TRAŽI SE NEPRIJATELJ G. Virzing Str 158 Povez mek Stanje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Naci propaganda o ulasku Amerike u rat. I ako nema godine pretpostavljam da je 1942

Kud se dede Nemanjića blago Dragan Todorović tvrd povez nekorišćena ima posvetu autora i pečat da je poklon knjiga 128 strana Legenda ili stvarnost. Gde je zagubljen zlatni transport despota Đurađa Brankovića? Zašto Srbijom od davnina kruže neobične priče? Da li se nešto zaista krije nadomak Vujna u pećinama ispod Sokolice? Romantična težnja Dragana Todorovića, poznatog tragača za neobičnim i nadasve nesvakidašnjim temama, odvela ga je ponovo, kao i u novinarskoj karijeri, u priliku da neobično spaja sa običnim, ne moguće sa mogućim. Ova provokativna knjiga, puna autentičnih kazivanja i svedočenja – na granici neverovatnog – vešto je dopunjena i povezana sa detaljima iz romansirane pripovetke „Rajko od Rasine“ Čedomilja Mijatovića. Čita se u jednom dahu... – iz recenzije Rodoljuba Petrovića Odlomci iz knjige Dragana M. Todorovića ``Kud se dede Nemanjića blago``: Blizina nekad dobro utvrđenog grada Ostrovica, i zapisi da je srpski vladar Đurđe Branković, pre pada Smedereva, sklanjajući se od Turaka, dovezao dragocenosti sa svog dvora i ostavio ih ’’negde na Rudniku’’ iznedrili su legendu o Teodosiju i skrivenom zlatu koja se u ovom kraju prenosi sa kolena na koleno. Ona odavno podgreva nadu da će despotovo blago jednog dana zaista biti i nadjeno. Zbog toga se u čačanskom kraju, a posebno u Ostri i Vujetincima, od kako se pamti, šapuće da je ono možda smešteno u nedrima još neistraženih, podzemnih odaja ispod Sokolice. Zato se i pojavljivanje zagonetnog isposnika u njenoj blizini, po svemu sudeći, i dovodi u tesnu vezu sa despotovim blagom. Možda se baš zbog tog blaga pod Ostricom, i priče da je Đurđevo bogatstvo u tajnosti ostavljeno u planini iznad Ostre, u ovom selu i događaju neke neobične stvari. Uz ostale, ma kako to zvučalo, jedna je sigurna i istinita: Neke čudne vatre odavno, bez tragova pepela, gore pod Sokolicom. Međutim, po svemu sudeći, ne pale ih, ali ih i ne gase, ovdašnji meštani. One se, izgleda, javljaju same od sebe i kod onih, koji su ih videli, izazivaju opravdanu zabrinutost. O tajni onoga što se ovde, možda, negde zaista i drije i da li je to ’’nešto’’ uzrok ovakvih pojava, ne zna se mnogo. Izgleda, o tome najviše znaju sokolovi i ogromni orlovi koji u jatima i danas krstare visinama i bde nad zagonetnim visom Sokolice koji ispod njih vekovima, zarastao u gustiš, mirno i neumorno drema.

VRATITI SE RUSIJI Leonid Rešetnjikov ,novo⭐️ TVR povez....ILUSTROVANA u boji....2014.god.....248.strana..56.strana sa tablama.. Izdavač: Evro Book Osnovna poruka i svjedočanstvo Leonida Rešetnjikova, pisca knjige „Vratiti se Rusiji”, temelji se na Hristovim riječima: „pokajte se jer se približilo Carstvo nebesko”. Taj jedini izlaz iz svih bezizlaza velike Rusije, prošavše kroz „ćorsokake beznađa” među kojima je najdublje bespuće bila bezbožna socijalna boljševička revolucija, predstavlja preko Rusije i njenim pokajanjem – izlaz za sve zemaljske narode i sveukupno čovječanstvo. U čemu pisac ove knjige nalazi spas od tog demonskog duha samorazaranja i samouništenja, ne samo Rusije, nego cijelog svijeta? Nalazi ga u povratku Rusiji, Svetoj Rusi. Kako i čime? Pokajanjem i sastradanjem. To i jesu po njemu osnovne i svojstvene crte uopšte Pravoslavne civilizacije. Povratak Svetoj Rusi, Rusiji je nemoguć bez nalaženja nje u samom sebi, u svojoj duši, bez povratka svojim izvorima. Pisac nalazi biblijski odgovor, jedini mogući, i objašnjenje onoga što se dogodilo sa Rusijom: „Revolucija je kazna Božija za grijeh, strašni grijeh bogoodstupništva”. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović Knjiga je NOVA ---------------------------- M sigurno ,1w

NAZIV: DAJE SE NA ZNANJE - JAVLJENO! DOBOŠARSKA SLUŽBA U VOJVODINI AUTOR: LJUBICA BUDAĆ IZDAVAČ: KULTURNI CENTAR “MILOŠ CRNJANSKI”, ARHIV VOJVODINE GODINA: 2019. POVEZ: TVRDI (KB:202)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Antibirokratska revolucija je izraz kojim se opisuje niz masovnih protesta, kao i uz njih vezanih političkih događaja i procesa kojima su u drugoj polovini 1988. i prvoj polovini 1989. godine srušena partijska i administrativna rukovodstva Vojvodine, Crne Gore i Kosova i zamenjena pristalicama srpskog komunističkog vođe Slobodana Miloševića, čime je SR Srbija stekla 4 od 8 glasova u jugoslovenskoj federaciji i prevlast u Savezu komunista Jugoslavije.[1] Ti su događaji za svoju neposrednu posledicu imali donošenje amandmana na Ustav SR Srbije 1989. kojima je značajno smanjena autonomija Kosova i Vojvodine koja su dotada uživali u okviru tadašnje SR Srbije, odnosno SFR Jugoslavije. Isti proces je, zbog nagle promene ravnoteže snaga u saveznim organima vlasti, otvorenog korištenja srpskog nacionalizma od strane Miloševića i njegovih pristalica, pretnji da bi se isti `recepti` mogli koristiti na druge druge republike, kao i mlakih reakcija saveznih organa vlasti na te događaje, doveli do tada nezapamćenih pogoršanja odnosa među republikama, naglog jačanja ekstremnog nacionalizma u svim sredinama, kao i ustavne krize čiji će krajni rezultat biti nasilni raspad Jugoslavije.[2][3][4] Obeležja antibirokratske revolucije su organizovana masovna okupljanja koja su prikazivana kao spontana, sa parolama koje su najavljivale naredne akcije političke vrhuške, i instrumentalizacija medija, pre svega dnevnika Politika.[2] Antibirokratska revolucija je predstavljala raskid komunističkim shvatanjem politike, pre svega sa odnosom prema nacionalizmu. Milošević je socijalnu terminologiju zamenio nacionalnom, a umesto radničke klase na političku scenu stupa nacija.[2] Ovi događaji se smatraju nekom vrstom puča, odnosno državnog udara, kojim je srušena zakonita vlast...

OSVAJALE SU PRAVO DA SE BORE - Vita Cvetkovic Izfavac: Vuk Karadzic Mek povez 207 str.

Draža Mihailović pred sudom NE OSEĆAM SE KRIVIM Stenografske beleške sa suđenja vođi četničkog pokreta Priredili Jovan Keser i Dragoje Lukić (Akvarijus, Beograd, 1990, tvrd povez, 775 str., ilustrovano)

Priredila Bozica mladenovic Dnevnik Koste Vojinovica Kosovca od 1916 do 1917 Meke korice,dobro ocuvana 320 strana A-4

Milisav Sekulić: ISTINA SE NE MOŽE VEČITO SAKRIVATI : OLUJA PROTIV SRPSKOG NARODA U HRVATSKOJ, AVGUSTA 1995. GODINE, JOŠ DUGO ĆE TRAJATI Mek povez, 24cm, 128strana, izdavač: FONDACIJA MULTINACIONALNI FOND KULTURE - Beograd Ova knjiga napisana je pred kraj 1995. godine. i tokom 1996. godine. Od tada do danas čekala je na svoju objavu. Reč je o istinitim događajima koji su prethodili i pratili Agresiju Hrvatske na zapadni deo Republike Srpske Krajine. U njenom pisanju autoru su bila dostupna ključna dokumenta i brojna pisana svedočenja.

z3 Gde se nalazila Srbija od VII do XII veka Istorijsko-geografsko razmatranje istorije Srpskog naroda Autor: Relja Novakov Izdavač: Istorijski institut u Beogradu, NARODNA KNJIGA Beograd, 1.izdanje 1981.godina tvrdokoričeno izdanje dimenzije: 16,5x24,5 mm 416 stranica

Дневник легендарног Косте Војиновића, једног од вође Топличког устанка! Мек повез: 1300. Тврд повез: 1800.

K021

džon fortigam ratna siročad dečji ratni domovi odlično očuvana tvrd povez grž

U Vatikanu se već decenijama čuju različiti glasovi o ulozi Katoličke crkve u današnjem svetu i nužnosti za promenama koje donosi savremena civilizacija. Kakav odgovor ponuditi na „diktaturu relativizma” u eri dominirajućeg sekularizma? Ozbiljna razmimoilaženja između konzervativaca i liberala u Vatikanu poprimaju razmere koje, po nekim autorima, podsećaju na Luterovo vreme. Konzervativci se snažno suprotstavljaju liberalima i shvatanjima da religija može opstati u javnoj sferi samo ukoliko prihvati „pretpostavke liberalnog diskursa”, da crkva treba ne samo da „prepozna znakove vremena” već da se potpuno „prilagodi duhu vremena”. Konzervativci, pak, podsećaju liberale na reči pape Jovana Pavla II izrečene u Santjagu de Komposteli, prilikom njegove prve apostolske posete Španiji, novembra 1982. godine: „Ja, episkop Rima i pastir vaseljenske Crkve, iz Santjaga, šaljem ti, stara Evropo, vapaj pun ljubavi: Nađi se ponovo. Budi ono što jesi. Otkrij svoje poreklo. Oživi svoje korene. Oživi one autentične vrednosti koje su tvoju istoriju učinile slavnom, a tvoje prisustvo korisnim na drugim kontinentima. Ponovo izgradi svoje duhovno jedinstvo”. Mnoge stvari u Katoličkoj crkvi, a samim tim i u svetu, neće biti iste posle marta 2023. godine, kada bude okončana završna skupština Sinodalnog puta Nemačke, a posebno ne nakon oktobarskog sinoda u Vatikanu, kada će se donositi sudbonosne odluke kako za Katoličku crkvu tako i za ceo svet – posebno jer je sve na ovaj ili onaj način dubinski povezano sa izborima u SAD, kao i sa ratom u Ukrajini – o čemu svedoči i ova knjiga.

Branislav Božović - Rudarska četa Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1974 829 str. tvrdi povez stanje: dobro, posveta predsednika Skupšte Opštine Kosovska Mitrovica na predlistu. Ratna prošlost naših naroda; Monografije jedinica NOV i PO Jugoslavije Ljubo Milošević: Bravo rudari! Pokret se nastavlja prema Prozoru. Prepadi iz utvrđenog ustaš­kog garnizona mogli su ugroziti naše kretanje ka Bosanskoj krajini. Zato je Vrhovni štab naredio da se Prozor oslobodi. Razvila se dvo­dnevna ogorčena borba. Naše jedinice vrše jak napad. Prvoga dana vodili smo borbu za neke isturene položaje oko grada, sa kojih su nas ustaše odbacile izvršivši jak protivnapad. Pred smiraj dana novim jurišem uspeli smo da ih pohvatamo. Napad na sam grad ipak nismo mogli izvršiti dok ne uništimo uporišta ustaša na Kozjim stijenama, na grebenu koji se proteže iz­nad Prozora. Odatle je dobro naoružana ustaška posada mogla tući naše borce ne dopuštajući im da se približe gradu. Komandant bataljona Pavle Jakšić pozvao je komandira Rudar­ske čete Đoku Zavadu i izdao mu kratku zapovest da likvidira Kozje stijene i time olakša prilaz Prozoru. Komandir je naredio da se spremimo za pokret. Naša četa je tada imala trideset četiri borca jer su mnogi bili izbačeni iz stroja u do­tadašnjim borbama po Crnoj Gori, Hercegovini i istočnoj Bosni. Za nekoliko trenutaka četa je bila postrojena i spremna za pok­ret. Saopštavajući nam zadatak, komandir nas je upozorio da je upo­rište veoma dobro utvrđeno. Da bi zavarala ustaše, četa je krenula mimo Kozjih stijena ka nekom selu u koje smo stigli oko 18 časova. Prilikom pokreta ustaše su nas pratile mitraljeskom vatrom sa Kozjih stijena i iz grada jer su mislile da se povlačimo. Prenoćili smo u šumi kod tog sela i sutradan, 13. jula rano, u 3 časa, izvršili pokret preko teško prohodnog terena. Vraćali smo se u pravcu Kozjih stijena s namerom da dođemo iza leđa ustaškom utvrđenju. Jutro je bilo tmurno, počela je da pada kiša, a gusta magla se već kovitlala ispred naših očiju. Po šumskim proplancima je bilo mnogo jagoda, poneki od boraca saginjao se da bi koju ubrao. — Brže, drugovi, zakasnićemo, naši čekaju na nas — opominjao je komandir. Najedanput nastade u četi neko komešanje, smeh. To se Boća Pilović, “Krasni Brale” kako smo ga zvali, molio Svevišnjem da kiša i dalje pada kako bismo se lakše približili ustašama. Zahvaljujući šumi i kiši približili smo se neprijatelju s leđa što se najviše moglo. Gledamo ustaše, njihove rovove, oružje. Njih ima oko sto pedeset, a nas svega trideset četiri, s malo municije — na puškomitraljeze po sto metaka, a na puške po pet do šest. I, retko u koga poneka bomba. Borbeni raspored je već bio izvršen. Na naše iznenađenje, na ivici šume pojavi se jedan ustaša, verovatno radi svoje potrebe. Nos u nos susreo se s Nikolom Bubalom. Jedan tup udarac, i ustaša je ostao nepomičan na zemlji. Ispred nas su se čuli dugi mitraljeski rafali. Ustaše su gađale naše drugove koji su se već u toku noći primakli Prozoru, računajući s našim sigurnim uspehom ovde, na Kozjim stijenama. Jedan od us­taša je tada ugledao Đoku Zavadu, ali misleći da je to njegov saborac koji je malopre otišao u šumu, doviknu mu: — Ej, Jože, ajde, požuri da vidiš kako komunisti bježe. Više se nije moglo čekati. Komandir glasno zapovedi da otvorimo vatru. Grunuše rafali iz naših puškomitraljeza, planuše bombe. — Juriš, ura, napred, proleteri! U jednom naletu naši se borci nađoše u neprijateljskim rovo­vima. Ne znajući šta da rade, ustaše se dadoše u bekstvo, ostavljajući za sobom mrtve i ranjene, te ratnu opremu, oružje i municiju, koja nam je dobrodošla. Kozje stijene su zauzete zahvaljujući dobro spremljenoj taktičkoj varci. Pri polasku na zadatak bio je ugovoren znak da se na Kozjim stijenama istakne crvena zastava. Zastavu je postavio Nikola Bubalo. Kada se zastava zalepršala, čuli su se povici naših boraca iz prozor­skih kotlina: “Bravo, rudari! Živeli, rudari”. Radost i uzbuđenje prekinula je iznenadna žalost u četi. Pogi­nuo je hrabri mitraljezac Stevo Mihajlović. Noseći talijanski puškomitraljez, gonio je ustaše i kosio ih. U tom naletu, ne videći da mu je izostao pomoćnik, našao se licem u lice s jednim skrivenim ustašom u trenutku kada mu je šaržer u puškomitraljezu bio prazan. Ustaša ga je pogodio u čelo. Sa Kozjih stijena smo posmatrali kako naši borci stežu obruč oko varošice. Primičući se korak po korak, polako su se prebacivali u grad i nastavljali borbu za svaku kuću. Nešto oko 14 časova, trećeg dana borbe, 1. proleterska i 3. sandžačka brigada oslobodile su Prozor. U središtu grada zalepršala se se crvena zastava. Ljubo Milošević, Branislav Božović, “Rudarska četa”

raspad jugoslavije islamizacija bosne srbi muslimanske veroispovesti bratoubilački rat ubijanje srba na kazanima masovni pogrom srba starosedelaca iz sarajeva ,,, odlično očuvana

odlično očuvana

srđan radovanović odlično očuvana velok2kat

"Smrt bogova" je roman D.S. Mereškovskog koji predstavlja uzbudljivu priču o sudaru starog i novog sveta, odnosno paganstva i hrišćanstva. U fokusu romana su antički bogovi koji gube svoju moć i značaj u svetu koji se menja i gde se javljaju novi ideali i verovanja. Autor kroz likove bogova i drugih istorijskih ličnosti poput Julija Cezara, Oktavijana Avgusta i drugih, predstavlja dramatične promene koje su se dogodile u to vreme. Ovo delo predstavlja spoj istorijske fikcije, filozofije i religije, a čitaoci će biti očarani likovima bogova, njihovim sukobima i traganjima za novim mestom u svetu koji se menja. Ako volite istorijske romane koji uključuju dramatične sukobe i likove, ovo delo će vam se sigurno dopasti. Poručite knjigu "Smrt bogova" i upoznajte se sa antičkim bogovima u novom svetlu. Povez knjige : tvrd Strana : 345 Format : 21 cm Pismo : latinica

Opis "Smrt bogova" je roman D.S. Mereškovskog koji predstavlja uzbudljivu priču o sudaru starog i novog sveta, odnosno paganstva i hrišćanstva. U fokusu romana su antički bogovi koji gube svoju moć i značaj u svetu koji se menja i gde se javljaju novi ideali i verovanja. Autor kroz likove bogova i drugih istorijskih ličnosti poput Julija Cezara, Oktavijana Avgusta i drugih, predstavlja dramatične promene koje su se dogodile u to vreme. Ovo delo predstavlja spoj istorijske fikcije, filozofije i religije, a čitaoci će biti očarani likovima bogova, njihovim sukobima i traganjima za novim mestom u svetu koji se menja. Ako volite istorijske romane koji uključuju dramatične sukobe i likove, ovo delo će vam se sigurno dopasti. Poručite knjigu "Smrt bogova" i upoznajte se sa antičkim bogovima u novom svetlu. Povez knjige : tvrd Strana : 345 Format : 21 cm Pismo : latinica

kao nova nekorišćena Važnost istorije, kao nauke, po život svakog naroda i po odnose među narodima, toliko je velika da je njoj teško postaviti odrednice. U antičkom dobu, to jest u vremenu visokog kulturnog uzdignuća čovečanstva, istorija je postavljena na prvo mesto među naukama i ona je to mesto zadržala za sva vremena. Baš zbog takvog njenog položaja, važnosti, njene uloge sudije da svakom prizna šta je čije, ona je bila izložena teškim napadima, s namerom da se podčini shvatanjima pojedinih naroda, ili centara uticaja. Ovo delo, pored ostalog, staje u odbranu istorije kao nauke, gde se ona ponovo stavlja na prvo mesto među naukama, te joj se kao takvoj vraća smisao istine kakav je ona imala u antičko vreme. Ovde se radi o jednom potpunom oslobađanju istorije, od robovanja političkim ciljevima pojedinih nacija.. Odbrana istorije kao nauke, gde se ona ponovo stavlja na prvo mesto među naukama, te joj se kao takvoj vraća smisao istine kakav je ona imala u antičko vreme. Ovde se radi o jednom potpunom oslobađanju istorije, od robovanja političkim ciljevima pojedinih nacija...

Каже здрав разум да онај који се испне на врх брда и целим видиком заокружи види више него онај који се налази на његовом дну и види сао део предела! Исто би се могло, с правом, рећи да онај који је анализирао целокупно дело `De administrando imperio` које се приписује Порфирогениту, много више може да сагледа у вези читаве лепезе увида: стил, језик, фактографску грађу из других дела, карактеристичне наративе о појединим темама у појединим епохама итд итд итд у предметно дело него они који су анализирали само део део овог дела, ма ко га написао, који се се односи на балканске народе. Др Гавро Манојловић, Србин који је живео у другој половини деветнаестог века и почетком двадесетог управо је то урадио: сагледао читав хоризонт јер се испео на врх брда. Као врстан познавалац древног грчког језика, познавалац историјских прилика, познавалац и оних који нам нису добро мислили пре, тада, сада и увек дао студије о овом комплексном делу (које се тако злокобно и судбоносно прелама кроз нашу збиљу и будућност) које би наши историографи који претендују да анализирају и тумаче исто требали добро да проуче! ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГА ИЗ 1907. И 1908. ГОДИНЕ, А5 ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ 65+103+80+130 СТРАНА.

Opis Nastala kao rezultat dvadesetogodišnjeg istraživanja ova čudesna knjiga obuhvata ono što se desilo pre početka pisane istorije, onako kako se učilo u školama misterija i kako se još uči u današnjim tajnim društvima, kao i ostale, poznate činjenice i događaje iz prošlosti – prikazane u nešto drugačijem svetlu. Vera u ključne postavke ovakvog pogleda na svet, kao što su postojanje bestelesnih bića ili to da je tok istorije pod uticajem tajnih zaverenika, smatra se u najmanju ruku pomalo otkačenom, a u najgorem slučaju to može da bude i definicija ludila. Međutim, ova knjiga treba da pokaže kako se osnovne istorijske činjenice mogu tumačiti i na način koji je skoro u potpunosti suprotan načinu na koji ih mi obično razumemo. Tako se ovde susrećemo s ezoteričnim tumačenjem evolucije, okultnim temeljima nauke ali i duhovnim motivima američke spoljne politike. Sve je u ovoj istoriji ispretumbano, okrenuto naopako, a opet se nazire jasan sistem u kojem srž čini verovanje da čovek može dostići poseban nivo svesti, na kojem jasno može da vidi kako svet zaista funkcioniše. Veliki umovi naše prošlosti, koristeći tehnike, koje su se usmeno prenosile u okviru tajnih društava, vodili su čovečastvo napred, osmatrajući put pred njim, upravo s te duhovne visine. Zato se i vi uzvinite iznad uobičajenih obrazaca mišljenja i osmotrite istoriju sveta, koja je u ovom obliku prvi put pred vama. Povez knjige : tvrd Strana : 412 Format : 24 cm Pismo : latinica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Petar Momirovic Kujundžija je stari naziv za zanatliju zlatara, koji izrađuje ili prepravlja (modifikuje) nakit i sitne ukrasne predmete od zlata, srebra i drugih plemenitih metala. Ovaj zanat je u stvari i jedna vrsta umetnosti pošto se prave mali ukrasni predmeti gde je potrebna: inventivnost, veština i preciznost. Ranije su korišćeni prosti alati i rad se odvijao uglavnom ručno. U novije vreme se koristi savremena tehnologija za obradu materijala i izradu ukrasa. Zlatari u svom radu koriste i razne vrste dragog kamenja. Najčešći proizvodi ovih zanatlija je nakit : prstenje, burme, minđuše, šnale, broševi, ogrlice, narukvice i slično.[1] Primer u epskim pesmama `Zlatari će doći, prsten sakovati burmu pozlatiti`.[1] Graviranje Pored izrade ukrasnih predmeta zlatari se bave i gravurom tako da na svojim proizvodima (ili na proizvodu koji im se donese) graviraju slova, reči ili čitave crteže. U novije vreme zlatari se bave i ukrašavanjem ručnih i džepnih časovnika ili metalnih upaljača. Pored izrade i obrade ukrasa i nakita zlatari se u novije vreme bave pozlatom ili posrebrivanjem nakita ili nekih drugih predmeta. U kujundžijskoj radnji ili zlatari se pored izrade vrši prodaja nakita ali i otkup starog ili polomljenog nakita ili otkup starog srebrnog ili zlatnog novca (otkupljeni materijal se kasnije koristi za preradu i izradu novih predmeta). Ranije su kujundžije prodavale robu na vašarima i saborima ili na pijaci kada je bio pijačni (pazarni) dan....

Odlično očuvana knjiga. Nema pisanja. DVA DANA DO MIRA , Mile Jovičić , Autorsko izdanje Novi Sad 2004 , ilustrovano, latinica, 296 strana Autentično svjedočanstvo o početku rata u Bosni i Hercegovini viđeno kroz prizmu događaja na Aerodromu `Sarajevo` u aprilu i maju 1992. godine. Knjiga o tome kako je 30,000 ljudi, mahom žena i djece, spašeno preko Sarajevskog aerodroma, o tome kako je aerodrom sačuvan od uništenja, o pokušajima da se spriječi srljanje u rat. Iza kulisa zvanične diplomatije. Ko je bio za mir 1992, a ko za rat? Ko je tražio da se Sarajevo sravni sa zemljom? Kako su snajperi stigli u Sarajevo? Aerodrom `Sarajevo` - strateška tačka, luka spasa. Karadžić: `Tu smo strašno pogriješili!` Kukanjac: `Jedan nula, Alija!` Alija Izetbegović: `Jesam li uhapšen?` Ko i kad je donio odluku da se ide u rat u BiH? Glavni junaci knjige su domaći i strani političari i vojni lideri, građani Sarajeva, piloti transportne avijacije JNA, radnici Aerodroma `Sarajevo`, i pripadnici JNA u zaštiti aerodorma. Reč autora Besmisleni rat se polako primicao Sarajevu. Gledali smo to prvo na televiziji, a onda kroz prozor. Cijelo proljeće 1992. godine, pod okriljem Evropske unije, tekli su pregovori o budućnosti Bosne i Hercegovine; izgledalo je da je mir na dohvat ruke, a onda se krajem marta sve iskomplikovalo. U april smo ušli puni bojazni da će se desiti najgore. Ipak, još je postojala šansa da se rat izbjegne. Imao sam priliku da se u to uvjerim.