,Zovem se Noemi" je zbirka priča koju čine pet celina i mogle bi se podeliti na: maštarije, porodica, žene, svakodnevnica i smrt. Priče sadrže dosta ironije i samoironije, crni humor, parodiju, satiri i kritiku, dok se iza jednostavnosti na površini krije mizantropijski pogled koji određuje ton većine priča.

Odlomak: Obrazovanje je svačija briga i ova se knjiga tiče svih nas Kada je riječ o školi, svatko ima neko mišljenje. Tema obrazovanja uobičajena je gotovo u svakoj obitelji. Brojni su roditelji izjavili da se njihova djeca boje škole. Ta djeca govore: „Ne idem više onamo!“ Već nakon drugog razreda počinje pritisak na dijete da ostvari uspjeh koji će mu omogućiti upis u gimnaziju. Ti rani strahovi od škole opterećuju cjelokupan obiteljski život. Kako to uopće izgleda za učenice i učenike? Pronalaze li se djeca i adolescentni u svojoj školi? Daje li im škola ikakvu orijentaciju u svijetu 21. stoljeća? Koristi li škola njihovoj budućnosti? Jesu li oni sretni u školi? Jesu li (još uvijek) znatiželjni? Jesu li uspjeli razviti svoje talente? Stoga se postavlja pitanje: Možemo li uopće zamisliti drugačiju školu? Školu u kojoj je povezanost prije izdvajanja, u kojoj poštivanje drugoga ima jednaku vrijednost kao i prenošenje gradiva, gdje se gradi kritički duh i u kojoj se stvara onakva slika čovjeka kakvu želimo izgraditi kod svoje djece? Možemo li zamisliti školu u kojoj se podrazumijeva da djeca sama oblikuju svoju budućnost? Postoje li takve škole? Odgovor glasi: postoje. Drugim riječima: škole budućnosti već žive. Želimo li da se sve naše škole razvijaju u tom smjeru, ne možemo zaobići preuzimanje odgovornosti. Djelovati trebaju svi kojih se škola tiče. Kako nastaju takve škole? Naime, takve škole nastaju kada se povežu učitelji i nastavnici, roditelji, školska uprava i učenici, koji sami oblikuju svoju zajednicu učenja. U tom smislu donosimo vam ovaj poticaj. U 21. stoljeću želimo pozvati na iz temelja novo i drukčije promišljanje obrazovnoga sustava. Želimo građane i građanke ohrabriti da se aktivno, kritički i vizionarski umiješaju u odvažno i zrelo stvaranje novih škola. Jer nam ostaje vizija škole kao mjesta na kojemu se razvija potencijal, na kojemu se gradi srce, škole kao divnoga radnog mjesta i mjesta zajedništva. Jedino ćemo tako uspjeti potaknuti političke promjene i prekinuti gotovo stogodišnju stagnaciju obrazovne politike. Političke su institucije već po svojoj strukturi poput tankera koji tromo i polako plove morem. Tankeri označavaju stabilnost, pouzdanost i kontinuitet. Odvažni građani i građanke više su poput glisera koji puno brže mogu otkriti prepreke i opasnosti, ali i s puno više mašte graditi nove putove i mogućnosti. Naša je poruke trostruka i ona glasi: Znamo što je ispravno kada mislimo srcem. Vrijeme za djelovanje nastupa kada zrelo i kritički gledamo na svijet. Razvoj potencijala temeljno je pravo, kojemu ćemo pribaviti legitimitet.

Mišel Uelbek – pesnik? U doba kad svi gledaju da se uže specijalizuju i kad se ulažu napori ne bi li se svi talenti popisali pod određenom, isključivom etiketom, ima i onih koji smatraju maltene nepriličnim za jednog svetski poznatog romansijera, koji je požnjeo sve uspehe, da se i dalje tvrdoglavo bakće poezijom: u tome prepoznaju nedvosmislen primer nečeg nespojivog. Bavljenje poezijom bilo bi, sve u svemu, protumačeno kao nekakav hobi Mišela Uelbeka, kapric koji mu valja dopustiti sa osmehom, pomalo blagim, ali i donekle razdražljivim. Izreći takav, ishitren sud, koji upravo posle ovog izdanja definitivno gubi svaku težinu, značilo bi izgubiti iz vida da je Mišel Uelbek pre svega pesnik. Agat Novak-Leševalije (iz predgovora „Udri gde treba”)

Glavna junakinja provokativnog i potresnog debitantskog psihološkog trilera Liz Loler budi se u bolnici posle napada ali bez i jednog fizičkog dokaza da se napad zaista i dogodio. Bez obzira na sumnjičavost prijatelja i policije, Aleks Tejlor je rešena da dokaže svetu da ono što joj se dogodilo nije umislila. Čim je otvorila oči, doktorka Aleks Tejlor shvatila je da je na operacionom stolu, ruku prikačenih za boce s infuzijom a nogu podignutih u stremene. Dezorijentisana i uplašena, doktorka pretpostavi da je u anesteziji na hirurškom odeljenju završila posle neke nesreće. No lekar koji se nadvijao nad njom s hirurškim instrumentima u ruci nije iz bolnice u kojoj i sama radi kao uspešan i cenjen lekar. Nepoznati čovek pod hirurškom maskom mirno i metodično joj saopšti da će je, ako ne sarađuje, napastvovati. I pre nego što uspe da vrisne upomoć, Aleks udiše novu dozu anestetika, potpuno nesposobna da se brani. Kad se osvestila, nad sobom je videla poznata lica kolega i bez odlaganja im ispričala za otmicu i napastvovanje. Policija je sumnjičava, a kako ni posle detaljnog zdravstvenog pregleda nisu pronađeni nikakvi tragovi napada, čak i njen momak počinje da sumnja u njenu krajnje čudnu priču. Uprkos Aleksinim upornim tvrdnjama niko joj ne veruje, te doktorka i sama počinje da se pita nije li zaista pomerila pameću. Sve dok se ne pojavi sledeća žrtva. Napeti psihološki triler Ne budi se provokativno je i aktuelno preispitivanje tema kao što su uloga žrtve, nasilje nad ženama i njihovo diskreditovanje u našoj kulturi.

Ovo je najvažniji dan u Itanovom životu. Danas se žena koju je oduvek voleo udaje za drugog čoveka. Danas će im se pružiti nova prilika. Itan ima neverovatna dvadeset četiri sata da promeni čitav život, ili ga zauvek izgubi... Jednog jutra Itan će dobiti pozivnicu za venčanje žene koju je nekada davno voleo, ali koju je ostavio kako bi se posvetio karijeri. On je sada jedan od najboljih psihijatara na Menhetnu - bogat, poznat, ali strašno usamljen. Ovo je dan kada je odlučio da ispravi grešku iz prošlosti i ponovo osvoji Selin. Posle zbrkana dvadeset četiri časa obavijena misterijom, Itana će ubiti nepoznati muškarac. Međutim, sledećeg jutra nešto neverovatno će se dogoditi - Itan će se probuditi i shvatiti da, igrom sudbine, ponovo proživljava isti dan. Hoće li uspeti da na vreme iskoristi priliku koju je dobio?

U ovoj knjizi autor objašnjava šta je bes, zašto se razgnevimo, kako da se nosimo sa gnevom i kako da ga upotrebimo u bolje svrhe.

NIJE NUŽNO BITNO KOLIKO STE BESNI, VEĆ ŠTA ĆETE URADITI SA TIM BESOM. Ovo je TA knjiga o besu, prva koja tačno objašnjava zašto se razbesnimo, šta je zapravo bes, kako da se nosimo s njim i kako da ga iskoristimo. Bes se često meša sa neprijateljstvom i nasiljem, ali se suštinski razlikuje od tih agresivnih ponašanja i zapravo može predstavljati zdravu i snažnu silu u našim životima.Šta je bes? Kome je dozvoljeno da bude besan? Kako možemo da izađemo na kraj sa besom? Kako možemo da ga iskoristimo? Verovatno imate utisak da ne prođe ni jedan dan bez nekog izliva besa, bilo da vičemo na decu, TV program, ili vozača ispred nas koji usporava. U ovoj knjizi dr Rajan Martin oslanja se na svoja istraživanja koja sprovodi više od dve decenije, kao i na lično iskustvo iz detinjstva vezano za besnog roditelja, kako bi uobličio viđenje ove često zahtevne emocije. Kroz čitavu knjigu nam objašnjava šta je tačno bes, na koji način povređujemo i sebe i druge nekontrolisanim besom, i daje savete kako da ga prevaziđemo. Takođe, istražuje kako rasa i pol oblikuju percepcije društva o tome kome je dozvoljeno da se razbesni.Dr Martin nudi upitnike, dnevnike emocija, tehnike kontrole i mnoga druga sredstva koja će čitaocima pomoći da bolje razumeju šta ih provocira i šta da rade sa osećajem besa kada se pojavi. Time nam pokazuje kako da razlikujemo dobar bes od lošeg i pretvorimo svoj bes u gorivo koje će nas podsticati da rešavamo probleme, oslobodimo kreativnost i suprotstavimo se nepravdi.

Lična ispovest autorke u kojoj autorka opisuje svoj život nakon ljubavne veze sa Akselom, čoveka koga je mnogo volela i sa kojim je želela da gradi svetlu budućnost i da stvara srećnu porodicu. Međutim, Aksel je jednoga dana jednostavno umro. Knjiga govori o vremenu posle smrti voljenog Aksela. Ona pokušava da razume zašto se desilo to što se desilo. U jednom trenutku, autorka će uploviti u novu romantičnu vezu, ali će se zatvoriti u sebe u strahu od ponovnog gubitka. Da li će opet moći da voli? Odlomak : ’’Nisi mi odgovorio. U tvojoj spavaćoj sobi vladala je tišina. Više nisi tu. Kada sam ti poslednji put poželela laku noć, nisam znala da to radim poslednji put. Da sam znala, verovatno bih unela malo više energije u rastanak. Poljubila bih te, rekla ti koliko te volim, koliko mi je žao zbog načina na koji sam se ophodila prema tebi prethodnih meseci. Umesto toga ti govorim kako sam umorna i idem da legnem kod Ivana. Ne buniš se. Pogleda i dalje prikovanog za ekran kompjutera, puštaš me da odem, i ja to i radim, odlazim, poslednji put odlazim od tebe. Mislim da ćemo se videti rano ujutru. Nećemo. Više se nikada nećemo videti.’’ Iz recenzija . ’’Intimna istorija ljubavi. Pravi stilistički podvig.“ Dagens Nyheter „Potresan obračun, ne samo sa smrću već i sa životom: sa ljubavlju i roditeljstvom, kao i sa modernim vezama i očekivanjima koja ona nose sa sobom.“ Svenska Dagbladet

Iz recenzija: „Hipnotizirajuća pripovjedna snaga.“ La Nación „Ariana Harwicz ima svjež i odvažan glas, mračno uzbudljivu i privlačnu literarnu karizmu.“ Zeruya Shalev „Ima okus djela Fever Dream pomiješanog sa Sorry to Disrupt the Peace. Zapanjujuć roman.“ Paul Fulcher „Roman Ariane Harwicz zaokuplja vašu maštu. Vrlo se teško ispušta iz ruku, vrlo se teško ikad zaboravlja.“ Lina Meruane „Ariana Harwicz nameće se kao jedna od velikih argentinskih autorica. Gospodarica i majstorica dviju velikih vrlina: hrabrosti i izvrsnosti u korištenju jezika.“ ​ Diario Clarín

Ово је књига за купање намењена бебама и садржи специјални ефекат: у топлој води мрље магично нестају! Деца ће уживати у заједничком купању с јунацима ове приче – плишаним медом, паткицом на точкићима, малим багером и диносаурусом. Препорука одраслима је да потопе књиге у топлу воду и да посматрају с дететом како прљавштина, нечистоћа и блато нестају с јунака који су се испрљали. На крају купања сви ће бити чисти, мирисни и спремни за спавање. Када се сликовнице осуше, мрље ће се вратити, па ће дете моћи изнова да се игра. Овакве књиге код деце развијају љубав према читању у најранијем узрасту.

„Drag mi je Platon, ali mi je istina još draža“ Aristotel (384–322) Još u vremenima kada se srpska istoriografija tek pomaljala, na samom kraju XVIII i u prvim decenijama XIX veka, dvojica umnih ljudi, dvojica velikana, Dositej Obradović (1742–1811) i Vuk Stefanović Karadžić (1787–1864), mudro i trezveno upozoravali su i savetovali buduće poslenike na polju istorijske nauke da budu privrženi istini. Prvi je naglašavao da mu „ništa na svetu nije milije ni ljubeznije od mojega roda; no, koliko ga više volim, toliko sam mu više dužan pravdu i istinu predstavljati i govoriti“, ali i „neuk ne može nauku trpeti jer ma kako nauka dođe, sva vlast koja je na sujeverju osnovana i utvrđena će propasti“. Kod drugog nailazimo na jasno izraženu svest o tome da se istorija ne može pisati bez izvora, a da se izvori ne mogu upotrebljavati bez kritike, odnosno razlikovanja onoga što je verodostojno i pouzdano od onoga što je legendarno ili tendenciozno. Uz to, Vuk Karadžić istrajava na tome da „nikad nije zbacio s uma istinu, koja je u istoriji najglavnija stvar“. Premda bi se Dositejevo upozorenje pre svega moglo označiti kao etičko, a Vukovo kao scientističko, odnosno metodološko, u oba slučaja se u prvi plan stavlja istorijska istina lišena bilo kakve vrste pristrasnosti. Karadžićevi metodološki principi kasnije su do punog izražaja došli u radovima Ilariona Ruvarca (1832–1905), „oca“ srpske kritičke istoriografije, i ništa manje zaslužnog Ljubomira Kovačevića (1848–1918), kao i njihovih potonjih sledbenika. Na tom planu, pogotovo kada je u pitanju istorijska metodologija, Vuk Karadžić bi se mogao smatrati vesnikom i nekom vrstom preteče srpske kritičke istoriografije. U onovremenoj Srbiji, međutim, nisu svi sledili razborita i plemenita načela Dositeja Obradovića i Vuka Karadžića. Naprotiv, kod grupe ondašnjih pseudoistoričara, odnosno istorika romantičara, a to su, pre svih, bili Miloš S. Milojević (1840–1897) i Sima Lukin Lazić (1863–1904), istorijska istina je robovala dnevnoj politici i bila „prilagođavana“ potrebama nacionalne propagande. U svojoj knjizi „Dvije oskoruše, jedna meni druga njemu“, u kojoj nenaučnim argumentima pokušavao da se odbrani od opravdano oštro izrečenih kritika znamenitog istoričara Stanoja Stanojevića (1874–1937), Sima Lukin Lazić je u nemoći da se suprostavi naučno obrazloženoj argumentaciji usredsredio se na rodoljublje i slavodobitno grmeo: „Da mi je samo znati, da ću tim usrećiti rod i narod svoj, vjeruj mi, ja bih slatko podnio i onu najvišu žrtvu, višu i od života, višu i od časti: lagao bih dan i noć – lagao bih kao pas“. Ovaj stav, izrečen sa neprimerenom oporošću, na žalost, postao je neka vrsta kreda, zaveta ili svojevrsne „Hipokratove“ zakletve svih potonjih naraštaja pseudoistoričara, a sve do našeg vremena. I danas, kao uostalom i pre sto pedeset godina, u pretprošlom XIX stoleću, ova dilema, inače sasvim nepotrebna, nije izgubila ništa od svoje aktuelnosti. Naprotiv, ona još uvek postoji. Da li koračati stazom naučne istine, katkad veoma krivudave, zametne i nesigurne, ili se lagodno kretati kroz prostrano bespuće sanjarija i izmaštanih poželjnih pretpostavki, pa, ne retko, i ordinarnih laži?

Ja se šalim, ja se šalim Autor: Đorđija Ivov Tripunović Izdavač: Cvetnik, Novi Sad Broj strana: 448. Na naslovnoj strani posveta autora. J/3

Iz recenzije: ’’Godina je 1981., godina uličnih nereda i kraljevskog vjenčanja Charlesa i Diane. Na televiziji se prikazuju Majstori opasnosti. U trgovinama se prodaju čokoladice Curly Wurly. A u svemu tome svoje mjesto pokušava pronaći devetogodišnji Leon. Nakon što ih je socijalna služba oduzela majci, Leon i njegov mlađi brat Jake odlaze živjeti k udomiteljici Maureen. Maureen ih hrani i brine se o njima. Ima razbarušenu crvenu kosu i psuje sebi u bradu kad misli da je oni ne čuju. Tvrdi da će sve biti u redu. Ali hoće li zaista? I tko je bračni par koji potajno posjećuje malenog Jakea? Zovem se Leon snažna je priča o neraskidivoj bratskoj povezanosti, identitetu i prevladavanju nepodnošljivih gubitaka. Usred uličnog nasilja i uličnih zabava, Leon mora pronaći način da ponovno ujedini svoju obitelj.’’

Ура за разлике међу људима! Сви смо ми важни и сви се ми бројимо! Ово је забавна књига уз коју ћете упознати мноштво занимљивих породица, моћи ћете да пратите шта се с њима дешава, где се све оне сусрећу и на који се начин њихове приче преплићу. Ово је и књига откривалица у којој ће радозналци оштрог ока открити многе мале и велике тајне обичних и необичних одраслих особа и деце. Погледајте пажљиво! Можда ћете међу свим тим лицима угледати и своје!

Četvrta knjiga serijala o inspektorki Kim Stone. U istraživačkoj ustanovi Westerley pronađen je leš mlade devojke razmrskanog lica i usta punih zemlje. Nakon što se pojavi još jedan leš, inspektorka Kim Stone i njen tim shvataju da se radi o serijskom ubici...

Desilo se TO što se desilo / govor, život i vrijeme nakon opsade u Sarajevu Nejra Nuna Cengic Izdavac: Orion art 2017 Mek povez, strana 277 Vrlo dobro ocuvano

Zbog posla Lev se iz istočne Evrope seli u Veliku Britaniju. Stalno razmišlja o tome šta je ostavio iza sebe: preminulu ženu, obožavanu ćerku i njegovog veoma neobičnog prijatelja Rudija. Sa druge strane, pred njim se otvara svet Zapada i svega onoga što London nudi...

Pesnička zbirka Odavde se vidi Dejana Aleksića u izvesnom smislu sumira poetičke dominante srpske poezije u prethodnih tridesetak godina, snažno obeležene neoverizmom i transsimbolizmom, ali i precizno ocrtava kulturološku poziciju na koju se modernističko Ja može postaviti na početku 21. veka. Otuda, vraćajući se na smisao naslova, možemo reći da se „odavde”, sa stranica ove knjige i iz iskustva koja ona posreduje, vidi dovoljno daleko da poželimo da obuhvatimo sve što taj pogled doseže, ali nas taj pogled opominje i na našu kulturom nasleđenu nemogućnost da se tom horizontu egzistencijalno približimo. Drugim rečima, ovo je poezija koja svedoči neophodnost metafizičkog, ali je istovremeno svesna da ono što se u tom prostoru nalazi jedino tamo i može da obitava. Nikola Marinković Dejan Aleksić (1972, Kraljevo), pesnik, dramski pisac, romanopisac i stvaralac književnih dela za decu. Diplomirao je na Odseku za srpsku književnost i jezik Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Objavio je jedanaest pesničkih zbirki, knjigu drama, jedan roman i preko dvadeset knjiga za decu. Dobitnik je brojnih značajnih književnih nagrada za poeziju: „Vasko Popa”, „Meša Selimović”, Zmajeva nagrada Matice srpske, „Branko Miljković”, Nagrada SANU iz Fonda „Branko Ćopić”, „Miroslav Antić”, „Risto Ratković”, Prosvetina nagrada, Matićev šal, Brankova nagrada. Poezija mu je prevođena na desetak evropskih jezika, a posebne knjige pesama i publikacije objavljene su na španskom, poljskom, francuskom, nemačkom, turskom, slovenačkom, makedonskom i litvanskom. Za roman Petlja dodeljene su mu nagrade „Miloš Crnjanski” i „Vladan Desnica”. Za dramu Vina i pingvina 2010. godine dodeljena mu je Pekićeva stipendija. Kao autor knjiga za decu zastupljen je u čitankama i obaveznoj lektiri za osnovnu školu. U ovoj oblasti književnog stvaranja dobitnik je svih važnijih nagrada. Radi kao glavni i odgovorni urednik Izdavačke delatnosti „Povelja”, u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani” u Kraljevu.

Vešto napisan i emocionalno snažan roman Rut se davi predstavlja upečatljivu sliku veza koje spajaju sestre i sila koje ih razdvajaju, opasnosti čuvanja tajni i posledica njihovog razotkrivanja. Zima, 1919. godine. Amanda Starki provodi svoje vreme starajući se o vojnicima ranjenim u Svetskom ratu. Kada shvati da više ne može da podnosi breme obaveza ona se povlači na porodično imanje na jezeru Nagavoki, tražeći utehu kod svoje mlađe sestre Matilde i njene trogodišnje kćeri Rut. Ali, veoma brzo Amanda uviđa da njen stari porodični dom više ne predstavlja utočište – ona je svoje nevolje donela sa sobom. Jedne užasne noći, gotovo godinu dana kasnije, Amanda gubi ono što joj je najdraže kada joj sestra na misteriozan način nestane, da bi je kasnije pronašli utopljenu ispod leda koji prekriva jezero. Kada se Matildin muž vrati iz rata, i sam ranjen i psihički slomljen, otkriće da je Amanda preuzela staranje o Rut i o imanju, prihvatajući svoje obaveze sa zastrašujućom srčanošću. Zatvorena i povučena, Amanda pripoveda o svojoj porodici u pažljivo odmerenim dozama, trudeći se da sakrije i od sebe i od čitaoca tajne svoje prošlosti kao i istinu o onoj kobnoj noći.

Radnja romana odvija se u Griniču u Konektikatu, jednom američkom predgrađu. Emili Čarlton je morala da se preseli u Grinič jer joj posao poslednjih dana ne ide baš najbolje. Karolina Hartvel je bivša manekena, a sada supruga upravo izabranog senatora Njujorka koji se nada kandidaturi za predsednika. Karolina je uhvaćena u vožnji u pripitom stanju tako da je suprug i svi ostali iz krema društva ostavljaju na cedilu. Karolina predstavlja savršeni plen paparacima. U Grinič stiže i Mirijam, partner u jednoj od najuglednijih američkih advokatskih kancelarija. Ona stiže u Grinič zbog porodice. U Grinič pristiže i Miranda Pristli...

Narodna verovanja o zdravlju,bolesti i smrti - Prva knjiga VALJA SE - Mek povez, strana 106 Nedostaju dva poslednja (odjavna) lista, ostalo vrlo dobro

Zbirka poezije. Iz recenzija : „Surovo prefinjen kakav jeste, Uelbek je, može biti, otelovljenje oksimorona. Ili je on, takođe, gdekad i paganska molitva, i razdor, i ljubav, i mržnja, i strah, i gnev? Uelbek je, pre svega, jedna lucidnost, ta rana koja pulsira tako blizu suncu… i jedna krhka nežnost.“ An Bert „Nemojte nikad zaboraviti, dragi čitaoci, da pesnik nije obično ljudsko biće. Mišel Uelbek je pesnik pre svega (njegov opus to potvrđuje: prvo je pesme objavljivao, i nikada nije okrenuo leđa poeziji, uprkos kolosalnom uspehu koji je postigao kao romansijer), pesnik, dakle, koji se sâm samcijat suočava s celim svetom, neshvaćen u svom staklenom dvorcu u kojem odjek njegovog Ja zamire u vrtoglavom sunovratu bezdanâ koje treba premostiti, i to tako što će preko njih hodati po žici, u bezazlenoj nadi da će jednom stići do civilizovanog sveta kojeg se, u suštini, užasava…“ Fransoa Gzavije Iz Predgovora „Udri gde treba”: ’’Mišel Uelbek – pesnik? U doba kad svi gledaju da se uže specijalizuju i kad se ulažu napori ne bi li se svi talenti popisali pod određenom, isključivom etiketom, ima i onih koji smatraju maltene nepriličnim za jednog svetski poznatog romansijera, koji je požnjeo sve uspehe, da se i dalje tvrdoglavo bakće poezijom: u tome prepoznaju nedvosmislen primer nečeg nespojivog. Bavljenje poezijom bilo bi, sve u svemu, protumačeno kao nekakav hobi Mišela Uelbeka, kapric koji mu valja dopustiti sa osmehom, pomalo blagim, ali i donekle razdražljivim. Izreći takav, ishitren sud, koji upravo posle ovog izdanja definitivno gubi svaku težinu, značilo bi izgubiti iz vida da je Mišel Uelbek pre svega pesnik.’’ Agat Novak-Leševalije

❄️❄️❄️❄️ Bozicna knjiga- igračka ❄️❄️❄️❄️ Divan poklon za vaše mališane za praznike!!! Sklopite sa vašom decom Vertep! U ovoj knjizi pripremili smo za vas božićnu pećinu koju možete izvaditi, sklopiti bez makaza i lepka i postaviti na sto i vašem domu. Likovi mudraca, anđela, pastira, ovčica i dece stoje na postoljima i mogu se pomerati, tako da deca mogu da izobrazavaju dogadjaje koji su se desili u svetoj noći Roždestva. Ukoliko se dodatno potrudite oko dekoracije, Vertep možete osvetliti upaljenom prazničnom svećom. Tada ce velika Vitlejemska zvezda jos više zasvetlucati ! (Staroslovenska reč vertep označava Pećinu) Ono što je idealno je što se lako rasklapa pa sledeće godine opet možete da je sklopite za Božić. Veliki format.

Књига „Играмо се облицима“ прикладна је за предшколце и део је едиције „Забавни свет геометрије“. Намењена је развијању математичких вештина, самосталности и истрајности, опажања и прецизности код деце. Активности дате у овој књизи повећавају самопоуздање приликом решавања задатака и помажу да се деца успешније припреме за школу. Књига Играмо се облицима подстиче децу да се баве једноставним геометријским фигурама различитих облика. Њих ће препознавати, бојити и слагати, правиће различите шаре и низове, уочаваће особине симетрије и цртати симетричне облике у мрежи. Деца ће решавати задатке кроз игру и забаву самостално или у друштву, и развијаће графомоторичке вештине, као и истраживачко и стваралачко мишљење.

Trevor je dvanaestogodišnji dečak je na zadatak nastavnika duštvenih nauka koji je glasio: Smislite neku ideju koja će promeniti svet i sprovedite je u delo, smislio genijalnu ideju. On će da učini nešto dobro trima osobama, a te osobe treba da nastave taj ciklus dobrote. Taj njegov čin će se proširiti širom zemlje i izazvaće veliku medijsku reakciju. Međutim, Trevor ne želi pažnju, on samo želi da dve najbitnije osobe u njegovom životu budu srećne... Iz recenzija: „Ako se na osnovu uspeha Harija Potera može zaključiti da mnogi od nas žude za magijom, knjiga Ketrin Rajan Hajd upravo predskazuje jednostavnu magiju ljudskog srca. Trebalo bi da roditelji čitaju ovu knjigu sa svojom decom, a oni koji nisu roditelji s nekim koga vole.“ San Francisco Chronicle „Mudrost koja se krije u knjizi tako je intrigantna, a optimizam tako zarazan. Knjiga o kojoj ćete dugo misliti nakon poslednje pročitane stranice.“ Denver Post „Potrebna je hrabrost da se u ova cinična vremena napiše ovakva priča o neskrivenoj nadi.“ Amazon.com