DRŽEĆI SE ZA VAZDUH AUTOR : ZDRAVKO ŠOTRA / IZDAVAČ: VUKOTIĆ MEDIA, BEOGRAD GODINA IZDANJA: 2013.. MEKE KORICE PISMO LATINICA BROJ STRANA: 384 STR. STANJE VRLO DOBRO TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA NONA

Priredila: Ana Radmilović Povez: broširan Br. strana: 164 Format: 15,5x23,5 Knjiga se sastoji od kratkih priča, pisama i pesama koje je Radmilović pisao i najzanimljivijih razgovora s njim, koji su objavljeni. Ovu uzbudljivu intimnu ispovest glumca koji je i posle smrti ostao jedan od najpopularnijih (umro je 1985), prate fotografije iz privatne arhive, kao i profesionalne, iz Muzeja pozorišne umetnosti Srbije.

Zbogom Sarajevo, Radovan Vučković lepo očuvana Danas je Đurđevdan.Nekad smo se radovali tom prazniku, izlazili na uranke, brali koprive, žarili se njima, odlazili kod komšija na slavu. Danas smo zatočeni u blokovima betona i pogled nam se sveo samo na ovo što vidimo s prozora. Malo je mirnije, ali se čovek ne usuđuje izaži zbog snajperista: vrebaju s prozora, s krovova, i lako se može desiti da si ti taj koji nekome smeta i da te treba poslati na onaj svet...

Nova, nekorišćena, odlično stanje. Izdavač: Geopoetika Žanr: Autobiografije i biografije, Domaći pisci Godina izdanja: 2016. Broj strana: 131 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 20cm Opis: Ratni dnevnik iz zatvora, zajedno sa u sebe inkorporiranom pričom Sveti Antun, među koricama knjige pojavljuje se premijerno,sedamdeset godina posle nastanka. Uz njega, takođe prvi put, javnost može da vidi i do sada nepoznate autorove crteže iz istog vremena. „Čovek se nalazi u zatvoru i seća se upravo završenog rata. U pauzama saslušanja i zatvorskih (fizičkih) poslova, on vodi dnevnik. Bio je vojnik i učestvovao je u borbama… Miodrag Mića Popović u zimu 1945/46. beleži događaje i zapažanja, ali se istovremeno seća i ratnih dešavanja koja su se odigrala godinu dana ranije. U okviru tih uspomena posebno, izdvojeno mesto zauzima priča Sveti Antun. Skoro da bi se moglo reći da se radi o maloj, zasebnoj, autobiografskoj noveli. (Uz obavezno mladalačko preterivanje, Borislav Mihajlović Mihiz ovo štivo proglasio je najboljom ratnom prozom.) … Kako je pisac bio i ostao prvenstveno slikar, izdavač je došao do logične ideje da se tekst obogati likovnim prilozima, nastalim u istom periodu kada i tekst. S obzirom na godine nastanka, takvih radova nije preostalo mnogo, pa se podrazumeva da crteži u knjizi služe najviše kao ilustracija vremena i slikarskih početaka Miće Popovića… Vrednost ovog rada ne iscrpljuje se samo u književnom značaju. Dnevnik Miće Popovića može da posluži i kao dragoceni dodatak istoriografskoj građi za period kraja Drugog svetskog rata i prvih posleratnih godina.“ Jovan Popović Iz Uvodne reči

Kada se samo setim u šta sam sve verovao, koga sam sve uzimao ozbiljno, šta mi se sve cinilo jasno kao sunce ... Ne, ne odricem se svojih zabluda, naprotiv, samo ih idioti nemaju, i jedino ih podlaci ne priznaju. One su suštastvena iskustva našeg postojanja. Do konacnih i nepomerljivih istina ionako se nikad necemo probiti. Ostaje nam dostojanstveno i pošteno suocavanje sa našim ogranicenjima, posrtanjima i protivrecnostima - Milovan Danojlic PLATO NOVA JES.20/13

PRVI DEO, AUTORSKO IZDANJE, BEOGRAD 2007. k5

Aleksandar Đuričić: GLOGI Zašto je odbio Anđelinu Džoli, a prihvatio da bude Draža Mihailović, šta mu je značila Crvena zvezda i koje su ga strasti, pored motora, tavli i kuvanja, još opsedale. O inspiraciji i radovanju svakodnevnim trenucima, ali i o momentima kada mu je život dodelio ulogu da se suoči sa smrću, govore njegovi prijatelji. O najvoljenijem srpskom glumcu pripovedaju Vojin Ćetković, Nataša Ninković, Anica Dobra, Žarko Laušević, Rade Šerbedžija, Nikola Đuričko, Vida Ognjenović, Nikola Pejaković, Paolo Mađeli, Jagoš Marković, Aleksandar Popovski, ali i žene s kojima se voleo, kumovi, prijatelji, ljudi koji su bili sa njim kada nije bio na sceni, kada se saplitao o sopstveni talenat i kada mu je trebalo snage da se popne na glumački tron. S kojeg nikada nije sišao. Na ovoj vrtešci reči i emocija, suze smenjuju smeh, a smeh izaziva suze. Nema zaustavljanja, fliper se igra u četiri ruke. Umeo je i da živi, a i da umre. Njegov recept nalazi se među ovim stranicama. odlicno stanje polikav

Knjiga nova C7 Kako je živeo, voleo i plakao Nebojša Glogovac? Lobanja, Šone, Šonsi, Glogi, Nebojša, Pančevac – i još mnogo imena inadimaka imao je čovek koji je glumi, ali i svemu ostalom, dao i karakter i reč. Bio je svoj i neosvojiv. Davao se kome je hteo, a zauzvrat nije tražio ništa. Svedočenja najbližih otkrivaju nepoznate detalje iz života ovog velikana: kako je kao momak radio u prodavnici muzičkih uređaja, šta mu se sve dešavalo dok je stopirao od Pančeva do Beograda, zašto mu se na prijemnom ispitu na Akademiji dramskih umetnosti tresla noga i kako su sve velike uloge i najveći reditelji posle toga tražili i jurili baš njega. Ovde su prvi put objavljene pesme koje je pisao za svoju dušu. U najlepšem maniru sudaraju se ispovesti mladih glumaca, koji su ga doživljavali kao ćaleta, i bardova jugoslovenske scene, koji nikada ne mogu da zaborave trenutke provedene sa njim, i na sceni i u kafani. Sudar generacija, koje je samo Glogi umeo da objedini. Zašto je odbio Anđelinu Džoli, a prihvatio da bude Draža Mihailović, šta mu je značila Crvena zvezda i koje su ga strasti, pored motora, tavli i kuvanja, još opsedale.O inspiraciji i radovanju svakodnevnim trenucima, ali i o momentima kada mu je život dodelio ulogu da se suoči sa smrću, govore njegovi prijatelji. O najvoljenijem srpskom glumcu pripovedaju Vojin Ćetković, Nataša Ninković, Anica Dobra, Žarko Laušević, Rade Šerbedžija, Nikola Đuričko, Vida Ognjenović, Nikola Pejaković, Paolo Mađeli, Jagoš Marković, Aleksandar Popovski,ali i žene s kojima se voleo, kumovi, prijatelji, ljudi koji su bili sa njim kada nije bio na sceni, kada se saplitao o sopstveni talenat i kada mu je trebalo snage da se popne na glumački tron. S kojeg nikada nije sišao. Na ovoj vrtešci reči i emocija, suze smenjuju smeh, a smeh izaziva suze. Nemazaustavljanja, fliper se igra u četiri ruke. Umeo je i da živi, a i da umre. Njegov recept nalazi se među ovim stranicama.

Autor:: Aleksandar Đuričić Žanrovi:: Autobiografije i biografije, Domaći pisci Izdavač:: Vukotić media Godina izdanja:: 2021. Broj strana: 214 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 21 cm Kako je živeo, voleo i plakao Nebojša Glogovac? Lobanja, Šone, Šonsi, Glogi, Nebojša, Pančevac – i još mnogo imena i nadimaka imao je čovek koji je glumi, ali i svemu ostalom, dao i karakter i reč. Bio je svoj i neosvojiv. Davao se kome je hteo, a zauzvrat nije tražio ništa. Svedočenja najbližih otkrivaju nepoznate detalje iz života ovog velikana: kako je kao momak radio u prodavnici muzičkih uređaja, šta mu se sve dešavalo dok je stopirao od Pančeva do Beograda, zašto mu se na prijemnom ispitu na Akademiji dramskih umetnosti tresla noga i kako su sve velike uloge i najveći reditelji posle toga tražili i jurili baš njega. Ovde su prvi put objavljene pesme koje je pisao za svoju dušu. U najlepšem maniru sudaraju se ispovesti mladih glumaca, koji su ga doživljavali kao ćaleta, i bardova jugoslovenske scene, koji nikada ne mogu da zaborave trenutke provedene sa njim, i na sceni i u kafani. Sudar generacija, koje je samo Glogi umeo da objedini. Zašto je odbio Anđelinu Džoli, a prihvatio da bude Draža Mihailović, šta mu je značila Crvena zvezda i koje su ga strasti, pored motora, tavli i kuvanja, još opsedale. O inspiraciji i radovanju svakodnevnim trenucima, ali i o momentima kada mu je život dodelio ulogu da se suoči sa smrću, govore njegovi prijatelji. O najvoljenijem srpskom glumcu pripovedaju Vojin Ćetković, Nataša Ninković, Anica Dobra, Žarko Laušević, Rade Šerbedžija, Nikola Đuričko, Vida Ognjenović, Nikola Pejaković, Paolo Mađeli, Jagoš Marković, Aleksandar Popovski, ali i žene s kojima se voleo, kumovi, prijatelji, ljudi koji su bili sa njim kada nije bio na sceni, kada se saplitao o sopstveni talenat i kada mu je trebalo snage da se popne na glumački tron. S kojeg nikada nije sišao. Na ovoj vrtešci reči i emocija, suze smenjuju smeh, a smeh izaziva suze. Nema zaustavljanja, fliper se igra u četiri ruke. Umeo je i da živi, a i da umre. Njegov recept nalazi se među ovim stranicama. c5

Autor: Branislav Nušić Povez: broširan Br. strana: 344 Format: 13x19,5 „Što sam više upoznavao život, i što sam bliže upoznavao ljude, sve sam se slađe smejao.“ Retki su naši književnici koji su u formi autobiografije pisali o vlastitom životu, a samo je najveći srpski komediograf u svom životopisu tretirao sebe kao junaka komedije. Činjenice o rođenju, školskim danima, ženidbi i ulasku u svet odraslih postaju građa za urnebesne zaplete, neočekivane obrte, komediju situacije, ispunjenu razdraganim, dobronamernim humorom. Stranice posvećene školovanju, po kojima se Autobiografija najviše pamti, obavezna su lektira za sve generacije. Uživljavajući se u ulogu deteta, u svojevrsnom katalogu školskih predmeta, kroz vic, anegdotu i parodiju, Nušić pruža satiričnu istoriju nesklada između dečjeg poimanja sveta i krutosti škole, koja učenika ne sprema za neminovni sudar sa stvarnim svetom. U očuđenom doživljaju takve stvarnosti prepoznavaće se buduće generacije, sve do naših dana. A nesvakidašnja autobiografija ima i takav epilog. U intervjuu koji vode novinar i pokojni Branislav Nušić, pisac crnohumorno zaključuje, ispostaviće se i ne bez razloga: „A kada se bude čulo da sam umro, vi ćete videti, svet mi to neće verovati. Ja sam toliko puta terao šalu sa ovim svetom da će, verovatno, i tom prilikom mnogi misliti da je to samo neka nova šala.“

Do Poslednjeg Daha Rade Šerbedžija Samizdat B92 2005 g./374 str. Mek povez,odlicno ocuvana. `Kako je to odjednom čudno i strano. Sijedam za kompjuter i počinjem pisati prijatelju u moju tuđinu. Pišem tamo gdje mi je postalo tuđe. Riječi polako izlaze iz mene i čine se trome i pospane, kao da nemaju šta reći ili objasniti. A i nema se, zapravo, više ništa reći ni objasniti. Prijatelji to ionako razumiju, a bitange više ne uzimam za ozbiljno, jer ih, kad mi se pojave, odagnam od sebe`... vr391

62199) NADEŽDA PETROVIĆ slikarka, u tri rata bolničarka , Vojislava Latković , Beoknjiga Beograd 2006 , Ovaj zanimljiv roman, napisan poetskim stilom, pokreće pažnju čitalaca. Sva poetika opisa prirode i lepi, uspeli dijalozi, između čitave galerije likova, navode na razmišljanje. Tematika, o znamenitoj ženi Nadeždi Petrović, intrigira znatiželju i potrebu da se što više sazna o glavnoj junakinji koja je rođena u Čačku 1873. godine. Nadežda Petrović, akademski slikar, humanitarka, dobrotvorka, društveni radnik i ratna bolničarka, zlatnim slovima se upisala u knjigu velikana. Umom je išla napred, rukama stvarala, razumom i upornošću prednjačila, bila izuzetna. Žena koja je određivala putokaze. Dobro je slikala, držala govore, maštala, kritike pisala i borce previjala. Školovala se u Beogradu, Minhenu i Parizu. U zemlju stigla obrazovana, oplemenjena, potpuno nadgrađena. Učila se na novim evropskim, slikarskim pravcima i dosta ih prihvatala. Individualna u maniru, zahtevna u kompoziciji slikarskog dela, jaka u kolorističnom nadahnuću, krčila je put savremenim prodorima u slikarstvu. Bila je preteča srpske Moderne na početku XX veka. Neminovnost novog slikarskog pravca, svojim modernizmom je narastala, bujala, i u naletu, zapljusnula Srbiju. U vrtlogu burnih istorijskih događaja, posle prevrata u Srbiji, opredelila se za ideju ujedinjenja Južnih Slovena i demokratizaciju društva koje je zastupao kralj Petar Prvi Karađorđević. Sama se izborila za svoje stavove, prolazeći kroz teške borbe protiv predrasuda i konzervativnih shvatanja pojedinaca, na uzavrelom polju slikarskih nedoumica. tvrd povez, format 14,5 x 20,5 cm , ćirilica, ilustrovano, 222 strane

Autor: Mišel Nuri Povez: broširan Br. strana: 228 Format: 14x20 Njena majka potiče iz malog mesta u blizini maglovitog Praga, njen otac iz mirisima i protivurečnostima prebogatog Bagdada. Mišel je plod velike ljubavi, ali i dve potpuno različite kulture koje će u sebi vremenom pomiriti, ali koje zapravo nikada neće uspeti da uspostave pravi dijalog i odnos poverenja, što će bolno obeležeti njen život i život njenih najbližih. I dok detinjstvo za nju protiče kao u bajci, čitalac stiče uvid u način života ljudi iz neposrednog okruženja Sadama Huseina, sociološku skicu malo poznatog, oduvek intrigantnog ambijenta. Kako Mišel odrasta, a stvari počinju da se komplikuju i porodični otrovi izlivaju, ona će shvatiti u kojoj meri je njeno vaspitanje, u kome su se verske ceremonije i časovi trbušnog plesa smenjivali s knjigama i putovanjima, bilo plod teškog saveza Istoka i Zapada, koji će se u njenom slučaju raspasti na najdramatičniji način: u trenutku kada počinje rat s Iranom i propast svega što je Bagdad za nju bio, izdaje je i napušta njen idol i zaštitnik, otac koga obožava. Jedini izlaz je da se s majkom vrati u Evropu, jer u kulturi u kojoj je odrasla napuštena porodica nema nikakva prava ni zaštitu. Ali može li se zaboraviti Bagdad u tadašnjojČehoslovačkoj, suviše siromašnoj da bi se radovala gostima? Od modernog i bleštavog Iraka, koji manje poznajemo, do postkomunističkog Praga kroz užas rata i diktature, Devojka iz Bagdada nudi toplu, uzbudljivu priču o ženi koja pokušava da ostvari svoje snove.

Autor: Jasmina Mihajlović Povez: broširan Br. strana: 164 Format: 13 x 20 `Ni Pavić ni ja nismo znali da se Kaspijsko more u Azerbejdžanu zove Hazarsko more, nismo znali da postoje mesta koja nose naziv Hazar, nismo ni sanjali da se poznati azerbejdžanski pisac zove Mirza Hazar! I da puši lulu!… Ušavši u moju prostranu sobu sa celim zidom od stakla zapljusnuo me je veličanstven pogled na more, blistave palate, plamene kule i na Kristalnu dvoranu s raskošnim osvetljenjem arhitektonskog dragulja. Iz njenog krovnog oboda biju reflektori takve jačine da gotovo dosežu svemir. Pritom svetlosni zraci lelulaju i daju utisak plesa svetlucavih moćnih vazdušnih duhova.` `Bila sam u središtu grada vetrova i zemlje vatre.` Pred čitaocima je neobična autobiografska proza. Odevena u putopis po egzotičnom Azerbejdžanu i u niz privatno-javnih sećanja, ona govori o ljubavi dvoje srpskih pisaca koje ni smrt nije mogla rastaviti. Pisana pitko, ponekad jetko, često setno, knjiga Jasmine Mihajlović Na obali Hazarskog mora upoznaće čitaoca kako izgleda Evrosong u Evroaziji, zašto se u Azerbejdžanu Kaspijsko more zove Hazarsko i kakvi su se čudesni događaji odigravali na granici dva kontinenta. Četiri prozne celine koje čine ovu knjigu priredila je Jasmina Mihajlović, držeći se maštovitih, originalnih i neobičnih književnih igrarija Milorada Pavića, i vešto preplićući dva različita prozna rukopisa, svoj i Pavićev, u skladan kolaž i iznenađujuće pitku i svežu celinu. „Hazarsko more nije nalik drugim zemaljskim morima i okeanima: ono je nalik moru snova, još više moru satkanom od Druge Stvarnosti, a najviše onom što uistinu jeste – MORU LJUBAVI. U takvim (i virtuelnim i realnim!) vremensko-prostornim koordinatama kreće se koautorski par ove knjige, koji predstavlja i njene glavne junake: tu Jasmina Mihajlović i Milorad Pavić nalaze svoj večni dom, jer i sama Ljubav se večno otelovljuje u Reči…“ – Prof. dr Sava Damjanov.

Knjiga je dobro očuvana. ,, Zimski dnevnik U jednom gradu koji je okovala zima, u zemlji okovanoj sa svih strana, dešava se, svakodnevno, čudo života. A tu je i čovek, Srđan Valjarević, koji hoda, posmatra i zapisuje to čudo, i tako, jednim potpuno ličnim činom, pobeđuje tu zimu i otkriva smisao našeg postojanja. Ovo izdanje, za razliku od prethodnih, sadrži preko pedeset fotografija Vesne Pavlović, koje, uz ispovesti četrdeset mladih ljudi, i šest intervjua sa majstorima svog zanata, doprinose atmosferi Zimskog dnevnika, koji se upadljivo izdvojio u književnosti devedesetih godina u Srbiji. 16. decembar - četvrtak U 13.45 u Kosovskoj ulici tri devojčice pod kišobranom. Vraćaju se iz škole i guraju se veselo jedna uz drugu. Kiša im pada na noge, ali ne i na glave, i hodaju zbijene pod kišobranom. Vesela slika. Devojčice se smeju. Sve ono što ih ne zanima nije pod tim kišobranom ovog tre- nutka. Ono je izvan toga i kisne. 29. januar - subota U 13.55 Ulicom gospodara Vučića, jedan momak sa torbom na ramenu i drugom torbom u ruci, ali i kapom na glavi. Hoda i nosi. Nositi nešto, neki teret, to je suština svih poslova. Taj teret, polako, nositi, stići ću, nema zaustavljanja, mogu, taj teret, polako, nositi, mogu, nositi, taj teret, stići ću, nositi, polako. . . To je pesma svih poslova.``

Izdavač: Mladost, Zagreb Biblioteka Jelen Povez: tvrd Broj strana: 266 Posveta na predlistu, listovi vremenom malo požuteli, lepo očuvana. Retki su naši književnici koji su u formi autobiografije pisali o vlastitom životu, a samo je najveći srpski komediograf u svom životopisu tretirao sebe kao junaka komedije. Činjenice o rođenju, školskim danima, ženidbi i ulasku u svet odraslih postaju građa za urnebesne zaplete, neočekivane obrte, komediju situacije, ispunjenu razdraganim, dobronamernim humorom. Stranice posvećene školovanju, po kojima se Autobiografija najviše pamti, obavezna su lektira za sve generacije. Uživljavajući se u ulogu deteta, u svojevrsnom katalogu školskih predmeta, kroz vic, anegdotu i parodiju, Nušić pruža satiričnu istoriju nesklada između dečjeg poimanja sveta i krutosti škole, koja učenika ne sprema za neminovni sudar sa stvarnim svetom. U očuđenom doživljaju takve stvarnosti prepoznavaće se buduće generacije, sve do naših dana. A nesvakidašnja autobiografija ima i takav epilog. U intervjuu koji vode novinar i pokojni Branislav Nušić, pisac crnohumorno zaključuje, ispostaviće se i ne bez razloga: „A kada se bude čulo da sam umro, vi ćete videti, svet mi to neće verovati. Ja sam toliko puta terao šalu sa ovim svetom da će, verovatno, i tom prilikom mnogi misliti da je to samo neka nova šala.“ (K--114)

BOOKA, 2022. 204 strane. Veoma lepo očuvana. Novi kraj je zbirka autofikcijskih crtica u kojima se prepliću autorkina prošlost i sadašnjost – Đurđica Čilić beleži trenutke ili prizore u kojima se ljudi svojim postupcima, rečima i dodirima trajno usecaju u tkivo njenog života i čine ga vrednim življenja, pa samim tim i zapisivanja. Bilo da piše o bezbrižnom detinjstvu u Bosni, zaljubljivanju u Pips, Chips & Videoclips, plivanju, svojoj deci ili o suočavanju s majčinom bolešću i neminovnim krajem, Čilić nepretenciozno, nežno i krajnje upečatljivo govori o posebnosti svakodnevnih trenutaka. Knjigom punom iskonske radosti življenja, autorka nas vraća u detinjstvo, u mesta odrastanja, u album benda koji nam je otkrio čitav svet i doneo nove ljude, u srednjoškolske dane i nezaboravne izlaske, u sve one naizgled male postupke prijatelja, roditelja i partnera koji nas raznežuju i čine zahvalnim. Novi kraj je emotivni podsetnik da se životu treba radovati, knjiga-prijatelj kojoj ćete se rado i često vraćati.

Mek povez - 154 strane - ilustrovana - 20 cm - engleski jezik GEOPOETIKA 2020 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Unutrašnjost dobro očuvana- bez pisanja i podvlačenja V 3 Na stranicama ove knjige biografije se prepliću i sudaraju, povezujući živote pisaca, glumaca, muzičara, slikara, muškaraca, žena, ljubavnika, policije, vojnika, dželata, žrtava i ubica, živih i mrtvih. Brecht, Beuis, Django i drugi, poznati i nepoznati, stvarni i nestvarni, različitog porekla i maternjih jezika, zarobljeni u vremenu vezanom svetskim ratovima, i destruktivnim i „hladnim“. Vreme kojem su se gorko, mada neuspešno, opirali, pretvarajući se u vrtlog koji ih je privlačio sve većom brzinom. Oni su se borili uz pomoć umetnosti, prijateljstva i ljubavi, tajnih i zabranjenih, ili povlačenjem u senku ili emigracijom; pali su ili su ranjeni i ožiljeni od strašne ere, prepune netrpeljivosti i mržnje. Mira Otašević je sve njih - u gradovima i zemljama fašizma, ili logorima, ili skloništima emigranata u koje su protjerani - podigla iz ponora zaborava, suosjećanja sa svakim svojim likom i konstruisanja piramide stvaranja, patnje , i otpor. Mira Otašević široko postavlja prostorne parametre u kojima se kreću, gube i nestaju: Berlin, Moskva, Zagreb, Kopenhagen, Barselona, Madrid, Pariz, gradovi smrti na evropskom Istoku. U ovom radu nastavila je vivisekciju vremena koje je rodilo novo shvatanje lepote i nesputanu dinamiku kreativnosti, kao i strahote besmislene mase uništavanje i nehumanost, industrija smrti. - Milan Ristović

U krajnje upečatljivim detaljima, svetski poznata autorka Ajan Hirsi Ali pripoveda svoju zapanjujuću životnu priču. Pratimo njeno odrastanje u tradicionalnom muslimanskom duhu u Somaliji, intelektualno buđenje u Holandiji i život pod oružanom pratnjom na Zapadu. Ajan Hirsi Ali predstavlja jednu od najpoštovanijih i najkontroverznijih političkih ličnosti današnjice. Našla se na naslovnim stranama svetske štampe posle ubistva Tea van Goga. Njegov ubica, islamista, zapretio je da će ona biti sledeća. Nevernica prikazuje sazrevanje ove elegantne, uvažene – i ponekad kritikovane – političke zvezde, borca za slobododu govora. Vaspitana u strogoj, muslimanskoj porodici, Hirsi Ali je preživela građanski rat, obrezivanje, nemilosrdno batinanje, adolescenciju posvećenog vernika, uspon pokreta Muslimanska braća i život u četiri zemlje, pod četiri diktatorska režima. Pobegla je od nametnutog braka i potražila azil u Holandiji, gde se posvetila borbi za prava muslimanskih žena i reformu islama. Navukla je na sebe neprijateljstvo reakcionarnih islamista i plašljivih političara. Neprestane pretnje nisu je ućutkale. Životna priča Hirsi Ali predstavlja pohvalu pobedi nad životnim nedaćama. Kazuje nam kako pametna, radoznala, poslušna devojčica postaje odvažni borac za slobodu. Knjiga se pojavljuje u doba kad se zapadne vlade trude da uravnoteže demokratske ideale sa religioznim pritiscima. Izdvaja se kao značajno i merodavno delo posvećeno suštinskim društvenim problemima. ,,Ovo je nemerljivo značajna, strastvena, izazovna i neophodna knjiga. Zaslužuje da je svaki čovek pročita, zato što pripoveda istinu – neispoliranu, neprijatnu istinu.`` SALMAN RUŽDI

Autor: Kler Bidvel Smit Povez: broširan Br. strana: 272 Format: 14x20 Drži me za ruku dok hodam po trotoarima, i grli me kada se ujutru probudim iz sna o majci. Šapuće mi da me niko drugi ne razume i ne pušta me da idem nikuda bez nje, podsećajući me na to da me niko nikada neće voleti kao ona. Vučem je sa sobom u restorane i barove, gde zajedno, potištene, sedimo u ćošku. Spava pored mene, a njen me topli zagrljaj poput sedativa drži ispod pokrivača u dugim, nepotrebnim satima. Tuga je sila, a ja sam potpuno bespomoćna pred njom. Sa samo četrnaest godina, Kler saznaje da su joj oba roditelja ozbiljno bolesna. Nakon što se neizbežno desi i ona ostane sama na svetu, neutešna je zbog osećanja da više nije ničija najvažnija osoba. Tek godinama kasnije, kada se zaljubi u čoveka svog života i postane majka, uspeva da se izbori sa bolom. U ovom upečatljivom i neumoljivo iskrenom prvencu, autorka nas podseća na to da smo pred gubitkom voljenih svi samo krhka bića, povezana najjednostavnijim životnim težnjama.

Knjiga je odlično očuvana.ima posvetu. ,,Ejbel je istakao da je važno da ljudi pročitaju ovu knjigu jer će tako shvatiti zašto su mediji važni i koliko je bitno da imamo slobodne medije. Da bi dočarao koliko voli posao kojim se bavi, on je kazao da je `radost koju donosi novinarstvo veća od radosti koju donose žene`. - Kada bih stvarno morao da biram između novinarstva i žena, verovatno bih uzeo pištolj da se ubijem. Nikada ne bih mogao da napravim takav izbor - naveo je Ejbel. On se osvrnuo i na novinarstvo u 21. veku. - Novinarstvo ima važnu ulogu, s obzirom na to da su mediji danas prisutni 24 časa u životima ljudi. Svi na svetu žele da imaju jasne i pouzdane informacije. Ne možete živeti kao građanin ako ne dobijate tačne informacije i informacije kojim možete da verujete - naveo je poznati danski novinar. On je u knjizi upozorio i da se, u ovom digitalnom dobu, bližimo sudbonosnom trenutku. - To je u suštini jedino što me trenutno istinski zabrinjava. Nalazimo se na krajnje kritičnom polju za nezavisne medije. Možemo da sedimo na sastanku za sastankom i naklapamo o tome kako medijske kuće još nisu pronašle model naplaćivanja za digitalne platforme. Model naplaćivanja, kakve su to gluposti? Kakav je model naplaćivanja jedne avio-kompanije? Vrlo se lako da objasniti: ne možeš na avion ako nisi platio sedište. Toliko je prosto - naveo je on u knjizi. Inače, pored toga što je svoju karijeru u novinarstvu gradio uspešnih 60 godina, Ejbel je predsednik i suosnivač `Politiken Husa`, najveće izdavačke kuće u Danskoj. Od 2016. predsednik je upravnog odbora fondacije `Jilands-Postens`. Dobitnik je najvećih novinarskih nagrada kako u Danskoj, tako i u Evropi. Izdavači knjige su `Dejli pres` iz Podgorice i `Adrija medija grupa` iz Beograda. Jučerašnjoj promociji je, između ostalih, prisustvovao i ambasador Danske Anders Kristijan Hogard.``

NOVA KNJIGA Autor:: Dragoslava Koprivica Godina izdanja:2021. Broj strana:166 Povez:TVRD Format:13.5x21 cm Svaki moj novi korak na putu proučavanja života i dela Olge Luković-Pjanović, sve više mi je oduzimao dah. Dah mi se gubio pred vulkanskom silinom divljenja za ovu jedinstvenu srpsku i svetsku naučnicu. Dah mi se gubio pred osećajem divljenja za ovu posebnu individualnost, duhovne i umne vertikale duge od dna najdublje dubine do vrha nebeske visine. Za vitešku Srbinjanku, duše duboke kao Lepenski vir. Ako je srpski jezik čudo – a jeste, Olga Luković-Pjanović, boginja jezika koja se njim bavila, čudo je od naučnice. Za nju nauka nije bila neozbiljna igra. U njenoj nauci nema pogodbenih rečenica. Bila je i čudo kao sedmogodišnja devojčica koja napamet recituje pedeset strofa. Čudo od devojčeta iz Dragačeva, najboljeg đaka čačanske Gimnazije. Čudo od klasičnog filologa, znalca osam živih svetskih jezika i četiri mrtva – sanskritskog, etrurskog, staro-grčkog i staro-latinskog. Sorbonski doktor. Na Sorboni je odbranila doktorat „Pojam pravde kod Eshila i Sofokla“. Reč pravda na grčkom se kaže „Dika“. U stvari, to je srpska reč, koja je potpuno usmerila naučnicu na istraživanje istorije Srba i srpskog jezika. Doktorirala je na Sorboni kod čuvenog profesora etimologije, Pjera Šantrena. I on je kapitulirao pred ovom viteškom Srbinjankom. Iako jezuita i lukavi Latin, zapisao je svojom rukom na Olginom doktoratu „DIKE“ ove reči: „Gospođo, ja se sa Vama ne slažem, ali Vam dajem titulu doktora filologije, jer ste je zaslužili.“

Pobeda znanja: razgovori sa Radanom Džodićem. Hirurg mora biti dobar čovek. A takav je prof. dr Radan Džodić, jedan od vodećih stručnjaka u oblasti onkološke hirurgije. On se posle komplikovane operacije opušta uz muziku i kaže da obavljeni posao liči na poeziju – ovo su neke od zanimljivosti koje su se o cenjenom doktoru, koji je spasao život mnogim pacijentima Sjajna potpuno nova nekoriscena knjiga tvrd povez

Izdavač: Knjiga komerc 2003; latinica; 25 cm; 153 str.; ,fotografije 38 stranica Prvom izdanju knjige koja se ustvari zove „Od svakoga koga sam volela” predhodio je feljton u „TV reviji” koji se zavao „Svi moji muškarci”. Ovo je knjiga o životu autorke do 1993. godine, o tome kako je u njenom srcu, ostalo ponešto, od svakog koga je volela. Roditelja, dece, prijatelja, kolega, predstava, putovanja, pasa…

Naslov: Tramp : cela priča : ego, novac i moć na američki način Autor: Makl Krejniš i Mark Fišer Izdavač: Beograd : Laguna Pismo: latinica Br. strana: 490 Format: 20cm Povez: meki Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) odlično očuvana, kao nova je: listovi su potpuno čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju`. Korice izgledaju neuporedivo bolje uživo, crna boja je intenzivna i ujednačena, nema svetlijih i tamnijih pruga koje su se pojavile prilikom skeniranja. Čista budalaština. Ništa oni ne znaju o meni. Ja tu knjigu sigurno neću čitati – Donald Tramp, o ovoj knjizi u izjavi New York Postu, 12. aprila 2016. Ako knjiga bude loša, verovatno će mi naneti štetu. Zato ne treba da bude loša knjiga. Ako već hoćete da je napišete, mogli bismo onda zajedno da se potrudimo i da je napišemo kako treba. – Tramp, autorima knjige, 21. aprila 2016. Ovo je veoma zabavno. Možemo da pričamo koliko god hoćete. – Tramp, autorima knjige, 21. aprila 2016. Ako napišete negativnu knjigu o meni, pazite: ona vam se neće bogzna kako prodavati. A koliko vidim, biće verovatno negativna knjiga. Ma nek ide život, šta da se radi. – Tramp, autorima knjige, 9. juna 2016.