Sa slike

Zoran Dušković: ŠTA SANJAM I ŠTA MI SE DOGAĐA, Zajednica književnika Pančevo 1996, str. 401. Izabrani tekstovi, zapisi, proza. Očuvanost 4 i na prvoj strani ima veća posveta (pogledati sliku). Pančevačkog pesnika Zorana Duškovića nema među nama već dve decenije. Sedamnaestog januara 2015 navršilo se 20 godina od njegove smrti. Pančevci ga pamte kao književnika, novinara, glumca i reditelja, ali i kao izuzetnog hroničara Pančeva. Zoran Dušković je rođen 6. juna 1957. godine. Autor je knjiga poezije „Dužnost Svetog Florijana”, u izdanju lista „Pančevac” i Sekcije književnika Pančeva, 1983. godine, i „Povratak s robije”, u izdanju Zajednice književnika Pančeva, 1989. godine. Posthumno su objavljene pesnička zbirka „Grad”, sabrane pesme „Zatim sve iščezava” i knjiga proznih zapisa „Šta sanjam i šta mi se događa”. Poznavalac rada Zorana Duškovića i lični prijatelj Violeta Blaga iz Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva, istakla je da je Zoran Dušković voleo Pančevo i bio aktivan u svemu što se u gradu dešavalo, još od gimnazijskih dana. – Bio je izuzetno radoznao i gde god se nešto dešavalo, on je bio prisutan. U Domu omladine je bio aktivan u „Ateljeu mladih”, gde je počeo da glumi još kao gimnazijalac. Neposredno pred saobraćajnu nesreću u kojoj je poginuo, počeo je i da režira. Uradio je predstavu „Bekstvo” po tekstu Bulgakova, s kojom je osvajao nagrade, čak i na festivalima na kojima su učestvovali profesionalni reditelji – dodala je Blaga. Dušković je pisao kolumnu o Pančevu u listu „Pančevac”, na osnovu čega je posthumno, 1996. godine, objavljena knjiga „Šta sanjam i šta mi se događa”, navela je Blaga. – To su tople priče o Pančevu, priče o ljudima koji su živeli u njegovo vreme, ali i građanima ovog grada koji su živeli 100 i 200 godina ranije. Bio je veliki istraživač prošlosti Pančeva i mnogo vremena je provodio u Istorijskom arhivu, u želji da sazna detalje iz istorije grada – objasnila je Blaga. U mnoštvu interesovanja Zorana Duškovića, našlo se mesto i za Radio Pančevo. – Vodio je zapaženu kontakt emisiju, u koju su se javljali mnogi naši sugrađani i govorili svoje mišljenje u vezi sa aktuelnom politikom u zemlji i gradu. Radio je vrlo lepo i odmereno, tako da je i one „najrazbarušenije”, čak nekulturne ljude, uspevao da navede da kažu nešto kvalitetno, i da, naravno, ne vređaju druge – ocenila je Violeta Blaga.

Odlicno ocuvana G6 Drugi po redu književni rad ...i napravim se da je sve u redu, neosporno autentičnog autora Radovana Nastića, predstavlja skup lucidno-duhovitih a smelih, smislenih a (blogerskih) misaonih (ispisanih) izbačaja, (samo) u prvi mah sponatanih nalik onim, telesnim, ali, nikako i ni u kom slučaju izbljuvaka, već doslovce i nedvosmisleno – esencijalnih kontrakulturnih uradaka, supkulturnih, ovovremenih a vaseljeni primerenih – pakleno grotesknih, morbidnih a svakodnevnih, utripovanih a istripovanih, realnih a suštinskih isijavanja – stilizacije posebne vrste. Urlajuće pitak, neopterećujuće alarmantan, vrišteće iskren a (sa posebnim opravdanjem i razlogom) ukoričeni dokument života (i njegovog pokušaja – u nagoveštajima), ...i napravim se da je sve u redu, je pred vama i, čeka na vas.

Stanje kao na slici. Robu šaljem nakon uplate. Troškove slanja snosi kupac. A 68

Književne novine 1984 god.,241 str.,ilustrovano,druga knjiga,sve lepo očuvano. žb10 337g

Intervjui naših ljudi koji žive u Nemačkoj 1986g Odlično očuvana

NEBOJŠA GLOGOVAC - ŠKOLA DUŠE Nebojša Glogovac je postao miljenik publike od svojih prvih uloga. Svoj talenat pokazao je ješ igrajući u `Ubistvu sa predumišljajem`, a onda su se ređale uloge u `Nebeskoj udici`, `Munjama`, `Kad porastem biću Kengur`, `Klopka`, `Ustav Republike Hrvatske`... L. 1. BLIC MALE Podjednako će se pamtiti njegove uloge u serijama `Vratiće se rode`, `Moj rođak sa sela`, `Ubie moga oca`, `Ravna Gora`, a njegove uloge u pozorišnim predstavama `Hadersfild`, `Hamlet`, pamtiće se godinama.

Stanje ko na slici vidi se da je bila kvasena malo se oseca na vlagu

Lepo očuvana Kuća lutaka neverovatno je zabavan roman o uzbudljivoj, poznatoj, ali komplikovanoj porodici velikog srca i velike ljubavi. Iz pera superzvezda Kortni, Kim i Kloi Kardašijan, Kuća lutaka sjajan je uvid u to šta se dešava iza sveg sjaja i slave tri sestre koje su zbilja posvećene jedna drugoj i porodici koju obožavaju. Kortni, Kim i Kloi poslužile su se svim trikovima koje znaju o životu poznatih kako bi napisale knjigu kakvu još niste imali priliku da pročitate. Ramerovima ništa nije bitnije od porodice. Ako u to ne verujete, slobodno pitajte Kamil, Kasidi i Kajl − tri lepe sestre privržene jedne drugima i porodici. Njihova majka se preudala i očuh, igrač bejzbola svetskog glasa, uselio se zajedno sa dva sina. Život u Los Anđelesu čini se sasvim tipičnim za ovaj novonastali klan. Dok ne svane dan koji će sve to promeniti..

Bez daha Ivana Stanković očuvana, stranice po ivicama blago požutele Sjaj i beda svetskih modnih pista! Da li je lepota blagoslov ili prokletstvo?! Sasvim iskrena ispovest jedne Beograđanke o putu ka svetskom vrhu. Ivana Stanković, manekenka svetskog glasa, lice sa naslovnih strana mnogih modnih žurnala i kuća svetskih kreatora progovara iz perspektive svoje duše, pokušavajući da odgovori na sva pitanja onih koji joj zavide ali i onih koji joj se dive. I jedni i drugi će ovaj autobiografski roman čitati bez daha, razočarani tamo gde su se najmanje nadali i oduševljeni tamo gde nisu očekivali. Ivana otvoreno i bez bilo kakve zadrške progovara o svetu o kome može samo da se sanja i o snovima koji se pretvaraju u moru, o detinjstvu i mladosti u zemlji koja se raspada, o tragičnim podelama, o ljubavima i uspomenama koje treba pamtiti jer su dragocene i o onima drugima...

Kortni,Kim i Kloi Kardašijan - Kuća lutaka lepo očuvana, stranice po ivicama malo požutele Kuća lutaka neverovatno je zabavan roman o uzbudljivoj, poznatoj, ali komplikovanoj porodici velikog srca i velike ljubavi. Iz pera superzvezda Kortni, Kim i Kloi Kardašijan, Kuća lutaka sjajan je uvid u to šta se dešava iza sveg sjaja i slave tri sestre koje su zbilja posvećene jedna drugoj i porodici koju obožavaju. Kortni, Kim i Kloi poslužile su se svim trikovima koje znaju o životu poznatih kako bi napisale knjigu kakvu još niste imali priliku da pročitate. Ramerovima ništa nije bitnije od porodice. Ako u to ne verujete, slobodno pitajte Kamil, Kasidi i Kajl − tri lepe sestre privržene jedne drugima i porodici. Njihova majka se preudala i očuh, igrač bejzbola svetskog glasa, uselio se zajedno sa dva sina. Život u Los Anđelesu čini se sasvim tipičnim za ovaj novonastali klan. Dok ne svane dan koji će sve to promeniti..

DVA LICA MESECA - Aša Miro Autor: Aša Miro Izdavač: Narodna knjiga - Alfa, Beograd Godina izdanja: 2006. Broj strana: 132 Pismo: latinica Povez: tvrd Format: 21x12 Ilustovano. Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Prešavši dug put od sirotišta u Mumbaju pa do Barselone, gde će joj dom pružiti predani i dobronamerni roditelji, glavan junakinja ipak ne može da prestane da se pita, žudeći da dokuči neke nerazrešene sumnje. Zato će se jednog dana vratiti u svoju rodni grad trudeći se da sastavi slagalicu u svojoj glavi. Ono što će tamo pronaći ugnjezdiće se duboko u njeno srce, ali i potvrditi da je čovek čovek zato što uvek želi više, ono najbolje od života.

Izdavač:NEDELJNIK Beograd Godina: 2021 Broj strana:64 Povez:MEK Broširan Pismo:Latinica Dimenzije knjige:20 x 13 cm Odlično očuvana knjiga ,nova,bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Pupinovo insistiranje da u novinama reaguje na svaku pojavu koju smatra štetnom dovodilo ga je i u bizarne situacije. Priča nas vodi u Amaganset u Ist Hemptonu, jedno od onih luksuznih naselja koja čine čuvene njujorške Hemptone u južnom delu Long Ajlenda, gde se već više od veka okupljaju oni najbogatiji, takozvani „krem društva”. Norfok, gde se Pupin sklanjao, nije bio takvo mesto. Bio je to 26. jul 1910. godine, kada su se na ulicama Ist Hemptona pojavili ljudi sa dugim crnim bradama i odeveni u crne mantije koje su se vukle do poda, izgledali su – tako su se sećali svedoci – kao da su „izašli iz neke inostrane slike”, a ne iz njujorškog voza. Bili su to najviši pravoslavni, uglavnom ruski i grčki, sveštenici i vladike – među njima i jedan budući svetac – koji su došli u Klinton hol u Ist Hemptonu da održe svečanu liturgiju, pomen za slavne pretke jednog pravoslavnog princa, naslednika srpske krune – Stefana Dušanjića Nemanjića, koji je sa svojom ženom princezom i decom, naslednicima prestola, stolovao baš u Amagansetu, u „kraljevskoj kolibi” – dvoru u kom je imao oltar i presto. Na osnovu govora koji je održao, dalo se zaključiti, tako su zabeležile novine tog doba, da je princ Stefan, naslednik srpske krune, loze Dušanjića Nemanjića, predsednik Svete lige pravoslavne vaseljenske apostolske crkve istoka i da je imao poseban autoritet da prizove i okupi crkvene velikodostojnike. Kažu da posle ove ceremonije, ako je neko i imao sumnje da u ovom luksuznom naselju sa najbogatijim Amerikancima živi srpski princ – više nije imao nikakvu dilemu. Službu je držao, pored ostalih, i Sveti Rafael, u to vreme episkop bruklinski, kog je Moskovska patrijaršija tu postavila, inače danas kanonizovan u Američkoj pravoslavnoj crkvi, onoj priznatoj od Ruske pravoslavne crkve. Da su samo „čudni popovi sa crnim haljinama” bili uz njega, možda se bogati Amerikanci ne bi tako lako primili na ovu priču, ali princ Stefan se družio i sa uticajnim protestantskim sveštenicima i propovednicima, poput prezviterijanskog uglednog sveštenika Hauarda Dafilda, ili – a to je najviše šokiralo američke novine tog doba – uticajnog teologa Limana Abota, o kome je pohvalu, samo pet godina kasnije, recimo, napisao predsednik Teodor Ruzvelt. Dakle, od tog trenutka svi su želeli da se druže sa princem. Njegova supruga princeza prihvaćena je u visoko društvo, a beleži se da su ih odmah primili u „Amaganset fild klub”, ekskluzivnu organizaciju u to vreme i na tom mestu. Što je bio svojevrsni obred inicijacije u visoko društvo. A što je princu Stefanu, nasledniku srpskog prestola, bilo najvažnije, svi su želeli da uđu u biznis sa njim. Tako je za manje od godinu dana boravka u Ist Hemptonu, srpski princ Stefan Dušanjić Nemanjić – puna titula je glasila (ako su američke novine tog doba to dobro zabeležile) princ Stefan Nemanjić Dušanjić od Raške, direktni naslednik imperijalnih visočanstava Džejmsa Bazila i Bazila Džejmsa Stefana (Jakova Vasilija i Vasilija Jakova Stefana) i sin njenog kraljevskog visočanstva Konstance-Marije, vladara svih srpskih i pomorskih zemalja, osvajača i suverena svih Bugara, gospodara i zaštitnika Niša i Peći (Nissa and Ipek) – uspeo da stvori svoje malo carstvo usred Hemptona, tamo gde se nije nalazilo mnogo toga, osim novca. Mnogo novca. Ali o tome, o srpskom princu, nasledniku slavnog carstva, nije se mnogo pisalo u to vreme – sve do novembra 1912. godine. Bio je 26. novembar kada je izbio veliki skandal. U „Njujork tajmsu” 27. novembra piše kako su se „mnogi u srpskim njujorškim krugovima i oni koji su posećivali otmenu letnju koloniju u Amagansetu, iznenadili otkrićem da princ Stefan Nemanjić Dušanjić, koji je držao predavanja za Srpsko-američki Crveni krst i koji je 1910. izgradio lepu letnju kolibu sa pogledom na Nepag Bič, i koji se kretao u visokim krugovima, nije ni Srbin ni princ, već jedan obični Džejms Kurtis Batler Endruz, poznatiji kao Džimi ili Alfabet Endruz, koji je značajnu pažnju javnosti skrenuo na sebe kada se tajno oženio ćerkom Čarlsa Farga iz Čikaga pre trideset godina”. I priča o lažnom princu je počela da se širi Amerikom… *** Iz knjige “Profesor Majk: Život čoveka koji je promenio Ameriku, Srbiju i svet”

Utopija 2008. 173 str. NN licu knjiga je pala na zemlju (beton, asfalt) posle kiše, tako da je došlo do oštećenja korica i delimičnog vlaženja papira - cena je stoga niža osim što su se korice oštetile, knjiga se povila, a na marginama pojedinih strana su primetni tragovi od vlage povez dobar

Ognjen Pudar, Jedna moguća istorija 193 strane kao nova Pudar živi u Osečini u Srbiji, a rodom je iz Hercegovine. Objavio je dva romana i sedam knjiga proze, a od kojih se izdvajaju `Na Neretvi jedan grad`, `Kuća puna žena, ikona i crnine`, `Hvala Nagila`, `Јedna moguća istorija`, `Odrastanje jednog Pudara`.... - Tema svih mojih knjiga je uglavnom Mostar, Herecegovina. U zadnje vrijeme sam se okrenuo i nekim drugim temama. Bavim se malo i intervijuišem ljude poznate - prtiča Pudar. Živko Vujić, književnik iz Banjaluke, kaže da je Hercegovina uticala na Pudara. - To podneblje iz kojega potiče Pudar, taj hercegovački kamen, ta herecegovačka volja, plavo nebo. Bogom dano za prozne pisce - priča Vujić.

ZA DRUŠTVO U ĆOŠKU - Aleksandar Gajović odlično očuvana Životne priče legendarnih pevača kafanske boemije: Tome Zdravkovića, Šabana Bajramovića, Predraga Živkovića Tozovca, Cuneta Gojkovića, Silvane Armenulić, Lepe Lukić, Zvonka Bogdana, Bore Spužića Kvake. „Nema tu lakiranja ni ulepšavanja naše svakodnevice, već je tu samo gola istina, koja ume da boli ili razvedri i najvećeg namćora.“ U knjizi Aleksandra Gajovića otkrićemo da je upravo kafana obeležila katkad srećne, katkad tragične sudbine svojih istaknutih posetilaca, tako da ćemo, upoznajući se sa specifičnim ambijentom te institucije, saznati i nešto novo o osam legendi narodne muzike, iako smo mislili da se o njima već sve zna… Kako je jedan naizgled nevažan i slučajan susret Silvane Armenulić i Tome Zdravkovića zauvek obeležio njihove živote? Kako je Šaban Bajramović završio na Golom otoku? Zašto je šef Titovog obezbeđenja zabranio Cunetu da nastupi pred predsednikom? Kako je Tozovcu pesma Jeremija donela veliko poštovanje – ali i velike nevolje? Kojim je umetničkim pozivom Zvonko Bogdan želeo da se bavi pre nego što je zagazio u pevačke vode? Iz kojih je nauka Bora Spužić Kvaka baš u kafani stekao diplome? Zašto Lepa Lukić tvrdi da sreća prati hrabre? Čitajući ove biografije, steći ćemo sliku o privatnim i javnim životima ovih slavnih boema i na kraju ćemo im, kako dolikuje kafanskom čoveku, u čast podići čašu i uzviknuti: živeli! „Gajović ne nudi spektakularnu priču, već smireno pripovedanje o jednom vremenu i ljudima koje je nadahnjivala kafana... Jednostavnim jezikom, on u stvari pripoveda o društvu u kome su neki od najvećih umetnika stasavali uz miris duvanskog dima i opojnih pića.“ Iz pogovora Vanje Bulića Aleksandar M. Gajović je diplomirani pravnik, istaknuti novinar, publicista, scenarista, kulturni i fudbalski radnik, i u knjizi koja je pred vama prepliću se oblasti kojima se prethodnih decenija bavio. Bez ikakvih pretenzija, veruje da je svih osam priča u ovoj knjizi sasvim dobra osnova za njenu ekranizaciju i – ako se to ikada dogodi – eto još jedne profesije kojom bi Aleksandar mogao da se podiči.

Izdavač:NOVOSTI Beograd Broj strana:295 Pismo:Ćirilica Povez:Broširan Dimenzije knjige:20 x 13 cm Godina:2008 Odlično očuvana knjiga, nova, bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Seksualni život poznatih homoseksualaca sadrži bogatu i šaroliku kolekciju gej života - od otmenih i herojskih, preko komičnih, do prilično jezivih. Tu su pesnici, dramski pisci, romanopisci, vojnici, igrači, filmski režiseri, glumci, zabavljači i manekeni. Kao i u drugim knjigama iz serije, i ova knjiga je mešavina erotike, egzotike, patetike, prekomernosti, apsurdnosti, ludila, tragedije i čiste komedije. Ona će vas uzbuditi i zabaviti, otkrivajući vam u isto vreme tajne ljudi koji su stvarali našu istoriju i kulturu, i, kako se nada pisac - na neki način pojasniti ljudsku prirodu. Prvo poglavlje zove se „Vajldovi nestašluci“. Kotorn piše da Oskar Vajld ne bi za sebe rekao da je homoseksualac ili gej - što se, inače, uvek povezivalo sa ženskom prostitucijom u Engleskoj devetnaestog veka. On bi sebe nazvao uranistom, što mu je dalo dobru ideju za igru rečima u njegovoj najpoznatijoj drami „Važno je zvati se Ernest“. Reč potiče iz obraćanja Platona u „Gozbi“ grčkoj boginji ljubavi Afroditi - takođe poznatoj kao Uranija. Uranista je još jedna reč za homoseksualca iz devetnaestog veka. Nažalost, reč se koristi i za stanovnika Urana - iako ne postoji dokaz da je Oskar bio ljubitelj naučne fantastike...

Hrbat se odvaja,pokusaj sredjivanja uspeo

Hrbat se u cosku odvaja Posveta skole

Podvlačenja,zacepan sadržaj,nema hrbat,može da se cita

105 strana ilustrovana odlično očuvana Knjiga Dobrice Milićevića koji je, snimajući dokumentarni film o velikom poeti, u Moskvi pronašao ostarelu Nadeždu Volpinu. Goste primila čuvši da su iz Beograda, koji je Jesenjin veoma voleo NARODNA biblioteka `Radislav Nikčević` u Jagodini i niški Filozofski fakultet objavili su nedavno knjigu lirskih reminiscencija Dobrice Milićevića `Zvona Jesenjina`, u kojoj ovaj novinar i publicista iz prve ruke svedoči o susretu sa Nadeždom Volpinom, velikom Jesenjinovom ljubavi, o kojoj se u javnosti veoma malo zna. Milićević je Volpinu pronašao pre 20 godina, u Moskvi, posle višemesečnog traganja i raspitivanja. Potraga za ovom gotovo nepoznatom ženom, otpočela je kada je, na međunarodnom simpozijumu, održanom povodom stogodišnjice pesnikovog rođenja, Milićević saznao da u Bostonu živi Jesenjinov vanbračni sin, Aleksandar Sergejevič Volpin, profesor matematike na univerzitetu, i sam talentovani pesnik. - Za ovim glasom pronelo se šuškanje da Volpinova majka, jedna od pesnikovih nevenčanih žena, i dalje živi u Moskvi, ali da je do nje nemoguće doći. Pesnik Leonid Višeslavski, koji je poznavao Jesenjina, kazao mi je da je to, po njegovom mišljenju, samo glasina - priseća se Milićević. Kuloarske priče nisu bile netačne, saznao je naš sagovornik narednih meseci, raspitujući se pomno među ljudima od pera. Nadežda Davidovna Volpina je zaista živa. Čuvaju je dve žene koje plaća njen i Jesenjinov sin iz Bostona, ali već godinama nikog ne prima. - Mila Kostić, saradnica `Moskva filma` koja je pronašla adresu, snimatelj Čedo Filipović i ja krenuli smo sa raskošnim buketom cveća, nadajući se da negovateljica neće imati srca da nam zalupi vrata ispred nosa. Stroga i oštra, pustila nas je u stan. Nema slikanja, niti snimanja, bila je izričita. Izvela je pod ruku malenu staricu blagog osmeha. Imamo s njom najviše pola sata, rečeno nam je. Nadežda je, po sopstvenom priznanju, odlučila da goste primi čuvši da su iz Beograda, grada koji je Jesenjin voleo, i u njemu bio veoma popularan. Kratko ali srdačno, ispričala je da je uvek živela sama, ali je sa pesnikom provela pune tri godine. Sin se rodio 1924. godine, mimo očevog znanja. Jesenjin će za njega saznati tek kasnije, i, kako je kazala Nadežda posetiocima, neće joj to oprostiti. (Samo)ubistvo godinu dana kasnije sprečilo ga je da ikada upozna Aleksandra. - Na rastanku je rekla da voli sve Jesenjinove stihove, i sve trenutke provedene s njim. Nije želela da povredi nijedan stih, niti da se ogreši o ma koji trenutak - zaključuje Milićević, koji nikada više nije čuo ni reči o njoj. Nadežda Volpina ostala je da živi svoje poslednje dane, u zakulisnom, slabo znanom delu priče o nesmirenom lutalici, ženoljupcu i pesniku Sergeju Jesenjinu. SMRT UZ HORACIJA VOLPINA je i sama bila pesnikinja i prevodilac evropskih klasika, Getea, Sterna, Dojla, sestara Bronte. Početkom 1920, kada je i upoznala Jesenjina, kretala se među velikanima, Pasternakom, Mandeljštamom, Cvetajevom, Majakovskim... Rođenje Jesenjinovog sina promenilo joj je život. On je od roditelja nasledio pesnički dar, ali će, tragom politički nepodobnog oca, krenuti disidentskim putem, i pobeći u emigraciju. Nadežda je umrla 1998, navršivši 98 godina, a u jednom intervjuu, Aleksandrova supruga Viktorija Borisovna, koja je o svojoj svekrvi brinula u njenim poslednjim danima, ispričala je da je starica, na samrti, zatražila da joj se pročita `bilo šta od Horacija`...

KNJIGA KOMERC - POLITIKA BAZAR -edicija NAJVEĆE LJUBAVI 08 Ćirilica,tvrdokoričena,190 strana,dimenzije knjige 17x12,5 cm. Očuvana knjiga,bez oštećenja,pogledajte slike ,ako imate pitanja u vezi knjige rado ću vam odgovoriti. Bili su osudeni da se vole i mrze. Ovo je jedna od najsmelijih, najstrasnijih i najopasnijih ljubavnih priča. Ledi Kerolajn i Lord Bajron voleli su se neuobičajeno i nezaboravno. Bili su otmeni i perverzni, bezobzirni i previše umni. Slepo zaljubljeni jedno u drugo otišli su do granica ludila. Cinilo se da su miljenici bogova i da su suviše srecni, a onda je nesreca pokucala na vrata. Ona, ljubavnica i spisateljica – on, avanturista i pesnik, zajedno su bili osudeni da iskuse duboke ponore jakih osecanja. Iza njih su ostale mnoge tajne, navodne istine i trag u vremenu jedne nezaboravne ljubavi koja je bila i prošla.

Sara Bernar Anri Židel odlično očuvana `Slavna zbog svoje glume i svog zlatnog glasa, bila je sposobna za sve. Kao sto je napisao jedan od njenih ljubavnika: `mogla bi se zatvoriti kod karmelicanki, otkriti Severni pol, ubrizgati sebi mikrob besnila, ubiti kakvog imperatora ili udati se za nekog crnackog kralja, nista me ne bi zacudilo.` Ova fascinantna biografija ozivljava tu neobicnu zenu praveci portret jedne epohe u kojoj je ona neosporno bola jedna od najvecih heroina.` (izdavač)

PRINCEZA DAJANA I DODI EL FAJED - Patriša B. Dikinson NAJVEĆE LJUBAVI Princeza koja je želela da bude voljena. Kada je ledi Dajana Spenser udajom postala princeza od Velsa, nije mogla ni da pretpostavi da će se od prvog dana nositi sa nezapamćenom medijskom pažnjom, ali i sa očekivanjima kraljice i njenog sina, princa od Velsa. Vozeći se u kraljevskoj kočiji, nije sanjala da će princ Čarls i posle venčanja ostati u vezi s dugogodišnjom ljubavnicom Kamilom Parker i da će to uništiti njihov brak. Razvod je smirio tenzije, ali interesovanje javnosti, povremeni skandali i kraljičina netrpeljivost prema Dajani bacili su senku na iskrenu želju jedne žene da voli i da bude voljena. Kad miljenica Velike Britanije konačno pronađe ljubav svog života, Dodija el Fajeda, njena sreća ubrzo se pretvara u tragediju, a ova strastvena veza dvoje zaljubljenih odlazi u večnost. Izdavac : Knjiga komerc 2006, tvrdi povez, 185 STR K.D.S.3.3.

Filip Radulović - Ljubavi Josipa Broza očuvana, stranice sa spoljašnje strane malo požutele, prednja korica se izvitoperila