Folirajte se... Pivo Zoran Stanojević Mono & Manjana, 2000. Mali format, 64 strane. Nova knjižica. Istorijat piva

Knjiga Kako se umire autora Emila Zole je jedinstvena zbirka priča koja obuhvata naslove kao što su Kako se umire, Za jednu noć ljubavi, Svetkovina u Kokvilu, Žan Gurdon i Odbojne. Emil Zola, poznati francuski pisac i začetnik naturalističkog pravca u književnosti, kroz ove priče istražuje teme smrti, ljubavi, društvenih običaja i ljudske prirode. Zola, rođen 1840. godine, ostao je upamćen ne samo kao jedan od najznačajnijih književnika Francuske i Evrope, već i kao borac za pravdu, istinu i prava siromašnih i optuženih. Njegovo delo je oblikovano njegovim dubokim socijalnim angažmanom, što je posebno vidljivo u njegovom uključivanju u Drajfusovu aferu, gde je branio nepravedno osuđenog oficira Alfredu Drajfusa. Zola je sahranjen pored drugih velikana francuske književnosti, kao što su Volter, Žan Žak Ruso i Viktor Igo, čija su dela takođe imala veliki uticaj na francusku istoriju.

Ako ste nezadovolji životom koji vodite, ovo je prava knjiga za vas! Preobrazite se u onu osobu kakve ste uvek želeli biti. Iz Sadržaja: Popravljanje, prepravljanje ili nanovostvaranje Odabrali ste transformaciju Nanovostvaranje Postizanje onoga što vam treba Intuitivno "DA" Proces transformacije Mijenjanje odnosa Pomoćne metode nanovostvaranja

Orhan Pamuk ovoga puta vaskrsava čudesni svet Orijenta s njegovim bojama, njegovom umetnošcu, estetikom, njegovim tajanstvenim duhom. Zovem se Crveno je pripovest o umetnosti, ljubavi, sreći, životu, smrti, na trenutke rasprava o suštini islamske umetnosti i poimanja sveta, ispričana kroz sudbine slikara minijatura i kaligrafa u Carigradu s kraja 16. veka. Bogatstvo jezika, obilje slika, asocijacija, poniranje u bit islamske civilizacije i njene dodire s renesansnim duhom, jedinstvena kompozicija i struktura dela potvrđuju da je Orhan Pamuk jedan od najvećih pisaca dvadeset prvog veka. doc. dr Mirjana Marinkovic upravnik Katedre za orijentalistiku Filološkog fakulteta u Beogradu Knjiga Zovem se Crveno koristi umetnost minijature kako bi istražila dušu nacije. Džon Apdajk Veza između prošlog i sadašnjeg vremena sadržana je i u boji. Crveno je boja osvete i smrti, ali, ponajviše, boja strasti, nadahnuća i umetnosti. A možda je, po Pamuku, ime univerzuma – Crveno! Odavno taj svet Zapada i Istoka, novog i starog, nije tako sažeto, a sveobuhvatno opisan kao u ovom remek-delu: „Na Zapadu slikaju ono što vide, a mi ono što gledamo.“ Vladislav Bajac

Zbirka priča čija radnja je smeštena na početak 20. veka o dečaku Aramu Garoglanijanu koji iz svoje rodne Jermenije imigrira u mali kalifornijski grad Frezna. Kroz brojne anegdote i šaljive priče sagledane iz ugla sedmogodišnjaka, vidimo kako je mali Aram doživeo dolazak u „neki drugi svet“ živopisno opisujući i kako su se svemu tome prilagodili članovi njegove brojne, interesantne porodice.

Rekla bih da je Aleksandar Genis predstavnik najređeg mislilačkog epikurejstva, koje neumorno prigrljuje najrazličitije načine konzumiranja života. Presudna je, naravno, okolnost njegovog davnašnjeg priklanjanja najžrtvenijem i najhranljivijem načinu – umetnosti. Oduzme li mu se nešto, u neko sunčano popodne, takvom faunu ostaju prelepe uspomene i preveliko znanje da bi tek uvređeno ćutao. A neće se ni razmetati frustracijama, poput nekog novopečenog stoika. Na njegovoj skali vrednosti postoji čudan podeljak. Oslonjen na njega, ne bez elegancije, živiš kao optimista bez obzira na sav svoj pesimizam. U potrazi za izgubljenim, nalaziš ga, makar u svom oku, levom ili desnom. Zato i ova knjiga izgleda ovako. To nam je pisac pružio svoje ruke, baš levu i baš desnu. Nakon njihovog iskrenog stiska, tu je i mali poklon-buket, koji spaja nespojivo: razigranu gustioznost sa tamnim, serioznim tonovima. Srećni smo! I posle ovog susreta sa njegovim najnovijim esejima, možemo ubeđeno reći: Genis je – Genis.

Prvi roman slavnog pisca Autor bestselera Nikom ni reči i Nestao zauvek Svet poznatih ličnosti i sportista sjajno je viviseciran i okrenut naglavačke u prvom krimiću bestseler autora Harlana Kobena. Njihov brak je tabloidni san, ali tek što su supermodel Lora Ejers i zvezda Seltiksa Dejvid Baskin rekli „da“, dogodila se tragedija. Dok su bili na medenom mesecu na Velikom koralnom grebenu u Australiji, Dejvid je otišao da pliva – i nije se vratio. Sada ožalošćena udovica, Lora ima hiljadu pitanja a nijedan odgovor. Njena potraga za istinom uvući će je u mrežu laži i obmane koja seže trideset godina unazad – dok na terenu u Boston gardenu jedan novajlija, čudo od košarkaša, igra svoju prvu važnu utakmicu... „Koben uporno izbacuje čitaoca iz ravnoteže inovativnim zapletima i đavolskim negativcima.“ People „Pravo iznenađenje.“ Entertainment Weekly „Pažnja će vam biti prikovana neizvesnošću u željnom iščekivanju raspleta.“ New York Daily News

PREDAJTE SE, SRBI Profesor Miodrag Jaćimović nije slučajna pojava u srpskoj književnosti 20. veka. Dok su bučni i hučni valovi sukoba socrealizam - modernizam nosili jedno po jedno ime, dok su neosimbolisti opevali „anđela gorkog praznine i snage“, dok su srpski borhesovci odlazili po materijal za svoje priče u Staljinovu Sovjetiju, dok su stariji i mlađi postmodernisti pisali romane - kišobrane i romane na lov na zjala, provincijski profesor je stajao sa strane i posmatrao. Skrajnut od klanova i koterija, zadovoljan svojim kutkom slobode, u kome je, zaklonjen od Velikog Brata, vodio dnevnik, profesor Jaćimović se posvetio plemenitom zadatku očuvanja čovečnosti - lične i spisateljske, u dane kada su ljudi bili spremni da četvoronoške krenu u svetliju budućnost. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-15510-8 Povez Tvrd Godina izdanja 2008 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 165 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

VULKAN IZDAVAŠTVO - MONO I MANJANA, 2011. Manji četvrtasti format, 12 kartonskih strana (računajući korice). Veoma lepo očuvana, uglovi korica sa jedva primetnim tragovima korišćenja. Na svakoj stranici su rečima i slikama predstavljeni predmeti koji se tiču igre. UZRAST OD 0 DO 2 GODINE

Bude se gromovi Filip Radulovic Obod, Cetinje, 1972. Tvrd povez, format: 13x19,5 cm, 208 strana, ilustrovano u koloru, latinica. Korice kao na slikama. Unutra veoma dobra. Nema tragova pisanja. Kompaktna. 021223 ktj-44

Zovem se Mama je priča za sve roditelje, saborce. Autorka piše o mnogim dečjim i roditeljskim strahovima, brigama, tugama, ambicijama i svađama kao nečem sasvim normalnom i tako smiruje čitaoce - roditelje. Autorka će na duhovut način pokazati da normalnost nema granice, baš kao ni ljubav, mašta i poverenje kada su u pitanju deca i roditelji.

Aforizmi

Zbirka poezije. Reč izdavača: ’’Zbirka pesama Jelice Kiso objavljena je kao 13. izdanje u ediciji Prisustva. Autorka neretko svoje pesme iskazuje kroz doživljaje koji imaju notu realizma a koji se negde na putu ka poenti transformišu u nadrealističke, metaforične slike, dok su dokumentaristički i angažovani poetski iskoraci deo fino naštelovane sinteze koja ovu zbirku čini čitljivim i zrelim delom.’’

Roman Krv se budi autorke Ljubice Radoičić je intrigantna priča o ljubavi i odanosti, smeštena u raznolike kulise, od evropskih metropola do egzotičnih predela Mediterana. Iako napisan u mladosti, roman nudi dubok uvid u ljudske odnose i društvene norme, postavljajući pitanja o prirodi ljubavi i žrtve. Sa svojim bogatim opisima i emotivnom pričom, ovo delo predstavlja značajan doprinos književnosti.

Folirajte se... Šampanjac Autor: Nikolas Montesol Prevodilac: Tanja Milosavljević Izdavač: MONO & MANJANA Godina izdanja: 1998 Format: 17 cm Broj strana: 66 Povez: Broširani povez Stanje veoma dobro.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga - Umberto Eko Izdavač: Umetničko društvo Gradac Godina izdanja: 2011 Broj strana: 195 Format: 23 cm Povez: Broširani Razgovori koje su vodili Umberto Eko, pisac, profesor i semiolog, i Žan-Klod Karijer, esejista, dramaturg i scenarista, pored ostalog autor nekoliko scenarija za filmove Luisa Bunjuela. Medijator razgovora bio je Žan-Filip de Tomak. Karijer i Eko razgovaraju o sudbini knjige u današnjem vremenu, ali pokreću i mnoga druga pitanja koja se tiču savremene kulture, tradicije i informatičkog društva. Poglavlje iz knjige “Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga”

Rekla bih da je Aleksandar Genis predstavnik najređeg mislilačkog epikurejstva, koje neumorno prigrljuje najrazličitije načine konzumiranja života. Presudna je, naravno, okolnost njegovog davnašnjeg priklanjanja najžrtvenijem i najhranljivijem načinu – umetnosti. Oduzme li mu se nešto, u neko sunčano popodne, takvom faunu ostaju prelepe uspomene i preveliko znanje da bi tek uvređeno ćutao. A neće se ni razmetati frustracijama, poput nekog novopečenog stoika. Na njegovoj skali vrednosti postoji čudan podeljak. Oslonjen na njega, ne bez elegancije, živiš kao optimista bez obzira na sav svoj pesimizam. U potrazi za izgubljenim, nalaziš ga, makar u svom oku, levom ili desnom. Zato i ova knjiga izgleda ovako. To nam je pisac pružio svoje ruke, baš levu i baš desnu. Nakon njihovog iskrenog stiska, tu je i mali poklon-buket, koji spaja nespojivo: razigranu gustioznost sa tamnim, serioznim tonovima. Srećni smo! I posle ovog susreta sa njegovim najnovijim esejima, možemo ubeđeno reći: Genis je – Genis. Draginja Ramadanski Aleksandar Genis je rođen 1953. godine u Rjazanju (Rusija); rano detinjstvo proveo je u Kijevu, a najveći deo mladosti u Rigi, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu Letonskog univerziteta. Od 1977. godine živi u Sjedinjenim Američkim Državama. Radio je na poslovima uređivanja publikacija na ruskom jeziku, bavio se književnom kritikom, i bio kolumnista u programima iz kulture na radiju. Autor je i voditelj televizijskog serijala Genis. Pisma iz Amerike (ruski TV kanal Kultura). Od 2004. godine vodi stalnu rubriku u Novoj gazeti, ima svoju kolumnu u časopisu Eskvajer, uređuje blog na sajtu Snob. Jedan je od urednika časopisa Strana književnost. Bio je član žirija Bukerove nagrade (1993) kao i žirija nagrade Liberti. Član je Akademije Ruske filologije. Dobitnik je prestižne nagrade peterburškog književnog časopisa Zvezda (1997) i dr. Poznat i uticajan autor postao je po knjigama napisanim u koautorstvu sa Petrom Vajlom, Savremena ruska proza (1978), Maternji jezik (1989), Ruska kuhinja u izgnanstvu, (1987), Šezdesete. Svet sovjetskog čoveka (1998) i dr., koje su obavezno štivo u ruskim gimnazijama. Od 1990. godine piše samostalno. Među ostalim objavio je knjige eseja Američka azbuka (1994), Crveni hleb, Kulinarski aspekti sovjetske civilizacije (1995) (Američka azbuka/Crveni hleb Geopoetika 1999) Kula vavilonska, Umetnost vremena sadašnjeg, (1996, Geopoetika 2002) Deset razgovora o novoj ruskoj književnosti (1997), Tama i tišina, Umetnost oduzimanja (1998, Geopoetika 2000), Dovlatov i okolina, Filološki roman (1999, Geopoetika 2000) Ivan Petrović je umro (1999), Pejzaži (2002), Koloplet (2002), Vesti iz Edena (Geopoetika 2003), Sladak život (2004), knjigu kulinarskih putovanja Stočiću, postavi se (Geopoetika 2004), knjigu Zen fudbala i druge priče; Šest prstiju (2008), Lični slučaj (2009), Omoti bombona (2010), Kosmopolita (Geopoetika 2012), Časovi čitanja. Kamasutra zaljubljenika u knjigu (2013, Geopoetika 2015). Autor je teksta dokumentarnog filma o ukrajinskoj revoluciji (“Narandžasta zima”, režija A. Zagdanski). Njegove knjige prevedene su sa ruskog na engleski, japanski, nemački, francuski, italijanski, srpski, mađarski, letonski i druge jezike.

PREDAJTE SE, SRBI Profesor Miodrag Jaćimović nije slučajna pojava u srpskoj književnosti 20. veka. Dok su bučni i hučni valovi sukoba socrealizam - modernizam nosili jedno po jedno ime, dok su neosimbolisti opevali „anđela gorkog praznine i snage“, dok su srpski borhesovci odlazili po materijal za svoje priče u Staljinovu Sovjetiju, dok su stariji i mlađi postmodernisti pisali romane - kišobrane i romane na lov na zjala, provincijski profesor je stajao sa strane i posmatrao. Skrajnut od klanova i koterija, zadovoljan svojim kutkom slobode, u kome je, zaklonjen od Velikog Brata, vodio dnevnik, profesor Jaćimović se posvetio plemenitom zadatku očuvanja čovečnosti - lične i spisateljske, u dane kada su ljudi bili spremni da četvoronoške krenu u svetliju budućnost. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-15510-8 Povez Tvrd Godina izdanja 2008 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 165 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Detalji predmeta Stanje Polovno Noddy: Nodi se seli A4 format Sličice su zalepljene Sredina zalepljena selotejpom

Najveći norveški pisac, Knut Hamsun, napisao je u svojoj 77. godini poslednji od ukupno dvadeset romana, „Krug se zatvara“, kojim je krunisao svoje životno delo. Junak romana, Abel Brodersen, je izuzetno savremenik lik koji je izgubio svoje korene u lutanju između Amerike i rodne Norveške, prema kojoj ga vuče neostvarena ljubav iz mladosti. U knjizi je opisan čitav njegov život, isprepletan sa sudbinama još desetak ljudi, jednostavnim i efektnim stilom koji anticipira u isto vreme Kafku, egzistencijaliste i Bukovskog. adaptacija prevoda Flavio Rigonat

Posle ove knjige Istok nije ono što je bio pre. Neponovljivo putovanje u istoriju islamske kulture kakvu ne poznajemo. Orhan Pamuk ovoga puta vaskrsava čudesni svet Orijenta s njegovim bojama, njegovom umetnošcu, estetikom, njegovim tajanstvenim duhom. Zovem se Crveno je pripovest o umetnosti, ljubavi, sreći, životu, smrti, na trenutke rasprava o suštini islamske umetnosti i poimanja sveta, ispričana kroz sudbine slikara minijatura i kaligrafa u Carigradu s kraja 16. veka. Bogatstvo jezika, obilje slika, asocijacija, poniranje u bit islamske civilizacije i njene dodire s renesansnim duhom, jedinstvena kompozicija i struktura dela potvrđuju da je Orhan Pamuk jedan od najvećih pisaca dvadeset prvog veka. doc. dr Mirjana Marinkovic upravnik Katedre za orijentalistiku Filološkog fakulteta u Beogradu Knjiga Zovem se Crveno koristi umetnost minijature kako bi istražila dušu nacije. Džon Apdajk Veza između prošlog i sadašnjeg vremena sadržana je i u boji. Crveno je boja osvete i smrti, ali, ponajviše, boja strasti, nadahnuća i umetnosti. A možda je, po Pamuku, ime univerzuma – Crveno! Odavno taj svet Zapada i Istoka, novog i starog, nije tako sažeto, a sveobuhvatno opisan kao u ovom remek-delu: „Na Zapadu slikaju ono što vide, a mi ono što gledamo.“ Vladislav Bajac

Ako piletu kažete da je tigar, a nosorogu da je leptir.. Onda mora da se šalite! Dodatne informacije ISBN 86-17-12179-3 Povez Broširan Godina izdanja 2004 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 16 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Približi se Jehovi Bog te poziva da mu se približiš. U ovoj knjizi ćeš saznati kako. 320 str ilustracije L.1.O.1.P.2.

Vukan de Deo je rođen 1980. godine u Beloj Crkvi. Završio je master studije Opšte i uporedne književnosti na Freie Universität u Berlinu i prevodilaštva u Lajpcigu. Živi i radi kao književni prevodilac i sudski tumač u Berlinu. Kao predstavnik nove generacije pesnika, generacije koja se noću budi, Vukan de Deo na pesničku scenu Srbije stupa odmereno i u pravi čas, sa poetikom koja hrabro tematizuje homoerotiku. Njegove pesme u najvećem broju odbijaju klasičnu formu rime, ali su prožete muzikalnošću, pisane su sa jasnim poetskim stavom i u veoma promišljenom, zavodljivom stilu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Istražuje osnovne nesvesne sile koje troše ljudsko telo i izazivaju bolest, otkrivajući izvore samodestruktivnog ponašanja i uključujući posebna poglavlja o samoubistvu, depresiji, migrenama i imunološkim bolestima. Artur Džanov (21. avgust 1924 – 1. oktobar 2017), poznat i kao Art Džanov,[1] bio je američki psiholog, psihoterapeut i pisac. Kao kreator primalne terapije stekao je popularnost u javnosti. Primalna terapija podrazumeva dubinsko proživnjavanje osećanja sa ciljem da se doživi dugo-potiskivani bol iz detinjstva. [2] Džanov je osnivač psihoterapeuckog centra Primalni institut[3] Mladost Artur Džanov je rođen u Los Anđelesu u Kaliforniji i odrastao je u Bojl Hajtsu (Boyle Heights), jednom siromašnom naselju, istočno od centra Los Anđelesa, naseljenom uglavnom latinoameričkim, ruskim i slovenskim migrantima. [4]Džanov je bio sin ruskih migranata Konrada Džanova (enrl. Conrad Janov) i Ane Koretski-Džanov (engl. Anne Coretsky-Janov). Nakon završenog pohađanja osnovnih i master akademskih studija, svoje znanje i zvanje je podigao na viši nivo, dobivši doktorat iz psihologije iz Klermont diplomske škole (engl.Claremont Graduate University) 1960 godine. [5] Karijera Džanov se prvobitno bavio konvencionalnom psihoterapijom u Kaliforniji. Stažirao je na psihijatrijskoj klinici Haker (engl. Hacker Psychiatric Clinic ) na Beverli Hilsu, radio je sa veteranima u Neuropsihijatrijskoj bolnici Brentvud (engl. Brentwood Neuropsychiatric Hospital). Počinje rad u privatnoj praksi od 1952. do svoje smrti 2017. godine. Radio je i u osoblju psihijatrijskog odeljenja u dečijoj bolnici (engl.Children`s Hospital) [6] u Los Anđelesu gde je učestvovao u razvoju njihove psihosomatske jedinice. Po Džanonovom mišljenju, potisnuti bol traumatičnih iskustava iz detinjstva na kraju stvara emocionalno oštećenu odraslu osobu. [7] Ova iskustva uključuju ne samo očigledne fizičke i psihičke povrede, već i nemogućnost da kao takvi, sutra kao roditelji pruže detetu utehu. Do 1967. godine Džanov se isključivo bavio konvencionalnom terapijom, sve do jedne seanse sa pacijentom, koja mu je zauvek promenila profesionalni život. Naime, tokom jedne grupne terapije, dvadecet-dvogodišnji student je prepričao komad predstave u kojoj glumac obučen u pelene ispija melko iz flaše i viče iz sveg glasa: „Mama, tata, mama, tata!` Fasciniranost pacijenta ovim komadom, podstakla je Artura da traži od svog pacijenta da naglas izgovora identične reči. Na šta pacijent nije želeo da reguje i odbijao je da ga posluša[8]. Ni Artur nije bio siguran da je ovo pravi pristup, ali je imao osećaj da će ga odvesti na pravi put. Pacijent je postao primetno uznemiren i iznenada je počeo na podu da se previja od bolova. Ubrzano je disao i u hipnotičnom stanju vikao: „ Mama, tata!` Konačno je ispustio razdirući, `primalni` krik.[9] Ovaj krik je bio početak nastanka primlane terapije i knjige Primalni krik. Međutim, Džanovljeva `primalna` terapija je naišla na dosta osuda i kritika, sa tvrdnjama da je Džanov koristio taj tretman kao šemu za sticanje bogatstva. Reagujući na to, Džanov je naveo: „Ne primamo plate i nemamo profit i nemamo ga godinama. Platili smo nekoliko stotina hiljada dolara za istraživanje da bismo održali naš naučni integritet. Finansiramo terapiju za one koji to ne mogu da priušte`. [10] Među Džanovljevim poznatim pacijentima bili su muzičar Džon Lenon i umetnica Joko Ono. [11][12] Privatni život Prva Džanovljeva supruga zvala se Vivijen Glikštajn (engl. Vivian Glickstein). Uzeli su se 1949 godine i [13]razveli 1980. Drugi put je stupio u brak sa Francuskinjom Daunic Džanov (franc. Daunic) četiri meseca nakon razvoda. [5] Džanov je imao dvoje dece iz prvog braka – Rika Džanova (engl.Rick Janov) koji je postao `primalni` terapeuta, i Elen Džanov (engl. Ellen Janov) pevačicu i glumicu koja je preminula 1976. [5] Džanov je 1. oktobra 2017. umro u snu u 93. godini.[14] [15] Nekoliko godina Džanov je patio od bolesti grla što mu je ograničavalo sposobnost govora....