i nestašica izazvanih ratovima, ali posljednjih decenija interes za ovu oblast sve više raste, kako kod nas tako i u celom svetu. U nekim zemljama žir je i danas uobičajena namirnica u ishrani. Na slici je dotorimuk - korejski specijalitet, žele napravljen od žirovog brašna Značaj samonikle flore kroz istoriju Samonikle jestive biljke, odnosno divlja flora bio je osnovni izvor hrane praistorijskog čoveka pre nego što se naučio lovu i ribolovu. Razvojem civilizacije čovek je počeo da kultiviše jestive biljke i postepeno izgubio urođeni instinkt za prepoznavanje jestivih biljaka. Međutim, samonikla flora je tokom istorije ostala značajan izvor hrane, pogotovo u kriznim vremenima (kakvi su ratovi, na primer), pa se znanje o jestivosti pojedinih biljaka održalo i do danas. Po pravilu su samonikle biljke znatno bogatije vitaminima i mineralima od gajenih vrsta, a takođe u najvećoj meri oslobođene najrazličitijih toksina koji se koriste u savremenoj poljoprivredi (herbicidi, insekticidi i sl.) i prehrambenoj industriji (različiti aditivi). Osim toga, veliki broj jestivih vrsta svrstava se i među lekovite biljke i obratno, a lekovito delovanje biljaka može se (osim kroz čajeve, tinkture i sl.) ispoljiti kroz jela pripremljena od njih. Ne postoji oštra granica između fitoterapije i dijetoterapije. Obe ove grane medicine stare su koliko i samo čovečanstvo. Zanimljiv je podatak da su se, tokom 20. veka, pripadnici mnogih primitivnih plemena, kojima je samonikla flora do tada bila osnovna hrana, počeli razbolevati zbog prelaska na način ishrane civilizovanog čoveka. Podela Samonikle lekovite biljke mogu se razvrstati na više načina, a osnovna podela može biti prema delovima biljaka koji se mogu koristiti u ljudskoj ishrani. Korenasto povrće Jestivi koren čička U ovu grupu spada mesnato korenje, lukovice, krtole i rizomi. Najviše vrsta sa jestivim podzemnim delovima ima među monokotiledonim biljkama. Tu prvenstveno spadaju razne vrste kaćuna i drugih vrsta iz porodice orhideja, zatim mnoge vrste iz porodice ljiljana (lukovi, grančica, divlji ljiljan, pokosnica, ptičje mleko, pasji zub, vilin luk) i neke močvarne i vodene vrste (strelica, vodena bokvica, vodoljub, rogozi, trske, dremovac). Među dikotiledonim biljkama najviše vrsta sa jestivim podzemnim delovima ima među glavočikama (čičoka, stričak, čičak, cikorija, maslačak, kozja brada, kravačac, dragušica), zatim među zvončićima i lopočovkama, dok su u drugim porodicama manje zastupljene. Glavni hranljivi sastojak divljeg korenastog povrća najčešće je skrob, a kod glavočika i inulin. Hranljiva vrednost slična je žitaricama od kojih je korenasto povrće siromašnije belančevinama. Branje Podzemni delovi jednogodišnjih biljaka najčešće se sakupljaju u jesen, na kraju vegetacione sezone, dok se podzemni delovi višegodišnjih biljaka sakupljaju i u jesen i u proleće. Priprema Kada ne sadrže gorke, opore, škodljive ili nesvarljive sastojke ovi podzemni delovi mogu poslužiti kao ukusno povrće. Mogu se jesti prokuvani ili pečeni na žaru, poput krtola kaćuna ili dodavati salatama u svežem stanju, kako se najčešće koriste različiti divlji lukovi (sremuš, vlašac, vinogradarski luk, planinski luk, sibirski luk i druge vrste). Druge vrste divljeg korenastog povrća, obzirom da su često veoma bogate skrobom, mogu se sušiti, mleti i koristiti za mešenje hleba ili kao zamena za kafu. Pre upotrebe treba ih dobro oprati, a po potrebi i oljuštiti. Neki podzemni delovi koji se prikupljaju mogu se sušiti i kao takvi kasnije koristiti za pripremu čajeva ili kao začini. Podzemne delove aromatičnih vrsta ne bi trebalo pre sušenja prati, već samo dobro obrisati čistom krpom. Očišćena biljna droga seče se na sitnije komade ili listiće i niže na konac ili rasprostire u tankom sloju na specijalnim mrežama. Suši se prirodnim putem na promajnom mestu, može i na osunčanom. Osušeni podzemni biljni delovi čuvaju se u suvim i hladnim prostorijama, nearomatični u kartonskim kutijama ili papirnim kesama, a aromatični u staklenim posudama. Divlje povrće je najpoznatija i najrasprostranjenija kategorija samoniklog jestivog bilja. Najčešće se za jelo upotrebljavaju mladi listovi ili prolećni izdanci, a ređe ceo nadzemni deo biljke. Divlje zeleno povrće raste na gotovo svakoj zelenoj površini, a neretko se mogu naći oko ljudskih naseobina, uz puteve, na železničkim nasipima i sličnim mestima. Često se ubrajaju i u korove. Najukusnije vrste ove grupe samoniklih biljaka pripada porodicama kupusnjača, glavočika, troskota, lobodnjača i štitara, ali i među mnogim drugim. Posebno su sočni i ukusni izdanci nekih trajnica dok im se još nisu razvili listovi, kao na primer izdanci špargle, bljušta, pepeljuge, hmelja, paviti, japanske kiselice i td. Divlje zeleno povrće posebno je značajno kao bogat izvor vitamina C, obično bogatiji od gajenog povrća. Ovim vitaminom naročito su bogati listovi vrsta iz porodica kupusnjača i ruža. Karoten je takođe prisutan u svi zelenim biljnim delovima. Pored ova dva vitamina divlje zeleno povrće bogato je i vitaminima B1, B2, E, K, P, folnom kiselinom i mnogim drugim bioaktivnim materijama. Branje Zeleni delovi biljaka beru se dok su još mladi i sočni, najčešće pre cvetanja. Starenjem i formiranjem cvetova često gube prijatan ukus i postaju gorki i nejestivi, a neke vrste mogu čak sadržati i otrovne sastojke. Biljke je najbolje sakupljati rano ujutro, dan-dva posle obilne kiše. Biljke ubrane posle kiše ili u zaseni blažeg su ukusa od onih ubranih tokom sušnih dana ili na osunčanim mestima. Priprema Divlje zeleno povrće najčešće se koristi sveže, u salatama, kada je njegova hranljiva vrednost i najveća, ali se mogu pripremati i kao variva ili čorbe. Divlje povrće svežinu može sačuvati u frižideru nekoliko dana, ali se takođe može i konzervirati i sačuvati kao zimnica. Neki od načina konzerviranja su: zamrzavanje – u zamrzivaču se divlje zeleno povrće može čuvati nekoliko meseci, a pre zamrzavanja potrebno ga je blanširati (preliti vrelom vodom); sušenje – biljke je najbolje sušiti prostrto u tankom sloju, na čistoj podlozi, na provetrenom mestu zaklonjenom od direktnog sunca; ukiseljavanje – divlje zeleno povrće može se ostavljati kao turšija, na isti način kao i gajeno. Jestivi cvetovi Slatki napitak od suvog grožđa, limuna, jaja i cvetova crne zove Jestivi samonikli cvetovi bliski su divljem povrću, ali se od njega razlikuju većim sadržajem šećera, a često i prijatnim mirisom koji se dobro slaže sa raznim poslasticama, pa je i njihova primena u kulinarstvu nešto drugačija. Osim toga cvetovi su i dekorativni, pa uvek mogu poslužiti za ukrašavanje različitih obroka, kako slatkih tako i slanih. Mnogi cvetovi sadrže važne bioaktivne sastojke, poput vitamina C, a oni žute boje bogati su bioflavonoidima i karotenom. Branje Cvetovi se sakupljaju kada su u punom razvoju, mada se kod nekih vrsta koriste i pupoljci (pupoljci dragoljuba mogu se koristiti kao začin - zamena za kapar). Aromatični cvetovi sakupljaju se rano ujutro, pre izgrevanja sunca, a nearomatični oko podneva. Priprema Cvetovi različitih vrsta mogu se koristiti za pripremu raznih poslastica (cvetovi crne zove ili bagrema), čorbi, variva ili salata (cvetovi dragoljuba i crvene deteline) ili omleta (cvetovi maslačka), ali se najčešće koriste za dekoraciju (cvetovi ljubičice, bele rade, nevena, crnog sleza, jagorčevine i dr). Cvetovi različitih vrsta mogu se i sušiti i tako osušeni koristiti za pripremu aromatičnih biljnih čajeva (crvena detelina, lipa, kamilica, divizma). Suše se kao i zeleno povrće, u tankom sloju, na čistoj podlozi, na provetrenom i zasenjenom mestu. Osušeni cvetovi čuvaju se na hladnom mestu, nearomatični u kartonskim kutijama ili papirnim kesama, a aromatični u staklenim posudama. Divlji plodovi Sirupi od samoniklog voća i cveća Divlje voće, odnosno jestivi plodovi samoniklih biljaka dospevaju za branje od početka juna do kasne jeseni, odnosno u periodu kada drugi delovi najvećeg broja vrsta samoniklih biljaka nisu više jestivi. Najveći broj divljih vrsta sa kojih se sakupljaju plodovi svrstan je u porodicu ruža (Rosaceae), ali ih ima i u drugim porodicama (vresovke, ogrozdi, kozokrvinke, drenovke, šipci i dr). Divlji plodovi (jestivi, ali i otrovni!) najčešće su živo obojeni. Imaju mesnat i sočan perikarp (oplodnicu, omotač ploda) u kome je jedno seme (kod koštunica - džanarika, trnjina, drenjina, lešnik...), više semena (bobice - ribizla, borovnica, šipurak, glog...), ili pripadaju grupi zbirnih plodova (kupina, malina, šumska jagoda). U divlje plodove ubrajaju se i šišarke nekih četinara (na primer šišarke občne kleke, tise). Divlji plodovi su, zavisno od vrste, značajan izvor vitamina, naročito vitamina C i karotena, a takođe su bogati i mineralima (kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum), ugljenim hidratima, organskim kiselinama (jabučna, limunska, vinska), skrobom, pektinima i dr. Branje Samonikli divlji plodovi najčešće se beru kada su sasvim zreli, jer su tada najukusniji i sadrže najviše hranljivih materija. Međutim postoje i oni koji su po sazrevanju tvrdi, oporog ili kiselog ukusa, a postaju ukusni tek posle jačih mrazeva, kada postanu prezreli i nagnjili. Ovde nije reč o pravom procesu truljenja pod uticajem mikroorganizama, već o procesu samomaceracije, odnosno pretvaranju tvrdog perikarpa u kašastu masu pod uticajem enzima koji razlažu ćelijske membrane.]] Ovakvi su plodovi mukinje, brekinje, jarebike ili oskoruše. Nasuprot njima šipurak se bere čim zarudi (počne da se crveni) jer sasvim zreo plod postaje mekan, teže se obrađuje i brže propada, a uz to u njemu ima manje vitamina C nego u nedozrelom plodu. Pri sakupljanju samoniklih plodova strogo se mora voditi računa da se dobro upozna izgled ne samo ploda, već i cele biljke, njene morfologije i staništa na kojima se može naći, kako ne bi došlo do zamene vrsta. Treba uvek imati na umu da u prirodi postoje brojne vrste čiji su plodovi otrovni, ali često naizgled sočni i ukusni, jarkih i privlačnih boja. Ovakve zamene najčešće se mogu desiti pri sakupljanju bobica i njihov ishod u nekim slučajevima može biti i fatalan. Priprema Divlje voće najčešće se konzumira sveže, samo ili kao sastojak voćnih salata, ali se može, poput kultivisanog voća, koristiti i za pripremu različitih poslastica ili kao zimnica u obliku sokova, sirupa, kompota, džemova, želea... Divlji plodovi mogu se i sušiti i kasnije koristiti uglavnom za pripremu ukusnih čajeva. Od divljeg voća mogu se spravljati i voćna vina, rakije i likeri, kao i voćno sirće. Kod pripreme nekih vrsta samoniklog voća treba biti veoma oprezan, jer su im neki delovi jestivi, a drugi otrovni. Karakterističan primer za ovu pojavu je tisa (Taxus baccata), kod koje je crveni omotač oko šišarice sočan i ukusan, dok je sama šišarica unutar njega veoma otrovna, kao i svi ostali delovi ove vrsta. Seme Seme je po svom sastavu najkompletnija i verovatno najzdravija hrana, jer sadrži znatnu količinu skroba, belančevina, bogato je vitaminom E, vitaminima B kompleksa, kao i važnim mineralima. Najčešće se sakuplja seme lobode, deteline, tušta, vijušca, gunjice, štira, nekih trava, kao i seme nekih vrsta drveća, kakvi su žirevi hrasta i bukve, pitomi kesten i seme borova (seme borova je najčešće veoma sitno, osim semena pinjola, koje je u svetu veoma cenjeni začin). Proklijale seme Proklijalo seme monokotiledonih (levo) i dikotiledonih biljaka (desno) Proklijalo seme nekih biljaka u Kini se u ishrani koristi već 5000 godina, ali se u zapadnoj civilizaciji koristi tek u novije doba. Proklijalo seme je ukusnije i lakše se vari od neproklijalog. Osim toga daleko su bogatije hranljivim materijama od onih neproklijalih. U procesu klijanja kod semena (koje je samo po sebi bogato izvorima energije) dolazi do hemijskih reakcija tokom kojih se povećava njihova prehrambena vrednost. Veliki deo skroba tokom klijanja pretvara se u šećer, a količine prisutnih vitamina se već posle četiri dana klijanja povećavaju 4–10 puta. Klice razvijene na svetlu bogatije su vitaminima A i C, dok su klice razvijene u mraku blede, ne sadrže hlorofil i karoten, ali su bogatije vitaminima B kompleksa. Mnoge klice bogate su i gvožđem, fosforom i kalijumom. Za ovakvu upotrebu može se prikupljati seme različitih detelina, loboda, štavelja, štireva, trupaca, grbica, seme maslačka i drugo. Branje Seme se sakupljaju kada je potpuno zrelo, najčešće tokom leta i jeseni, što zavisi od biljne vrste. Najlakše ga je sakupiti sa biljaka kojima su plodovi skupljeni u klas, klip ili metlicu. Priprema Neko seme samoniklih biljaka može se jesti sirovo, kakav je slučaj sa pitomim kestenom ili pinjolima. Seme drugih vrsta najčešće se koristi kao zamena za hlebno brašno. Ako se koriste kao proklijalo, seme se po potrebi očisti i ostavi preko noći da odstoji u mlakoj vodi. Zatim se ispere i ostave u plitkoj posudi da navlaženo klija nekoliko dana, zaštićeno od direktne sunčeve svetlosti. Optimalna temperatura klijanja je 15-18°C, a maksimalna 24°C. Može se naklijavati na svetlu ili u mraku, a sam proces traje 2-6 dana, zavisno od vrste, za koje vreme klice dostignu visinu od 1 do 3,5 cm. Većina proklijalog semena samoniklih biljaka ukusno je i sirovo, pa se tako i konzumiraju, kao poseban obrok ili u različitim salatama, ali se može dodavati i različitim kuvanim jelima od mesa i povrća. Upotreba samoniklih jestivih biljaka Osušeni aromatični listovi divljeg pelina (Artemisia vulgaris) u dobro zatvorenoj staklenoj posudi Samonikle jestive biljke najčešće se koriste kao divlje voće i povrće i konzumiraju se u svežem stanju i li kuvane. Osim toga divlje samonikle biljke mogu se koristiti i na druge načine. Najčešće je to u vidu aromatičnih začina, za pripremanje osvežavajućih (često i lekovitih) napitaka, odnosno čajeva, kao zamena za kafu ili hlebno brašno. Začinsko bilje Mnoge samonikle jestive biljke sadrže u pojedinim svojim delovima eterična ulja sa aromatičnim sastojcima specifičnog mirisa i ukusa. Dodati u hranu kao začin, sveži ili osušeni, ovi sastojci oplemenjuju hranu, daju joj prijatan miris, poboljšavaju ukus, poboljšavaju varenje, pospešuju apetit i td. Često nije moguće oštro razgraničiti začinsko bilje od divljeg povrća, a još je teže razdvojiti ga od čajnih i lekovitih biljaka. Najveći broj aromatičnih vrsta nalazi se u porodicama štitarki, krstašica i usnatica, a najčešće rastu na toplim staništima i suvom i kamenitom zemljištu. Mnoge začinske biljke sadrže fitoncide, materije koje imaju antibakterijsko dejstvo. Najviše fitoncidnih materija nalazi se u eteričnim uljima. Zato ove biljke ispoljavaju i lekovito i preventivno dejstvo, a zbog svojih antiseptičnih svojstava često se koriste kao konzervans, posebno za meso i mesne prerađevine. Najveći broj začinskih biljaka suši se i tako upotrebljava ili čuva za zimu. Najbolje ih je koristiti sitno iseckane ili samlevene u prah i dodavati na samom kraju kuvanja. kako visoke temperature ne bi uticale na promenu sastava aromatičnih ulja. Da bi se aroma što duže zadržala začinske biljke čuvaju se u dobro zatvorenim staklenim posudama. Biljke koje sušenjem gube ili menjaju miris (kakav je slučaj kod nekih usnatica) mogu se čuvati i u zamrzivaču, slično divljem povrću, samo ga prethodno ne treba blanširati. Biljke prikupljene u godini sa više padavina i manje sunčanih dana imaće blaži ukus i imaće manji sadržaj eteričnih ulja. Isto važi i za biljke ubrane na zasenjenim mestima. Čajne biljke Biljna mešavina za aromatični čaj – suvi cvetovi kamilice i latice ruže Teško je oštro razdvojiti lekovite od jestivih biljaka, jer se ove dve grupe međusobno preklapaju. Veliki broj samoniklih jestivih biljaka ispoljava i lekovita svojstva, poput začinskih, a neke od njih koriste se i za spravljanje ukusnih i osvežavajućih biljnih napitaka, poput crnog ili zelenog čaja. U tu grupu spadaju prvenstveno vrste iz porodice ruža (Rosaceae). Tako se listovi divlje maline, kupine ili jagode mogu, poput listova čajne biljke, izložiti procesu fermentacije i od njih se kasnije mogu pripremati napici slični crnom čaju. Druge vrste pripadaju aromatičnim biljkama, bogatim eteričnim uljima, od kojih se spravljaju napici specifičnog ukusa, kakvi su čaj od nane, kamilice, matičnjaka, majkine dušice i drugi. Zamena za kafu Prženi i samleveni podzemni delovi ili seme nekih samoniklih biljaka mogu poslužiti i kao više ili manje ukusna zamena za kafu. Osnovna odlika napitaka spravljenih od ovih biljnih vrsta je da ne sadrže kofein. Među ovim biljkama najpoznatija je cikorija, a ukusni napici slični kafi mogu se napraviti i od semena lepljive brođike, sparožine, lokvanja i lopoča, koštice gloga, koren maslačka i kozje brade, rizom trske, žirovi hrasta i bukve i druge. Rizom grebića može se upotrebiti kao ukusna zamena za kakao. Zamena za hlebno brašno Delovi pojedinih samoniklih biljaka mogu se mleti i koristiti kao zamena za brašno. Najvrednija i najpristupačnija zamena za hlebno brašno je polen rogoza. Takođe je, uz prethodnu obradu, pogodno i podzemno stablo ove i nekih drugih barskih biljaka (lopoč, lokvanj, žabočun, vodoljub, trska, trolistica, zmijinac, šašina). Takođe su kao dodatak hlebnom brašnu pogodni podzemni delovi nekih livadskih biljaka, kakve sukaćun, kozlac, zlatan, ptičije mleko). Sasvim drugačiji izvor skroba je seme koje se može mleti i takođe dodavati hlebnom brašnu. Još jedan zanimljiv izvor sirovine koja se može koristiti kao zamena za hlebno brašno svakako je unutrašnja kora (kambijum) nekih vrsta drveća, kao što su borovi, jele, smrče, breze, bukve i hrastovi. Podzemna stabla barskih biljaka su najjednostavnija za prikupljanje jer se lako vade, jednostavnim povlačenjem stabljike iz vodenog mulja. Seme šumskog drveća sakuplja se kada je sasvim zrelo, zavisno od vrste. Koru drveta najbolje je skidati u proleće, kada se najlakše odvaja od drveta. Bira se samo mlada kora. Zamene za brašno se koriste u krajnjoj nuždi i oskudici. U većini slučajeva poželjno ih je mešati sa uobičajenim brašnom žitarica, jer se sama najčešće ne mogu dobro umesiti i ne daju ukusan hleb. Za podzemne delove nije potrebno sušenje i mlevenje, već se samo mogu prokuvati, propasirati i dodati hlebnom testu. Seme je potrebno osušiti, očistiti od zaštitnog omotača, sitnije prosejati i samleti. Kora drveta se suši i potom melje u brašno. Spisak samoniklih jestivih biljaka Veliki broj samoniklih biljaka može se koristiti u ishrani. Ovde su pobrojane neke od vrsta koje se mogu naći u našem podneblju:[6] Bedrenika mala (Pimpinella saxifraga) Bokvice (Plantago sp.) Borovnica (Vaccinium myrtillus) Bosiljak (Ocimum basilicum) Brašnjenik (Chenopodium bonus-henricus) Brusnica (Vaccinium oxycoccos) Bujad (Pteridium aquilinum) Vranilova trava (Origanum vulgare) Vrbovica (Epilobium anguistifolium) Gavez (Symphytum officinale) Dinjica (Sanguisorba minor) Estragon (Artemisia dracunculus) Žalfija (Salvia officinalis) Žutika (Berberis vulgaris) Zelje divlje (Rumex sp.) Zova crna (Sambucus nigra) Iđirot (Acorus calamus) Jagorčevina (Primula vulgaris) Jarebike (Sorbus sp.) Kesten pitomi (Castanea sativa) Kiselica (Rumex acetosa) Kopriva (Urtica dioica) Krbuljica (Anthriscus cerefolium) Krasuljak, bela rada (Bellis perennis) Lazarkinja (Galium odoratum) Lokvanji (Nuphar sp. i Nymphaea sp. ) Lukovi divlji (Allium sp.) Ljoskavac (Physalis alkekengi) Majkina dušica (Thymus serpyllum) Maslačak (Taraxacum sp.) Matičnjak (Melissa officinalis) Medveđa šapa (Heracleum sphondylium) Mente (Mentha sp.) Miloduh (Hyssopus oficinalis) Mirođija (Anethum graveolens) Mišjakinja (Stellaria media) Pasji trn (Hippophae rhamnoides) Pelini (Artemisia sp.) Pepeljuga (Chenopodium album) Potočarka (Nasturtium officinalis) Sedmolist (Aegopodium podagraria) Selen (Levisticum officinale) Slačica bela (Sinapis albalba) Slačica crna (Brassica nigra) Timijan (Thymus vulgaris) Tušt (Portulaca oleracea) Hrastovi (Quercus sp.) Cikorija (Cichorium intybus) Čičak veliki (Arctium lappa) Čičoka (Helianthus tuberosus) Čubar (Satureja hortensis) Čuvarkuća (Satureja hortensis) Špargla (Asparagus officinalis) Štir (Amaranthus retroflexus) Branje samoniklih biljaka Samonikle biljke važnija su hrana za divlje životinje nego za ljude. To uvek treba imati na umu Pri branju i sakupljanju trebalo bi poštovati neke osnovne principe, tako da kvalitet prikupljenih biljaka bude zadovoljavajući, a naše delovanje ne ostavi trajne posledice na prirodu. Ne sme se zaboraviti da o ovom resursu zavisi, posredno ili neposredno, i celokupan životinjski svet. Sakupljati treba isključivo vrste koje se dobro poznaju i samo onoliko koliko se može potrošiti. Samonikle jestive biljke treba brati na čistim i nezagađenim mestima, udaljenim od prometnih saobraćajnica. Nikada ne treba pobrati svu količinu biljaka pronađenu na jednom mestu. Kod berbe listova iste treba brati sa različitih primeraka po nekoliko, nikako sve listove sa jedne biljke, kako bi se biljke preživele berbu i kasnije se oporavile teranjem novih listova. Kod berbe nadzemnih delova višegodišnjih zeljastih biljaka neophodno je iste odsecati makazama ili nožem, kako bi koren ostao u zemlji i biljka se sledeće godine ponovo razvila. Čupanjem biljaka često se iščupa i koren. Kod branja divljeg korenastog povrća neophodno je, nakon vađenja korena odseći korenovu glavu i vratiti je u zemlju, kako bi se sledeće godine iz nje razvila nova biljka. Retke i ugrožene vrste su zakonom zaštićene i njihovo branje opravdano je samo u ekstremnim situacijama i krajnjoj nuždi. Otrovne biljke Treba brati samo one biljke koje se dobro poznaju, kako ne bi došlo do zamene, u najgorem slučaju otrovnim vrstama! Pri branju samoniklog bilja neophodno je dobro poznavati vrste koje se beru kako ne bi došlo do zamene. Mnoge vrste su, posebno za neiskusne sakupljače, veoma slične,[4] pa se lako može desiti da se jestiva vrsta zameni nejestivom i neukusnom, a ponekad može dovesti i do fatalnih posledica. Biljke je najlakše prepoznati kada su u cvetu, ali u tom periodu nisu jestive (osim čajne i začinske vrste). Ipak je u tom periodu korisno naučiti njihove ostale morfološke karakteristike, radi lakšeg prepoznavanja u periodima pre i posle cvetanja. Za prepoznavanje biljaka može biti od koristi i miris, ali treba znati da neke biljke (posebno one iz porodice kupusnjača) otpuštaju karakterističan miris tek kada se protrljaju među prstima. Veoma je korisno znati i na kakvom staništu i u zajednici sa kojim vrstama određena biljna biljka raste. Retko kada će se neka vrsta naći na neočekivanom, za nju nekarakterističnom mestu. Često se dešava da neiskusni beraši zamene listove sremuša listovima mrazovca, jedne od najotrovnijih biljaka našeg podneblja. Osim što su im cvetovi sasvim različiti i cvetaju u različito doba godine sremuš ima i karakterističan miris, sličan mirisu belog luka. Druga bitna razlika, zbog koje se ove dve biljke ne mogu pomešati je i stanište. Sremuš naseljava senovite i vlažne listopadne šume, a mrazovac osunčane i suve livade. Kalendar branja samoniklih jestivih biljaka FEBRUAR - plodovi breze, borovi pupoljci MART - kora hrastova i drugog drveća, jagorčevina, kopriva, ljubičica, maslačak, podbel, pupoljci topole, pupoljci breze i drugog drveća, vodopija APRIL - pitomi kesten, dobričica, glog, jagorčevina, kamilica, kopriva, lazarkinja, ljubičica, dan i noć, maslačak, oman, plućnjak, podbel (cvet i list), rosopas, rusomača, srčenjak MAJ - bagremov cvet, bokvica, dobričica, glog, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pitomi, mrtva kopriva, kupina, lazarkinja, lipa, maslačak, majkina dušica, matičnjak, medveđe grožđe, plućnjak, podbel, preslica, rosopas, vrkuta, crna zova, žalfija JUN - gloginje, beli slez, bokvica, borovnica, dan i noć, divizma, dobričica, glog, kesten pitomi, jagoda, jagorčevina, mrtva kopriva, kruška, kupina, malina, matičnjak, majčina dušica, majska ruža, neven, pelin, orah, plućnjak, rusomača, preslica, različak, slez crni, suručica, kamilica, vrkuta, vranilova trava, cvet zove JUL - bokvica, borovnica, breza, brđanka, divizma, divlja ruža, dupčac, kunica, jagoda, žalfija, kim, kokotac, kopriva, mrtva kopriva, kupina, lipa, matičnjak, nana, orah, pelin, podbel, preslica, slez beli i crni, timijan, kamilica, trandovilje, troskot, vrkuta, vranilova trava, vratić, cvetovi zove AVGUST - kim, breza, šipurak, drenjina, kopriva, hmelj, kupina, slez beli i crni, hrastova kora, lincura, nana, orah, pelin SEPTEMBAR - divizma, šipurak, drenjina, hmelj, hrastova kora, kokotac, lincura, nana, neven, oman, orah, pelin, slez beli, zečji trn, slatki koren, žutika, divlja šargarepa OKTOBAR - brđanka, dinjica, glog, iđirot, kopriva, lincura, maslačak, slez beli, zečji trn, slatki koren NOVEMBAR - gloginje, iđirot, maslačak[8] Napomene Često se dešava da neiskusni berači zamene bobice borovnice i otrovnog velebilja. Takođe su, na primer, kod roda zova ( jestive samo bobice crne zove (Sambucus nigra), a kod roda kleka samo šišarice obične kleke (Juniperus communis). „LEKOVITE I OTROVNE BILJKE KOJE SE LAKO MOGU ZAMENITI”. Čarobni svet lekovitog bilja. Film Publik Art. Arhivirano iz originala na datum 20. 12. 2016. Pristupljeno 16. 12. 2016. Franulović, Ksenija. „Pinija ili Pinj (Pinus pinea L.)”. Savjetodavna služba. Savjetodavna služba. Arhivirano iz originala na datum 15. 8. 2017. Pristupljeno 17. 2. 2016. Pokos, Franjo. „JESTIVO DIVLJE BILJE”. Bezgluten.net. Arhivirano iz originala na datum 21. 8. 2017. Pristupljeno 20. 8. 2017. „BiH: Otrovali se `sremušom`, jedan pacijent umro”. Blic. 18. 4. 2014. Pristupljeno 16. 12. 2016. „PREŽIVLJAVANJE U PRIRODI (samonikle jestive biljke)”. RIZNICA LEKOVITOG BILJA. Pristupljeno 20. 8. 2017. Literatura Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: `August Cesarec`.COBISS.SR 29347079 Grlić, Ljubiša (1984). 99 jestivih i otrovnih boba. Zagreb: Prosvjeta.COBISS.SR 27451399 Ranđelović, Novica; Avramović, Danijela (2011). PRIRUČNIK O LEKOVITIM BILJKAMA : raspoznavanje, branje i zaštita. Sokobanja: Udruženje `Dr Jovan Tucakov`. Arhivirano iz originala na datum 22. 12. 2016. Pristupljeno 16. 8. 2017. MG148 (N)

S.N. Lazarev: Dijagnostika karme: “Čista karma”, knjiga 2. – I deo Format: 13 x 20 Povez: Meki Broj strana: 200 ISBN: 978-86-86073-79-2 Godina izdanja: maj, 2016 Pismo: Latinica Ranije sam često čitao o jednom te istom – da je nemoguće promeniti svoju sudbinu i pobeći od nje. Kao rezultat mojih dugogodišnjih istraživanja, koja su potvrđena u praksi izlečenja obolelih osoba, ustanovljeno je da promenom karaktera i pogleda na svet možemo da promenimo sudbinu, karmu. U ovoj knjizi nastavljam da opisujem mehanizam koji povezuje misli, emocije i čovekovo ponašanje s njegovim bolestima i bolestima njegove dece. Takođe sam, po hijerarhijskom redosledu, klasifikovao zemaljske i duhovne vrednosti za koje duša može da se veže, a izložio sam i ispravan pogled na svet, pri čemu su navedeni primeri toga kako sam pomogao ljudima da ozdrave i da povrate duševnu harmoniju kroz molitvu i pokajanje, kao i putem promene karaktera i pogleda na svet. Nadam se da će informacije, sadržane u knjizi, pomoći čitaocu da samostalno razreši svoje probleme. Odzivi čitalaca o knjizi: Od sveg srca Vam hvala za iskustvo koje delite s nama. Kada sam počela da čitam Vašu prvu knjigu, ona je za mene bila otkrovenje. Nabavila sam i ostale Vaše knjige i žudno ih pročitala. To šta se dešavalo u mojoj duši – ne može da se opiše rečima. Svi iz mog okruženja su konstatovali da se moj karakter promenio nabolje. Ipak, i dalje mi je teško da se korenito promenim: iz mene često izbijaju agresija, osude, uninije i strah. Imajući u vidu kakve sam sve gluposti usvojila u svom kratkom životu, ne treba da se nadam brzim promenama. Veoma sam zahvalna Bogu jer mi je kroz Vas ukazao u kom pravcu treba da idem u trenutku kada se činilo da sam stigla do kraja puta. Kada sam imala 20 godina, udala sam se za čoveka u kome su bili koncentrisani svi ljudski poroci - narkomanija, alkoholizam, zavisnost od kockanja, perverzije, okrutnost i dr. Kao rezultat toga ja sam se, takođe, skotrljala na dno i upala u zavisnost od droga, alkohola i seksa. Počela sam da čitam Vaše knjige i odjednom sam osetila snažnu odbojnost prema alkoholu, nikotinu, narkoticima, seksu, pa čak i psovkama. Upisala sam fakultet o kome sam maštala, postala odličan student, počela da se bavim jogom, pomirila se sa svojim ocem, koji me je napustio kada sam imala četiri godine, i promenila sam se do neprepoznatljivosti. U moj život su uplovili predivni, izuzetno duhovni ljudi! Cela moja porodica živi u skladu s Vašim sistemom. Najiskrenije smo Vam zahvalni. Hvala Vam što ste nam otvorili oči! Meni je 35 godina, udata sam i imam troje dece. Kada sam imala 17 godina, moja draga i voljena majka, poklonila mi je Vašu prvu knjigu. Ne volim baš mnogo da čitam, ali ta knjiga mi se veoma dopala. To je prva knjiga koju sam „progutala”, a za njom su došla druga i treća... Bila sam šokirana jer se ispostavilo da moja predstava o životu ništa nije valjala. Za mene se time okončao pakao u kome sam živela! Stupila sam u raj! Nestale su sve misli i čitavo moje biće je preplavila ljubav. Osećaj poletnosti me nije napuštao. Postalo mi je apsolutno jasno da nema nikakvih razloga za strah i da je sve ono što nam se dogodilo, što nam se dešava ili će nam se dogoditi – dato od Boga, a u ime ljubavi, za dobrobit duše. I sve što se dešavalo, prihvatala sam s ljubavlju i radošću. Mojoj majci se činilo da su joj podmetnuli neku drugu ćerku. Naši odnosi su postali savršeni. Ka meni su težili svi, kao što biljke teže Suncu. Ni samu sebe nisam mogla da prepoznam. Postala sam veoma vesela, prepuna života i lepe spoljašnjosti, u mene su počeli da se zaljubljuju mladići. Vi ste taj čovek, koji objašnjava ljudima da je sve moguće! Zahvalna sam Bogu zbog Vaših istraživanja i Vašeg rada. Iz sadržaja: VREME I PROSTOR DRUGI SVETOVI MEDIJUMI BUDUĆNOST BUDUĆA DECA VEZANOSTI IDOLOPOKLONSTVO ZEMALJSKIM VREDNOSTIMA OTKRIVANJE TREĆEG NIVOA ZEMALJSKIH VREDNOSTI Idolopoklonstvo sposobnostima Idolopoklonstvo mudrosti Idolopoklonstvo sudbini Idolopoklonstvo duhovnom ocu IMIDŽ NADMENOST I GORDOST SAMOUBISTVO

Polovna knjiga, odlično očuvana, nedostaje zaštitni omot. Izdavač: Izvori - Zagreb, 2002. god. Tvrd povez, 24,5 cm. 216 str. Kunstdruk, ilustrovano Jedan od najuticajnijih mislilaca našeg doba, Stiven Hoking postao je intelektualna ikona. Ugled je stekao ne samo po odvažnosti svojih zamisli nego i po jasnoći i duhovitosti kojima ih izlaže. U svojoj knjizi Hoking nas vodi samim graničnim područjem teorijske fizike, gde je istina često neobičnija od mašte, kako bi laičkim jezikom objasnio načela koja upravljaju našim kosmosom. Kao i mnoge njegove kolege teoretičari fizike, Stiven Hoking nastoji da se domogne svetog grala nauke - neuhvatljive Teorije Svega koja počiva u samom srcu kosmosa. Svojim pristupačnim i često lepršavim stilom on nam pomaže da proniknemo u tajne kosmosa - od supergravitacije do supersimetrije, od kvantne teorije do M-teorije, od holografije do dvojnosti. U njegovoj pratnji stižemo do još neukroćenih međa nauke gde teorija superstruna i p-brana možda sadrži konačni ključ zagonetke. Uz osoben zanos, profesor Hoking poziva nas da mu se pridružimo na ovom izuzetnom putovanju kroz prostor i vreme. Mnoštvo ilustracija u boji pomaže da se predeli kojima se krećemo predoče kao nadrealna zemlja čuda. Kosmos u orahovoj ljusci je raskošno ilustrovana knjiga u kojoj se izlaže priča o napretku u fizici ostvarenom posle pojave Hokingovog prvog znamenitog dela. Takođe, Hoking nam omogućava da zavirimo iza pozornice jedne od najuzbudljivijih intelektualnih pustolovina - nastojanja „da se povežu Ajnštajnova opšta teorija relativnosti i zamisli Ričarda Fejnmena o višestrukim istorijama u celovitu objedinjenu teoriju koja bi opisala sve što se događa u kosmosu“.Uz osoben zanos, profesor Hoking poziva nas da mu se pridružimo na ovom izuzetnom putovanju kroz prostorvreme. Obilje ilustracija u boji pomaže da se predeli kojima se krećemo predoče kao nadrealna zemlja čuda u kojoj se čestice, listovi i strune kreću kroz jedanaest dimenzija; gde crne rupe isparavaju i iščezavaju, odnoseći sa sobom svoje tajne; i gde je prvobitno kosmičko seme iz koga je iznikao naš kosmos bilo tek majušni orah. Kosmos u orahovoj ljusci neizostavno je štivo za sve one koji žele da dokuče kosmos u kome obitavamo. Kao i čuvena Kratka Povest vremena, ova knjiga dočarava uzbuđenja koja prostruje naučnom zajednicom kada tajne kosmosa počnu da se razodevaju.

Metafizika astrologije - Ivan Antić Autor:: Ivan Antić Žanrovi:: Domaći pisci, Ezoterija Izdavač:: Aruna Godina izdanja:: 2020. Broj strana: 78 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm -vrlo dobro ocuvana ,ima samo malo podvlacenja teksta na pocetku knjige ,lagano obicnom olovkom Za razliku od većine knjiga o astrologiji, ova nema za cilj da se bavi osnovnim principima neophodnim u tumačenju horoskopa. Takvih knjiga, dobrih i loših, ima dovoljno. Ovde će biti reči o tome zašto astrologija uopšte deluje i kako su nastali njeni osnovni principi. Takođe, na koji se način prostorvreme kosmosa uobličava u nama (ne)poznato postojanje, u planete, sâm život i sudbinu. Da bismo se približili ovoj viziji koja objedinjuje mikro i makrokosmos, koliko je to u našoj moći, koristićemo se izvesnim dostignućima teorijske fizike. Astrologija je od davnina poznata kao kraljica svih nauka. Njen zodijački krug je kao vir u koji se ulivaju sva iskustva postojanja. Nećemo ih nabrajati, već ćemo se usredsrediti samo na neka najnovija, uz naglasak na iskustvo ličnog viđenja. Osnovne teorije fizikalne realnosti kojih ćemo se ovde doticati prilikom razjašnjavanja suštine astroloških uticaja a koje se nadopunjuju, su teorija o hologramskom univerzumu i teorija Jačeg antropičkog principa. One tvrde da univerzum, ovakav kakav jeste, postoji zbog uobličavanja svesnog subjekta, odnosno nas samih. Moja je spoznaja da astrologija pokazuje sve detalje tog uobličavanja, i to za svaku individuu ponaosob. Stoga, naglasak na ličnom iskustvu ne treba da deluje zabrinjavajuće već podsticajno, jer se samo iz takve perspektive može sagledati smisao astrologije. Budući da ona detaljno prikazuje kako se iz prirodne celine formira ličnost, njena se svrsishodnost ne može drugačije izraziti nego kao lično iskustvo. Kriterijum osvešćenja i samospoznaje biće jedino merilo prilikom iznošenja svih objektivnih činjenica koje sadrži astrologija. Drugim rečima, budući da objektivni svet stvara i kroz celokupna iskustva usavršava svesnog subjekta, da celina univerzuma spoznaje sebe kroz prosvetljenog subjekta, i da je njegova celovita ličnost oličenje smisla postojanja svega, subjekat koji ovo piše neće iznositi ništa svoje, lično, već će samo dozvoliti da celina, kroz njegove ograničene moći izražavanja, izrazi samu sebe (kutija 7)

Gradionica harmoničnih odnosa sa sobom i drugima - koristan priručnik za svakoga. Obavezan za one koji se bave koučingom i one koji se pitaju da li im je koučing potreban. Želeli biste da vaši odnosi sa drugima budu drugačiji? Zanima vas zašto se ljudi nekada ponašaju onako kako vam se sviđa, a nekada vas nerviraju? Zanima vas šta je koučing i kako vama može biti koristan? Ukoliko ste bar na jedno pitanje odgovorili sa DA, ova knjiga je pravi izbor za vas. Zavirite u Čarobna ogledala i ona će vam dati odgovore. Čestim korišćenjem Čarobnih ogledala vaš odraz će biti sve jasniji i oku dopadljiviji, a vaši odnosi sa drugima sve harmoničniji. Kako sam napisala ovu knjigu i kako sam došla do svih ovih informacija za mene je tajna. Kao što je tajna i odakle je došao moj život i gde će otići kad moje telo prestane da funkcioniše. Pa ne moram ja sve da znam. A ni vi. Dovoljno je da se radujemo i uživamo u onome što nam je dato. Ja sam uživala dok sam pisala ovu knjigu i radovaću se ako saznam da ste vi uživali čitajući je. Radovaću se čak i ako saznam da je kod vas, umesto uživanja, izazvala neke druge emocije. Možda će vas ova knjiga naljutiti. Ako se naljutite na nju, njoj je svejedno. Ako je odbacite, i to joj je svejedno. Ako je pažljivo, otvorenog uma pročitate, i to će njoj biti svejedno. Ali vama neće. Šta god da uradite sa ovom knjigom njoj je svejedno, jer je ona već postigla svoj cilj: izrazila se. Postala je cela, što znači da se iscelila. Prihvatila je istinu i laž, sreću i tugu, zemlju i nebo, dobro i loše, mir i borbu, istinu i laž, svetlo i tamu. I sada posmatrajući sve to, posmatra kako ćete i kada ćete se vi izraziti? Kada ćete prihvatiti sve što jeste i postati celi, što znači isceljeni? Čitaj dalje

Božja metoda — sinapsologija sa Kosova i Metohije ( po Teslinoj zamisli) / Hadži Radomir i Bojan Antić Dopunjeno izdanje Beograd 2021. Tvrd povez, ilustrovano, 282 strane. Knjiga je nekorišćena (nova). Radomir i Bojan Antić su autori revolucionarne, kako drugi kažu naučne, posebne knjige u oblasti medicine. U knjizi je predstavljen naučni rad koji do sada niko nije objasnio na takav način, a to je da svi uzroci bolesti leže u STATICI KOSTURA ČOVEKA. Sada je znanje koje se prenosilo vekovima sa oca na sina i ćerke, koje se čuvalo kao porodična tajna, postalo dostupno svim ljudima. Autori iznose iskustvo svojih predaka, kako se nekada lečilo, ne znajući ni za kakvu teoriju osim PRAKSE. Ovo je stvarna metoda za sve vrste bolesti, pri kojoj se koriste alat i sredstva iz prvog veka, a to su samo ruke i ništa više. Autori objašnjavaju zašto su ortopedi — kostolomci, kao i travari, vekovima bili popularni u narodu i predstavljaju javnosti dugo čuvanu tajnu o dugovečnosti i vitalnosti. Ovde je objašnjeno gde može doći do zastoja cirkulacije i prikazuju se zahvati koje možete sami raditi kod kuće. Terapija u vrlo kratkom vremenu dovodi do začuđujućih isceliteljskih rezultata. Kada se primenjuje terapija, čovek se posmatra u celini a ne parcijalno. Ako je i gde zastupljen timski rad svakog organa, onda se to ogleda upravo u čovečijem organizmu. Glavni princip porodične prakse je nameštanje vrata i otvaranje protoka cirkulacije između mozga i srca i informacije do svakog organa i ćelije u organizmu. Ova knjiga koja opisuje praksu i ne pati od precenjivanja vrednosti prikazanih tehnika koje se izvode. Ako boli koleno, noga, rame - za nekoliko sekundi više ne boli: imaš reumu - više je nemaš: boli glava — za kratko vreme više ne boli. Veliki broj bolesti se isceljuje u vrlo kratkom vremenskom periodu.

Ova knjiga pruža nova znanja o pojmu “cilj”, zašto je on potreban i može li čovek da se razije bez njega. Otkriva se tajni smisao kretanja društva tehnokratskim i duhovnim putem, razlike izmedju njih, skreće se pažnja na sakralni smisao duhovnosti. Čitalac će saznati, kakav je izbor izvršilo čovečanstvo u sadašnjem periodu i da li će ono moći da izbegne svoju propast, zašto se pojavio 45-ti predsednik SAD, zašto je narušen 11-ti letnji ciklus Sunca i zbog čega obuzdava svoj gnev Jeloustonski vulkan. Čitaj dalje

U želji da pomognem ljudima oslanjam se na iskustvo koje sam stekao tokom poslednjih dvadeset godina istraživanja. Knjigu „Vaspitavanje roditelja” osmislio sam kao priručnik koji sadrži jasne smernice, međutim već u toku rada je postalo očevidno da je to skoro nemoguće ostvariti. Ako čovek ne razume najvažnije istine, tada bilo kakvi rituali, metodi i tehnike mogu samo da ga udalje od pravilnog razumevanja sveta. Čitajući moje knjige, neki ljudi se trude da iz njih izvuku samo jedno: koju molitvu treba da pročitaju i šta da učine kako bi ozdravili. Za njih je ozravljenje glavni cilj. Međutim, oni zaboravljaju na činjenicu da upravo sada, ovog trenutka, treba da započnu s promenom, da nauče da vole i osete volju Tvorca u svemu što se dešava. Ako ne bude ljubavi u duši – neće biti ni zdravlja, niti blagostanja. Vaspitavati se i menjati se neverovatno je teško, ali drugačiji put jednostavno ne postoji. Sadržaj: UVOD RAZMIŠLJANJA NASTANAK CIVILIZACIJE „JUNAČKI SI SE BORIO I S BOGOM I LJUDIMA I ODOLEO SI“ MRTVE DUŠE „BOGA VIDEH LICEM K LICU I DUŠA SE MOJA IZBAVI“ LJUBAVNI TROUGAO STVARALAŠTVO SUDBINA TRAGANJE SENEGAL ŠEST STOTINA ŠEZDESET I ŠEST ODMOR POEZIJA PUTOVANJA NASTAVAK PUTOVANJA Čitaj dalje

Mnogi su primetili da je veoma teško promeniti se na bolje. Bez obzira, koliko se čovek mentalno naštimavao da svoju nameru pretvori u dejstvo, promeni je dosta teško pristupiti. Ali, ukoliko se misli koncentrišu u jednu živu sliku, tj. osećaj – tada je mnogo lakše promeniti se, tj. ono što usmerava ka dejstvu jeste slika, a ne misao. Razumevanje dolazi upravo kroz sliku. Mi već dve hiljade godina smatramo da je potrebno opraštati i voleti, a u praksi malo šta postižemo. Za mnoge je Biblija potpuno neshvatljiva, oni ne uviđaju u čemu je suština Hristovog učenja. Ma kakve najpravilnije misli, predavanja, knjige – one moraju da se sažmu u sliku - tek tada otpočinju promene. Autor je pokušao da kroz sistem slika, izražen kratkim frazama, kod slušaoca stvori pravilno unutrašnje usmerenje. Slika čoveka koji voli stvara se brzo i lako. Shodno tome, moguće je brzo promeniti sebe, svoje zdravlje i svoju sudbinu. Opis zvučnog zapisa: Sergej Nikolajevič izgovara afirmacije za isceljenje (na ruskom jeziku), dok se u pozadini čuju zvuci zvončića. Komplet sadrži 3 audio CD-a: Ozdravljenje duše (CD) - 1. deo Ozdravljenje duše (CD) - 2. deo Ozdravljenje duše (CD) - 3. deo Čitaj dalje

„Prostranstvo varijanti" je prva knjiga Vadima Zelanda iz edicije „Transurfing realnosti“. Reč je o vrlo čudnim i neobičnim stvarima. One u toj meri šokiraju, da nećete moći da poverujete u to. Ali vera i nije potrebna – sami ćete se u sve uveriti. Samo budite spremni na to da će se posle čitanja knjige vaš uobičajeni pogled na svet urušiti, jer knjiga sadrži ideje koje su zbunjujuće po svojoj drskosti. Transurfing je moćna tehnika koja vam razvija sposobnost da postignete nemoguće stvari, sa uobičajene tačke gledišta, naime, da upravljate svojom sudbinom po sopstvenom nahođenju. U osnovi Transurfinga nalazi se model varijanti – principijelno novi pogled na strukturu sveta. Čovek nije svestan da ne mora uopšte da se bori, već da jednostavno može da uzme ono čemu teži. Doživećete neizrecivo iskustvo kada u sebi otkrijete mogućnosti o kojima niste ni slutili. To je slično osećaju slobodnog pada – neverovatne stvari su tako zapanjujuće hrabre da se pretvaraju u stvarnost, da vam se prosto oduzima dah! Čitaj dalje

Razboljevamo se puno puta tokom naših života. Slabimo, padamo u krevet, dobijamo groznicu, ali se oporavljamo za nekoliko dana. Šta se dogada u našim telima tokom bolesti? Tokom "bolesti" i "oporavka" naša tela postaju bojište na kome se odigrava ogorcena bitka. Uzrok bolesti je, uglavnom, prodiranje nekih stranih "organizama" u naše telo. Ta sicušna cudovišta su dovoljno efikasna da prouzrokuju smrt u roku od nedelju dana kada naše telo ne bi imalo mehanizam za odbranu protiv te invazije. Poznat kao "imuni sistem", taj mehanizam je najdisciplinovanija, najsloženija i najuspešnija vojska na svetu. Naš imuni sistem koji se satoji iz pešadije, bojnih brodova, obaveštajnih jedinica, pa cak i "informaciono-tehnološkog centra" koji cuva zapis o neprijateljima, bori se sa mikroorganizmima tokom celog našeg života. Ilustrovana u punom koloru, na glatkoj hartiji, knjiga pruža celoviti uvid u neprekidni rat za zdravlje u našim telima. Imuni sistem dokazuje da je ljudsko telo ishod jedinstvenog dizajna koji je isplaniran velikom mudrošcu i veštinom - potvrda savršenog i nenadmašnog Božijeg stvaranja.

Besede je knjiga Meher Babe koja je od 1939. godine doživela sedam izdanja, i još uvek se objavljuje. Pored knjige Bog govori, ova knjiga smatra se od strane njegovih sledbenika drugim najvažnijim Meher Babinom delom. Ova knjiga pokriva mnoge teme, kako praktične tako i visoko ezoterične prirode. Neka poglavlja bave se ljudskom potragom za Istinom i Bogom, duhovnim razvojem, sledbenicima, različitim stanjima bogo-ostvarenih bića, Avatarom i učenicima. Druga poglavlja, pak, bave se različitim aspektima duhovnog razvoja i spiritualne staze, kao što su formiranje i otklanjanje sanskara, različiti aspekti meditacije, transcendiranje dobra i zla, pojašnjavajući usput Meher Babina stanovišta o temama kao što su okultizam, reinkarnacija i maja. Nekolicina poglavlja i beseda odnose se na teme kao što su sebičnost, nasilje, seks, ljubav, sreća i duhovni rad. Zahvaljujući prirodi samih Beseda, neke teme se iznova pojavljuju u različitim kontekstima. Uprkos tome, knjiga zadržava metodičan tok i strukturu izbegavajući da postane kolekcija nasumice odabranih pojedinačnih beseda. Čitaj dalje

Prihvatite svoju posebnost uz ovu vođenu radnu svesku za žene posvećenu ljubavi prema sebi. Uz pomoć ove praktične radne sveske za žene svih godišta otkrijte koliko toga možete da volite kod sebe. Krenućete na svoje putovanje samootkrivanja učeći šta je ljubav prema sebi, a zatim se posvećujući vežbama koje će vam pomoći da izgradite samopoštovanje i poboljšate svoje odnose. Po čemu se ova knjiga posvećena brizi o sebi i radna sveska razlikuje od drugih knjiga za žene sa istom tematikom: Dokazane tehnike – Zaljubite se u sebe pomoću niza saosećajnih vežbi ukorenjenih u svesnosti i pozitivnoj psihologiji. Inspirativni zahtevi i motivišuće aktivnosti – Istražite se uz pomoć kvizova i vežbi vođenja dnevnika koje će vam pomoći da uronite u sopstvene emocije i oslobodite se ograničavajućih uverenja. Uključuje prostor za zapisivanje razmišljanja i introspekcije. Osnažujuće afirmacije – Podstaknite svoju pozitivnost i negujte se pomoću podsticajnih afirmacija kojima je knjiga prožeta. Stvorite život ispunjen svrhom i većom ljubavlju prema sebi pomoću Radne sveske o ljubavi prema sebi za žene. Čitaj dalje

U davna vremena postojao je kontinent Atlantida koji je ležao između Evrope i Amerike. Ovaj deo kopna sada formira dno Atlantskog okeana. Kada je govorio o Posejdonovom ostrvu Platon je zapravo misliio na poslednje ostatke izgubljenog kontinenta. Mnogobrojne publikacije posvećene su tome da dokažu postojanje Atlantide, te nastojanjima da se utvrdi tačna lokacija izgubljenog kontinenta. U ovoj knjizi Štajner se trudi da specifičnije opiše kakvo je bilo stanje duše naših atlantiđanskih predaka, kao i da ukaže na unutrašnju prirodu uslova u kojima su živeli. Čitalac se, dakle, mora vratiti u mislima u period pre nekih deset hiljada godina, imajući na umu da se ono o čemu ćemo govoriti dešavalo tokom mnogo hiljada godina. Ali, ta zbivanja nisu bila ograničena na kontinent koji danas pokrivaju vode Atlanskog okeana; ona su se isto tako odvijala i na susednim delovima današnje Azije, Afrike, Evrope i Amerike, i sve što se tokom vremena dogodilo na tim kontinentima u procesu evolucije proizašlo je iz te prethodne civilizacije. Čitaj dalje

SV 1 59532) ŠAOLINSKI ČI GUN , De Čang starešina manastira Šaolin , Videlo 2002 , kontrolisanje životne energije, `Čim pogledaš nadolazeće pred tobom nebeske tamničare i ne rodi se u tebi misao o zmajevima, koji igraju pred tvojim vratima, čim se ne uplašiš oštrog mača, koji fijuče oko tvoje glave, u svom miru ti ličiš na džun džija koji se šeta netaknutom šumom planina`. Stara kineska poslovica De Čang je bio starešina manastira Šaolin od 1955. godine, rukovodilac grupe za izučavanje borilačkih veština u manastiru Šaolin u planini Sunšan i počasni direktor škole borilačkih veština manastira Šaolin. De Čang je do tančina izučio šaolinsku tradiciju Či guna i nadmašio sve u savladavanju tih tehnika. U ovoj knjizi on upoznaje čitaoca sa unutrašnjim tehnikama, koje se koriste za oporavak organizma, razvoj prirodnih predispozicija, lečenje bolesti kao i spoljašnjim tehnikama, koje su se primenjivale za jačanje tetiva, jačanje kostiju i vežbanje udaraca: koji se primenjuju u borbi. mek povez, format 13,5 x 20 cm , latinica, 120 strana

MOŽE LI SE PRAVA SREĆA NAĆI U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU? „Bićete ljudsko biće samo ako se neprekidno trudite, samo ako se svim silama trudite da postanete božansko biće. U tom naporu zasijaće vaša božanstvenost i oživećete.“ OSHO Čovek je most, kaže Osho, između životinje i božanstva – a svest o dvostrukom aspektu naše prirode čini nas ljudskim bićima. Dualnost nas, takođe, uznemirava, tera da se sukobljavamo sa sobom i često nas dovodi do raskrsnice gde se ukrštaju sebičnost i darežljivost, ljubav i mržnja, krhkost i snaga, nada i očajanje. Knjiga Putovanje ljudskog bića uči nas da prihvatimo obe suprotnosti, umesto da biramo između jedne od njih, jer prihvatanje predstavlja ključ za preobražaj životnih obrta u putovanje koje će nas dovesti do spoznaje šta nam je suđeno da budemo. Serijal Suština življenja bavi se najvažnijim problemima u životu pojedinca. Svaka knjiga predstavlja bezvremeno i večito aktuelno istraživanje pitanja od suštinske važnosti za našu potragu za smislom i suštinom, s akcentom na pitanja specifična za unutrašnji život i kvalitet života...

Iako su mnogi naučnici i filozofi radili na rasvetljavanju snova, simboliku nisu tumačili sveobuhvatno, već pojedinačno (sanovnik). Iz tog razloga nije mogla da se stvori osnova od koje bi se kasnije gradilo. Takođe, ni slobodne asocijacije ne mogu biti funkcionalne, ukazuje Erih From, jer spavač psihijatru izlaže svoje mišljenje o pojedinim delovima sna – asocijacijama. Najnovija K.G. Jungova dešifrovana metoda "vađenja priče iz sna", usresređuje se na centralnu temu. Zahvaljujući njoj, svaki se san može protumačiti, zato što se u knjizi nalazi uputstvo za "vađenje priče" kao i praktične vežbe. Tako će svako zainteresovan uvideti da li ponoćna poruka opisuje snevačevu trenutnu situaciju ili je u službi neke opomene. Može se dogoditi da bude u području naredbe, a moguće je i pogodbe, ili je predznak budućeg događaja. Usavršavajući godinama dešifrovanu Jungovu metodu "vađenje priče iz sna", autor je sa uspehom gostovao na radio i televizijskim emisijama. Takođe analizirao je snove u časopisima "Politički svet", "Treće oko" i "Horoskop". Čitaj dalje

Autor - osoba Nikolić, Vlastimir = Nikolić, Vlastimir Naslov Od prehlade do raka : lečenje prirodnom medicinom / Vlastimir Nikolić Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2004 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dom i škola ; Novi Sad : Trio, 2004 (Užice : Lapčević) Fizički opis 421 str., [40] listova s tablama ; 24 cm Drugi autori - osoba Baćević, Željko = Baćević, Željko (karton) Napomene Tiraž 1.500 Str. 5-6: Predgovor / Željko Baćević Bibliografija: str. 415-416. Predmetne odrednice Narodna medicina Lekovite biljke „Od prehlade do raka“ je izuzetna knjiga Vlastimira Nikolića korisna za svaku porodicu. Bavi se zdravljem i očuvanjem istog, kao i lečenjem bolesti sa aspekta prirodne medicine. Veoma sadržajna, razvrstana po bolestima i biljkama, bogato ilustrovana u boji. Izuzetna knjiga koja nas uči kako da očuvamo zdravlje i ozdravimo uz pomoć prirodne medicine. U okviru knjige nalazi se i indeks sa zdravstvenim tegobama koji vam može pomoći u snalaženju u knjizi. Takođe jedan deo knjige posvećen je faktorima koji utiču na naše zdravlje u celini (hrana, imunitet, zdrav san, fizička aktivnost, buka, stres, gojaznost i celulit, mršavost...). Ova knjiga namenjena je svima onima koji veruju da za svaki njihov zdravstveni problem lek postoji u prirodi, samo ga treba pronaći i pravilno koristiti. Lečenje biljem je najstariji način terapije medikamentima, a njihov značaj u medicini ni danas nije umanjen. Naprotiv, biljke su veoma važne u farmakološkim istraživanjima i proizvodnji lekova, ne samo kada se koriste njihovi sastojci nego kada se upotrebljavaju kao bazni materijal za sintezu medikamenata ili kao modeli za aktivne sastojke u lekovima. Prirodni lekovi za skoro sve zdravstvene tegobe, koji ne škode, a dokazano pomažu. Samonikle jestive biljke su najstariji izvor hrane dostupan ljudskoj vrsti. Danas je upotreba ovog izvora hrane očuvana samo kod zajednica koje nisu imale jači dodir sa civilizacijom. Tokom novije istorije samoniklo jestivo bilje najčešće se koristilo u vreme raznih nepogoda i nestašica izazvanih ratovima, ali posljednjih decenija interes za ovu oblast sve više raste, kako kod nas tako i u celom svetu. U nekim zemljama žir je i danas uobičajena namirnica u ishrani. Na slici je dotorimuk - korejski specijalitet, žele napravljen od žirovog brašna Značaj samonikle flore kroz istoriju Samonikle jestive biljke, odnosno divlja flora bio je osnovni izvor hrane praistorijskog čoveka pre nego što se naučio lovu i ribolovu. Razvojem civilizacije čovek je počeo da kultiviše jestive biljke i postepeno izgubio urođeni instinkt za prepoznavanje jestivih biljaka. Međutim, samonikla flora je tokom istorije ostala značajan izvor hrane, pogotovo u kriznim vremenima (kakvi su ratovi, na primer), pa se znanje o jestivosti pojedinih biljaka održalo i do danas. Po pravilu su samonikle biljke znatno bogatije vitaminima i mineralima od gajenih vrsta, a takođe u najvećoj meri oslobođene najrazličitijih toksina koji se koriste u savremenoj poljoprivredi (herbicidi, insekticidi i sl.) i prehrambenoj industriji (različiti aditivi). Osim toga, veliki broj jestivih vrsta svrstava se i među lekovite biljke i obratno, a lekovito delovanje biljaka može se (osim kroz čajeve, tinkture i sl.) ispoljiti kroz jela pripremljena od njih. Ne postoji oštra granica između fitoterapije i dijetoterapije. Obe ove grane medicine stare su koliko i samo čovečanstvo. Zanimljiv je podatak da su se, tokom 20. veka, pripadnici mnogih primitivnih plemena, kojima je samonikla flora do tada bila osnovna hrana, počeli razbolevati zbog prelaska na način ishrane civilizovanog čoveka. Podela Samonikle lekovite biljke mogu se razvrstati na više načina, a osnovna podela može biti prema delovima biljaka koji se mogu koristiti u ljudskoj ishrani. Korenasto povrće Jestivi koren čička U ovu grupu spada mesnato korenje, lukovice, krtole i rizomi. Najviše vrsta sa jestivim podzemnim delovima ima među monokotiledonim biljkama. Tu prvenstveno spadaju razne vrste kaćuna i drugih vrsta iz porodice orhideja, zatim mnoge vrste iz porodice ljiljana (lukovi, grančica, divlji ljiljan, pokosnica, ptičje mleko, pasji zub, vilin luk) i neke močvarne i vodene vrste (strelica, vodena bokvica, vodoljub, rogozi, trske, dremovac). Među dikotiledonim biljkama najviše vrsta sa jestivim podzemnim delovima ima među glavočikama (čičoka, stričak, čičak, cikorija, maslačak, kozja brada, kravačac, dragušica), zatim među zvončićima i lopočovkama, dok su u drugim porodicama manje zastupljene. Glavni hranljivi sastojak divljeg korenastog povrća najčešće je skrob, a kod glavočika i inulin. Hranljiva vrednost slična je žitaricama od kojih je korenasto povrće siromašnije belančevinama. Branje Podzemni delovi jednogodišnjih biljaka najčešće se sakupljaju u jesen, na kraju vegetacione sezone, dok se podzemni delovi višegodišnjih biljaka sakupljaju i u jesen i u proleće. Priprema Kada ne sadrže gorke, opore, škodljive ili nesvarljive sastojke ovi podzemni delovi mogu poslužiti kao ukusno povrće. Mogu se jesti prokuvani ili pečeni na žaru, poput krtola kaćuna ili dodavati salatama u svežem stanju, kako se najčešće koriste različiti divlji lukovi (sremuš, vlašac, vinogradarski luk, planinski luk, sibirski luk i druge vrste). Druge vrste divljeg korenastog povrća, obzirom da su često veoma bogate skrobom, mogu se sušiti, mleti i koristiti za mešenje hleba ili kao zamena za kafu. Pre upotrebe treba ih dobro oprati, a po potrebi i oljuštiti. Neki podzemni delovi koji se prikupljaju mogu se sušiti i kao takvi kasnije koristiti za pripremu čajeva ili kao začini. Podzemne delove aromatičnih vrsta ne bi trebalo pre sušenja prati, već samo dobro obrisati čistom krpom. Očišćena biljna droga seče se na sitnije komade ili listiće i niže na konac ili rasprostire u tankom sloju na specijalnim mrežama. Suši se prirodnim putem na promajnom mestu, može i na osunčanom. Osušeni podzemni biljni delovi čuvaju se u suvim i hladnim prostorijama, nearomatični u kartonskim kutijama ili papirnim kesama, a aromatični u staklenim posudama. Divlje povrće je najpoznatija i najrasprostranjenija kategorija samoniklog jestivog bilja. Najčešće se za jelo upotrebljavaju mladi listovi ili prolećni izdanci, a ređe ceo nadzemni deo biljke. Divlje zeleno povrće raste na gotovo svakoj zelenoj površini, a neretko se mogu naći oko ljudskih naseobina, uz puteve, na železničkim nasipima i sličnim mestima. Često se ubrajaju i u korove. Najukusnije vrste ove grupe samoniklih biljaka pripada porodicama kupusnjača, glavočika, troskota, lobodnjača i štitara, ali i među mnogim drugim. Posebno su sočni i ukusni izdanci nekih trajnica dok im se još nisu razvili listovi, kao na primer izdanci špargle, bljušta, pepeljuge, hmelja, paviti, japanske kiselice i td. Divlje zeleno povrće posebno je značajno kao bogat izvor vitamina C, obično bogatiji od gajenog povrća. Ovim vitaminom naročito su bogati listovi vrsta iz porodica kupusnjača i ruža. Karoten je takođe prisutan u svi zelenim biljnim delovima. Pored ova dva vitamina divlje zeleno povrće bogato je i vitaminima B1, B2, E, K, P, folnom kiselinom i mnogim drugim bioaktivnim materijama. Branje Zeleni delovi biljaka beru se dok su još mladi i sočni, najčešće pre cvetanja. Starenjem i formiranjem cvetova često gube prijatan ukus i postaju gorki i nejestivi, a neke vrste mogu čak sadržati i otrovne sastojke. Biljke je najbolje sakupljati rano ujutro, dan-dva posle obilne kiše. Biljke ubrane posle kiše ili u zaseni blažeg su ukusa od onih ubranih tokom sušnih dana ili na osunčanim mestima. Priprema Divlje zeleno povrće najčešće se koristi sveže, u salatama, kada je njegova hranljiva vrednost i najveća, ali se mogu pripremati i kao variva ili čorbe. Divlje povrće svežinu može sačuvati u frižideru nekoliko dana, ali se takođe može i konzervirati i sačuvati kao zimnica. Neki od načina konzerviranja su: zamrzavanje – u zamrzivaču se divlje zeleno povrće može čuvati nekoliko meseci, a pre zamrzavanja potrebno ga je blanširati (preliti vrelom vodom); sušenje – biljke je najbolje sušiti prostrto u tankom sloju, na čistoj podlozi, na provetrenom mestu zaklonjenom od direktnog sunca; ukiseljavanje – divlje zeleno povrće može se ostavljati kao turšija, na isti način kao i gajeno. Jestivi cvetovi Slatki napitak od suvog grožđa, limuna, jaja i cvetova crne zove Jestivi samonikli cvetovi bliski su divljem povrću, ali se od njega razlikuju većim sadržajem šećera, a često i prijatnim mirisom koji se dobro slaže sa raznim poslasticama, pa je i njihova primena u kulinarstvu nešto drugačija. Osim toga cvetovi su i dekorativni, pa uvek mogu poslužiti za ukrašavanje različitih obroka, kako slatkih tako i slanih. Mnogi cvetovi sadrže važne bioaktivne sastojke, poput vitamina C, a oni žute boje bogati su bioflavonoidima i karotenom. Branje Cvetovi se sakupljaju kada su u punom razvoju, mada se kod nekih vrsta koriste i pupoljci (pupoljci dragoljuba mogu se koristiti kao začin - zamena za kapar). Aromatični cvetovi sakupljaju se rano ujutro, pre izgrevanja sunca, a nearomatični oko podneva. Priprema Cvetovi različitih vrsta mogu se koristiti za pripremu raznih poslastica (cvetovi crne zove ili bagrema), čorbi, variva ili salata (cvetovi dragoljuba i crvene deteline) ili omleta (cvetovi maslačka), ali se najčešće koriste za dekoraciju (cvetovi ljubičice, bele rade, nevena, crnog sleza, jagorčevine i dr). Cvetovi različitih vrsta mogu se i sušiti i tako osušeni koristiti za pripremu aromatičnih biljnih čajeva (crvena detelina, lipa, kamilica, divizma). Suše se kao i zeleno povrće, u tankom sloju, na čistoj podlozi, na provetrenom i zasenjenom mestu. Osušeni cvetovi čuvaju se na hladnom mestu, nearomatični u kartonskim kutijama ili papirnim kesama, a aromatični u staklenim posudama. Divlji plodovi Sirupi od samoniklog voća i cveća Divlje voće, odnosno jestivi plodovi samoniklih biljaka dospevaju za branje od početka juna do kasne jeseni, odnosno u periodu kada drugi delovi najvećeg broja vrsta samoniklih biljaka nisu više jestivi. Najveći broj divljih vrsta sa kojih se sakupljaju plodovi svrstan je u porodicu ruža (Rosaceae), ali ih ima i u drugim porodicama (vresovke, ogrozdi, kozokrvinke, drenovke, šipci i dr). Divlji plodovi (jestivi, ali i otrovni!) najčešće su živo obojeni. Imaju mesnat i sočan perikarp (oplodnicu, omotač ploda) u kome je jedno seme (kod koštunica - džanarika, trnjina, drenjina, lešnik...), više semena (bobice - ribizla, borovnica, šipurak, glog...), ili pripadaju grupi zbirnih plodova (kupina, malina, šumska jagoda). U divlje plodove ubrajaju se i šišarke nekih četinara (na primer šišarke občne kleke, tise). Divlji plodovi su, zavisno od vrste, značajan izvor vitamina, naročito vitamina C i karotena, a takođe su bogati i mineralima (kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum), ugljenim hidratima, organskim kiselinama (jabučna, limunska, vinska), skrobom, pektinima i dr. Branje Samonikli divlji plodovi najčešće se beru kada su sasvim zreli, jer su tada najukusniji i sadrže najviše hranljivih materija. Međutim postoje i oni koji su po sazrevanju tvrdi, oporog ili kiselog ukusa, a postaju ukusni tek posle jačih mrazeva, kada postanu prezreli i nagnjili. Ovde nije reč o pravom procesu truljenja pod uticajem mikroorganizama, već o procesu samomaceracije, odnosno pretvaranju tvrdog perikarpa u kašastu masu pod uticajem enzima koji razlažu ćelijske membrane.]] Ovakvi su plodovi mukinje, brekinje, jarebike ili oskoruše. Nasuprot njima šipurak se bere čim zarudi (počne da se crveni) jer sasvim zreo plod postaje mekan, teže se obrađuje i brže propada, a uz to u njemu ima manje vitamina C nego u nedozrelom plodu. Pri sakupljanju samoniklih plodova strogo se mora voditi računa da se dobro upozna izgled ne samo ploda, već i cele biljke, njene morfologije i staništa na kojima se može naći, kako ne bi došlo do zamene vrsta. Treba uvek imati na umu da u prirodi postoje brojne vrste čiji su plodovi otrovni, ali često naizgled sočni i ukusni, jarkih i privlačnih boja. Ovakve zamene najčešće se mogu desiti pri sakupljanju bobica i njihov ishod u nekim slučajevima može biti i fatalan. Priprema Divlje voće najčešće se konzumira sveže, samo ili kao sastojak voćnih salata, ali se može, poput kultivisanog voća, koristiti i za pripremu različitih poslastica ili kao zimnica u obliku sokova, sirupa, kompota, džemova, želea... Divlji plodovi mogu se i sušiti i kasnije koristiti uglavnom za pripremu ukusnih čajeva. Od divljeg voća mogu se spravljati i voćna vina, rakije i likeri, kao i voćno sirće. Kod pripreme nekih vrsta samoniklog voća treba biti veoma oprezan, jer su im neki delovi jestivi, a drugi otrovni. Karakterističan primer za ovu pojavu je tisa (Taxus baccata), kod koje je crveni omotač oko šišarice sočan i ukusan, dok je sama šišarica unutar njega veoma otrovna, kao i svi ostali delovi ove vrsta. Seme Seme je po svom sastavu najkompletnija i verovatno najzdravija hrana, jer sadrži znatnu količinu skroba, belančevina, bogato je vitaminom E, vitaminima B kompleksa, kao i važnim mineralima. Najčešće se sakuplja seme lobode, deteline, tušta, vijušca, gunjice, štira, nekih trava, kao i seme nekih vrsta drveća, kakvi su žirevi hrasta i bukve, pitomi kesten i seme borova (seme borova je najčešće veoma sitno, osim semena pinjola, koje je u svetu veoma cenjeni začin). Proklijale seme Proklijalo seme monokotiledonih (levo) i dikotiledonih biljaka (desno) Proklijalo seme nekih biljaka u Kini se u ishrani koristi već 5000 godina, ali se u zapadnoj civilizaciji koristi tek u novije doba. Proklijalo seme je ukusnije i lakše se vari od neproklijalog. Osim toga daleko su bogatije hranljivim materijama od onih neproklijalih. U procesu klijanja kod semena (koje je samo po sebi bogato izvorima energije) dolazi do hemijskih reakcija tokom kojih se povećava njihova prehrambena vrednost. Veliki deo skroba tokom klijanja pretvara se u šećer, a količine prisutnih vitamina se već posle četiri dana klijanja povećavaju 4–10 puta. Klice razvijene na svetlu bogatije su vitaminima A i C, dok su klice razvijene u mraku blede, ne sadrže hlorofil i karoten, ali su bogatije vitaminima B kompleksa. Mnoge klice bogate su i gvožđem, fosforom i kalijumom. Za ovakvu upotrebu može se prikupljati seme različitih detelina, loboda, štavelja, štireva, trupaca, grbica, seme maslačka i drugo. Branje Seme se sakupljaju kada je potpuno zrelo, najčešće tokom leta i jeseni, što zavisi od biljne vrste. Najlakše ga je sakupiti sa biljaka kojima su plodovi skupljeni u klas, klip ili metlicu. Priprema Neko seme samoniklih biljaka može se jesti sirovo, kakav je slučaj sa pitomim kestenom ili pinjolima. Seme drugih vrsta najčešće se koristi kao zamena za hlebno brašno. Ako se koriste kao proklijalo, seme se po potrebi očisti i ostavi preko noći da odstoji u mlakoj vodi. Zatim se ispere i ostave u plitkoj posudi da navlaženo klija nekoliko dana, zaštićeno od direktne sunčeve svetlosti. Optimalna temperatura klijanja je 15-18°C, a maksimalna 24°C. Može se naklijavati na svetlu ili u mraku, a sam proces traje 2-6 dana, zavisno od vrste, za koje vreme klice dostignu visinu od 1 do 3,5 cm. Većina proklijalog semena samoniklih biljaka ukusno je i sirovo, pa se tako i konzumiraju, kao poseban obrok ili u različitim salatama, ali se može dodavati i različitim kuvanim jelima od mesa i povrća. Upotreba samoniklih jestivih biljaka Osušeni aromatični listovi divljeg pelina (Artemisia vulgaris) u dobro zatvorenoj staklenoj posudi Samonikle jestive biljke najčešće se koriste kao divlje voće i povrće i konzumiraju se u svežem stanju i li kuvane. Osim toga divlje samonikle biljke mogu se koristiti i na druge načine. Najčešće je to u vidu aromatičnih začina, za pripremanje osvežavajućih (često i lekovitih) napitaka, odnosno čajeva, kao zamena za kafu ili hlebno brašno. Začinsko bilje Mnoge samonikle jestive biljke sadrže u pojedinim svojim delovima eterična ulja sa aromatičnim sastojcima specifičnog mirisa i ukusa. Dodati u hranu kao začin, sveži ili osušeni, ovi sastojci oplemenjuju hranu, daju joj prijatan miris, poboljšavaju ukus, poboljšavaju varenje, pospešuju apetit i td. Često nije moguće oštro razgraničiti začinsko bilje od divljeg povrća, a još je teže razdvojiti ga od čajnih i lekovitih biljaka. Najveći broj aromatičnih vrsta nalazi se u porodicama štitarki, krstašica i usnatica, a najčešće rastu na toplim staništima i suvom i kamenitom zemljištu. Mnoge začinske biljke sadrže fitoncide, materije koje imaju antibakterijsko dejstvo. Najviše fitoncidnih materija nalazi se u eteričnim uljima. Zato ove biljke ispoljavaju i lekovito i preventivno dejstvo, a zbog svojih antiseptičnih svojstava često se koriste kao konzervans, posebno za meso i mesne prerađevine. Najveći broj začinskih biljaka suši se i tako upotrebljava ili čuva za zimu. Najbolje ih je koristiti sitno iseckane ili samlevene u prah i dodavati na samom kraju kuvanja. kako visoke temperature ne bi uticale na promenu sastava aromatičnih ulja. Da bi se aroma što duže zadržala začinske biljke čuvaju se u dobro zatvorenim staklenim posudama. Biljke koje sušenjem gube ili menjaju miris (kakav je slučaj kod nekih usnatica) mogu se čuvati i u zamrzivaču, slično divljem povrću, samo ga prethodno ne treba blanširati. Biljke prikupljene u godini sa više padavina i manje sunčanih dana imaće blaži ukus i imaće manji sadržaj eteričnih ulja. Isto važi i za biljke ubrane na zasenjenim mestima. Čajne biljke Biljna mešavina za aromatični čaj – suvi cvetovi kamilice i latice ruže Teško je oštro razdvojiti lekovite od jestivih biljaka, jer se ove dve grupe međusobno preklapaju. Veliki broj samoniklih jestivih biljaka ispoljava i lekovita svojstva, poput začinskih, a neke od njih koriste se i za spravljanje ukusnih i osvežavajućih biljnih napitaka, poput crnog ili zelenog čaja. U tu grupu spadaju prvenstveno vrste iz porodice ruža (Rosaceae). Tako se listovi divlje maline, kupine ili jagode mogu, poput listova čajne biljke, izložiti procesu fermentacije i od njih se kasnije mogu pripremati napici slični crnom čaju. Druge vrste pripadaju aromatičnim biljkama, bogatim eteričnim uljima, od kojih se spravljaju napici specifičnog ukusa, kakvi su čaj od nane, kamilice, matičnjaka, majkine dušice i drugi. Zamena za kafu Prženi i samleveni podzemni delovi ili seme nekih samoniklih biljaka mogu poslužiti i kao više ili manje ukusna zamena za kafu. Osnovna odlika napitaka spravljenih od ovih biljnih vrsta je da ne sadrže kofein. Među ovim biljkama najpoznatija je cikorija, a ukusni napici slični kafi mogu se napraviti i od semena lepljive brođike, sparožine, lokvanja i lopoča, koštice gloga, koren maslačka i kozje brade, rizom trske, žirovi hrasta i bukve i druge. Rizom grebića može se upotrebiti kao ukusna zamena za kakao. Zamena za hlebno brašno Delovi pojedinih samoniklih biljaka mogu se mleti i koristiti kao zamena za brašno. Najvrednija i najpristupačnija zamena za hlebno brašno je polen rogoza. Takođe je, uz prethodnu obradu, pogodno i podzemno stablo ove i nekih drugih barskih biljaka (lopoč, lokvanj, žabočun, vodoljub, trska, trolistica, zmijinac, šašina). Takođe su kao dodatak hlebnom brašnu pogodni podzemni delovi nekih livadskih biljaka, kakve sukaćun, kozlac, zlatan, ptičije mleko). Sasvim drugačiji izvor skroba je seme koje se može mleti i takođe dodavati hlebnom brašnu. Još jedan zanimljiv izvor sirovine koja se može koristiti kao zamena za hlebno brašno svakako je unutrašnja kora (kambijum) nekih vrsta drveća, kao što su borovi, jele, smrče, breze, bukve i hrastovi. Podzemna stabla barskih biljaka su najjednostavnija za prikupljanje jer se lako vade, jednostavnim povlačenjem stabljike iz vodenog mulja. Seme šumskog drveća sakuplja se kada je sasvim zrelo, zavisno od vrste. Koru drveta najbolje je skidati u proleće, kada se najlakše odvaja od drveta. Bira se samo mlada kora. Zamene za brašno se koriste u krajnjoj nuždi i oskudici. U većini slučajeva poželjno ih je mešati sa uobičajenim brašnom žitarica, jer se sama najčešće ne mogu dobro umesiti i ne daju ukusan hleb. Za podzemne delove nije potrebno sušenje i mlevenje, već se samo mogu prokuvati, propasirati i dodati hlebnom testu. Seme je potrebno osušiti, očistiti od zaštitnog omotača, sitnije prosejati i samleti. Kora drveta se suši i potom melje u brašno. Spisak samoniklih jestivih biljaka Veliki broj samoniklih biljaka može se koristiti u ishrani. Ovde su pobrojane neke od vrsta koje se mogu naći u našem podneblju:[6] Bedrenika mala (Pimpinella saxifraga) Bokvice (Plantago sp.) Borovnica (Vaccinium myrtillus) Bosiljak (Ocimum basilicum) Brašnjenik (Chenopodium bonus-henricus) Brusnica (Vaccinium oxycoccos) Bujad (Pteridium aquilinum) Vranilova trava (Origanum vulgare) Vrbovica (Epilobium anguistifolium) Gavez (Symphytum officinale) Dinjica (Sanguisorba minor) Estragon (Artemisia dracunculus) Žalfija (Salvia officinalis) Žutika (Berberis vulgaris) Zelje divlje (Rumex sp.) Zova crna (Sambucus nigra) Iđirot (Acorus calamus) Jagorčevina (Primula vulgaris) Jarebike (Sorbus sp.) Kesten pitomi (Castanea sativa) Kiselica (Rumex acetosa) Kopriva (Urtica dioica) Krbuljica (Anthriscus cerefolium) Krasuljak, bela rada (Bellis perennis) Lazarkinja (Galium odoratum) Lokvanji (Nuphar sp. i Nymphaea sp. ) Lukovi divlji (Allium sp.) Ljoskavac (Physalis alkekengi) Majkina dušica (Thymus serpyllum) Maslačak (Taraxacum sp.) Matičnjak (Melissa officinalis) Medveđa šapa (Heracleum sphondylium) Mente (Mentha sp.) Miloduh (Hyssopus oficinalis) Mirođija (Anethum graveolens) Mišjakinja (Stellaria media) Pasji trn (Hippophae rhamnoides) Pelini (Artemisia sp.) Pepeljuga (Chenopodium album) Potočarka (Nasturtium officinalis) Sedmolist (Aegopodium podagraria) Selen (Levisticum officinale) Slačica bela (Sinapis albalba) Slačica crna (Brassica nigra) Timijan (Thymus vulgaris) Tušt (Portulaca oleracea) Hrastovi (Quercus sp.) Cikorija (Cichorium intybus) Čičak veliki (Arctium lappa) Čičoka (Helianthus tuberosus) Čubar (Satureja hortensis) Čuvarkuća (Satureja hortensis) Špargla (Asparagus officinalis) Štir (Amaranthus retroflexus) Branje samoniklih biljaka Samonikle biljke važnija su hrana za divlje životinje nego za ljude. To uvek treba imati na umu Pri branju i sakupljanju trebalo bi poštovati neke osnovne principe, tako da kvalitet prikupljenih biljaka bude zadovoljavajući, a naše delovanje ne ostavi trajne posledice na prirodu. Ne sme se zaboraviti da o ovom resursu zavisi, posredno ili neposredno, i celokupan životinjski svet. Sakupljati treba isključivo vrste koje se dobro poznaju i samo onoliko koliko se može potrošiti. Samonikle jestive biljke treba brati na čistim i nezagađenim mestima, udaljenim od prometnih saobraćajnica. Nikada ne treba pobrati svu količinu biljaka pronađenu na jednom mestu. Kod berbe listova iste treba brati sa različitih primeraka po nekoliko, nikako sve listove sa jedne biljke, kako bi se biljke preživele berbu i kasnije se oporavile teranjem novih listova. Kod berbe nadzemnih delova višegodišnjih zeljastih biljaka neophodno je iste odsecati makazama ili nožem, kako bi koren ostao u zemlji i biljka se sledeće godine ponovo razvila. Čupanjem biljaka često se iščupa i koren. Kod branja divljeg korenastog povrća neophodno je, nakon vađenja korena odseći korenovu glavu i vratiti je u zemlju, kako bi se sledeće godine iz nje razvila nova biljka. Retke i ugrožene vrste su zakonom zaštićene i njihovo branje opravdano je samo u ekstremnim situacijama i krajnjoj nuždi. Otrovne biljke Treba brati samo one biljke koje se dobro poznaju, kako ne bi došlo do zamene, u najgorem slučaju otrovnim vrstama! Pri branju samoniklog bilja neophodno je dobro poznavati vrste koje se beru kako ne bi došlo do zamene. Mnoge vrste su, posebno za neiskusne sakupljače, veoma slične,[4] pa se lako može desiti da se jestiva vrsta zameni nejestivom i neukusnom, a ponekad može dovesti i do fatalnih posledica. Biljke je najlakše prepoznati kada su u cvetu, ali u tom periodu nisu jestive (osim čajne i začinske vrste). Ipak je u tom periodu korisno naučiti njihove ostale morfološke karakteristike, radi lakšeg prepoznavanja u periodima pre i posle cvetanja. Za prepoznavanje biljaka može biti od koristi i miris, ali treba znati da neke biljke (posebno one iz porodice kupusnjača) otpuštaju karakterističan miris tek kada se protrljaju među prstima. Veoma je korisno znati i na kakvom staništu i u zajednici sa kojim vrstama određena biljna biljka raste. Retko kada će se neka vrsta naći na neočekivanom, za nju nekarakterističnom mestu. Često se dešava da neiskusni beraši zamene listove sremuša listovima mrazovca, jedne od najotrovnijih biljaka našeg podneblja. Osim što su im cvetovi sasvim različiti i cvetaju u različito doba godine sremuš ima i karakterističan miris, sličan mirisu belog luka. Druga bitna razlika, zbog koje se ove dve biljke ne mogu pomešati je i stanište. Sremuš naseljava senovite i vlažne listopadne šume, a mrazovac osunčane i suve livade. Kalendar branja samoniklih jestivih biljaka FEBRUAR - plodovi breze, borovi pupoljci MART - kora hrastova i drugog drveća, jagorčevina, kopriva, ljubičica, maslačak, podbel, pupoljci topole, pupoljci breze i drugog drveća, vodopija APRIL - pitomi kesten, dobričica, glog, jagorčevina, kamilica, kopriva, lazarkinja, ljubičica, dan i noć, maslačak, oman, plućnjak, podbel (cvet i list), rosopas, rusomača, srčenjak MAJ - bagremov cvet, bokvica, dobričica, glog, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pitomi, mrtva kopriva, kupina, lazarkinja, lipa, maslačak, majkina dušica, matičnjak, medveđe grožđe, plućnjak, podbel, preslica, rosopas, vrkuta, crna zova, žalfija JUN - gloginje, beli slez, bokvica, borovnica, dan i noć, divizma, dobričica, glog, kesten pitomi, jagoda, jagorčevina, mrtva kopriva, kruška, kupina, malina, matičnjak, majčina dušica, majska ruža, neven, pelin, orah, plućnjak, rusomača, preslica, različak, slez crni, suručica, kamilica, vrkuta, vranilova trava, cvet zove JUL - bokvica, borovnica, breza, brđanka, divizma, divlja ruža, dupčac, kunica, jagoda, žalfija, kim, kokotac, kopriva, mrtva kopriva, kupina, lipa, matičnjak, nana, orah, pelin, podbel, preslica, slez beli i crni, timijan, kamilica, trandovilje, troskot, vrkuta, vranilova trava, vratić, cvetovi zove AVGUST - kim, breza, šipurak, drenjina, kopriva, hmelj, kupina, slez beli i crni, hrastova kora, lincura, nana, orah, pelin SEPTEMBAR - divizma, šipurak, drenjina, hmelj, hrastova kora, kokotac, lincura, nana, neven, oman, orah, pelin, slez beli, zečji trn, slatki koren, žutika, divlja šargarepa OKTOBAR - brđanka, dinjica, glog, iđirot, kopriva, lincura, maslačak, slez beli, zečji trn, slatki koren NOVEMBAR - gloginje, iđirot, maslačak[8] Napomene Često se dešava da neiskusni berači zamene bobice borovnice i otrovnog velebilja. Takođe su, na primer, kod roda zova ( jestive samo bobice crne zove (Sambucus nigra), a kod roda kleka samo šišarice obične kleke (Juniperus communis). „LEKOVITE I OTROVNE BILJKE KOJE SE LAKO MOGU ZAMENITI”. Čarobni svet lekovitog bilja. Film Publik Art. Arhivirano iz originala na datum 20. 12. 2016. Pristupljeno 16. 12. 2016. Franulović, Ksenija. „Pinija ili Pinj (Pinus pinea L.)”. Savjetodavna služba. Savjetodavna služba. Arhivirano iz originala na datum 15. 8. 2017. Pristupljeno 17. 2. 2016. Pokos, Franjo. „JESTIVO DIVLJE BILJE”. Bezgluten.net. Arhivirano iz originala na datum 21. 8. 2017. Pristupljeno 20. 8. 2017. „BiH: Otrovali se `sremušom`, jedan pacijent umro”. Blic. 18. 4. 2014. Pristupljeno 16. 12. 2016. „PREŽIVLJAVANJE U PRIRODI (samonikle jestive biljke)”. RIZNICA LEKOVITOG BILJA. Pristupljeno 20. 8. 2017. Literatura Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: `August Cesarec`. Grlić, Ljubiša (1984). 99 jestivih i otrovnih boba. Zagreb: Prosvjeta. Ranđelović, Novica; Avramović, Danijela (2011). PRIRUČNIK O LEKOVITIM BILJKAMA : raspoznavanje, branje i zaštita. Sokobanja: Udruženje `Dr Jovan Tucakov`. MG139 (N)

Format: 11x17 Izdavac: Aruna, Beograd Broj strana: 104 ISBN: 86-903399-3-0 Ovaj izuzetan sistem vežbi za energetsko disanje uspešno otklanja sve fizičke, psihičke i energetske probleme. Sistem Nišija je prošao proveru u praksi zahvaljujući čemu su hiljade ljudi postali zdraviji, izlečili se od teških bolesti. Sistem Nišija omogućava da se produži mladost, da se naslađujemo životom, pomaže čoveku da izdrži u teškim uslovima, da se izbori sa stresom i bolestima. Ona uči čoveka da prati prirodne zakone života i prirode, a za uzvrat daruje najvrednije - zdravlje.

PROŠIRENE VENE: Tajne prirodne medicine Ana Kučanskaja Format: 12x20 Izdavac: Aruna, Beograd Broj strana: 78 ISBN: 978-86-86073-41-9 U ovoj knjizi detaljno se govori o uzrocima nastanka, razvoja, mogućim ishodima i komplikacijama varikoznog proširenja vena, a takođe se daju i praktični saveti za prevenciju i lečenje. Specifičnost ove knjige je u pokušaju da se spoje tradicionalna shvatanja u opisivanju simptoma bolesti i patoloških procesa koji se dešavaju u organizmu, sa pričom o netradicionalnim metodama izlečenja od ove bolesti. Opisivanje i jednog i drugog, praćeno komentarima i karakteristikama, zauzima glavni deo knjige.

Format: 11x17 Izdavac: Aruna, Beograd Broj strana: 104 ISBN: 86-903399-3-0 Ovaj izuzetan sistem vežbi za energetsko disanje uspešno otklanja sve fizičke, psihičke i energetske probleme. Sistem Nišija je prošao proveru u praksi zahvaljujući čemu su hiljade ljudi postali zdraviji, izlečili se od teških bolesti. Sistem Nišija omogućava da se produži mladost, da se naslađujemo životom, pomaže čoveku da izdrži u teškim uslovima, da se izbori sa stresom i bolestima. Ona uči čoveka da prati prirodne zakone života i prirode, a za uzvrat daruje najvrednije - zdravlje.

posveta pisca na prvoj strani Poboljšajte budućnost pre nego što se dogodi! Odlomak iz knjige: Proširena sadašnjost Uzbudljivo je saznanje da postoji skrivena stvarnost, u kojoj prošlost i budućnost neprekidno traju u vidu jedne proširene sadašnjosti. U njoj se, istovremeno, nalaze slike proteklih događaja i senke onoga što će uslediti. Godinama sam tražio ulaz u taj začarani svet, s namerom da se konačno otisnem u okean vremena, da se vinem u budućnost i vratim u prošlost. Sudeći po učincima, o kojima ću pisati, izgleda da sam u tome uspeo... Ali, krenimo postepeno.

Predmet ove knjige je da ukaže na sklad koji se nalazi u osnovi svih religija i da im pomogne da se međusobno povežu; knjiga je podeljena u četiri dela, u skladu sa četiri stupnja razvoja. Najviši cilj religije je Samospoznaja. Ali, da bi se to postiglo, neophodno je znanje o spoljašnjem svetu. Čitaj dalje

Rabin Hija započinje raspravu o najznačajnijem izboru koji stoji pred svakim od nas – da li ćemo slediti Sklonost ka zlu (Jecer ha’ra [יצר הרע])1, silu koja je prisutna i koja nas pritiska od časa začeća, ili Sklonost ka dobru (jecer ha’tov [יצר הטוב]), koja se ispoljava tek kada čovek napuni trinaest godina. Pravednik (cadik [צדיק]) je, kao što nam je poznato, onaj koji se ne obazire na Sklonost ka zlu, već čeka na dolazak one ispravne sklonosti, Sklonosti ka dobru. I dok će oni koji slede Sklonost ka zlu zasigurno ispaštati u Svetu koji će doći (ha’olam ha’ba [העולם הבאה])2, pravednicima takođe predstoje iskušenja i nedoće u ovom svetu, upravo zbog toga što ne žele da pokleknu pred Drugom stranom (Sitra ahra [סטרא אחרא])3, koja vlada u ovoj dimenziji. Ipak, Bog će izbaviti pravednika od svakog zla. Kao što je učinio sa Jakovom (Ja’akov [יעקב]), tako će Bog zaštiti pravednika od strogog suda, bilo uklanjajući ga sa ovog sveta kada kucne čas da se izvrši sud, bilo odlažući sam sud. S obzirom na to da živimo u dimenziji vremena i prostora, lako nam se može učiniti da se više isplati ponašati se rđavo, nego li pravedno i ispravno. Ova iluzija potiče od našeg poimanja vremena, koje stvara utisak da se i sud i nagrada stalno odlažu, da kasne. No, takav koncept vremena i (prividnog) razdvajanja (uzroka i posledice) previđa da se pravedni sud i Svetlost ipak odigravaju, samo na različitim i na izgled nepovezanim poljima života. Primera radi, naša poslovna etika može biti nemoralna, a da ipak žanjemo dobre rezultate i finansijske uspehe. Ali, sud može da se ispolji na području našeg zdravlja, premda mi nismo u stanju da uočimo vezu između ove dve sfere, verujući da je život haotičan i bez ikakvih pravila. Kao što naša poslovna etika može da bude na zavidnoj visini, da se vladamo časno i čestito, a da zarada ipak izostaje. Međutim, možda previđamo činjenicu da smo postali daleko bliskiji sa svojom decom, koja predstavljaju naše istinsko ostvarenje. Ovaj odeljak rasvetljava sile uzroka i posledica, kako bismo mogli da se uskladimo sa njima. Tako. vreme postaje blagodat koja nam je data da bismo ispravili svoje puteve, pre no što nas zadesi zasluženi sud. Napomene: 1 Sklonost ka zlu jeste svojevrsna klica koja se nalazi u svima nama. Svakako tu nije reč ni o čemu neprirodnom, već isključivo o ljudskoj zloupotrebi onoga što posedujemo – potencijala sile i loše usmerene volje, kada nagon za samoodržanjem postaje nagon uništenja. Tek sazrevanjem, rabini uče, mi otkrivamo mehanizme kako jecer ha’ra suzbiti ili makar ublažiti (prim. redaktora) 2 ,Svet koji će doći’ predstavlja važan deo jevrejske eshatologije i odnosi se na život, odnosno postojanje posle fizičke smrti, u svetu koji se postavlja prema čoveku u odnosu na zasluge koje za života stekne. Shodno tome, ovaj svet u kojem sada obitavamo naziva se ha’olam ha’ze (העולם הזה) (prim. redaktora) 3 Sve delimo na dva – svetu (sitra d’keduša, סטרא דקדושה) i profanu stranu (sitra ahra, סטרא אחרא) (prim. redaktora) Čitaj dalje

Bilo da je reč o braku bez ljubavi, porodičnim frustracijama, poslu bez perspektive, ili drugim izazivačima stresa koji za posledicu imaju neki uporan zdravstveni problem, većina ljudi ima neki arhetipski problem zbog koga se zaglavila u rutini i oseća se izgubljeno i zbunjeno... Gotovo u svakom velegradu ili gradu možete naći psihološkog savetnika koji će se ponuditi da vas posavetuje u vezi s tim... Obično za lepu sumu novca. Ali ti tipovi “gatara” daju vam samo ograničeni savet - nešto nalik vremenskoj prognozi. Kažu vam da li će stvari postati bolje ili gore, da li će se vratiti momak ili devojka s kojim/om ste upravo raskinuli, da li će stići ček koji čekate, i da li će se popraviti zdravlje voljene osobe. Vama preostaje samo da se vratite kući i čekate da se to dogodi. Sigurno mora postojati bolji način da se izađe na kraj s problemima koji utiču na vaše zdravlje... I postoji! U ovoj prosvetiteljskoj knjizi doktor medicine Mona Liza Šulc pokazuje vam kako da kombinujete intuiciju sa inteligencijom u rešavanju primarnih zdravstvenih problema. Ali ona nije vaša obična intuitivna osoba. Opisana kao psihički doktor sa humorom, rešenjima i akreditivima, dr Mona Liza Šulc vam daje pametna, utemeljena, praktična, direktna rešenja kako da popravite fizički ili emocionalni problem, vezu, stanje na poslu, ili u porodici. Takođe objašnjava kako da se nosite sa mnogim boljkama koje utiču na vaše zdravlje, uključujući umor, alergije, probleme sa kožom, težinom, probavom, depresijom, anksioznošću i još mnogo toga. Savladavanjem “7 pravila za intuitivno zdravlje” možete naučiti intuitivno da savladate bol i patnju i ostvarite život ispunjen zdravljem i srećom. Čitaj dalje