Rat Koji se Mogao Izbeći Nolit Beograd 2008g./399 str. mek povez,odlicno ocuvana,posveta na najavnom listu. Jugoslovensko Pitanje Medjunarodna Zajednica 1991-1999 vr145

Desanka Sucur - Da se ne zaboravi Istocno Sarajevo 2012, 248 strana POLICA 73

Kako su se zabavljali stari Beogradjani malo veci format, odlicno ocuvana POLICA 78

Beograd 2010. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, 207 strana. Napomena: sitnije oštećenje donje ivice prednjih korica; knjiga je veoma dobro očuvana. R1 Živeli smo u Prištini. Posle bombardovanja 1999. godine i ulaska UMNIK-a i KFOR-a na Kosovo i Metohiju za Srbe nije bilo opstanka. Otimačine, uništavanje imovine, maltretiranja, ubistva. Sve pred očima KFOR-a i UMNIK-a. Srbi su morali da beže, očekivajući da će se situacija brzo srediti i oni uskoro vratiti. Dejan i Nataša su oklevali. Najzad su rešili da krenu u Grgure. Ujutru, rano u petak 23. jula su krenuli i srećno stigli pre podne istog dana. Odahnuli smo. Sada smo Rade i ja mogli da razmišljamo šta da radimo. Stan smo izdali jednom diplomati iz UMNIK-a i krenuli. Iz Prištine smo pošli 29. jula 1999. u 11.30 časova, starim, rasklimatanim šiptarskim „taksijem” do Kosovog Polja. „Taksi” je bio pun Šiptara, koji su se drsko smejali i stalno okretali traku jedne iste šiptarske pesme u kojoj su se Srbi pogrdno pominjali. Ćutali smo i jedva čekali da izađemo. U rukama smo imali tri torbe za pijacu sa stvarima i mali kofer koji sam koristila na đačkim ekskurzijama. Na nesreću, svi koferi i putne torbe bili su u Grguru. Izašli smo na ulasku u Kosovo Polje. Autobusa koji je „dovozio povratnike na Kosovo” i vraćao se prazan u Niš nije bilo. Nije smeo da primi putnike. Krenuli smo vozom do Leposavića. Tu smo dugo čekali, do 8 časova uveče, dok nismo našli jednog prijatelja, koji nas je zajedno sa svojom suprugom prebacio šumskim putem do Blaževa. Tu smo se odmorili i nastavili put preko Brusa i Blaca u Grgure. Na putu od Leposavića do Blaževa policija KFOR-a (Francuzi) nas je zaustavljala, pregledala kola i isprave. Na pojedinim mestima put je sa strane bio okrečen belim trakama kao „granica”. U Grgure smo stigli u sat noću 30. jula 1999. godine. Pošto smo se dugo zadržali na putu, među rodbinom i prijateljima nastala je uzbuna. Niko nije znao gde smo i štaje sa nama. Dejan je rekao: „Već sam vas prežalio”. U Grguru nas je dočekalo četiri kuće Simića i strina Mira. Stric je umro u januaru iste godine, moj svekar 1995. a svekrva 1996. godine. Njihovi potomci su se razišli po celoj Srbiji. Najviše ih je u Beogradu. Godine 1960. bilo je 15 članova i jedno domaćinstvo. Sada četiri kuće i jedna stara žena. Stalno mi je bilo u mislima: seobe, razne migracije su sudbina Srba. Starije generacije i njihova deca znaće odažle su, gde im je zavičaj. Unuci već neće. Krajem 2002. godine sam rešila da tražim i sistematizujem podatke o familiji Simić iz Donjeg Grgura i svima koji potiču iz te familije. Znala sam da neće biti lako. Za mnoge porodice nismo ni znali gde su, gde žive. Otežavajuća okolnost je bila što sam ja iz sasvim drugog kraja poreklom i što smo dugo živeli u Prištini te sam ovu sredinu slabo poznavala. Zatim, imala sam dosta porodičnih obaveza. Živeli smo u Grguru i Beogradu. Rešila sam da budem uporna u istraživanju i pisanju. Iz predgovora Sadržaj: Selo Grgure — Ime sela Grgure — Šta kaže istorija — Grgure u prošlosti Upravna podela topličkog okruga Familija Simić iz Donjeg Grgura Porod Dimitrija (1844-1904) i Bosiljke (1845-1923) Milomir Simić Domaćinstvo Dimitrija i njegovih potomaka — Kuća — Voda i vodenica — Krsna slava u Donjem Grguru Potomstvo Milomira i Magdalene (Mice) (III) Josif (Josa) Simić — Lojze — „Kod koliba”- Bačije Porod Josifa (Jose) i Aleksije Milosava (Misa) Milan — Ćuprija — Jedan dan u raspadu SFRJ — Jedno veče u Prištini pod NATO okupacijom Milosav (Midža) Marija Marta Bogosav Simić Porod Bogosava i Ranđije Potomstvo kćeri Dimitrija i Bosiljke Stamenka Petrovo potomstvo Marija Aleksandra (Leka) Stamena — „Prunum” Stojanka — Jedan život Mladen Simić Iz života — Kuća — Kumstvo — Stari zavičaj — Mladen — Bogdan — Bogdanova smrt (po pričanju Mire Simić i Milke Radovanović) — Bogosav (Naja) Radovanović — Sećanje iz detinjstva — Rat — Milojeva priča Literatura Zahvalnost Beleška o autoru

U dobrom stanju Vukmanović-Tempo, Svetozar, 1912-2000 = Vukmanović-Tempo, Svetozar, 1912-2000 Zašto se i kako raspala Jugoslavija / Svetozar Vukmanović Tempo Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1996 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Službeni list SRJ, 1996 (Kralјevo : Slovo) Fizički opis 389 str. ; 25 cm. Drugi autori - osoba Maksimović, Ivan, 1924-2007 ISBN 86-355-0311-2 (karton) Napomene Tiraž 1.000 Predmetne odrednice Jugoslavija -- Političke prilike

Odlično očuvana knjiga… K228

ANTIBIROKRATSKA REVOLUCIJA Kako se događao narod I (1987-1989) Izdavač: Službeni glasnik, Beograd, 2009. Meki povez, latinica, 272 stranice, odlično očuvana knjiga. ad

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Timarion (grč. Τιμαρίων) je naslov jedne vizantijske satire, čiji je autor nepoznat i koja je verovatno napisana sredinom 12. veka. Ova imitacija Lukijana, obrađuje temu puta u podzemni svet, temu silaska u Had. Neposredan uzor je Lukijanova Nekiomantija, tj. Razgovori mrtvih. Ovde preovlađuje humorističko-satirički ton i slobodan stav u odnosu na hrišćanstvo. U tome je srodan Filopatrisu, satiri iz 10. veka koja predstavlja kombinovani dijalog i monolog sa nategnutom raspravom između paganstva i hrišćanstva. Zbog takvog je tona Timarion naišao na oštru osudu crkvenih i ortodoksnih krugova uopšte. Spis o Timarionovom silasku u Had započinje njegovim putovanjem u Solun, gde prisustvuje svečanostima povodom dana sv. Dimitrija. Po povratku u Carigrad žestoko oboli, pa ga pogrebnici (νεκραγωγοί), misleći da je umro, odnose u podzemni svet, gde on nailazi na klasičan dekor paganskog pakla. Međutim, on mora da se pojavi pred sudom u Hadu, u kome, pored Minosa, zasedaju Asklepije, Hipokrat i drugi lekari, pa zatim car Teofil u pratnji svog anđela čuvara. Naravno, Timariona vraćaju na zemlju, ali on koristi svoju posetu da dobaci nekoliko zajedljivih primedbi onima koje prepoznaje. On se podsmeva Pselovom govoru u kome je Konstantin IX Monomah bio upoređen sa Kraljem-Suncem. U paklu je on razgovarao i sa svojim učiteljem retorike, koji mu je priznao da je mršava hrana koju tu dobija zdravija od obilnih ručkova na koje su ga carevi pozivali. Video je i velike antičke filozofe koji su odbacili Diogena smatrajući ga cinikom, dok su Jovana Itala smatrali Galilejcem.

odlično očuvana pandemija epidemija ,, vellok2

Dobro očuvana knjiga… K234

vrlo dobro stanje , 21 x 16 , 140 strana

Stevan Dj. Petrovic - Dzems Bond se zvao Dusko Popov malo veci format, odlicno ocuvana POLICA 33

Djurica Labovic - Da se cita oce nas pre obeda veci format, 124 strane, dobro ocuvana POLICA 8

Da se ne zaboravi: 101 pitanje i odgovor o Negotinu i Negotincima / Stanoje Dinkić Negotin 2007. Mek povez, ćirilica, 223 strane. Napomena: na predlistu posveta; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. R8 Knjiga je zanimljiva i u njoj će čitaoci da nađu nešto što će ih zainteresovati. Naime, profesor je postavio 101 pitanje, a onda tražio i odgovore. Rano je odlazio od kuće i u razgovorima sa ljudima tražio odgovore na svoja pitanja. Bio je zadovoljan odgovorima, a tamo gde ih nije bilo davao je on, oslanjajući se na svoje veliko znanje i bogato iskustvo. Znao je da priđe ljudima, da sa njima razgovara i da to pomno beleži i koristi za svoju knjigu.

Za čast otadžbine - Kako se Beograd borio u Prvom ratu Književne novine, Beograd 1985; biblioteka Izvornic Tvrd povez sa omotom, strana 302, ilustracije, 24cm, stanje: odlično vr283

tvrd povez dobro ocuvano 134

Gde se nalazila Srbija od VII do XII veka - Relja Novaković Format: 24x16 cm Broj strana: 415 Izdavač: Narodna knjiga, istorijski institut u Beogradu Godina izdanja: 1981 Tvrd povez Pismo: Ćirilica Vrlo dobro ocuvano.

Gde se nalazila Srbija od VII do XII veka Istorijsko-geografsko razmatranje istorije Srpskog naroda Autor: Relja Novakov Izdavač: Istorijski institut u Beogradu, NARODNA KNJIGA Beograd, 1.izdanje 1981.godina tvrdokoričeno izdanje dimenzije: 16,5x24,5 mm 416 stranica Stanje: vrlo dobro, spoljašnjost kao na fotografijama. Unutrašnjost u dobrom i urednom stanju, bez podvlačenja!

Prevod dela: „Вернуться в Россию. Третий путь, или тупики безнадежности” – Леонид Решетников [sa ruskog prevela Marija Bilbija] Autor: Leonid Rešetnjikov Izdavač: Evro-Giunti (Beograd) Pismo: ćirilica Broj strana: 247 Povez: tvrd Visina: 24 cm Leonid Rešetnjikov je sovjetski i ruski agent tajne službe i bivši direktor Ruskog instituta za strateške studije. https://en.wikipedia.org/wiki/Leonid_Petrovich_Reshetnikov {KTJ31.014}

SKZ - 1984 - 582 STRANE, TVRD POVEZ. RIKNA SE MINIMALO ZACEPILA U GORNJEM DELU, VIDI SE NA DRUGOJ SLICI. U KNJIZI SE NALAZI NEKOLIKO PEČATA PORODIČNE BIBLIOTEKE I UPISAN BROJ.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Božidar Jezernik: Non cogito ergo sum Eseji o Golom otoku Posle propasti „komunizma“ i raspada Jugoslavije obnavlja se, u raznim sredinama, interes za mnoge teme koje su se ranije smatrale opasnim, zabranjenim ili nepoželjnim. Pobude koje pokreću autore knjiga i dužih tekstova o njima različite su i – što se moglo očekivati – ne uvek naučne. Bez želje da se iznesu vrednosni, politički ili moralni sudovi, treba reći da su u srazmerno kratkom vremenu morale da se zadovolje vrlo raznorodne i neusklađene potrebe: želja da se rehabilituju žrtve, da se isprave istorijske greške, da se s trona skinu nekada obožavane ličnosti – pa i da se zadovolji nalet etnonacionalizma, koji je sve počeo da prožima, ovog puta naročito kao želja da se sopstvena nacija predstavi kao najveća žrtva komunizma i socijalizma, realnog i irealnog. Mnogo je razloga zbog kojih se o Golom otoku i celom sistemu koji on oličava malo znalo i malo beležilo. Broj interniraca nije premašio 15.000 u zemlji koja je po popisu iz 1948. imala skoro 16 miliona stanovnika; od kraja građanskog rata bilo je prošlo malo vremena; antikomunistički deo stanovništva smatrao je „kominformovce“ još gorim od vladajućih komunista; sve je bilo obavijeno tajnom i opasno u atmosferi „ratnog komunizma“; Staljin je na vreme umro. Što se tiče zapadnog inostranstva, Tito je tada bio dragoceni otpadnik, prvi važan komunist na vlasti koji se suprotstavio Staljinu kada je on izgledao najmoćniji i, kada su zapadne sile demobilisale svoje vojske, Crvena armija ostala najjača vojna sila, a u mnogim zapadnim zemljama komunisti dobijali ogromnu podršku i ulazili u vlade ne odričući se pokornosti Moskvi. Jezernikova knjiga delimično popunjava tu prazninu. Jezernik, uz to, pokazuje da je postupanje prema informbirovcima bilo ustrojeno tako da internirci batinama i ponižavanjem „nauče pameti“ sami sebe i da je ono po tome možda bilo jedinstveno. Zato je malo ko izašao iz logora bez osećanja gađenja i sramote, kako zbog onoga šta su mu činili njegovi dojučerašnji partijski saborci, tako – i još gore – zbog toga što je on činio njima. Otuda je verovatno i malo priča i svedočanstava. Vojin Dimitrijević

Izdavač: Jugoslavija, Beograd Biblioteka Zenit - Velike avantura čoveka Prevod: Mihailo Pavličić Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 536 Ilustrovano. Potpisana, parčence selotejpa na omotnici, sama knjiga odlično očuvana. Veština lečenja začela se još od davnina. Ona se javlja više od sto hiljada godina pre nastanka današnjeg čoveka, a primenjuju je i ostali viši sisari. Nauka lečenja nešto je novija od ove veštine. Odlučujući zaokret izgleda da se dogodio u Grčkoj. Hipokratu, grčkom lekaru, obično se pripisuju novine u medicinskoj misli. Od Hipokratovog vremena nauka lečenja gradila se na doprinosima velikog broja ljudi. Nakoliko izuzetnih dostignuća, zbog svoje revolucionarne prirode, izdvajaju se od ostalih. Ova knjige je istorija kako tih velikih otkrića, tako i ljudi i žena koji su do njih došli. (K-113)

RASUTE KOSTI - Mihailo Minić 438 str. Povez: mek Format: 13x20 cm Sadržaj: U ovoj knjizi opisao sam dogođaje i njihov razvoj, kao očevidac i učesnik. Izneta je istina o svemu, što sam video i preživeo. Od učesnika i očevidaca iz ovih događaja, dopunio sam ova izlaganja na terenu, i kasnije u emigraciji. Mnogi ljudi ustručavaju se da pišu istinu o greškama, manama I ljudskim strastima, onih koji su radili u ime naroda i nacije, jer se pojavi reakcija onih koji su sarađivali sa onima, čije se pogreške i strasti nabrajaju. Oni nemaju obzir dostojanstva prema izlaganju, ako se sa njim ne slažu. Njihova je odbrana, vlastodrštvo i zaštita nacije, a oružje dirigovana štampa.Ljudske strasti i samovolja nije rad u ime naroda i nacije, niti se to smatra radom ljudskom pogreškom. Ako se pokuša izneti istina, onda se ističu prigovori, da se vređa nacija i čast onih čija se dela nabrajaju, pod izgovorom, da su radili u ime naroda i nacije, a pisca istine oglase komunistom i da služi neprijatelju, i oglase svakoga za „Brankovića“, ako se ne saglasi sa strastima i voljom samovoljnih.Za otklanjanje odgovornosti, kao praska uvedeno je odricanje sopstvenih naredaba. Mnoga akta i naredbe, izdate i potpisate od onih koji su vodili narod i naciju, oglašene su kao akta i naredbe podmetnute na hartiji sa blanko potpisom. Nekim čudom, do danas nije objavljen nijedan papir sa blanko potpisom, kao dokaz da je blanko potpis postajao. Sa takivim radom onih, koji su radili u ime naroda i nacije, ne slaže se slobodarski duh srpskog naroda. Da bi naraštaji crpeli znanje i iskustvo, naraštajima treba istina o uzrocima stradanja naroda i nacije, a ne slavopojke o događajima. Nepristrasnim ispitvanjem tragičnih grešaka, koje su donele narodna stradanja, naraštaji neće ponoviti ove u budućnosti. Pisac I autor knjige

Relja Novakovic Tvrde korice,dobro ocuvana,nekoliko karata,ivice korica malo iskrzane. 413 strana

► Narodna knjiga; Istorijski institut u Beogradu; 1981 ► tvrd povez, str. 416 ► nema podvlačenja, stranice ne ispadaju ► očuvanost: 4-/5 G004