Izdavač: Laguna, Beograd Povez: broširan Broj strana: 183 + 16 sa fotografijama u prilogu Stanje kao na slici Kao i sve knjige o muzici, i ova vas pre svega želi navesti da je još više i dublje slušate. Zato u prozu polazi od pesama. Pokazalo se da su one – evo očekivane metafore – tek haustor kojim se ulazi u mnogo veću priču o ljudima i vremenima. Kroz nju se protežu Rundekovi intimni, poetski zapisi u prvom licu koji bolje od bilo kakve biografske fikcije ocrtavaju čoveka i njegov rad. Uz glasove saradnika i saputnika, dokumente, sećanja i neke fantastične priče iz života, filma, knjiga i muzike, dovršili smo rutu ovog putovanja.

Lična priča koja se odvija dinamikom i tenzijom trilera pred očima čitaoca. Otvoreno i hrabro, Brankica Stanković je odlučila da napiše sve ono o čemu, zbog bezbednosne procene, mora da ćuti. O onima koji su, prema zvaničnim podacima, kupili snajpersku pušku da je ubiju, o onima koji su priželjkivali da više nikada ne radi kao novinar, o tome kako je sve preživela i psihički i fizički,o tome da li u Srbiji zaista postoje granice koje se ne prelaze i zašto je baš tu počeo „Insajder“, o svemu što se dešavalo u pozadini pripreme svakog serijala. Istinita priča u kojoj čak ni imena nisu izmenjena... odlično očuvana Ц

Kralj Pariza - Gaj Endor Odlično očuvana Veoma uzbudljivo i duhovito pisana biografija Aleksandra Dime Oca, `jednog od onih ljudi`, kako kaže sam pisac, `koji prožive deset života dok se mi ostali s mukom probijamo kroz jedan jedini`. Opisavši mnoštvo dobrih i rđavih licnosti, ispricavši stotinu nezaboravnih anegdota, pustolovina i ljubavi Dime Oca i Sina i spojivši sve to u jednu celinu pricom o fatalnom sukobu Dime Oca i Sina, Gaj Endor nikada ne izneverava istinu o Aleksandru Dimi i kada opisuje ne ono što se stvarno dogodilo, već ono što se moglo dogoditi: `to je roman koji nije zasnovan samo na istraživanju, već ga daleko premašuje`.

Ognjen Pudar, Jedna moguća istorija 193 strane kao nova Pudar živi u Osečini u Srbiji, a rodom je iz Hercegovine. Objavio je dva romana i sedam knjiga proze, a od kojih se izdvajaju `Na Neretvi jedan grad`, `Kuća puna žena, ikona i crnine`, `Hvala Nagila`, `Јedna moguća istorija`, `Odrastanje jednog Pudara`.... - Tema svih mojih knjiga je uglavnom Mostar, Herecegovina. U zadnje vrijeme sam se okrenuo i nekim drugim temama. Bavim se malo i intervijuišem ljude poznate - prtiča Pudar. Živko Vujić, književnik iz Banjaluke, kaže da je Hercegovina uticala na Pudara. - To podneblje iz kojega potiče Pudar, taj hercegovački kamen, ta herecegovačka volja, plavo nebo. Bogom dano za prozne pisce - priča Vujić.

knnjiga opisuje od 1941 do 1945 ljude dogadjaji borbe srba sa tih podrucija koji su ostali vjerni kralju i otadzbini...u knjizi bitke borbe izdaja komunista,stradanja poslijeratna odmazde ozne...spominju se komadanti pop savo bozic.todic ,botic..dolasci drazini inace maksimovic ucesnik svih tih dogodjaja knniga i podaci skupljani godinama preporuka svima da se procita

ZA DRUŠTVO U ĆOŠKU - Aleksandar Gajović odlično očuvana Životne priče legendarnih pevača kafanske boemije: Tome Zdravkovića, Šabana Bajramovića, Predraga Živkovića Tozovca, Cuneta Gojkovića, Silvane Armenulić, Lepe Lukić, Zvonka Bogdana, Bore Spužića Kvake. „Nema tu lakiranja ni ulepšavanja naše svakodnevice, već je tu samo gola istina, koja ume da boli ili razvedri i najvećeg namćora.“ U knjizi Aleksandra Gajovića otkrićemo da je upravo kafana obeležila katkad srećne, katkad tragične sudbine svojih istaknutih posetilaca, tako da ćemo, upoznajući se sa specifičnim ambijentom te institucije, saznati i nešto novo o osam legendi narodne muzike, iako smo mislili da se o njima već sve zna… Kako je jedan naizgled nevažan i slučajan susret Silvane Armenulić i Tome Zdravkovića zauvek obeležio njihove živote? Kako je Šaban Bajramović završio na Golom otoku? Zašto je šef Titovog obezbeđenja zabranio Cunetu da nastupi pred predsednikom? Kako je Tozovcu pesma Jeremija donela veliko poštovanje – ali i velike nevolje? Kojim je umetničkim pozivom Zvonko Bogdan želeo da se bavi pre nego što je zagazio u pevačke vode? Iz kojih je nauka Bora Spužić Kvaka baš u kafani stekao diplome? Zašto Lepa Lukić tvrdi da sreća prati hrabre? Čitajući ove biografije, steći ćemo sliku o privatnim i javnim životima ovih slavnih boema i na kraju ćemo im, kako dolikuje kafanskom čoveku, u čast podići čašu i uzviknuti: živeli! „Gajović ne nudi spektakularnu priču, već smireno pripovedanje o jednom vremenu i ljudima koje je nadahnjivala kafana... Jednostavnim jezikom, on u stvari pripoveda o društvu u kome su neki od najvećih umetnika stasavali uz miris duvanskog dima i opojnih pića.“ Iz pogovora Vanje Bulića Aleksandar M. Gajović je diplomirani pravnik, istaknuti novinar, publicista, scenarista, kulturni i fudbalski radnik, i u knjizi koja je pred vama prepliću se oblasti kojima se prethodnih decenija bavio. Bez ikakvih pretenzija, veruje da je svih osam priča u ovoj knjizi sasvim dobra osnova za njenu ekranizaciju i – ako se to ikada dogodi – eto još jedne profesije kojom bi Aleksandar mogao da se podiči.

Čuvarkuće - Udovice pisaca - Aleksandar Đuričić SAMIZDAT B92 2017. 224 str. Autor knjige Aleksandar Đuričić, dugogodišnji je novinar, urednik i publicista. U knjizi Čuvarkuće - Udovice pisaca, Đuričić je obradio nepoznate delove biografija, zanimljive, dramatične, dirljive, poetične i javnosti malo poznate detalje iz života poznatih pisaca, i to kroz razgovore s njihovim udovicama. Tako su se u ovoj knjizi našle ispričane „iz prve ruke” priče životnih saputnica, koje nam osvetljavaju živote Borisava Pekića, Mome Kapora, Antonjia Isakovića, Libera Markonija, Milorada Pavića, Mirka Kovača, Mike Oklopa, Oskara Daviča, Đorđa Lebovića i Petrua Krdua. „Čuvarkuće otkrivaju daleko više, a svakako ubedljivije od naših socioloških i kulturoloških studija. Ova sveska živosti i ezoterije privatnosti i te kako pogađa u sridu. Ovo je knjiga o intimi, o bekstvu od takozvanog kolektivnog zanosa, o samoći. Aleksandar Đuričić je krenuo na putovanje, koje je, vidi se to jasno, iznenađivalo i njega samog. Čini se da je baš to najuzbudljivije: autor se i sam radovao, lutao, svašta mu se dešavalo. Putovanje do adresa uvaženih udovica nije bez zamki. To grumenje uspomena na njih ostaje kao njegova najvažnija akvizicija. Đuričićeve udovice nemaju meštrovićevog osećanja mermernog spokoja. Naprotiv, kao po pravilu, one svoj fajterski duh shvataju kao ostavštinu za budućnost. Njihovo neodustajanje je svakako dirljivo, naboj plemenito usplahiren. Ovo štivo ne veruje osobito međama žanrova. Autor jeste i ostaje odlično obavešten savremenik, a s druge strane, katkad tinejdžerski bezbrižno nastoji da nas namami na još, i još jednu pomisao i osmeh. Njegova otvorenost nije nepozata, a ovde se unekoliko pokazao kao insajder bez straha, naoko nezavođen, bestidan, jer je pre svega slobodan. Ova knjiga je neminovnost, koja nam se talentovano desila. Neočekivano naizgled, kao sve istinite, pronađene stvari. Ima iznenađenja. Ima neočekivanih napomena o bivšim prijateljima, o palanačkom mentalitetu. Knjiga bez konvertita, knjiga o mahnitosti, ali i disciplini mašte pisaca bez kojih ne umem da zamislim naše književne ukrštene reči.“ Draško Ređep (iz pogovora) Vrlo dobro ocuvana knjiga.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nema nedužnih diktatora, iza svih se vuku krvavi tragovi, ali ih ima mrzovoljnih, kakvi su bili Hitler ili Staljin, i veselih - takav je bio Broz. Marksizam je taj lukavac prepustio Bakariću, radničku klasu Kardeljevim reformama, prave i izmišljene neprijatelje Rankoviću, a sebi je uzeo sve u čemu se moglo uživati: žene, bogatstvo i moć. Vladao je kao bog i živio bogovski. Žarka Petana (r. 1929. u Ljubljani), glasovitog slovenskog komediografa, satiričara i humorista, jugoslavenske su vojne vlasti kao mladog čovjeka strpale u beogradski zatvor. Optužen je da je nedodirljivog jugoslavenskog predsjednika i vrhovnog vojnog zapovjednika, maršala Josipa Broza Tita, nazvao operetnim maršalom koji se voli šepiriti kao puran. Godinu i pol držali su ga onkraj brave, osudili na sedam godina robije, no, nakon što se ipak pokazalo da je osumnjičenik lažno optužen, pustili su ga kući. Kad je Petan početkom devedesetih odlučio napisati knjigu o Titu, razbijajući glavu kako da to učini, koji književni žanr da izabere, sjetio se lažne optužbe iz Beograda: operetni maršal! I u tom je ključu napisao svog Veselog diktatora, prikazavši u njemu svemoćnog Broza kao operetnog junaka koji je iz pokrpanih hlača kumrovečkog seljačića uskočio u maršalsku odoru. `Veseli dikator` je zabavna, ali ne i neozbiljna knjiga. To je Titova biografija zasnovana na podacima (neke od najdelikatnijih Petan je čuo od svog prijatelja, Titova biografa Vladimira Dedijera) koji su u Brozovoj Jugoslaviji bili prešućivani. Bečki Kurier je za nju napisao da je `zlobna, puna humora i oštrine`, dok je Pforzheimer Zeitung dodao da se Petan latio tabua i satro ga.

„Otkako je komunizam počeo umirati po cijelom svijetu, u meni se počeo sve više buditi, pa premda odavno već ne pripadam ni jednoj organiziranoj komunističkoj partiji, osjećam da moje ljevičarstvo svakim danom raste", piše Šerbedžija na početku ove knjige idući uz nos, tako se kaže, vremenu u kojem živimo. Meni je ova rečenica mera za pristojnost posle propalog veka za nama i jednog možda još goreg pred nama. Nije važan taj propali komunizam, važna je volja da se ne robuje nalogu jednog doba. Čovek treba da bude svoj, a neodoljivi Šerbedžija je to uvek umeo da bude. I u svemu je trijumfovao, ali ne bez teškoća. Otkako sam ga pre oko milion god video na dubrovačkoj plaži kada je glumio na Lovrijencu, do ovogodišnjeg koncerta u Budvi, čudio sam se kako je toliko dobar u svemu što radi, ne samo na filmu i pozornici, ili na fudbalskom igralištu i u kafani, i još ponegde, kako je pisao u prošloj knjizi. Koliko Rade ima u sebi ima radosti i tugovanja, toliko dobro piše. A piše dobro i u stihu i u prozi. O tome ponešto možda i znam, pa bi vam već vremešni profa rekao: čitajte Šerbedžiju. Dobro štivo, ima dušu. Glumac koji ima dušu neodoljiv je i kad na trenutke šmira. To je danas najređe: pisati dušom. Pa kojoj god književnosti to pripadalo, posle svih naših toksičnih kiša. Reče Rade proletos dok se u Budvi dogovarala ova knjiga: „Pokisao sam. Ko vam jebe mater." Tačno. To mora da piše na njenim koricama. Uvek se nađe neki profesor da zabeleži ono što treba. Aleksandar Jerkov

TINA TARNER – večita kraljica rokenrola i živa legenda – priča pravu priču o svojoj blistavoj karijeri i složenom ličnom životu u ovim zanimljivim memoarima koji se ne ispuštaju iz ruku. Od mladosti u Netbušu u državi Tenesi, preko uspona do slave uz Ajka Tarnera, do njenog fantastičnog uspeha osamdesetih i kasnije, Tina iskreno preispituje svoju ličnu priču – iskušenja, dostignuća, i sve ono između. Govori o godinama rada rame uz rame sa najvećim imenima u svetu muzike – Mikom Džegerom, Kitom Ričardsom, Dejvidom Bouvijem, Bijonse – i piše o tome kako je neočekivano upoznala ljubav svog života 1986. godine i kako se udala za njega dvadeset sedam godina kasnije. Kako Tina kaže, „Ponekad nam se najveća sreća u životu ukaže onda kada smo u stanju da je cenimo“. Suočena s nizom zdravstvenih problema i porodičnih tragedija koje su je zadesile u poslednjih nekoliko godina, Tina se osvrće na svoj neverovatan životni put, pronalazeći smirenost i svrhu čak i u najmračnijim trenucima. Moja ljubavna priča je snažna i nadahnjujuća priča o ženi koja je bila dovoljno odvažna da razbije svaku prepreku koja joj se našla na putu. Stavljajući u centar pažnje Tininu upečatljivu mešavinu sirovosti, energije, srca i duše, ovi memoari opčinjavaju i pokreću jednako kao i ma koji od njenih najvećih hitova. Povez knjige : Mek Strana : 224 Format knjige : 240X160 mm Pismo : Latinica

Izdavač:NOVOSTI Beograd Broj strana:295 Pismo:Ćirilica Povez:Broširan Dimenzije knjige:20 x 13 cm Godina:2008 Odlično očuvana knjiga, nova, bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Seksualni život poznatih homoseksualaca sadrži bogatu i šaroliku kolekciju gej života - od otmenih i herojskih, preko komičnih, do prilično jezivih. Tu su pesnici, dramski pisci, romanopisci, vojnici, igrači, filmski režiseri, glumci, zabavljači i manekeni. Kao i u drugim knjigama iz serije, i ova knjiga je mešavina erotike, egzotike, patetike, prekomernosti, apsurdnosti, ludila, tragedije i čiste komedije. Ona će vas uzbuditi i zabaviti, otkrivajući vam u isto vreme tajne ljudi koji su stvarali našu istoriju i kulturu, i, kako se nada pisac - na neki način pojasniti ljudsku prirodu. Prvo poglavlje zove se „Vajldovi nestašluci“. Kotorn piše da Oskar Vajld ne bi za sebe rekao da je homoseksualac ili gej - što se, inače, uvek povezivalo sa ženskom prostitucijom u Engleskoj devetnaestog veka. On bi sebe nazvao uranistom, što mu je dalo dobru ideju za igru rečima u njegovoj najpoznatijoj drami „Važno je zvati se Ernest“. Reč potiče iz obraćanja Platona u „Gozbi“ grčkoj boginji ljubavi Afroditi - takođe poznatoj kao Uranija. Uranista je još jedna reč za homoseksualca iz devetnaestog veka. Nažalost, reč se koristi i za stanovnika Urana - iako ne postoji dokaz da je Oskar bio ljubitelj naučne fantastike...

Mek povez - 154 strane - ilustrovana - 20 cm - engleski jezik GEOPOETIKA 2020 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Unutrašnjost dobro očuvana- bez pisanja i podvlačenja V 3 Na stranicama ove knjige biografije se prepliću i sudaraju, povezujući živote pisaca, glumaca, muzičara, slikara, muškaraca, žena, ljubavnika, policije, vojnika, dželata, žrtava i ubica, živih i mrtvih. Brecht, Beuis, Django i drugi, poznati i nepoznati, stvarni i nestvarni, različitog porekla i maternjih jezika, zarobljeni u vremenu vezanom svetskim ratovima, i destruktivnim i „hladnim“. Vreme kojem su se gorko, mada neuspešno, opirali, pretvarajući se u vrtlog koji ih je privlačio sve većom brzinom. Oni su se borili uz pomoć umetnosti, prijateljstva i ljubavi, tajnih i zabranjenih, ili povlačenjem u senku ili emigracijom; pali su ili su ranjeni i ožiljeni od strašne ere, prepune netrpeljivosti i mržnje. Mira Otašević je sve njih - u gradovima i zemljama fašizma, ili logorima, ili skloništima emigranata u koje su protjerani - podigla iz ponora zaborava, suosjećanja sa svakim svojim likom i konstruisanja piramide stvaranja, patnje , i otpor. Mira Otašević široko postavlja prostorne parametre u kojima se kreću, gube i nestaju: Berlin, Moskva, Zagreb, Kopenhagen, Barselona, Madrid, Pariz, gradovi smrti na evropskom Istoku. U ovom radu nastavila je vivisekciju vremena koje je rodilo novo shvatanje lepote i nesputanu dinamiku kreativnosti, kao i strahote besmislene mase uništavanje i nehumanost, industrija smrti. - Milan Ristović

Izdavač: Dereta, Beograd Biblioteka Biografije Autor: Liel Leibovitz Prevod: Miloš Mitić Povez: broširan Broj strana: 180 + table sa fotografijama Format: 16,5 x 23 cm Zašto se Leonardu Cohenu, kao retko kom živom umetniku, ukazuje toliko duboko poštovanje? Zašto se njegove pesme više od tri decenije posle objavljivanja ponovo nalaze na top-listama, koriste u brojnim filmovima i televizijskim muzičkim takmičenjima? Zašto su njegovi vršnjaci ili odavno mrtvi ili na nekim nostalgičnim turnejama na kojima recikliraju stare hitove, dok je on i dalje na vrhuncu svojih stvaralačkih moći, sve popularniji? Ovo su pitanja na koje knjiga Leonard Cohen – muzika, iskupljenje, život pokušava da odgovori, baveći se karijerom ovog umetnika, njegovom muzikom, verovanjima i idejama koje čitav život zastupa. Autor knjige, Liel Leibovitz, prvi je od biografa imao pristup ličnoj Cohenovoj korespondenciji. Na osnovu tih dokumenata pokušava da odgonetne nedoumice u vezi s Cohenovim počecima kada je zbog treme jedva izašao na scenu, ali je samo koju godinu kasnije jedini uspeo da umiri razularenu festivalsku gomilu na ostrvu Wight, sprečivši tako dalje izlive nasilja. Autor opisuje sve ono što je nateralo uspešnog muzičara da se povuče u dugogodišnji samonametnuti egzil u budističkom manastiru i da se još intenzivnije bavi izučavnjem duhovnih nauka vezanih za judaizam, hrišćanstvo i zen-budizam. Sve što je od Cohena stvorilo skoro proročku figuru pred kojom će ustuknutu i najveća muzička imena našeg vremena.

Naslov: Sebi pod kožu : dnevnički pabirci : VIII. 003. - VIII. 004. : (nehotična autobiografija) Autor: Igor Mandić Izdavač: Zagreb : Profil International Pismo: latinica Br. strana: 382 Format: 20,5 cm Povez: meki sa klapnama Knjiga je u celosti (listovi, povez, korice) odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju, kao novi su, i odlično su povezani međusobno i sa koricama; nedostaje predlist, naslovni list je prvi u knjizi, što se može potpuno zanemariti u odnosu na sveukupno stanje knjige. Tekst je na hrvatskom jeziku. Prebiranje po (hronološki formalno) jednogodišnjim dnevničkim beleškama (od avgusta 2003, do avgusta 2004. godine), iz (samo)ironije i provokativnog `svlačenja do gola`, u ovoj Mandićevoj knjizi je preraslo u svojevrsnu nehotičnu autobiografiju. Ulazeći sebi pod kožu, autor sondira, unazad, skoro pedesetak godina svog javnog i privatnog života. Dramaturški složene, ovde se razotkrivaju koliko autorove tajne mane, toliko i njegova sposobnost ironijskog uočavanja pukotina u javnim vrlinama. Rijetko je tko mogao pomisliti da će se tako žestok kritičar, koji je desetljećima razotkrivao i razgolićavao druge, u jednom času odlučiti na vlastito razgolićavanje koje se neće ticati samo njegovog literarnog i javno ustanovljenog habitusa nego isto tako, ako ne i više, njegove intime. Dogodilo se upravo to. - Zdravko Zima, Novi list Prikaz knjige je dat na drugoj i trećoj slici, uvećajte ih do pune veličine da biste ga pročitali.

Naslov: The Silence of Hammerstein : A German Story Autor: Hans Magnus Enzensberger Izdavač: London : Seagull Books Pismo: latinica Br. strana: 465 Format: 21 Povez: tvrdi, zaštitni omot Knjiga je u celosti (listovi, povez, korice, zaštitni omot) odlično očuvana, kao nova je: listovi su potpuno čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju`. Used - like new; hardcover, dust jacket Biografija generala Kurta fon Hamerštajn-Ekorda (1878-1943), zapovednika nemačke vojske početkom tridesetih godina prošlog veka, u doba kada je Hitler stupao na vlast. Za Hitlera je Hamerštajn rekao sledeće: Kad je nemačko stado već izabralo takvog predvodnika – neka ispašta zbog toga. Nemcima se ne sme uskratiti to gorko iskustvo, inače se nikad neće opametiti. Kurt fon Hamerštajn Ekord, general koji se otvoreno suprotstavio Hitleru iz neverovatne blizine, jeste centralna figura ovog nesvakidašnjeg literarnog poduhvata, koji podrazumeva upotrebu elemenata romana, biografijie, eseja, filozofskih razmišljanja. Encesberger lako prelazi iz jednog u drugi žanr i ispisuje nemačku istoriju, specifično delo koje je u Francuskoj osvojilo zvanje najbolje knjige u 2010. Hamerštajn stoga začuđuje ne samo smelim bavljenjem jednom upečatljivom figurom, šefom generalštaba nemačke vojske do dolaska Hitlera na vlast, već i načinom kojim se autor služi da bi predstavio generala. Encensberger produbljuje perspektivu pisanja o istorijskoj ličnosti kompleksnim razmišljanjima o slobodi kao zaostavštini za budućnost. Ona se ogleda u Porodici fon Hamerštajna i ostaje najbolji epilog priče o nepokolebljivosti.

U krajnje upečatljivim detaljima, svetski poznata autorka Ajan Hirsi Ali pripoveda svoju zapanjujuću životnu priču. Pratimo njeno odrastanje u tradicionalnom muslimanskom duhu u Somaliji, intelektualno buđenje u Holandiji i život pod oružanom pratnjom na Zapadu. Ajan Hirsi Ali predstavlja jednu od najpoštovanijih i najkontroverznijih političkih ličnosti današnjice. Našla se na naslovnim stranama svetske štampe posle ubistva Tea van Goga. Njegov ubica, islamista, zapretio je da će ona biti sledeća. Nevernica prikazuje sazrevanje ove elegantne, uvažene – i ponekad kritikovane – političke zvezde, borca za slobododu govora. Vaspitana u strogoj, muslimanskoj porodici, Hirsi Ali je preživela građanski rat, obrezivanje, nemilosrdno batinanje, adolescenciju posvećenog vernika, uspon pokreta Muslimanska braća i život u četiri zemlje, pod četiri diktatorska režima. Pobegla je od nametnutog braka i potražila azil u Holandiji, gde se posvetila borbi za prava muslimanskih žena i reformu islama. Navukla je na sebe neprijateljstvo reakcionarnih islamista i plašljivih političara. Neprestane pretnje nisu je ućutkale. Životna priča Hirsi Ali predstavlja pohvalu pobedi nad životnim nedaćama. Kazuje nam kako pametna, radoznala, poslušna devojčica postaje odvažni borac za slobodu. Knjiga se pojavljuje u doba kad se zapadne vlade trude da uravnoteže demokratske ideale sa religioznim pritiscima. Izdvaja se kao značajno i merodavno delo posvećeno suštinskim društvenim problemima. ,,Ovo je nemerljivo značajna, strastvena, izazovna i neophodna knjiga. Zaslužuje da je svaki čovek pročita, zato što pripoveda istinu – neispoliranu, neprijatnu istinu.`` SALMAN RUŽDI

ISBN:978-86-521-4045-9 Godina izdanja: 2020 Jezik: Srpski Autor: Strani 341 strana 20 cm NOVA!!!!!!! Od autorke bestselera Tetovažer iz Aušvica Zasnovano na potresnoj istinitoj priči o ljubavi i opstanku Lepota ju je spasla – i osudila. Cilka je imala svega šesnaest godina kad je 1942. odvedena u koncentracioni logor Aušvic-Birkenau, gde je komandant odmah primetio njenu lepotu. Zbog toga će biti prisilno odvojena od ostalih zatvorenica, i ubrzo shvatiti da moć, čak i nerado prihvaćena, znači opstanak. Završetak rata i oslobađanje logora Cilki neće doneti slobodu već optužbu za kolaboraciju jer je spavala s neprijateljem i osudu na zatočeništvo u sibirskom logoru. Ali da li je zaista imala izbora? I gde su granice morala za Cilku, koja je odvedena u Aušvic kad je još bila dete? U Sibiru se Cilka suočava i sa novim i sa starim, jezivim izazovima uključujući i neželjenu pažnju stražara. Ali kad upozna ljubaznu lekarku, Cilka dospeva pod njeno okrilje i počinje da neguje bolesne logoraše trudeći se da im pomogne u surovim uslovima. Svakodnevno se suočavajući sa smrću i užasom, Cilka u sebi otkriva snagu kakvu nije ni znala da poseduje. A kad počne da s oklevanjem gradi veze i odnose u toj surovoj novoj stvarnosti, Cilka shvata da, uprkos svemu što joj se dogodilo, u njenom srcu ima mesta za ljubav. Od deteta do žene, od žene do isceliteljke, Cilkin put rasvetljava izdržljivost ljudskog duha i našu volju da preživimo. „Nikad nisam sreo hrabriju osobu od Cilke.“ Lali Sokolov, tetovažer iz Aušvica „Cilkina neizmerna hrabrost i odlučnost da preživi čak i kad je svaka nada već izgubljena bude veliko poštovanje. Potresna priča koju ćete dugo pamtiti.“ Sunday Express „Izuzetna priča o snazi da se prevaziđu nezamislive teškoće.“ Woman’s Weekly Heder Moris rođena je na Novom Zelandu, a sada živi u Australiji. Nekoliko godina, dok je radila u velikoj državnoj bolnici u Melburnu, studirala je i pisala scenarija, od kojih je jedan otkupio scenarista, dobitnik Oskara, iz Sjedinjenih Država. Heder je 2003. upoznala starijeg gospodina „čiju priču vredi čuti“. Dan kad je upoznala Lalija Sokolova promenio je i njen i njegov život. Njihovo prijateljstvo se produbljivalo i Lali se otisnuo na put samoispitivanja, poveravajući joj najintimnije pojedinosti svog života. Heder je prvobitno Lalijevu priču napisala kao scenario – koji se visoko kotirao na međunarodnim takmičenjima – a zatim ju je preoblikovala u svoj prvi roman Tetovažer iz Aušvica.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot malo ostecen, sve ostalo uredno! Istinita, burna priča o Edit Pjaf, pariskoj skitnici koja je zabavljala Francusku i svet svojim pesmama, svojim ljubavima, svojim skandalima, samoj sebi. Napisala Simon Beto, polusestra Edit Pjaf i doživotni partner u nestašluku kada su pevale za napojnice na ulicama, trgovima, kafićima i vojnim kampovima, dok su živele u nizu jeftinih, bednih hotela tokom Pjafovih ranih godina. Edit Pijaf (franc. Édith Piaf, 19. decembra 1915 — 10. (zvanično 11) oktobra 1963) francuska je čuvena pevačica šansona i nacionalna muzička ikona.[1] Njena muzika je često povezana sa njenim tragičnim životom a izvodila je uglavnom balade koje su je i proslavile.[2] Njene najpoznatije pesme su „La Vie en rose“ (1946), „Hymne à l`amour“ (1949), „Milord“ (1959), „Non, je ne regrette rien“ (1960). Njena pesma Hymne à l`amour postala je inspiracija za film Toutes ces belles promesses francuskog režisera Jean-Paul Civeyrac. Pesma Hymne à l`amour se takođe može u vidu odrade naći na albumu Songs To No One 1991-1992 izviđača Džef Barklija i Gari Lukasa. Detinjstvo Uprkos bezbrojnim objavljivanim biografijama, mnoge činjenice i događaji Editinog života su još uvek obavijeni velom misterije.[3] Rođena je pod punim imenom Edit Đovana Gasion (franc. Édith Giovanna Gassion) u Belevilu u Parizu,[4] u imigracionom odeljenju kako je kasnije saznao i objavio Danijel Penak. Nazvana je Edit po pogubljenoj engleskoj sestri Edit Kavel, a prezime Pijaf, što na francuskom znači vrabac, dobila je zahvaljujući nadimku 20 godina kasnije).[5][6] Njena majka, Aneta Đovana Majar (1898—1945), bila je Italijanka, tada sedamnaestogodišnja devojka, poreklom iz Livorna, radila je pevačica u kafeu pod pseudonimom Line Marsa, a od nje je Edit uzela srednje ime Đovana.[7][8][2]‍:5[9] Otac, Luj Alfons Gasijon (1881—1944), bio je ulični akrobat i pozorišni izvođač. Mala Edit je najpre bila ostavljena nakratko kod bake sa majčine strane. Kasnije, Editin otac dolazi i odvodi je kod njegove majke koja je vodila bordel u Normandiji,[10] i onda se prijavljuje u francusku vojsku (1916). Tada je Edit bila u kontaktu sa prostitutkama i najrazličitijim ljudima koji su uticali na njenu ličnost i promenili su njen način viđenja života. Od svoje treće do sedme godine života Edit je bila slepa. Po jednoj od legendi, Edit je opet progledala kada je jedna od babinih prostitutki otišla na hodočašće do sada već kanonizovane svetice Terez de Lisije. Godine 1929. pridružila se ocu u njegovim uličnim akrobacijama. Kasnije je iznajmila sobu u hotelu Klermon i odvojila se od njega, idući svojim putem kao ulična pevačica u Parizu. Imala je oko 16 godina kada se zaljubila u dostavljača Luj Dipona, sa kojim je dobila dete, malu devojčicu po imenu Marsela. Marsela je ubrzo umrla od meningitisa. Venčanje roditelja Luj Gasion, otac Edit Pijaf, pridružio se 89.oj pešadiji ,11 août 1914. godine koja se nalazila u Sansu. Kapetan mu je dozvolio trodnevno odsustvo kako bi se venčao. Venčanje je bilo 4 septembra 1914. godine, sa Anetom Mailard. Izveštaj o venčanju koji se čuva u opštinskim arhivima govori o tome da se ceremonija održala u 10 sati i 30 minuta dok su bitke Prvog svetskog rata besnele na istoku Francuske. Matičar toga dana bio je Dupšez, pomoćnik senatora gradonačelnika Sens-a, od 1872. do 1879. godine. Zbog prisustva u Sensu, Editin otac nastavlja vojnu službu a porodica ostaje u tom gradu zbog njega.[11] Pevačka karijera Godine 1935, Edit otkriva vlasnik noćnog kluba Luj Leple (Louis Leplée), čiji su klub posećivali slojevi kako niže tako i više klase. On ju je forsirao da peva uprkos njenim nervozama i tremama. Njena visina (142 cm) inspirisala ga je da je nazove imenom koji će je pratiti celog života i biti njeno umetničko ime: Mali vrabac (La Môme Piaf). Njena prva ploča pojavila se iste godine. Nedugo zatim, Leple je ubijen a Edit optužuju da je bila saučesnik u njegovom ubistvu, ali je oslobođena optužbe. Pevačica kabarea U jesen 1935. godine, Edit Pijaf je otkrivena na uglu avenije Mak-Mahon i ulice Troion od strane Luisa Leple, menadžera kabarea Le Gerny`s, koja se nalazi u aveniji Jelisejska polja . e Leple postaje njen mentor i staratelj i koji, angažovanjem u kabareu, bira umetničko ime `Edit Pijaf` (kao `vrabac`). Edit je radila svake večeri i imala je smeštaj. Prvo veče niko nije verovao da će jedna stidljiva devojka osvojiti ceo kabare. Jedne večeri upoznaje poznatog pevača Kanetia koji joj predlaže da joj pomogne oko karijere. 1936. Edit snima svou prvu pesmu Les Mômes de la cloche.[12] Pesma je toliko bila popularna da je bila na svim top listama skoro šest meseci. Godine 1940, Žan Kokto piše uspešan komad Le Bel Indifférent u kome Edit glumi. Sprijateljila sa poznatim ljudima, kao što je glumac Moris Ševalje i pesnik Žak Boržea. Sama je pisala tekstove za većinu svojih pesama, i udružuje se sa kompozitorima zbog melodija. Njena pesma koja joj postaje zaštitni znak, `La Vie en rose` pisana je usred nemačke okupacije Pariza tokom Drugog svetskog rata. U to vreme, ona je postajala sve uspešnija. Pevajući za visoke nemačke oficire u par klubova, Edit je zaradila pravo da se slika sa francuskim ratnim zarobljenicima, pod izgovorom da bi im digla moral. Kada bi te slike došle u posed zatvorenicima, oni bi isecali svoje likove na fotografiji, i koristili ih da naprave lažne dokumente za beg iz zatvora. Danas, Editina povezanost sa Francuskim pokretom otpora je poznata i mnogi joj i danas duguju živote. Posle rata putovala je na turneje po Evropi i Americi (južnoj i severnoj), gde je postala internacionalno poznata ličnost. Njena popularnost u SAD je bila tolika da se pojavila osam puta u emisiji Šou Ed Salivana i dva puta u Karnegi holu (1956 i 1957). Pomogla je usponu karijere Šarla Aznavura, vodeći ga na turneju sa njom po Francuskoj i SAD. Velika ljubav Edit Pijaf, bokser Marsel Serdan, poginuo je 1949. u avionskoj nesreći. Pijaf se udavala dva puta. Njen prvi muž bio je Žak Pil, pevač; venčali su se 1952. i razveli 1956, a drugi, Teo Sarapo (franc. Théo Sarapo), bio je frizer, pevač i glumac, 20 godina mlađi od nje. Venčali su se 1962. Godine 1951, doživela je saobraćajnu nesreću posle koje je postala zavisnik od morfijuma, od koga se kasnije odvikla. Dvorana Olimpija u Parizu je mesto gde je Pijaf poslednji put održala seriju popularnih koncerata. Tu je držala recitale od januara 1955. do oktobra 1962. Odlomci pet recitala (1955, 1956, 1958, 1961, 1962) su sakupljeni i izdati na ploči. U aprilu 1963, Pijaf snima svoju poslednju pesmu: `L`homme de Berlin`. Smrt i zaostavština Grob Edit Pijaf, na groblju u Parizu U svojoj 47. godini, Pijaf umire od raka na Francuskoj rivijeri, 10. oktobra 1963, jedan dan ranije od svog prijatelja Žan Koktoa. Njeno telo vraćeno je u Pariz i tada je i njena smrt je objavljena 11. oktobra. Taj datum je postao zvanični datum njene smrti. Govori se da je njeno telo vraćeno u Pariz u tajnosti, da bi njeni fanovi mislili da je umrla u svom rodnom gradu. Ta informacija i dan danas ostaje misterija o kojoj se još uvek spekuliše. Sahranjena je na čuvenom groblju Per Lašez u Parizu. Uprkos tome što je pariski nadbiskup katoličke crkve zabranio masi da se okuplja na groblju zbog načina na koji je živela, njena sahrana je okupila nekoliko hiljada ljudi na ulice Pariza. Ubrzo je groblje bilo pretrpano sa više od 40.000 obožavalaca i poštovalaca. Šarl Aznavur je pominjao sahranu Edit Pijaf kao događaj koji je prvi put kompletno zaustavio saobraćaj u Parizu, još od vremena Drugog svetskog rata. Danas postoji muzej posvećen Edit Pijaf u Parizu, a ona se pamti kao jedna od najboljih Francuskih pevačica.

nekorišćena, posveta autora DUŠAN MILOJKOV:Avanturista, biciklista, putopisac, stonoteniski trener, plemeniti buntovnik, I ljubitelj rok-en-rola. NEBESKA LITURGIJA HODOČASNIKA NA BICIKLU Neverovatna priča o Dušanu Milojkovu, neobičnom čoveku u običnom vremenu. Iza njegovih sportskih aktivnosti i ljubavi nema uzbudljivih trka koje se dobijaju u deliću sekunde, osvajanja medalja na velikim takmičenjima i huka navijača sa prepunih tribina, ali je postigao više, vrednije i ljudskije od najboljih sportskih rezultata. Ako se, poštovani čitaoci, pitate da li je to moguće, uverićete se i sami kada dođete do kraja ovog razgovora. Saznaćete koliko lepote, humanosti, uzbuđenja, bogatstva i radosti stvaranja postoji u Dušanovom biciklističkom krstarenju Evropom, obilasku svetih mesta i velikih takmičenja, druženju sa značajnim sportistima, velikim ljudima i duhovnicima.

SAMO SVOJ - Raša Tomanović Žanrovi:: Autobiografije i biografije, Domaći pisci ;Izdavač:: Prometej ;Godina izdanja:: 2018. ;Broj strana: 538 ;Pismo: Ćirilica ;Povez: Mek ;Format: 21 cm -lepo ocuvana / Veliki značaj ove knjige može se sagledati već u prvoj priči „Tajna u duši zakopana“, koja otvara sve naredne. Temu surovog vršnjačkog nasilja, Raša je opisao kroz bolna podsećanja, baš onako kako je i doživeo. Tu se krije i trenutak kada je, kako i zbog čega odlučio da svoj život posveti sportu i treninzima. Na pitanja koja postavljamo tokom celog života (uglavnom sami sebi) u vezi poroka, seksualnosti, strahova i tabu tema savremenog društva, autor odgovara bez predrasuda u tako značajnoj priči (posebno za mlade) pod naslovom „Smrtonosna provalija“. Činjenica je da se u našoj sredini o ozbiljnim stvarima uglavnom ćuti, a to nije dobro. Većina mladih je nesigurna u donošenju bilo koje odluke, jer o najintimnijim stvarima se ne priča ni u društvu, a kamoli pred roditeljima. Baš zato, ova priča je „ogledalo“ današnjeg vremena, koja razbija sva ustručavanja i sve nelagode u mladom čoveku. – iz recenzije Igora Jovelića (kutija keno)

Odlicno ocuvana G5 Znala sam da ćete baciti pogled na ovu koricu kako bi ste se obavestili o čemu se radi u ovoj knjizi. Da vam kažem, nije reč o ljubavnom romanu. Zbog slobodnog kreveta u ženskoj sobi bila sam mobilisana 1999.g. u vreme NATO bombardovanja i kao novinarka, zajedno sa stotinak svojih kolega iz RTS-a, dva meseca provela na Kosmaju. Barem je tako neki službenik obrazložio zašto baš mene mobilišu, šta je stvarno bio razlog - danas više nije ni važno. Važno je šta se događalo ta dva meseca nama koje i vi čak poznajete, na neki način. Čitajući ovu romansiranu ratnu autobiografiju sećaćete se i vaših noći pod bombama, ali i smejati našem zaleganju po šumi, bežanju od komandanta, koga, sigurna sam, poznajete. Nije bilo lako nikome, pa i nama koji smo bili smešteni tik uz repetitore, legitimne mete NATO avijacije, koji smo pripremali program koji nikada nije emitovan, krali paštete, pronalazili `petokolonaše` po Kosmaju voljne da prodaju flašu rakije da preživimo skakanje u prazan bazen iznad koga će preleteti bomba koju će kolega snimiti...

Autor: Kler Bidvel Smit Povez: broširan Br. strana: 272 Format: 14x20 Drži me za ruku dok hodam po trotoarima, i grli me kada se ujutru probudim iz sna o majci. Šapuće mi da me niko drugi ne razume i ne pušta me da idem nikuda bez nje, podsećajući me na to da me niko nikada neće voleti kao ona. Vučem je sa sobom u restorane i barove, gde zajedno, potištene, sedimo u ćošku. Spava pored mene, a njen me topli zagrljaj poput sedativa drži ispod pokrivača u dugim, nepotrebnim satima. Tuga je sila, a ja sam potpuno bespomoćna pred njom. Sa samo četrnaest godina, Kler saznaje da su joj oba roditelja ozbiljno bolesna. Nakon što se neizbežno desi i ona ostane sama na svetu, neutešna je zbog osećanja da više nije ničija najvažnija osoba. Tek godinama kasnije, kada se zaljubi u čoveka svog života i postane majka, uspeva da se izbori sa bolom. U ovom upečatljivom i neumoljivo iskrenom prvencu, autorka nas podseća na to da smo pred gubitkom voljenih svi samo krhka bića, povezana najjednostavnijim životnim težnjama.

Milan D. Špiček : Niko nije savršen = Nobody is perfect / Beograd : Centar film ; Kragujevac : Prizma, 2002 , Fizički opis 163 str. : ilustr. ; 24 cm Priče o filmu OČuvanost 4. Milan D. Špiček (1942-2020) rođen je u Beogradu, gde se školovao i diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti. Novinarstvom je počeo da se bavi već posle srednje škole, a ogledao se u svim medijima: štampi, televiziji, radiju. Najduže i najplodnije radi na radiju, gde je nagrađivan za sve novinarske discipline i za filmsku kritiku. Filmom i kritikom se bavi od početka osamdesetih godina, kada iz Specijalizovanih programa Radio-Beograda prelazi u Beograd 202, gde počinje da uređuje i vodi „Ponoćni bioskop“, koji uskoro postaje kultna emisija. Od tada, izveštava sa svih domaćih filmskih festivala i mnogih inostranih. Glumio je u filmovima Rana jesen Tome Janjića, Dečak iz Junkovca Dejana Zečevića, Ptice koje ne polete Petra Lalovića i Pun mesec nad Beogradom Dragana Kresoje. Napisao je tri knjige, tematski vezane za film: Herceg Novi, ljubavi moja, Lepotica i zver / La belle at la bete i Niko nije savršen / Nobody is perfect.

Clio, Beograd, 2019. Marijana Dujović ENERGIJA SLOBODE Stvaralačka biografija Đorđa Marjanovića Cilj ove knjige jeste da se na jednom mestu predstavi životni put Đorđa Marjanovića uz kritičko sagledavanje njegovog opusa i u vreme kad je bio aktivan i nakon povlačenja sa scene, kao i pokušaj da se odgonetne tajna njegovog velikog uspeha. 237 STR. / TVRD POVEZ / FOTOGR. / 19 cm STANJE ODLIČNO, NEKORIŠĆENO

Dobitnik Pulicerove nagrade. „Lirski izraz Frenka Mekorta može se porediti sa Džojsovim. Tako je zavodljiv, tako veseo.“ – Meri Kar „Očaravajući prikaz detinjstva u kome se neosetno smenjuju duboka tuga i humor nastao iz očajanja. Delo trajne lepote.“ – Philadelphia Inquirer „Kada se osvrnem na detinjstvo, pitam se kako sam ga uopšte i preživeo. Naravno, bilo je to nesrećno detinjstvo; srećno detinjstvo jedva da zaslužuje pažnju. Gore od običnog nesrećnog detinjstva je nesrećno detinjstvo u Irskoj, a još gore je nesrećno detinjstvo u katoličkoj Irskoj.“ Ovako počinje živopisna autobiografija Frenka Mekorta, koji se rodio u Bruklinu ali je odrastao u Irskoj, u siromašnim četvrtima Limerika. Frenkova majka Anđela nema novca da prehrani decu jer njegov otac Malaki retko ima posao, a čak i kada ga nađe, propije sve što zaradi. S druge strane, iritantni i neodgovorni mangup Malaki kod Frenka podstiče jedino što može da mu pruži – ljubav prema priči. Frenk živi za očeve priče o Kuhulinu, koji je spasao Irsku, i o Anđelu na sedmom stepeniku, koji donosi decu njegovoj majci. Možda je Frenk i opstao upravo zbog tih priča jer živi u siromaštvu, na ivici je gladi i skuplja ugalj kraj puta da bi se grejao, dok povremeno trpi grubosti od rođaka i suseda. Ipak, uspeva da preživi kako bi nam rečito i kitnjasto ispričao svoju priču uz veliku dozu praštanja. Anđelin pepeo je sjajna knjiga, gde svaka strana odiše čudesnim humorom i saosećanjem Frenka Mekorta, a ima sve odlike jednog klasika. „Izvrsna autobiografija ispunjena i humorom i praštanjem.“ – People „Spomenik neiscrpnoj snazi ljudskog duha. Sjajan primer verodostojne, iskrene i upečatljive autobiografije.“ – Miami Herald „Život Frenka Mekorta i oštrina sa kojom o njemu pripoveda sasvim su dovoljni da bismo znali šta znači biti čovek.“ – Detroit Free Press „Klasična savremena autobiografija. Fenomenalna.“ – New York Times