Mek povez,veci format.Mali tiraz.Ilustrovano sa desetak extra crteza.Beograd 1939.62 strane,videti sadzraj na fotkama

МИОДРАГ ЈАЋИМОВИЋ ПРЕДАЈТЕ СЕ, СРБИ ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ БЕОГРАД 2ОО8 ДВА СТОЛЕЋА а) Јаћимовић, Миодраг (1934-) - Проза б) Југославија - Плоитичке прилике - 1945-199О ............................................................ Предговор ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ ИМЕНСКИ РЕГИСТАР Ћирилица Тврде корице Шивен повез 162 стране Н О В О НЕКОРИШЋЕНО Екстра !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Александар Јаковљевић, Џин се буди. Београд, Геца Кон, 1939. Књига песама о Београду. Са посветом аутора Војиславу Илићу млађем и предговором Симе ПАндуровића. Јако лепа и ретка књига са занимљивом темом. Била је година 1939., аутор је очекивао буђење џина, нашег Београда а дочекали су рушење града, грађански рат, уништење државе.

KNJIGA ARCIBALDA RAJSA IZ 1928 , STA SAM VIDEO I PREZIVEO U VELIKIM DANIMA SAOPSTENJE JEDNOG PRIJATELJA IZ TESKIH VREMENA,KNJIGA IMA 277 STRANICA,KORICE SU SA STRANE POUSTILE MADA LISTOVI NE ISPADAJU,KNJIGA IMA ZUTU MRLJU KOJA POSLE DESETAK STRANICA NESTAJE,MOZE DA SE CITA

ДРАГИША БОЈОВИЋ ДИВИТИ СЕ ТРЕБА ВАИСТИНУ ДИВНОМЕ БОГУ АНТОЛОГИЈА ЧУДА ОД СВЕТОГА САВЕ ДО ПАТРИЈАРХА ПАЈСИЈА ИЗДАВАЧКА ФОНДАЦИЈА АРХИЕПИСКОПИЈЕ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКЕ БЕОГРАД 2013 Предговор ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ИРИНЕЈ Р е ф е р е н ц е СВЕТИ САВА СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ ДОМЕНТИЈАН ТЕОДОСИЈЕ ХИЛАНДАРАЦ АРХИЕПИСКОП ДАНИЛО ДРУГИ ГРИГОРИЈЕ ЦАМБЛАК ПАТРИЈАРХ ПАЈСИЈЕ ................................................................ БРОШ ЋИРИЛИЦА 117 СТРАНА АПСОЛУТНО НОВО НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ Екстра за ПОКЛОН *************

N. Cernisevski - Sto da se radi_ Pripovijesti o novim ljudima Tipografija, Zagreb, 1921. Tvrd povez, 533 strane. Sta da se radi? Nikolaj Gavrilovič Černiševski (rus. Никола́й Гаври́лович Черныше́вский; Saratov, 24. jul 1828 – Saratov, 29. oktobar 1889) je bio ruski pisac, publicista, filozof-utopista, revolucionar, naučnik i književni kritičar i socijalista (viđen od strane nekih kao utopijski socijalista). Bio je vođa revolucionarnog demokratskog pokreta 1860ih i imao uticaja na Lenjina, Emu Goldman i srpskog političkog pisca i socijalistu, Svetozara Markovića. Njegovo najpoznatije i najznačajnije delo je roman „Šta da se radi?“ (rus. Что делать?). Pisao je romane, pripovetke, povesti, književne kritike, memoare i razne filozofske i estetičke traktate. Duboko je proučio dela francuskih materijalista, englesku političku ekonomiju, Hegelovu dijalektiku i Fojerbahov materijalizam. Černiševski je rođen 24. jula 1828. u Saratovu, kao sin sveštenika, i živeo u rodnom mestu do 1846. Završio je lokalnu bogosloviju gde je naučio engleski, nemački, francuski, italijanski, latinski, grčki i staroslovenski. Tamo je i stekao ljubav prema književnosti. Na Univerzitetu Sankt Peterburg se je često borio da zagreje svoju sobu. Vodio je dnevnik o sitnicama, kao na primer o broju suza koje je prolio nad mrtvim prijateljem. Za vreme univerzitetskih dana postao je ateista. Bio je inspirisan delima Ludviga Fojerbaha i Šarla Furijea. Nakon diplomiranja na univerzitetu 1850, predavao je književnost u gimnaziji u Saratovu. Od 1853. do 1862. živeo je u Sankt Peterburgu i postao glavni urednik časopisa Savremenik, u kome je objavljivao svoje književne kritike i eseje iz oblasti filozofije. Godine 1862. on je bio uhapšen i zatvoren u tvrđavi Svetog Petra i Pavla, gde je napisao svoje čuveno delo „Šta da se radi?“ Roman je bio inspiracija mnogim kasnijim ruskim revolucionarima, koji su se ugledali na Rahmetova, junaka romana, koji je u potpunosti bio posvećen revoluciji, asketa u svojim navikama i nemilosrdno disciplinovan do te tačke da spava u krevetu od eksera i jede živo meso kako bi skupio snagu za revoluciju. Među onima koji su bili inspirisani ovim romanom bio je i Lenjin, koji je napisao delo političke teorije sa istim imenom. 1862. osuđen je na građansko izvršenje kazne (1864–1872), a zatim na robiju i izgnanstvo u Viljujsk, Sibir (1874–1883), gde je i umro. Ideje i uticaj Černiševski je osnivač narodizma, ruskog populizma i učesnik revolucionarnog prevrata autokratije i stvaranja socijalističkog društva zasnovanog na starim seljačkim komunama. Ideje Černiševskog bile su pod velikim uticajem Hercena, Bjelinskog i Fojerbaha. On je video klasnu borbu kao sredstvo kretanja društva napred i zalagao se za interese radnih ljudi. Po njegovom mišljenju, mase su glavni tvorac istorije. Postao je poznat po izrazu „gore bolje”, koji je koristio da bi ukazao na to da što su gori socijalni uslovi siromašnih, to je veća šansa da će oni pokrenuti revoluciju. Postoje oni koji vode rasprave, prema rečima profesora Jozefa Franka, „da je delo Černiševskog ’Šta da se radi?’, daleko više od Marksovog ’Kapitala’ uticalo na emocionalnu dinamiku koja je na kraju kulminirala ruskom revolucijom“. Dostojevski je bio besan zbog onoga što je video kao naivnost političkih i psiholoških ideja izraženih u knjizi i napisao „Zapise iz podzemlja“ uglavnom kao reakciju na knjigu. Roman „Šta da se radi?“ napisao je 1863. godine tokom boravka u zatvoru zbog subverzionog delovanja protiv države. On priča priču o Veri Pevlovnoj, ženi koja želi da se oslobodi i emancipuje od konzervativnog i represivnog carističkog režima. Pedagoški pogledi Pitanjima vaspitanja Černiševski posvećuje dosta pažnje, čvrsto uveren da samo revolucija može rešiti probleme narodnog prosvećivanja. U klasnom društvu, oni na vlasti neće se dobrovoljno odreći plodova nauke, kulture i prosvete u korist siromašnih. Zbog toga je Černiševski, u alegoričnoj književnoj formi(zbog cenzure), u svojim delima objašnjavao zadatke škole i vaspitanja. U svojim spisima Černiševski je isticao da je školska nastava njegovog vremena puna „glupog pedantizma, koji više zaglupljuje učenike nego što im koristi“. On napada sholasticizam i odvajanje škole od života, gde se nastava u školi svodi na gomilu nepotrebnih „sitnih besmislica“. Cilj vaspitanja je, po Černiševskom, pripremiti poštenog, trudoljubivog i obrazovanog čoveka i građanina, koji voli svoju domovinu i aktivno učestvuje u njenom javnom životu. Vaspitanjem treba razvijati široko i duboko naučno obrazovanje, samostalno mišljenje, čvrstu volju i tako izgraditi čoveka da služi opštem dobru. U pogledu sadržaja nastave i metoda, Černiševski i Dobroljubov u prvi plan stavljaju umno vaspitanje čiji bi zadatak bio materijalno shvatanje sveta, oslobođenog bilo kakvog uticaja religije i usvajanje osnova nauke. Černiševski je tumačio umne razlike među ljudima istorijskim razvojem, različitim životnim uslovima i različitim vaspitanjem. Pažnju je usmerio na sredinu, koja se može izmeniti, ali nije bio svestan da se time menja i čovek. U vreme žestokih sporova između pobornika klasičnog i realnog obrazovanja, Černiševski je jasno uvideo nedostatke jedne i druge koncepcije. Nedostaci klasičnog obrazovanja su bili: potpuno nedostajanje znanja iz prirodnih nauka, odvojenost škole od života i formalizam u nastavi, a nedostaci realnog obrazovanja, kako se ono shvatalo u ono vreme, bilo je sniženje njegovog opšteg obrazovanja usled uključivanja mnogih primenjenih predmeta u nastavne planove realnih škola. Černiševski je bio zastupnik opšteg obrazovanja, na osnovu kojeg se kasnije izgrađuje profesionalno obrazovanje. Govoreći o nastavnim principima i metodama, zalaže se da nastava bude vaspitna, uz korišćenje očiglednosti u nastavi, uz veću samostalnost učenika i bolje povezivanje nastavnih sadržaja sa životom. Sve ovo treba da prate adekvatni udžbenici, koji bi bili na visini nauke svog vremena. Oni treba da budu pisani popularno, jasno, tačno i sažeto, a pristupačni dečijem shvatanju. U vezi sa autoritetom i disciplinom u vaspitanju, Černiševski se zalaže za poštovanje ličnosti deteta i protivnik je svakog nasilja nad njim. On se roditeljima obraća s pozivom; „Ne smetajte deci da postaju pametni i pošteni ljudi, to je osnovni zahtev današnje pedagogije“. I pored ovakvog stava, Černiševski nije bio na pozicijama slobodnog vaspitanja i nije idealizovao dečju prirodu, naprotiv, rukovodeću ulogu u vaspitanju dodeljuje odraslima, ističući „da se razvoj dece određuje kvalitetima starijeg pokoljenja“.

AUTOR DR. KL.DAJCEVA-ZUPIC,BEOGRAD 1932, PRI VRHU MALO POCEPANA KORICA, KAO NA SLICI, NISTA STRASNO , GRATIS8 BROJEVA UPOZNAJ SEBE IZ 1931,32,33,34,37, ULTRA RETKO

KADA SU SE VOLELI SRBI I ALBANCI EVROPSKI POKRET U SRBIJI BEOGRAD 2O19 a) Srbi - Albanci - Jugoistočna Evropa - Zbornici b) Svakodnevni život - Jugoistočna Evropa - Zbornici ............................................................. Broš Latinica Ilustracije 47 stranica NEKORIŠĆENO DB 1O

ЕРНЕСТ ХЕМИНГВЕЈ СУНЦЕ СЕ ПОНОВО РАЂА / СТАРАЦ И МОРЕ ОМЛАДИНА Б е о г р а д 1 9 5 4 Библиотека ПЛЕЈАДА Амблем, насловни листи и опрема урадио знаменити графичар МИХ. С. ПЕТРОВ ............................................................. Цртеж лица писца Ћирилица Тврде корице 423 страна РЕТКО ЛЕПО ОЧУВАН ПРИМЕРАК !!!!!!!! КОЛЕКЦИОНАРСК/БИБЛИОФИЛСКИ ПРИМЕРАК из 1954. године !!! Е к с т р а !!!!!!!!!!!! db34

Beograd, 1945. Udžbenički format, 97 strana. Korice oštećene kao na slici, potpis na predlistu, listovi vremenom požuteli, sem toga dobro očuvana, povez dobar, nema podvlačenja i zapisa... Od aprila 1942. do 1944. godine Kosanović je živeo u emigraciji u SAD, najpre kao član vlade, a kasnije u opoziciji prema emigrantskim vladama. Opredelivši se za Narodnooslobodilački pokret, aktivno se angažovao za pomoć NOP, naročito u SAD. Tokom jula 1944. godine postao je ministar u Šubašićevoj vladi i prešao na oslobođeni Vis. Od marta 1945. bio je ministar informacija u vladi Josipa Broza Tita. Postavljen je 1946. godine za ambasadora u SAD, a potom u Meksiku. Po povratku u zemlju 1949. godine ponovo je bio član vlade, a od 1953. godine do smrti bio je član Saveznog izvršnog veća. Bio je član Prezidijuma Narodne skupštine i član Predsedništva Narodnog fronta (kasnije Socijalističkog saveza). Godine 1946. bio je član Jugoslavenske delegacije na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1946. a 1947. godine šef jugoslavenske delegacije na vanrednom zasedanju Ujedinjenih nacija u Njujorku. Njegovom zaslugom je sva lična zaostavština Nikole Tesle sakupljena i iz SAD doneta u Beograd gde je formiran Muzej Nikole Tesle. Izbeglička vlada, svedočenja i dokumenta

N. G. Černiševski - Šta da se radi? Roman iz života novih ljudi, napisan 1862-63 u zatvoru : knjiga II Izdanje Knjižare Bor. J. Dimitrijevića, Beograd, - 356 str. tvrdi povez stanje: dobro, par strana je odvojeno. Posle strašnih majskih požara 1862. godine pobuna seljaka i studenata koji su učestvovali, ruske carske vlasti su pojačale progon revolucionarnih radnika, među njima i Černiševskog, koji sredinom 1862. godine biva uhapšen i zatvoren u Petropavlovsku tvrđavu zbog povezanosti sa londonskom emigracijom i pozivima na revoluciju. U tvrđavi, očekujući suđenje, Černiševski je napisao roman `Šta da se radi?` (1863). Posle skoro dvogodišnje istrage Černiševski je bio osuđen na 7 godina sibirske robije i progonstva `zauvek`. Krajem maja 1864. godine poslat je u Sibir, gde je proveo oko dvadeset godina u nerčinskim rudnicima i progonstvu u Viljusku.

Stanje kao na slikama

Roman Tvrd povez, 166 strana

Retko u ponudi. Omot i ilustracije u knjizi Aleksandar Hecl, jedan od najznačajnijih autora srpskog i jugoslovenskog stripa. Dobro očuvano. Tvrd povez. Autor - osoba Najt, Erik Naslov Lesi se vraća kući / Erik Najt ; [prevela Danica Živanović ; ilustracije Aleksandar Hecl] Vrsta građe roman ; dečje, opšte Jezik srpski Godina 1952 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Novo pokolenje, 1952 (Beograd : Omladina) Fizički opis 246 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Živanović, Danica Hecl, Aleksandar Zbirka Moja knjiga ; 16 Napomene Prevod dela: Lassie come-home / Eric Knight Aleksandar Hecl (Beograd, 29. mart 1926 — Beograd, 15. maj 1991) je bio srpski slikar, ilustrator i stripar. Studirao je na Likovnoj akademiji u Beogradu od 1947. do 1951. godine. U bogatoj karijeri, Hecl je ilustrovao oko 300 knjiga, uradio dvadesetak važnijih stripova, veliki broj novinskih ilustracija i slika na platnu. Umetnik Askanio Popović priredio je 1996, za sada jedinu, priredio je 1996, za sada jedinu, Heclovu monografiju, 250 crteža Aleksandra Hecla (izbor ilustracija iz perioda 1950-1960. god.). Kritička recepcija Po mišljenju kritičara i istoričara (Zdravko Zupan, Slobodan Ivkov, Ljubomir Kljakić, Zoran Đukanović, Momčilo Rajin, Dragan Stošić, Bojan M. Đukić, Zoran Stefanović), Aleksandar Hecl je bio jedan od najznačajnijih autora srpskog i jugoslovenskog stripa, ali i „nesumnjivo, najbolji i najplodniji posleratni ilustrator realističkog izraza“ (A. Popović, u predgovoru monografije). Stripografija „Zemljo do viđenja“ (1956), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Emil i detektivi“ (1957), scenario: Dušan Lončarević prema romanu Eriha Kestnera, Pioniri, Beograd „Letimo na Mesec“ (1957-1958), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Stevan Nemanja“ (1958) scenario: M. Ilijin, Pioniri(?), Beograd „Uskočki osvetnici“ (1958-1959), scenario: S. B. Radovanović, Pioniri, Beograd „Luka gneva“ (1959), scenario: B. Radovanović i D. Lončarević, Rad, Beograd „Otmica u vasioni“ (1960), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Petlovo pero“ (1959-1960), scenario: adaptacija „Seljačke bune“ D. Lončarevića, Pioniri, Beograd „Špijun na Radnagu“ (1960-1961), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Kumeuaua — sin prašume“ (1960-1961), scenario: Tibor Sekelj i J. Aleksić, Pioniri, Beograd „Put u središte zemlje“ (1961) scenario: Heclova adaptacija istoimenog romana Žila Verna, Naš svet, Beograd „Vinetu“ (1961-1962), scenario: roman Karla Maja adaptirali D. Lončarević i Radmilo Anđelković, Pioniri, Beograd (preštampano sa izmenama YU stripu, 1978) „U zemlji Indijanaca“ (1962), scenario: Tibor Sekelj, Plavi vjesnik, Zagreb „Baf, vođa karavana“ (1962-1963), scenario: roman Zejna Greja adaptirao Radmilo Anđelković, Pioniri, Beograd (preštampano sa izmenama YU stripu 1978) „Begunac iz večernjeg voza“ (1963-1964), Lončarević i Hecl, ali pod pseudonimima: Danibor i Đ. Crnčić, Pioniri — Kekec „Divljan osvetnik“ (1964), pod pseudonimima: Danibor i Đ. Crnčić, Male novine „Dugom stazom“ (1981), po sopstvenom scenariju, YU strip, Gornji Milanovac „Faet — maštanje o mogućem“ (1984), po sopstvenom scenariju, YU strip magazin, Gornji Milanovac Nagrade i priznanja Nagrada za životno delo Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Srbije, 1991. (posthumno) MG46 (N)

Retko u ponudi. Omot i ilustracije u knjizi Aleksandar Hecl, jedan od najznačajnijih autora srpskog i jugoslovenskog stripa. Posveta na predlistu, inače dobro očuvano. Tvrd povez. Autor - osoba Najt, Erik Naslov Lesi se vraća kući / Erik Najt ; [prevela Danica Živanović ; ilustracije Aleksandar Hecl] Vrsta građe roman ; dečje, opšte Jezik srpski Godina 1952 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Novo pokolenje, 1952 (Beograd : Omladina) Fizički opis 246 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Živanović, Danica Hecl, Aleksandar Zbirka Moja knjiga ; 16 Napomene Prevod dela: Lassie come-home / Eric Knight Aleksandar Hecl (Beograd, 29. mart 1926 – Beograd, 15. maj 1991) je bio srpski slikar, ilustrator i stripar. Studirao je na Likovnoj akademiji u Beogradu od 1947. do 1951. godine. U bogatoj karijeri, Hecl je ilustrovao oko 300 knjiga, uradio dvadesetak važnijih stripova, veliki broj novinskih ilustracija i slika na platnu. Umetnik Askanio Popović priredio je 1996, za sada jedinu, priredio je 1996, za sada jedinu, Heclovu monografiju, 250 crteža Aleksandra Hecla (izbor ilustracija iz perioda 1950–1960. god.). Kritička recepcija Po mišljenju kritičara i istoričara (Zdravko Zupan, Slobodan Ivkov, Ljubomir Kljakić, Zoran Đukanović, Momčilo Rajin, Dragan Stošić, Bojan M. Đukić, Zoran Stefanović), Aleksandar Hecl je bio jedan od najznačajnijih autora srpskog i jugoslovenskog stripa, ali i „nesumnjivo, najbolji i najplodniji posleratni ilustrator realističkog izraza“ (A. Popović, u predgovoru monografije). Stripografija „Zemljo do viđenja“ (1956), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Emil i detektivi“ (1957), scenario: Dušan Lončarević prema romanu Eriha Kestnera, Pioniri, Beograd „Letimo na Mesec“ (1957–1958), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Stevan Nemanja“ (1958) scenario: M. Ilijin, Pioniri(?), Beograd „Uskočki osvetnici“ (1958–1959), scenario: S. B. Radovanović, Pioniri, Beograd „Luka gneva“ (1959), scenario: B. Radovanović i D. Lončarević, Rad, Beograd „Otmica u vasioni“ (1960), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Petlovo pero“ (1959–1960), scenario: adaptacija „Seljačke bune“ D. Lončarevića, Pioniri, Beograd „Špijun na Radnagu“ (1960–1961), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Kumeuaua — sin prašume“ (1960–1961), scenario: Tibor Sekelj i J. Aleksić, Pioniri, Beograd „Put u središte zemlje“ (1961) scenario: Heclova adaptacija istoimenog romana Žila Verna, Naš svet, Beograd „Vinetu“ (1961–1962), scenario: roman Karla Maja adaptirali D. Lončarević i Radmilo Anđelković, Pioniri, Beograd (preštampano sa izmenama YU stripu, 1978) „U zemlji Indijanaca“ (1962), scenario: Tibor Sekelj, Plavi vjesnik, Zagreb „Baf, vođa karavana“ (1962–1963), scenario: roman Zejna Greja adaptirao Radmilo Anđelković, Pioniri, Beograd (preštampano sa izmenama YU stripu 1978) „Begunac iz večernjeg voza“ (1963–1964), Lončarević i Hecl, ali pod pseudonimima: Danibor i Đ. Crnčić, Pioniri – Kekec „Divljan osvetnik“ (1964), pod pseudonimima: Danibor i Đ. Crnčić, Male novine „Dugom stazom“ (1981), po sopstvenom scenariju, YU strip, Gornji Milanovac „Faet – maštanje o mogućem“ (1984), po sopstvenom scenariju, YU strip magazin, Gornji Milanovac Nagrade i priznanja Nagrada za životno delo Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Srbije, 1991. (posthumno) MG47 (N)

GODIŠNJI IZVEŠTAJ ZA ŠKOLSKU 1931-32 GODINU Zaječar, 1932. Udžbenički format, 107 strana. Korice se se odvojile, povez se razdvaja, nedostaje predlist - pogledajte slike - na marginama ima malo zabeleški grafitnom, sem toga je očuvana. Gimnazija u Zaječaru

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Retko !!! Slike iz proslosti Juzne Srbije Na planini i druge pripovetke iz Makedonije Izdato u Skoplju! Cirilica!

Povez: tvrdi Izdavač: Naprijed, Zagreb Godina izdanja: 1966 Obim: 556 + 390 + 415 Stanje: vrlo dobro

Narodu za pouku napisao dr Đorđe Natošević, knjiga je dobro očuvana, 1896, Novi Sad

Ljubomir Nedić je, pored Bogdana Popovića, Pavla Popovića i Jovana Skerlića, književni kritičar kom dugujemo zahvalnost što se srpska književna kritika izdigla na visoko mesto i dobila svoj potpuni značaj. On je uveo nove metode za izučavanje i ocenjivanje nekog dela, pa se smatra začetnikom srpske moderne književne kritike. Dotad nezaobilazni put da se govori o nekom književnom delu bio je da se zna autorova biografija i istorijske, političke i društvene prilike u kojima je on stasavao, a od Nedića se princip zasniva na estetskoj metodi i cilj mu je da se sud o delu donese isključivo gledajući umetničku vrednost. Iz novije srpske lirike Ljubomir Nedić napisao je brojne studije i članke, a jedna od njegovih najznačajnijih studija jeste Iz novije srpske lirike (kritičke studije). U predgovoru druge knjige Celokupnih dela Ljubomira NedićaVladimir Ćorović za ovu knjigu kaže: „S tom knjigom, koja čini jedan od najvažnijih datuma u historiji srpske kritike, Nedić je pogodio pravi poziv i dao svoju glavnu meru. Književna kritika postaje posle toga njegova glavna strast i glavno zanimanje, iako se ranije, govoreći o Hamletu, kao snebivao što ulazi u oblast estetskih pitanja, za koja se ne oseća ’dovoljno spreman’.” mek povez 397 str format 20 cm ručno sečen papir

Beograd 1940. Mek povez, ćirilica, 92 strane. Napomena: potpis prethodnog vlasnika; knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. D4 Do godine 1935. svuda se u Sovjetskom Savezu govorilo: „tehnika rešava sve“. Zatim se postavila parola: „kadrovi rešavaju sve”. Uvidelo se da se proizvodnja može povećati do neslućenih razmera samo ako radnici zavladaju tehnikom i potpuno je stave u službu čoveka, tog „najdragocenijeg kapitala”. Aleksej Grigorevič Stahanov, po čijem je imenu pokret za zavladavanje tehnikom nazvan stahanovski pokret, bio običan kopač u jednom rudniku u Donbasu. Nije imao nikakve škole. Bio je nepoznat. Ali on je video nedostatke rada u rudniku, video je da se tehnička sredstva ne iskorišćavaju kako treba i da se novom, doslednijom podelom rada i boljim iskorišćavanjem tehnike može proizvodnja znatno da poveća. Njemu su date mogućnosti i on je krajem avgusta 1935. godine postigao svetski rekord u proizvodnji uglja: za jednu smenu iskopao je sam 102 tone uglja, četrneest puta više od uobičajene norme. Ovaj njegov rekord postignut primenom njegovih novih metoda, potstrekao je i ostale radnike u tome rudniku i rudnicima celog Donbasa da se takmiče ko će više da proizvede, primenjujući stahanovske metode. Ceo Donbas je bio u znaku rekorda i utakmica. Rekord Alekseja Stahanova ubrzo je bio potučen, i sve novi rekordi su se nizali jedan za drugim. Taj pokret je brzo obuhvatio ceo Sovjetski Savez. Ime Alekseja Stahanova, koji je bio inicijator toga pokreta, postalo je poznato širom cele zemlje. Svi oni koji su se borili da pomoću novih metoda i punim iskorišćavanjem tehnike povećaju proizvodnju, prozvali su se stahanovcima... U ovoj knjizi Aleksej Stdhanov je opisao svoj život i svoje napore za povećanje proizvodnje. Knjiga je pisana lako i prosto, u njoj su otvoreno izneseni uspesi i neuspesi. Ona je dokument o delu jednog čoveka čije je ime nerazdvojno vezano za čitavo jedno razdoblje u životu naroda SSSR-a.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!Korice se odvojile od tabaka. Sve je tu. Komedija u tri cina Prvo Izdanje! Eugen Kumičić (pseudonim: Jenio Sisolski); (Brseč, 11. januar 1850. — Zagreb, 13. maja 1904) hrvatski je profesor, književnik i političar. Gimnaziju je pohađao u Kopru i Zadru a završio u Rijeci. Počeo je studirati medicinu u Pragu, ali prelazi u Beč gdje studira istoriju, geografiju i filozofiju. Studirao je potom i u Parizu romansku i posebno francusku književnost, gde je pod uticajem savremene francuske književnosti u kojoj je prednjačio Zola, postao je frankofil. Potom se u Zagrebu zaposlio kao srednjoškolski profesor. Oduševljavao se pravaštvom te s Laginjom i Barčičem pokreće u Kraljevici list Primorac, uređuje Hrvatsku vilu (1883) i Hrvatsku. Nakon rascjepa u pravaškoj stranci postaje potpredsjednik tzv. `Čiste stranke prava`. Od 1884. godine je kao pravaš, više puta biran za zastupnika u Hrvatski sabor, gdje se istaknuo kao govornik i protivnik promađarske politike. Pojavio se na književnom polju 1879. godine sa pripovetkom `Slučaj`. Od objavljivanja prvog romana 1881. godine videlo se da će on umesto romantike uneti naturalistički stil, pod uticajem francuskih naturalista. Smatra se predvodnikom naturalizma u hrvatskoj književnosti. Često se koristio elementima preuzetim iz francuske trivijalne književnosti te rekvizitima knjiške romantike. Veliku popularnost stekao je istorijskim romanima, a pisao je i drame te romane sa socijalnom tematikom. Ocjenjujući Kumičića kao književnika, Antun Gustav Matoš je zapisao: `To je prvi naš naturalist i socijalni pripovjedač koji se poput Flobera i Zole služio dokumentarno realističkom metodom.` Nasuprot njemu, Antun Barac za Kumičića tvrdi da u težnji da stvori obrazac hrvatskog socijalnog romana, pisanog realističkom metodom, nije uspio kao njegovi francuski uzori. Uprkos svim zamjerkama, Kumičićevu književnu talentu ne može se poreći snaga kojom je slikao ljude i prirodu Istre u romanima `Jelkin bosiljak“ i „Začuđeni svatovi“, kao i zanimljiv kritički prikaz ekonomskog i moralnog rasula u gornjim slojevima građanskog društva u romanima `Olga i Lina`, te `Gospođa Sabina` koji su objavljeni 1881, odnosno 1883. godine. Napisao je čitav niz pripovedaka koji se bave svakodnevnicom književnih junaka. Pažnju rodoljubive hrvatske publike je naročito privukao njegov istorijski roman `Urota Zrinjsko-Frankopanska` (1892).[1] To je desetak godina bilo najčitanije hrvatsko štivo. Napisao je dve pozorišne drame: `Sestre` (1890) i `Obiteljska tajna` (1891). Istorijska drama `Petar Zrinjski`, pojavila se 1900. godine. Preveo je nekoliko naslova sa francuskog, italijanskog i španskog jezika.

Tri godine Prve proleterske divizije izdanje Kluba Prve prol. divizije, 1946 Str433 povez mek Stanje knjige dobro ..... Iz Beležnice Koče Popovića NAREDBA br. 88 [1] Vrhovnog štaba narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije Po odluci Vrhovnog štaba narodnooslobodilačke partizanske i dobrovoljačke vojske Jugoslavije imaju se obrazovati — iz postojećih narodnooslobodilačkih partizanskih i udarnih brigada — divizije Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. U vezi s tim Naređujem Da se obrazuje Prva proleterska udarna divizija Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. U sastav ove divizije ulaze: a. Prva proleterska narodnooslobodilačka udarna brigada, b. Treća proleterska narodnooslobodilačka udarna brigada (sandžačka), v. Treća krajiška narodnooslobodilačka brigada. Za komandanta 1. proleterske udarne divizije NOVJ postavlja se dosadašnji komandant 1. proleterske narodnooslobodilačke udarne brigade drug Koča Popović. Za političkog komesara 1. proleterske udarne divizije NOVJ postavlja se dosadašnji politički komesar 1. proleterske narodnooslobodilačke udarne brigade drug Filip Kljajić. Popunjavanje štaba 1. proleterske udarne divizije NOVJ izvršiće se u najkraćem roku po odluci ovog štaba. Ovo naređenje ima se izvršiti odmah. SMRT FAŠIZMU — SLOBODA NARODU! 1-XI 1942. sod. KOMANDANT NOP I DVJ TITO [1] Naredbe, Zbornik, t. II, knj. 1, s. 197.

SUMRAK IDOLA Fridrih Niče ORIGINALNO IZDANJE, OVO MORAM DA NAGLASIM, JER SE U PRODAJI PONEKAD MOGU NAĆI KOPIJE I REPRINT IZDANJA KOJA SAMO IMITIRAJU ANTIKVITET. Izdanje I. Đ. Đurđevića u Sarajevu, 1919. godine, 140 strana, ćirilica. Knjiga je očuvana, u potpunosti funkcionalna. Na knjizi se vidi da ima tragova vremena, ali se normalno može koristiti, u tom smislu je očuvana. # 62

Аугуст Стриндберг: СЛУЖАВКИН СИН Издавач: НОЛИТ, Београд, 1939.год. Меки повез, заштитни омот, 294 стране, латиница. Врло пристојно очувано, уз дискретан потпис (Бошњак?) на предлисту. `Јохан Аугуст Стриндберг (швед. Johan August Strindberg [ˈоːɡɵст ²стрɪнːдбæрј]; Стокхолм, 22. јануар 1849 — Стокхолм, 14. мај 1912) био је шведски писац, драматург и сликар. Од свог најранијег рада, Стриндберг је развио иновативне облике драмског деловања, језика и визуалне композиције. Сматра се „оцем” савремене шведске књижевности, а његова `Црвена соба` (1879) често се описује као први модерни шведски роман. Стриндберг се сматра једним од најзначајних шведских писаца и зачетником модерног театра. У својим аутобиографским делима, посебно роману СЛУЖАВКИН СИН (Tjenstekvinnans son) своје детињство је приказивао тежим него што је заиста било. Радио је као кућни учитељ, чиновник у телеграфском уреду, глумац, библиотекар, новинар, а окушао се и у студијама медицине. Три пута се женио: Siri von Essen, Frieda Uhl и Harriet Bosse. Његов однос према женама био је прилично проблематичан, од мишљења да жене и мушкарци имају иста права у `Браковима I` (Giftas I) до мизогиних виђења у `Браковима II` (Giftas II) и другим делима. Писао је романе, новеле, приповетке, песме, критике, писма, али је највећу вредност достигао у драмама, посебно натуралистичким, на пример `Госпођицом Јулијом` (Fröken Julie) којој претходи Предговор (Förord), значајан манифест натурализма; док се драме `Игра снова` (Ett drömspel) и `Сабласна соната` (Spöksonaten) сматрају претечом експресионизма. Његов натурализам разликује се од натурализма Емила Золе.`