Tajna istorija Miloševe Srbije Vuk Stefanović Karadžić(autor) Izdavač: Laguna „Miloš je u gospodstvu i u besposlici malo po malo dotle doterao, da mu se sad ništa tako ne mili, kao sprdnja. Sa sprdnjom se vreme besposleno provodi, sa sprdnjom se briga razbija, sa sprdnjom se ruča i večera, sa sprdnjom se sva državna dela svršuju, sa sprdnjom se i Bogu u crkvi moli. Koji najbolje zna sa sobom i s drugim ljudma sprdnju zbijati, onaj je najsposobniji da se primi u dvor za ministra...“ Kad je na poziv kneza Miloša boravio na službi u Srbiji 1829. i 1830, Vuk Karadžić je bio svedok Miloševog despotskog vladanja i svakodnevnog izmotavanja sa njegovom okolinom i narodom koji je dolazio knezu da se požali ili zatraži pravdu. Po obavljenom po slu napustiće Beograd i u zemunskom karantinu napisati poduži tekst sa primerima Miloševe tiranije pod nazivom Osobita građa za srpsku istoriju našega vremena. Rukopis u tradiciji tajnih spisa namenjenih za potomstvo, kao ostavštinu za buduće generacije, Vuk je zapečatio uz amanet da se ne otvara do kraja XIX veka. Zbog eksplicitnog jezika i nezgodnih pojedinosti bilo je gotovo i nezamislivo objaviti ga za piščeva života. Svojevrsna dopuna Vukovog glavnog istoriografskog dela Miloš Obrenović, knjaz Serbiji, ili građa za srpsku istoriju našega vremena (1828), ovaj spis do danas je ostao u senci drugih Vukovih dela i prvi put se objavljuje kao zasebna knjiga. *1

Branislav Božović - Rudarska četa Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1974 829 str. tvrdi povez stanje: dobro, posveta predsednika Skupšte Opštine Kosovska Mitrovica na predlistu. Ratna prošlost naših naroda; Monografije jedinica NOV i PO Jugoslavije Ljubo Milošević: Bravo rudari! Pokret se nastavlja prema Prozoru. Prepadi iz utvrđenog ustaš­kog garnizona mogli su ugroziti naše kretanje ka Bosanskoj krajini. Zato je Vrhovni štab naredio da se Prozor oslobodi. Razvila se dvo­dnevna ogorčena borba. Naše jedinice vrše jak napad. Prvoga dana vodili smo borbu za neke isturene položaje oko grada, sa kojih su nas ustaše odbacile izvršivši jak protivnapad. Pred smiraj dana novim jurišem uspeli smo da ih pohvatamo. Napad na sam grad ipak nismo mogli izvršiti dok ne uništimo uporišta ustaša na Kozjim stijenama, na grebenu koji se proteže iz­nad Prozora. Odatle je dobro naoružana ustaška posada mogla tući naše borce ne dopuštajući im da se približe gradu. Komandant bataljona Pavle Jakšić pozvao je komandira Rudar­ske čete Đoku Zavadu i izdao mu kratku zapovest da likvidira Kozje stijene i time olakša prilaz Prozoru. Komandir je naredio da se spremimo za pokret. Naša četa je tada imala trideset četiri borca jer su mnogi bili izbačeni iz stroja u do­tadašnjim borbama po Crnoj Gori, Hercegovini i istočnoj Bosni. Za nekoliko trenutaka četa je bila postrojena i spremna za pok­ret. Saopštavajući nam zadatak, komandir nas je upozorio da je upo­rište veoma dobro utvrđeno. Da bi zavarala ustaše, četa je krenula mimo Kozjih stijena ka nekom selu u koje smo stigli oko 18 časova. Prilikom pokreta ustaše su nas pratile mitraljeskom vatrom sa Kozjih stijena i iz grada jer su mislile da se povlačimo. Prenoćili smo u šumi kod tog sela i sutradan, 13. jula rano, u 3 časa, izvršili pokret preko teško prohodnog terena. Vraćali smo se u pravcu Kozjih stijena s namerom da dođemo iza leđa ustaškom utvrđenju. Jutro je bilo tmurno, počela je da pada kiša, a gusta magla se već kovitlala ispred naših očiju. Po šumskim proplancima je bilo mnogo jagoda, poneki od boraca saginjao se da bi koju ubrao. — Brže, drugovi, zakasnićemo, naši čekaju na nas — opominjao je komandir. Najedanput nastade u četi neko komešanje, smeh. To se Boća Pilović, “Krasni Brale” kako smo ga zvali, molio Svevišnjem da kiša i dalje pada kako bismo se lakše približili ustašama. Zahvaljujući šumi i kiši približili smo se neprijatelju s leđa što se najviše moglo. Gledamo ustaše, njihove rovove, oružje. Njih ima oko sto pedeset, a nas svega trideset četiri, s malo municije — na puškomitraljeze po sto metaka, a na puške po pet do šest. I, retko u koga poneka bomba. Borbeni raspored je već bio izvršen. Na naše iznenađenje, na ivici šume pojavi se jedan ustaša, verovatno radi svoje potrebe. Nos u nos susreo se s Nikolom Bubalom. Jedan tup udarac, i ustaša je ostao nepomičan na zemlji. Ispred nas su se čuli dugi mitraljeski rafali. Ustaše su gađale naše drugove koji su se već u toku noći primakli Prozoru, računajući s našim sigurnim uspehom ovde, na Kozjim stijenama. Jedan od us­taša je tada ugledao Đoku Zavadu, ali misleći da je to njegov saborac koji je malopre otišao u šumu, doviknu mu: — Ej, Jože, ajde, požuri da vidiš kako komunisti bježe. Više se nije moglo čekati. Komandir glasno zapovedi da otvorimo vatru. Grunuše rafali iz naših puškomitraljeza, planuše bombe. — Juriš, ura, napred, proleteri! U jednom naletu naši se borci nađoše u neprijateljskim rovo­vima. Ne znajući šta da rade, ustaše se dadoše u bekstvo, ostavljajući za sobom mrtve i ranjene, te ratnu opremu, oružje i municiju, koja nam je dobrodošla. Kozje stijene su zauzete zahvaljujući dobro spremljenoj taktičkoj varci. Pri polasku na zadatak bio je ugovoren znak da se na Kozjim stijenama istakne crvena zastava. Zastavu je postavio Nikola Bubalo. Kada se zastava zalepršala, čuli su se povici naših boraca iz prozor­skih kotlina: “Bravo, rudari! Živeli, rudari”. Radost i uzbuđenje prekinula je iznenadna žalost u četi. Pogi­nuo je hrabri mitraljezac Stevo Mihajlović. Noseći talijanski puškomitraljez, gonio je ustaše i kosio ih. U tom naletu, ne videći da mu je izostao pomoćnik, našao se licem u lice s jednim skrivenim ustašom u trenutku kada mu je šaržer u puškomitraljezu bio prazan. Ustaša ga je pogodio u čelo. Sa Kozjih stijena smo posmatrali kako naši borci stežu obruč oko varošice. Primičući se korak po korak, polako su se prebacivali u grad i nastavljali borbu za svaku kuću. Nešto oko 14 časova, trećeg dana borbe, 1. proleterska i 3. sandžačka brigada oslobodile su Prozor. U središtu grada zalepršala se se crvena zastava. Ljubo Milošević, Branislav Božović, “Rudarska četa”

VITEZI MEDICINE Stiven Lerer udzbenički format tvrd povez,omot Odlično očuvana, omot iskrzan ilustrovana Izdavač:Jugoslavija, Beograd 1981; biblioteka Zenit , Veština lečenja začela se još od davnina. Ona se javlja više od sto hiljada godina pre nastanka današnjeg čoveka, a primenjuju je i ostali viši sisari. Nauka lečenja nešto je novija od ove veštine. Odlučujući zaokret izgleda da se dogodio u Grčkoj. Hipokratu, grčkom lekaru, obično se pripisuju novine u medicinskoj misli. Od Hipokratovog vremena nauka lečenja gradila se na doprinosima velikog broja ljudi. Nakoliko izuzetnih dostignuća, zbog svoje revolucionarne prirode, izdvajaju se od ostalih. Ova knjige je istorija kako tih velikih otkrića, tako i ljudi i žena koji su do njih došli. 535 strana ,

Description Beograd u doba kneza Miloša Obrenovića Saznajte kako se živelo u Beogradu nakon Drugog srpskog ustanka. Koja su velika zdanja podignuta u Beogradu. U čijim kućama se prvo pojavio evropski nameštaj. Kada je u Srbiji odštampana prva školska knjiga, šta je sve bila dužnost policije, šta se koristilo kao lek protiv kolere, šta se sve moglo naći na kneževoj trpezi…

У оно наше доба, гђе се надамо чистој истини и на- родној просвјети, ту се баш без душе лаже и, лажи се ту- рају по народу онако “по дужности”. - Тако из Лике огласила се нека дјевојка по имену Јека Тишма. Ова је цура родом из Диопоља, близу Лапца, а овако ју написаше: “Она не једе ни не пије, не го- вори већ седам година. Остало јој иза болести. Она ради око своје куће лаганије послове, има своје прање, трбуна је прирасла, дојке усале, тјела ледена, очи су јој веселе, радо се смије...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Božidar Jezernik: Non cogito ergo sum Eseji o Golom otoku Posle propasti „komunizma“ i raspada Jugoslavije obnavlja se, u raznim sredinama, interes za mnoge teme koje su se ranije smatrale opasnim, zabranjenim ili nepoželjnim. Pobude koje pokreću autore knjiga i dužih tekstova o njima različite su i – što se moglo očekivati – ne uvek naučne. Bez želje da se iznesu vrednosni, politički ili moralni sudovi, treba reći da su u srazmerno kratkom vremenu morale da se zadovolje vrlo raznorodne i neusklađene potrebe: želja da se rehabilituju žrtve, da se isprave istorijske greške, da se s trona skinu nekada obožavane ličnosti – pa i da se zadovolji nalet etnonacionalizma, koji je sve počeo da prožima, ovog puta naročito kao želja da se sopstvena nacija predstavi kao najveća žrtva komunizma i socijalizma, realnog i irealnog. Mnogo je razloga zbog kojih se o Golom otoku i celom sistemu koji on oličava malo znalo i malo beležilo. Broj interniraca nije premašio 15.000 u zemlji koja je po popisu iz 1948. imala skoro 16 miliona stanovnika; od kraja građanskog rata bilo je prošlo malo vremena; antikomunistički deo stanovništva smatrao je „kominformovce“ još gorim od vladajućih komunista; sve je bilo obavijeno tajnom i opasno u atmosferi „ratnog komunizma“; Staljin je na vreme umro. Što se tiče zapadnog inostranstva, Tito je tada bio dragoceni otpadnik, prvi važan komunist na vlasti koji se suprotstavio Staljinu kada je on izgledao najmoćniji i, kada su zapadne sile demobilisale svoje vojske, Crvena armija ostala najjača vojna sila, a u mnogim zapadnim zemljama komunisti dobijali ogromnu podršku i ulazili u vlade ne odričući se pokornosti Moskvi. Jezernikova knjiga delimično popunjava tu prazninu. Jezernik, uz to, pokazuje da je postupanje prema informbirovcima bilo ustrojeno tako da internirci batinama i ponižavanjem „nauče pameti“ sami sebe i da je ono po tome možda bilo jedinstveno. Zato je malo ko izašao iz logora bez osećanja gađenja i sramote, kako zbog onoga šta su mu činili njegovi dojučerašnji partijski saborci, tako – i još gore – zbog toga što je on činio njima. Otuda je verovatno i malo priča i svedočanstava. Vojin Dimitrijević

Izdavač: Jugoslavija, Beograd Biblioteka Zenit - Velike avantura čoveka Prevod: Mihailo Pavličić Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 536 Ilustrovano. Potpisana, parčence selotejpa na omotnici, sama knjiga odlično očuvana. Veština lečenja začela se još od davnina. Ona se javlja više od sto hiljada godina pre nastanka današnjeg čoveka, a primenjuju je i ostali viši sisari. Nauka lečenja nešto je novija od ove veštine. Odlučujući zaokret izgleda da se dogodio u Grčkoj. Hipokratu, grčkom lekaru, obično se pripisuju novine u medicinskoj misli. Od Hipokratovog vremena nauka lečenja gradila se na doprinosima velikog broja ljudi. Nakoliko izuzetnih dostignuća, zbog svoje revolucionarne prirode, izdvajaju se od ostalih. Ova knjige je istorija kako tih velikih otkrića, tako i ljudi i žena koji su do njih došli. (K-113)

Autor: Nik Sekunda Broj strana: 41 Povez: broširan Format: 25x19 Pismo: latinica Bogato kolor ilustrovana, crono - bele fotografije. Štampano na kunstdruku! Često se upoređuju likovi Napoleona i Aleksandra; obojica su bili izvanredno uspešni generali, obojica su bili niskog rasta, obojica su sanjala da pokore svet, obojica su prikrili svoje neuspehe i obojica su postali bukvalo obožavani. Isto se poređenje, međutim, ne može napraviti sa modernim knjigama koje se bave njihovim armijama. Ima knjiga koje se bave glavnim Aleksandrovim bitkama i pohodima, onih u kojima se razmatra njegova uloga kao vojskovođe a delimično se odnose i na armiju, ali se ni jedna knjiga ne bavi njegovom armijom kao takvom. Nije teško pronaći razlog za to. O detaljima Aleksandrove vladavine znamo samo na osnovu malog broja dela napisanih par vekova nakon događaja koje opisuju. Ta dela često protivreče jedna drugome, a u mnogim se slučajevima može dokazati i da sadrže očigledne greške. Strpljivi rad većeg broja učenih ljudi tokom prošlog veka je u ogromnoj meri unapredio naša saznanja o makedonskoj armiji, i mada mnogi problemi još čekaju razrešenje, možda smo došli u situaciju kada je moguće napisati jednu takvu knjigu.

RASUTE KOSTI - Mihailo Minić 438 str. Povez: mek Format: 13x20 cm Sadržaj: U ovoj knjizi opisao sam dogođaje i njihov razvoj, kao očevidac i učesnik. Izneta je istina o svemu, što sam video i preživeo. Od učesnika i očevidaca iz ovih događaja, dopunio sam ova izlaganja na terenu, i kasnije u emigraciji. Mnogi ljudi ustručavaju se da pišu istinu o greškama, manama I ljudskim strastima, onih koji su radili u ime naroda i nacije, jer se pojavi reakcija onih koji su sarađivali sa onima, čije se pogreške i strasti nabrajaju. Oni nemaju obzir dostojanstva prema izlaganju, ako se sa njim ne slažu. Njihova je odbrana, vlastodrštvo i zaštita nacije, a oružje dirigovana štampa.Ljudske strasti i samovolja nije rad u ime naroda i nacije, niti se to smatra radom ljudskom pogreškom. Ako se pokuša izneti istina, onda se ističu prigovori, da se vređa nacija i čast onih čija se dela nabrajaju, pod izgovorom, da su radili u ime naroda i nacije, a pisca istine oglase komunistom i da služi neprijatelju, i oglase svakoga za „Brankovića“, ako se ne saglasi sa strastima i voljom samovoljnih.Za otklanjanje odgovornosti, kao praska uvedeno je odricanje sopstvenih naredaba. Mnoga akta i naredbe, izdate i potpisate od onih koji su vodili narod i naciju, oglašene su kao akta i naredbe podmetnute na hartiji sa blanko potpisom. Nekim čudom, do danas nije objavljen nijedan papir sa blanko potpisom, kao dokaz da je blanko potpis postajao. Sa takivim radom onih, koji su radili u ime naroda i nacije, ne slaže se slobodarski duh srpskog naroda. Da bi naraštaji crpeli znanje i iskustvo, naraštajima treba istina o uzrocima stradanja naroda i nacije, a ne slavopojke o događajima. Nepristrasnim ispitvanjem tragičnih grešaka, koje su donele narodna stradanja, naraštaji neće ponoviti ove u budućnosti. Pisac I autor knjige

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Vitraž (franc. Vitrail) je površina sastavljana od raznobojnih stakala likovno uređenih i spojenih olovnim trakama i služi za zastakljivanje prozora. Izraz se upotrebljava i za označavanje slikarske tehnike za njegovu proizvodnju. Tokom svoje hiljadugodišnje istorije, termin se primenjivao skoro isključivo na prozore crkava i drugih značajnih verskih objekata. Iako se tradicionalno izrađuju u ravnim panelima i koriste kao prozori, kreacije modernih vitražnih umetnika takođe uključuju trodimenzionalne strukture i skulpture. Savremena narodna upotreba često proširuje pojam „vitraž” na domaće olovno svetlo i umetničke predmete napravljene od staklene folije sa primerima poznatih svetiljki Luisa Komforta Tifanija. Izradom vitraža bave se vitražisti. Vitražista je najčešće i zanatlija i umetnik. Može se baviti izradom vitraža prema svojoj ili tuđoj zamisli, ili restauracijom već postojećih. Ovo je danas veoma cenjeno zanimanje. Veština izrade vitraža izučava se najčešće u umetničkim školama[1] i na specijalističkim kursevima,[2] a nije retkost da se zanat prenosi u porodici s kolena na koleno.[3] Istorija Vitraži su počeli da se pojavljuju u gradnji srednjoevropskih gotskih katedrala koje su imale otvore suviše velike da bi se zastaklile jednim staklom i moralo se spajati više stakala u jednu celinu. Postepeno je ovo postala umetnost. Kako se pre vitraž upotrebljavao samo u crkvama, hramovima i manastirima u današnjem vremenu on se upotrebljava i u domaćinstvima za ukrašavanje vrata i prozora kao dekoracija na njihovim delovima. Izrada i restauracija vitraža Vitražista Tom Holdman u svojoj radionici Vitraž iz 13. veka, na vitražu prikazan Tomas Beket Izradom vitraža bave se vitražisti. Vitražista uklapa precizno oblikovane komade najčešće obojenog stakla prema modelu i spaja ih pomoću posebnih olovnih profila koji se zagrevaju. U radu koristi, kalupe, klješta, makaze, pincete, lemilicu i dodatne preparate. Vitražista često može i sam da priprema staklo, koje boji metalnim oksidima, nakon čega se sve greje u pećima na visokim temperaturama.[4] Izrada idejnih rešenja, nacrti, biranje, sečenje i bojenje stakla tradicionalnim metodama takođe spadaju u delatnosti vitražiste. Izrada vitraža je spoj kreativnosti, umetnosti i zanatstva. Restauracija je posebno važan segment ovog umetničkog zanata. To je način da se sačuvaju neka izuzetno vredna dela starih majstora. Jedna od zakonitosti restauracije je svakako očuvanje originalnog stanja dela u što većoj meri. Trajanje restauracije nekog vitraža uglavnom zavisi od opšteg stanja samog dela.[5] Vitražista je zanimanje kojim se češće bave muškarci, ali ima i žena.[3] Najteži deo posla je montaža, jer se vitraži često montiraju na visokim pozicijama, gde i vremenski uslovi mogu biti otežani.[6] Klasičan vitraž Klasičan vitraž nastaje spajanjem raznobojnog stakla na hladno pomoću olovnih profila i upotrebljava se za dekorisanje prozorskih otvora ili vrata. Tifani vitraži Tifani vitraž je novija, filigranskija tehnika, stara nekih stotinak godina. Ona pre svega omogućava izradu vitraža od mnogo manjih komadića stakala, fuge su mnogo tanje i u prostorijama gde imate bliski kontakt sa vitražima, tifani vitraži deluju mnogo elegantnije. Zatim, tifani tehnika je omogućila da vitraži ne moraju da budu samo u jednoj ravni. Najpoznatije su tifani lampe, ali je moguće izrađivati razne umetničke i upotrebne predmete. Lažan vitraž Lažan vitraž pripominje na klasičan vitraž koji je stvoren za razliku od klasičnog pomoću nanošenja boje na staklo i lepljenjem olovne trake ili čak naglašavanje kontura pomoću boje. Osnovni princip da se vitraž sastoji od staklenih delova se ovde ne primenjuje. Proizvodnja stakla Tokom kasnog srednjeg veka, fabrike stakla su osnovane gde je bilo dostupno snabdevanje silicijum dioksidom, osnovnim materijalom za proizvodnju stakla. Silicijumu je potrebna veoma visoka temperatura za topljenje, što nisu sve fabrike stakla mogle da postignu. Takvi materijali kao što su kalijum, soda i olovo mogu se dodati da bi se smanjila temperatura topljenja. Druge supstance, poput kreča, dodaju se za obnovu oslabljene mreže i čine staklo stabilnijim. Staklo se boji dodavanjem metalnih oksidnih prahova ili fino usitnjenih metala dok je u rastopljenom stanju.[7] Oksidi bakra proizvode zelenu ili plavičastozelenu boju, kobalt čini tamno plavu, a zlato proizvodi vinsko crveno i ljubičasto staklo. Većina modernog crvenog stakla proizvodi se koristeći bakra, koji je jeftiniji od zlata i daje svetliju, crvenu nijansu crvene boje. Staklo obojeno dok se nalazi u glinenom loncu u peći poznato je kao metalno staklo u loncu, za razliku od blistavog stakla..... Donka Stančić rođena je 1948. godine u Danilovgradu. Po profesiji je istoričarka umetnosti, a oblasti ekspertize su joj istorija arhitekture 18., 19. i 20. veka, i likovno stvaralaštvo – vitraži. Pohađala je Šestu beogradsku gimnaziju u Beogradu, i Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, gde je diplomirala u oblasti istorije umetnosti (1975. godine). Takođe je išla i na specijalizaciju u oblasti istorije arhitekture novijeg doba, gde je stekla zvanje konzervatorka-savetnica (1996. godine). Kao stručna savetnica – kozervatorka, radila je u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Vojvodine na zaštiti spomenika kulture Novog Sada i Sremskih Karlovaca (1981 – 1984. godine). Nakon toga, zaposlila se kao savetnica u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada (od 1996. godine) na polju istraživanja i zaštite graditeljske baštine Novog Sada (sa okolnih 14 naselja). Donka Stančić ima oko 100 objavljenih radova, i monografije: „Vitraži“, „Banovina“ i „Novi Sad od kuće do kuće“.

1148 str, cirilica, tvrd povez, 22 cm Istorija Kraljevine Srbije je neraskidivo povezana sa počecima Prvog svetskog rata i ova činjenica naročito dolazi do izražaja prilikom jubilarnih godišnjica rata. Upravo zbog toga se čini pogrešnim pasivno posmatrati rasprave sa strane. Knjiga Vladimira Dedijera SARAJEVO 1914, predstavlja redak primer prodora domaće nauke u globalnu debatu o početku Prvog svetskog rata. Ova knjiga se već gotovo pola veka pominje i citira u svim redovima koji se bave 1914. godinom, a pojava reprinta, izdanja koje je pred čitaocima takođe je svojevrsno priznanje autoru. Knjiga je izdržala kritiku vremena i izborila mesto kao klasik u svetskim bibliotekama… Knjigu SARAJEVO 1914 Dedijer je smatrao za svoje najuspelije delo. Naime, knjigu je napisao dobrim delom u izgnanstvu, lišen mnogih iluzija. U radu se oseća zrelost autora i njegov odgovoran odnos prema jednoj jako složenoj temi. SARAJEVO 1914 nije napisano da bi se Princip proglasio za preteču socijalizma niti da bi se započela nekakva svađa sa autorima koji su drugačije tumačili domete Sarajevskog atentata. Kako sam autor kaže, pitanje atentata ga je mučilo od najranije mladosti. Zaista, ova iskrena želja da se čin i pozadina atentata rasvetle dominira kao motiv kroz čitav rukopis. Širina kojom je Dedijer pristupio suštinskim problemima akcije mladobosanaca ne ogleda se samo u obimnoj literaturi i građi koja je konsultovana, već i u svesti o važnosti teorijskog promišljanja čina političkog ubistva. U tom smislu, Dedijerova knjiga seže čak do 1792. godine nastojeći da stvori svojevrsnu tipologiju političkih ubistva. Poseban trud je uložen kako bi se približile ideje Mlade Bosne kao i biografije njenih pripadnika. Vidimo ljude koji se kolebaju, diskutuju, ali se konačno odlučuju za atentat verujući da nemaju izbora. Čitaocu se skreće pažnja na važnost agrarnog pitanja kao jednog od ključnih izvora nezadovoljstva lokalnog stanovništva. Ovako sveobuhvatna analiza ove neobične organizacije može se naći još jedino u radu Predraga Palavestre o književnosti Mlade Bosne (1965). S druge strane i Franc Ferdinand i Sofija Hotek su opisani sa podjednakom pažnjom, te to nisu prosti simboli okupacione vlasti, već živi ljudi čije nam ideje i sklonosti Dedijer veoma plastično dočarava.

Vrlo dobro očuvana, 209 strana, izdanje Janko Veselinović Šabac 2014. Na stogodišnjicu Prvog svetskog rata autor se oglašava svojom petom knjigom. Ova knjiga se javlja kao svedok jednog surovog i teškog vremena, sa jakom porukom - Istina nikad ne sme da se zaboravi.

raspad jugoslavije islamizacija bosne srbi muslimanske veroispovesti bratoubilački rat ubijanje srba na kazanima masovni pogrom srba starosedelaca iz sarajeva ,,, odlično očuvana

DUŠKR2)DOBRO OČUVANA.

Relja Novakovic Tvrde korice,dobro ocuvana,nekoliko karata,ivice korica malo iskrzane. 413 strana

► Narodna knjiga; Istorijski institut u Beogradu; 1981 ► tvrd povez, str. 416 ► nema podvlačenja, stranice ne ispadaju ► očuvanost: 4-/5 G004

odlično očuvana

srđan radovanović odlično očuvana velok2kat

Knjiga prva Topčiderska katastrofa Il:N.Đukanović Format:23x14 cm. Broj strana:352 Izdavač i godina izdanja: Beletra 1990 Tvrd povez Dobro očuvano.Iscepljen predlist. Visina poštarine je za slanje putem preporučene tiskovine. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Akcija ili dionica predstavlja jedno od sledeća dva značenja: udio koji svaki učesnik u akcionarskom društvu ima u imovini društva (njegov osnovni udio); isprava pomoću koje njen vlasnik stiče pravo učešća u raspodjeli dobiti akcionarskog društva (dividende). Osnovni kapital društva podijeljen je na akcije čija je najniža nominalna vrijednost određena zakonskim propisima. Maksimalna nominalna vrijednost se određuje statutom društva, odnosno ugovorom zaključenim između učesnika u društvu. Pod pojmom akcija najčešće se podrazumijeva isprava koja se izdaje učesniku društva koji uplati svoj udio i na osnovu koje se stiče pravo, kako na učešće u organima upravljanja društva, tako i u raspodjeli njegove dobiti. Akcije se izdaju, po pravilu, u obliku hartija od vrijednosti koje glase na ime ili na donosioca. Moguće je i izdavanje akcija po naredbi. Pravilo je da se akcije mogu prenositi bez obzira kako je vlasnik određen. Akcije se dijele: 1) u odnosu na vrijeme kada se izdaju, na: privremene; obično se izdaju prilikom osnivanja društva, i traju sve dok vlasnik takve akcije ne uplati u potpunosti određenu svotu na ime svog udjela u društvu, nakon čega se privremene akcije povlače i zamenjuju se stalnim) stalne. 2) u odnosu na sadržinu prava koje daju imaocima, na: obične; vlasnici ovih akcija uživaju prava koja su statutom predviđena za sve učesnike društva prioritetne; vlasnici ovih akcija imaju izvesne privilegije u odnosu na ostale učesnike; obično imaju pravo na veću dividendu, pravo da prvenstveno oni budu birani u organe upravljanja društva isl.; izdaju se najčešće prilikom povećavanja osnovnog kapitala društva, a obično su namijenjene novim akcionarima. Akcije se međusobno razlikuju i po broju glasova koji pripadaju vlasnicima prilikom donošenja odluka u organima društva. Sa stanovišta vlasničkog rizika, akcije su rizičniji finansijski instrument od obveznica, jer akcionarsko društvo prvo mora da isplati kamate na izdate obveznice, pa tek onda da raspodjeljuje dividende. Međutim, u uslovima inflacije akcije su manje rizični finansijski instrumenti. Akcije imaju varijabilnu dividendu koja zavisi od visine dobiti preduzeća. Tržišna cijena sigurnih akcija je njihova sadašnja vrijednost, koja je dobijena na osnovu diskontovanja budućih prihoda od akcija po odgovarajućoj stopi prinosa. Tržišna cijena rizičnih akcija sadrži pored sigurnih prinosa i premiju za rizik, koja raste sa povećanjem rizika. Slučajni ili nesigurni hod (eng. Random Walk) je naziv za kretanje tržišnih cijena akcija; dnevno kretanje cijena akcija deluje haotično i nepredvidljivo, ali opšti indeks cijena akcija (npr. Dou-Džons indeks) pokazuje uzlazno kretanje na dugi rok. Koeficijent koji mjeri stepen rizičnosti svake akcije naziva se beta-koeficijent; on predstavlja odnos između rizičnosti date akcije i opšteg nivoa rizičnosti cijelog tržišta akcija i procjenjuje se uobičajenim statističkim metodama. Akcije mogu biti osnivačke i nove; nove akcije se emituju radi povećanja kapitala akcionarskog društva. Jednom izdate akcije nikada se ne povlače sa sekundarnog tržišta akcija tako da je obim novih dionica relativno mali u odnosu na njihov ukupan iznos.

"Smrt bogova" je roman D.S. Mereškovskog koji predstavlja uzbudljivu priču o sudaru starog i novog sveta, odnosno paganstva i hrišćanstva. U fokusu romana su antički bogovi koji gube svoju moć i značaj u svetu koji se menja i gde se javljaju novi ideali i verovanja. Autor kroz likove bogova i drugih istorijskih ličnosti poput Julija Cezara, Oktavijana Avgusta i drugih, predstavlja dramatične promene koje su se dogodile u to vreme. Ovo delo predstavlja spoj istorijske fikcije, filozofije i religije, a čitaoci će biti očarani likovima bogova, njihovim sukobima i traganjima za novim mestom u svetu koji se menja. Ako volite istorijske romane koji uključuju dramatične sukobe i likove, ovo delo će vam se sigurno dopasti. Poručite knjigu "Smrt bogova" i upoznajte se sa antičkim bogovima u novom svetlu. Povez knjige : tvrd Strana : 345 Format : 21 cm Pismo : latinica

NOVA KNJIGA mek povez 177 strana Cilj ovog višeslojnog istraživačkog rada je da se ukaže na sva najvažnija praistorijska plemena i njihove etnonime, koji se vezuju za prostor Velike, Južne i Zapadne Morave - odnosno Tromoravlja, da se predoče, pre svega, dostupne istorijske činjenice o njima, ukaže na otkrivene arheološke nalaze i loka-litete sa materijalnim dokazima iz stare ere, da se izvrši i lingvistička analiza naziva mesta - ojkonima, označe praistorijski rodovi - apelativi, preko pripadnosti stanovnika određenih mesta - etnika, odnosno da se i jezički predoči istovetnost ili slič-nost današnjih toponima sa praistorijskom onomastikom, da se predoči postojanje života u tim mestima pre nove ere, kao i danas. Koliko je nama poznato, ovo je prvi i jedini rad, te vrste i metodologije, u istoriografskoj literaturi Pomoravlja i Tromoravlja u praistoriji, a u svetlu istinite istorijske srbske škole.

Opis "Smrt bogova" je roman D.S. Mereškovskog koji predstavlja uzbudljivu priču o sudaru starog i novog sveta, odnosno paganstva i hrišćanstva. U fokusu romana su antički bogovi koji gube svoju moć i značaj u svetu koji se menja i gde se javljaju novi ideali i verovanja. Autor kroz likove bogova i drugih istorijskih ličnosti poput Julija Cezara, Oktavijana Avgusta i drugih, predstavlja dramatične promene koje su se dogodile u to vreme. Ovo delo predstavlja spoj istorijske fikcije, filozofije i religije, a čitaoci će biti očarani likovima bogova, njihovim sukobima i traganjima za novim mestom u svetu koji se menja. Ako volite istorijske romane koji uključuju dramatične sukobe i likove, ovo delo će vam se sigurno dopasti. Poručite knjigu "Smrt bogova" i upoznajte se sa antičkim bogovima u novom svetlu. Povez knjige : tvrd Strana : 345 Format : 21 cm Pismo : latinica

U veku za koji nam se čini da je na putu da izrodi takav obim geopolitičkog nereda kakav niko nije mogao ni da pretpostavi u opojnim danima posle 1989. godine, iskustva jednog carstva koje je pregrmelo vekove promena i na čijem su tlu strateška pitanja tog vremena nepovratno isprepletana, čine se relevantnijim nego ikad. Pouke koje se mogu izvuci iz uspeha i neuspeha habzburške Austrije, ako ništa drugo, imaju veću vrednost u vreme kada posledice tradicionalnog geopolitičkog suparništva nisu ni najmanje umanjene udaljenošću, tehnologijom ili protokom vremena. Autor se nada da ova knjiga može da ponudi pomoć u ovladavanju ovim izazovima, mada možda nikada njihovom potpunom savladavanju, kako bi se zadržalo globalno vođstvo Amerike i kako bi se dobre strane veštog korišćenja geografskog položaja između pobočnih evroazijskih zemalja u proteklih sedamdeset godina prenele budućim generacijama. 520 str.

Knjiga je u odličnom stanju, kao nova. Od Platona, Aristotela i Tukidida do Čerčila i Nila Fergusona mnogi pisci i istoričari bavili su se alternativnom i kontrafaktualnom istorijom. Knjiga Alternativna istorija Srbije pionirsko je delo kod nas. Pre Markovića i Antića nije bilo istoričara koji su se odvažili da se „poigraju“ sa najkontroverznijim pitanjima iz naše istorije: šta bi se desilo da je Srbija postala katolička zemlja, kako su Srbi mogli da spasu svet 1938, zašto je propuštena srpska renesansa, šta bi se desilo da nije bilo 27. marta, da je Tito poginuo na Sutjesci, Ranković prevladao, da je osnovana Velika Srbija, kako bi se zemlja razvijala da je pobedio Draža ili da Đinđić nije ubijen, šta bi bilo da nije bilo Srebrenice i da su Srbi pobedili u ratovima devedesetih ili da su zvanično porazili NATO...