Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Čarls Robert Darvin (engl. Charles Darwin; Šruzberi, 12. februar 1809 — Daun, 19. april 1882) je bio britanski biolog, prirodnjak i geolog,[1] koji je postavio temelje moderne teorije evolucije po kojoj se svi životni oblici razvijaju putem prirodne selekcije.[2][3] Utvrdio je da su sve životne vrste proizašle tokom vremena iz zajedničkog pretka,[2] i u zajedničkoj publikaciji sa Alfredom Raselom Valasom uveo je svoju naučnu teoriju da je taj obrazac grananja evolucije proizašao iz procesa koji je on nazivao prirodnom selekcijom, u kome je borba za opstanak imala sličan efekat veštačkoj selekciji koja se primenjuje pri selektivnom uzgoju.[3] Darvin je objavio svoju teoriju evolucije sa uverljivom evidencijom u svojoj knjizi O poreklu vrsta iz 1859. godine, prevazilazeći naučno odbijanje ranijih koncepta transmutacije vrsta.[4][5] Do 1870-ih, naučna zajednica i znatan deo javnog mnjenja su prihvatili evoluciju kao činjenicu. Međutim, mnogi su favorizovali alternativna objašnjenja i tek je nakon pojave moderne evolucione sinteze u periodu od 1930-ih do 1950-ih ostvaren širi konsenzus u kome je prirodna selekcija osnovni mehanizam evolucije.[6][7] U modifikovanom obliku, Darvinovo naučno otkriće je ujedinjavajuća teorija nauka o životu, koja objašnjava raznovrsnost života.[8][9] Darvinovo rano interesovanje za prirodu dovelo je do zanemarivanja medicinskog obrazovanja na univerzitetu u Edinburgu; umesto čega se angažovao u istraživanju morskih beskičmenjaka. Studije na univerzitetu u Kembridžu (Hristov koledž) osnažile su njegovu strast za prirodnim naukama.[10][11] Njegovo petogodišnje putovanje na HMS Biglu uspostavilo ga je kao eminentnog geologa čije opservacije i teorije su podržavale Čarls Lajelove uniformističke ideje, a objavljivanjem žurnala putovanja je stekao slavu popularnog autora.[12] Zaintrigiran geografskom distribucijom divljih životinja i fosila koje je sakupio tokom putovanja, Darvin je počeo sa detaljnim ispitivanjima i 1838. godine je proizveo teoriju prirodne selekcije.[13] Mada je on diskutovao o svojim idejama sa nekoliko prirodnjaka, njegova ekstenzivna istraživanja su zahtevala vreme i njegov geološki rad je dobijao prioritet.[14] On je pisao svoju teoriju 1858. godine kad je od Alfreda Rasela Valasa dobio esej kojim je opisana ista ideja, što je podstaklo neposrednu zajedničku publikaciju njihovih teorija.[15] Darvinov rad je uspostavio evolucionarno nasleđivanje sa modifikacijom kao dominantno naučno objašnjenje diverzifikacije u prirodi.[6] Godine 1871 izučavao je ljudsku evoluciju i polni odabir u radu The Descent of Man, and Selection in Relation to Sex, čemu je sledio rad The Expression of the Emotions in Man and Animals (1872). Njegova istraživanja biljki su objavljena u seriji knjiga, i u njegovoj finalnoj knjizi, The Formation of Vegetable Mould, through the Actions of Worms (1881), u kojoj je izučavao gliste i njihov uticaj na zemljište.[16][17] Darvin se smatra jednom od najuticajnijih ličnosti u ljudskoj istoriji,[18] i odata mu je počast sahranjivanjem u Vestminsterskoj opatiji. Darvin je rođen u mestu Šruzberi, u grofoviji Šropšir, 12. februara 1809. godine kao peto dete dobrostojeće engleske porodice. Njegov deda sa majčine strane bio je uspešni trgovac porcelanskom i lončarskom robom Džosaja Vedžvud, a deda s očeve strane poznati psiholog i naučnik iz 18. veka Erazmus Darvin.[20] Slika sedmogodišnjeg Čarlsa Darvina u 1816. godini Godine 1825, nakon završetka školovanja u elitnoj školi u rodnom Šruzberiju,[21] mladi Darvin je upisao medicinu na univerzitetu u Edinburgu.[22] Godine 1827. izbačen je sa studija medicine i upisao se na univerzitet u Kembridžu sa namerom da postane sveštenik anglikanske crkve. Tamo je sreo geologa Adama Sedžvika i prirodnjaka Džona Hensloua. Henslou ne samo da je pomogao Darvinu u sticanju samopouzdanja nego je svog učenika podučio kako da bude pažljiv i savestan posmatrač prirodnih pojava i sakupljač primeraka živog sveta.[23] Nakon završenih studija u Kembridžu 1831. Darvin se u svojoj dvadeset i drugoj godini, na Henslouov nagovor, ukrcao na istraživački brod „Bigl“, pridruživši se tako ekipi prirodnjaka na naučnom putovanju po svetu. Darvin je na tom putovanju dobio priliku da posmatra geološke formacije koje su pronađene na različitim kontinentima i ostrvima kao i velik broj fosila i živih organizama. U svojim geološkim posmatranjima Darvin je bio najviše zadivljen posledicama delovanja prirodnih sila na Zemljinu površinu. U to doba većina geologa zastupala je teoriju da su pojedine vrste životinjskog i biljnog sveta nastajale nezavisno jedna od druge, te da je svaka prošla kreacija uništena iznenadnom katastrofom, kao što je npr. zemljotres ili pucanje i uvijanje Zemljine kore. Prema toj teoriji poslednja katastrofa bila je ona povezana sa Nojevom barkom koja je izbrisala sve životne oblike osim onih koji su se ukrcali u barku. Ostali primerci životnih oblika postali su fosili. Prema tom gledištu, vrste, nastale nezavisno jedna od druge, nisu mutirale tako da su zauvek ostajale na istom stepenu razvoja. Bigl, slika Ovena Stenlija iz 1841. Katastrofičnu tezu (ali ne i teoriju o nemutaciji vrsta) izmenio je engleski geolog ser Čarls Lajel u svojoj knjizi u tri toma „Principi geologije“ (engl. Principles of Geology) (1830 — 1833). Lajel je utvrdio da Zemljina površina prolazi kroz stalne promene što je rezultat delovanja prirodnih sila kroz duži vremenski period. Dok je boravio na „Biglu“ Darvin je zaključio da mnoga Lajelova zapažanja odgovaraju onome što je sam uočio. Takođe je primetio da neki njegovi nalazi nisu u skladu s Lajelovim hipotezama. Tako je, na primer, zapazio da na ostrvu Galapagos postoje jedinstvene vrsta kornjača, američkog drozda i zeba koje su, uprkos tome što su blisko povezane sa kornjačama, drozdovima i zebama sa evropskog kontinenta, različite u strukturi i prehrambenim navikama. Ta opažanja naterala su Darvina da postavi pitanje da li je moguće da postoje veze između različitih ali sličnih vrsta. Nakon što se 1836. vratio u Englesku, svoje ideje o promenljivosti vrsta objavio je u delu „Beleške o transmutaciji vrsta“ (engl. Notebooks on the Transmutation of Species). Darvin se u svom stanovištu o razvijanju organizama još više učvrstio nakon što je pročitao „Esej o principima stanovništva“ (engl. An Essay on the Principle of Population) iz 1798. godine, delo britanskog ekonomiste Tomasa Roberta Maltusa. U tom delu Maltus objašnjava kako broj stanovnika sveta raste brže nego što raste proizvodnja hrane (broj stanovnika raste geometrijskom progresijom, a proizvodnja hrane aritmetičkom). Čovek nije u stanju da uravnoteži navedene pojave pa to, umesto njega, čine prirodne katastrofe, glad, bolesti i ratovi. Darvin je Maltusovu teoriju primenio na životinje i biljke i 1838. godine načinio nacrt teorije evolucije putem prirodne selekcije. Darvin je sledećih dvadeset godina dorađivao svoju teoriju i usput se bavio i nekim drugim prirodno-istorijskim projektima; budući da je bio prilično bogat, nikad nije imao potrebu za dodatnim radom. Godine 1839, oženio se svojom rođakom Emom Vedžvud, a nešto kasnije se preselio na malo imanje Daun Haus pokraj Londona. Tamo je sa suprugom podizao desetoro dece, od koje je troje umrlo u ranom detinjstvu. Darvin je svoju teoriju prvi put objavio 1858. godine u jednom časopisu, istovremeno kad je to učinio i Alfred Rasel Valas, mladi prirodnjak koji je nezavisno od Darvina došao do istog zaključka. Darvinova teorija je u celosti objavljena 1859. godine pod naslovom „O poreklu vrsta“ (engl. On the Origin of Species). Nazvana „knjigom koja je šokirala svet“, knjiga je rasprodata već prvog dana te je naknadno štampano još šest izdanja. Karikatura Darvina kao majmuna objavljena u magazinu Hornet Reakcija na Darvinovu knjigu bila je veoma brza. Neki biolozi prigovarali su Darvinu da ne može dokazati svoje hipoteze. Drugi su kritikovali Darvinovu koncepciju o razvijanju različitih vrsta iz jedne. Međutim, nisu naučnici bili najžešći kritičari Darvinove teorije nego Crkva. Crkveni predstavnici su Darvinu oštro prigovarali da teorija o prirodnoj selekciji poriče uticaj Boga na stvaranje čoveka i stavlja čoveka na isti nivo sa životinjama. Ostatak života Darvin je proveo dorađujući teoriju tako da je kasnije objavio još nekoliko knjiga u kojima je objašnjavao sporne delove teorije: „Menjanje životinja i biljaka u domaćim uslovima“ (1868; engl. The Variation of Animals and Plants Under Domestication), „Poreklo čoveka“ (1871; engl. The Descent of Man), „Ispoljavanje emocija kod životinja i čoveka“ (1872; engl. The Expression of the Emotions in Animals and Man) i „Poreklo čoveka i selekcija u vezi sa polom“ (1872; engl. The Descent of Man and Selection in Relation to Sex). Važnost Darvinovog rada prepoznali su njegovi savremenici te je Darvin primljen u Kraljevsko društvo 1839. godine i u Francusku akademiju nauka (1878). Odata mu je počast i sahranom u Vestminsterskoj opatiji, nakon što je 19. aprila 1882. preminuo u mestu Daun, u grofoviji Kent. Dela Ovo je nekompletna lista Darvinovih spisa koja sadrži njegova glavna dela. Objavljeni radovi 1839: Journal and Remarks (Dnevnik i napomene); zbog popularnosti, tekst je iste godine ponovo štampan pod naslovom Journal of Researches into the Geology and Natural History (Dnevnik istraživanja o geologiji i prirodnoj istoriji). Drugo prerađeno izdanje iz 1845. takođe koristi ovaj novi naslov samo što su ’geologija’ i ’prirodna istorija’ zamenili mesta, dok na rikni knjige piše Naturalist`s Voyage (Putovanje prirodnjaka). Treće izdanje sa finalnom verzijom teksta iz 1860. nosi isti naslov, a na rikni knjige stoji Naturalist`s Voyage Round the World (Putovanje prirodnjaka oko sveta). Izdanje iz 1905. prvi put koristi naslov The Voyage of the Beagle (Putovanje Bigla). Prvi nepotpuni prevod na srpskohrvatskom je štampan u Zagrebu 1922. pod naslovom „Put jednoga prirodoslovca oko zemlje”. Potpuni prevod izlazi u Zagrebu 1949. kao „Putovanje jednog prirodoslovca oko svijeta”; prevodioci su Karla Kunc i Stanko Miholić. Godine 1951. u Beogradu izlazi izdanje istih prevodilaca pod naslovom „Putovanje jednog prirodnjaka oko sveta”. 1842: The Structure and Distribution of Coral Reefs (Struktura i distribucija koralnih grebena) – Darvinova prva monografija. 1844: Geological Observations on the Volcanic Islands (Geološka zapažanja na vulkanskim ostrvima). 1846: Geological Observations on South America (Geološka opažanja o južnoj Americi). 1859: On the Origin of Species by Means of Natural Selection, or the Preservation of Favoured Races in the Struggle for Life (Postanak vrsta pomoću prirodnog odabiranja ili Održavanje povlađivanih rasa u borbi za život). Prvi nepotpuni prevod na srpski jezik uradio je Milan Radovanović i objavljen je 1878. pod naslovom „Postanak fela pomoću prirodnog odbiranja ili Održavanje ponjegovanih rasa u borbi za život” (prevod je učinjen na osnovu engleskog šestog, dopunjenog i popravljenog izdanja). Potpuni prevod na srpski u izvedbi Nedeljka Divca je prvi put objavljen 1948. pod naslovom „Postanak vrsta pomoću prirodnog odabiranja ili Održavanje povlađivanih rasa u borbi za život”. 1868: The Variation of Animals and Plants under Domestication (Varijacije životinja i biljaka usled pripitomljavanja). 1871: The Descent of Man, and Selection in Relation to Sex (Čovekovo poreklo i spolno odabiranje). Prvi nepotpuni prevod na srpski se pojavljuje 1922. Prevodilac je bio Nedeljko Divac. Prvi kompletni prevod izlazi 1931. (prvi tom) i 1934. (drugi tom) u izvedbi Nedeljka Divca. 1872: The Expression of the Emotions in Man and Animals (Izražavanje emocija kod čoveka i životinja). Izdanje na srpskom izlazi 2009. u prevodu Nevene Mrđenović. 1881: The Formation of Vegetable Mould through the Action of Worms (Nastajenje humusa putem delovanja crva) – Darvinova poslednja naučna knjiga objavljena neposredno pred njegovu smrt. Autobiografija Darvin je napisao tekst 1876. pod naslovom Recollections of the Development of my Mind and Character (Prisećanja na razvoj mog uma i karaktera). Objavljen je 1887. (pet godina nakon Darvinove smrti) kao deo knjige The Life and Letters of Charles Darwin, including an autobiographical chapter (Život i pisma Čarlsa Darvina, uključujući autobiografsko poglavlje). Urednik izdanja, Darvinov sin, Fransis Darvin je izbacio neke delove iz originalnog teksta koji su se ticali Darvinovih kritičkih pogleda na račun Boga i hrišćanstva. Izdanje na srpskom u prevodu Milana Nedića je prvi put objavljeno 1937. pod naslovom „Moj život”. Darvinova unuka, Nora Barlou, je vratila izbačene delove u izdanju iz 1958. pod naslovom Autobiography of Charles Darwin (Аутобиографија Чарлса Дарвина).

Lepo očuvano kao na slikama Čarls Darvin POSTANAK VRSTA POMOĆU PRIRODNOG ODABIRANJA PROSVETA BEOGRAD 1948 STRANA 459 TVRDI POVEZ Čarls Robert Darvin (engl. Charles Darwin; Šruzberi, 12. februar 1809 — Daun, 19. april 1882) je bio britanski biolog, prirodnjak i geolog,[1] koji je postavio temelje moderne teorije evolucije po kojoj se svi životni oblici razvijaju putem prirodne selekcije.[2][3] Utvrdio je da su sve životne vrste proizašle tokom vremena iz zajedničkog pretka,[2] i u zajedničkoj publikaciji sa Alfredom Raselom Valasom uveo je svoju naučnu teoriju da je taj obrazac grananja evolucije proizašao iz procesa koji je on nazivao prirodnom selekcijom, u kome je borba za opstanak imala sličan efekat veštačkoj selekciji koja se primenjuje pri selektivnom uzgoju.[3] Darvin je objavio svoju teoriju evolucije sa uverljivom evidencijom u svojoj knjizi O poreklu vrsta iz 1859. godine, prevazilazeći naučno odbijanje ranijih koncepta transmutacije vrsta.[4][5] Do 1870-ih, naučna zajednica i znatan deo javnog mnjenja su prihvatili evoluciju kao činjenicu. Međutim, mnogi su favorizovali alternativna objašnjenja i tek je nakon pojave moderne evolucione sinteze u periodu od 1930-ih do 1950-ih ostvaren širi konsenzus u kome je prirodna selekcija osnovni mehanizam evolucije.[6][7] U modifikovanom obliku, Darvinovo naučno otkriće je ujedinjavajuća teorija nauka o životu, koja objašnjava raznovrsnost života.[8][9] Darvinovo rano interesovanje za prirodu dovelo je do zanemarivanja medicinskog obrazovanja na univerzitetu u Edinburgu; umesto čega se angažovao u istraživanju morskih beskičmenjaka. Studije na univerzitetu u Kembridžu (Hristov koledž) osnažile su njegovu strast za prirodnim naukama.[10][11] Njegovo petogodišnje putovanje na HMS Biglu uspostavilo ga je kao eminentnog geologa čije opservacije i teorije su podržavale Čarls Lajelove uniformističke ideje, a objavljivanjem žurnala putovanja je stekao slavu popularnog autora.[12] Zaintrigiran geografskom distribucijom divljih životinja i fosila koje je sakupio tokom putovanja, Darvin je počeo sa detaljnim ispitivanjima i 1838. godine je proizveo teoriju prirodne selekcije.[13] Mada je on diskutovao o svojim idejama sa nekoliko prirodnjaka, njegova ekstenzivna istraživanja su zahtevala vreme i njegov geološki rad je dobijao prioritet.[14] On je pisao svoju teoriju 1858. godine kad je od Alfreda Rasela Valasa dobio esej kojim je opisana ista ideja, što je podstaklo neposrednu zajedničku publikaciju njihovih teorija.[15] Darvinov rad je uspostavio evolucionarno nasleđivanje sa modifikacijom kao dominantno naučno objašnjenje diverzifikacije u prirodi.[6] Godine 1871 izučavao je ljudsku evoluciju i polni odabir u radu The Descent of Man, and Selection in Relation to Sex, čemu je sledio rad The Expression of the Emotions in Man and Animals (1872). Njegova istraživanja biljki su objavljena u seriji knjiga, i u njegovoj finalnoj knjizi, The Formation of Vegetable Mould, through the Actions of Worms (1881), u kojoj je izučavao gliste i njihov uticaj na zemljište.[16][17] Darvin se smatra jednom od najuticajnijih ličnosti u ljudskoj istoriji,[18] i odata mu je počast sahranjivanjem u Vestminsterskoj opatiji.[19] Biografija[uredi | uredi izvor] Darvin je rođen u mestu Šruzberi, u grofoviji Šropšir, 12. februara 1809. godine kao peto dete dobrostojeće engleske porodice. Njegov deda sa majčine strane bio je uspešni trgovac porcelanskom i lončarskom robom Džosaja Vedžvud, a deda s očeve strane poznati psiholog i naučnik iz 18. veka Erazmus Darvin.[20] Slika sedmogodišnjeg Čarlsa Darvina u 1816. godini Godine 1825, nakon završetka školovanja u elitnoj školi u rodnom Šruzberiju,[21] mladi Darvin je upisao medicinu na univerzitetu u Edinburgu.[22] Godine 1827. izbačen je sa studija medicine i upisao se na univerzitet u Kembridžu sa namerom da postane sveštenik anglikanske crkve. Tamo je sreo geologa Adama Sedžvika i prirodnjaka Džona Hensloua. Henslou ne samo da je pomogao Darvinu u sticanju samopouzdanja nego je svog učenika podučio kako da bude pažljiv i savestan posmatrač prirodnih pojava i sakupljač primeraka živog sveta.[23] Darvin nije završio ni studije teologije,[24] a 1831. godine u njegovoj dvadeset i drugoj godini, na Henslouov nagovor, ukrcao se na istraživački brod „Bigl“, pridruživši se tako ekipi prirodnjaka na naučnom putovanju po svetu. Darvin je na tom putovanju dobio priliku da posmatra geološke formacije koje su pronađene na različitim kontinentima i ostrvima kao i velik broj fosila i živih organizama. U svojim geološkim posmatranjima Darvin je bio najviše zadivljen posledicama delovanja prirodnih sila na Zemljinu površinu. U to doba većina geologa zastupala je teoriju da su pojedine vrste životinjskog i biljnog sveta nastajale nezavisno jedna od druge, te da je svaka prošla kreacija uništena iznenadnom katastrofom, kao što je npr. zemljotres ili pucanje i uvijanje Zemljine kore. Prema toj teoriji poslednja katastrofa bila je ona povezana sa Nojevom barkom koja je izbrisala sve životne oblike osim onih koji su se ukrcali u barku. Ostali primerci životnih oblika postali su fosili. Prema tom gledištu, vrste, nastale nezavisno jedna od druge, nisu mutirale tako da su zauvek ostajale na istom stepenu razvoja. Bigl, slika Ovena Stenlija iz 1841. Katastrofičnu tezu (ali ne i teoriju o nemutaciji vrsta) izmenio je engleski geolog ser Čarls Lajel u svojoj knjizi u tri toma „Principi geologije“ (engl. Principles of Geology) (1830—1833). Lajel je utvrdio da Zemljina površina prolazi kroz stalne promene što je rezultat delovanja prirodnih sila kroz duži vremenski period. Dok je boravio na „Biglu“ Darvin je zaključio da mnoga Lajelova zapažanja odgovaraju onome što je sam uočio. Takođe je primetio da neki njegovi nalazi nisu u skladu s Lajelovim hipotezama. Tako je, na primer, zapazio da na ostrvu Galapagos postoje jedinstvene vrste kornjača, američkog drozda i zeba koje su, uprkos tome što su blisko povezane sa kornjačama, drozdovima i zebama sa kontinentalnog dela Južne Amerike, različite u strukturi i prehrambenim navikama. Ta opažanja naterala su Darvina da postavi pitanje da li je moguće da postoje veze između različitih, ali sličnih vrsta. Darvin se vratio u Englesku 1836. godine, a pred njegov povratak, jedan Darvinov poznanik, Edvard Blajd napisao je 1835. godine rad u kome su iznete osnovne zamisli o evoluciji.[25] Darvin je objavio njegove ideje o promenljivosti vrsta u delu „Beleške o transmutaciji vrsta“ (engl. Notebooks on the Transmutation of Species). Darvin se u svom stanovištu o razvijanju organizama još više učvrstio nakon što je pročitao „Esej o principima stanovništva“ (engl. An Essay on the Principle of Population) iz 1798. godine, delo britanskog ekonomiste Tomasa Roberta Maltusa. U tom delu Maltus objašnjava kako broj stanovnika sveta raste brže nego što raste proizvodnja hrane (broj stanovnika raste geometrijskom progresijom, a proizvodnja hrane aritmetičkom). Čovek nije u stanju da uravnoteži navedene pojave pa to, umesto njega, čine prirodne katastrofe, glad, bolesti i ratovi. Darvin je Maltusovu teoriju primenio na životinje i biljke i 1838. godine načinio nacrt teorije evolucije putem prirodne selekcije. Darvin je sledećih dvadeset godina dorađivao svoju teoriju i usput se bavio i nekim drugim prirodno-istorijskim projektima; budući da je bio prilično bogat, nikad nije imao potrebu za dodatnim radom. Godine 1839, oženio se svojom rođakom Emom Vedžvud, a nešto kasnije se preselio na malo imanje Daun Haus pokraj Londona. Tamo je sa suprugom podizao desetoro dece, od koje je troje umrlo u ranom detinjstvu. Sa poznatijim i starijim Čarlsom Darvinom se dopisivao Alfred Rasel Valas (1823-1913). Početkom 1858. godine Valas je poslao jedan rad o evoluciji, koji u osnovi sadrži istu teoriju evolucije kao kasnije napisano delo Darvina, Darvinu uz molbu da rad bude objavljen, ali Darvin je poslao njegovom dugogodišnjem prijatelju i zaštitniku Č. Lajelu, uticajnom istraživaču u londonskom Lineovom društvu, pored Valasovog rada i sličan rad potpisan od Darvina.[26] Tako su objavljene u jednom časopisu istovremeno 1858. godine i prva Darvinova teorija evolucije i rad mlađeg prirodnjaka Alfreda Rasela Valasa, koji je nezavisno od Darvina došao do istog zaključka o evoluciji. Darvinova teorija je u opširnijem izdanju objavljena 1859. godine pod naslovom „O poreklu vrsta“ (engl. On the Origin of Species). Čini se da je Darvin ubrzano radio i kraći rad iz sredine 1858. godine zamenio je krajem 1859. godine obimnom knjigom, a tako je zasenio takođe kratki rad o evoluciji Alfreda R. Valasa.[27] Darvinovo delo nazvano je „knjigom koja je šokirala svet“, knjiga je rasprodata već prvog dana te je naknadno štampano još šest izdanja. Karikatura Darvina kao majmuna objavljena u magazinu Hornet Reakcija na Darvinovu knjigu bila je veoma brza. Neki biolozi prigovarali su Darvinu da ne može dokazati svoje hipoteze. Drugi su kritikovali Darvinovu koncepciju o razvijanju različitih vrsta iz jedne. Međutim, nisu naučnici bili najžešći kritičari Darvinove teorije nego Crkva. Crkveni predstavnici su Darvinu oštro prigovarali da teorija o prirodnoj selekciji poriče uticaj Boga na stvaranje čoveka i stavlja čoveka na isti nivo sa životinjama. Ostatak života Darvin je proveo dorađujući teoriju tako da je kasnije objavio još nekoliko knjiga u kojima je objašnjavao sporne delove teorije: „Menjanje životinja i biljaka u domaćim uslovima“ (1868; engl. The Variation of Animals and Plants Under Domestication), „Poreklo čoveka“ (1871; engl. The Descent of Man), „Ispoljavanje emocija kod životinja i čoveka“ (1872; engl. The Expression of the Emotions in Animals and Man) i „Poreklo čoveka i selekcija u vezi sa polom“ (1872; engl. The Descent of Man and Selection in Relation to Sex). Važnost Darvinovog rada prepoznali su njegovi savremenici te je Darvin primljen u Kraljevsko društvo 1839. godine i u Francusku akademiju nauka (1878). Odata mu je počast i sahranom u Vestminsterskoj opatiji, nakon što je 19. aprila 1882. preminuo u mestu Daun, u grofoviji Kent. Dela[uredi | uredi izvor] Ovo je nekompletna lista Darvinovih spisa koja sadrži njegova glavna dela. Objavljeni radovi[uredi | uredi izvor] 1839: Journal and Remarks (Dnevnik i napomene); zbog popularnosti, tekst je iste godine ponovo štampan pod naslovom Journal of Researches into the Geology and Natural History (Dnevnik istraživanja o geologiji i prirodnoj istoriji). Drugo prerađeno izdanje iz 1845. takođe koristi ovaj novi naslov samo što su ’geologija’ i ’prirodna istorija’ zamenili mesta, dok na rikni knjige piše Naturalist`s Voyage (Putovanje prirodnjaka). Treće izdanje sa finalnom verzijom teksta iz 1860. nosi isti naslov, a na rikni knjige stoji Naturalist`s Voyage Round the World (Putovanje prirodnjaka oko sveta). Izdanje iz 1905. prvi put koristi naslov The Voyage of the Beagle (Putovanje Bigla). Prvi nepotpuni prevod na srpskohrvatskom je štampan u Zagrebu 1922. pod naslovom „Put jednoga prirodoslovca oko zemlje”. Potpuni prevod izlazi u Zagrebu 1949. kao „Putovanje jednog prirodoslovca oko svijeta”; prevodioci su Karla Kunc i Stanko Miholić. Godine 1951. u Beogradu izlazi izdanje istih prevodilaca pod naslovom „Putovanje jednog prirodnjaka oko sveta”. 1842: The Structure and Distribution of Coral Reefs (Struktura i distribucija koralnih grebena) – Darvinova prva monografija. 1844: Geological Observations on the Volcanic Islands (Geološka zapažanja na vulkanskim ostrvima). 1846: Geological Observations on South America (Geološka opažanja o južnoj Americi). 1859: On the Origin of Species by Means of Natural Selection, or the Preservation of Favoured Races in the Struggle for Life (Postanak vrsta pomoću prirodnog odabiranja ili Održavanje povlađivanih rasa u borbi za život). Prvi nepotpuni prevod na srpski jezik uradio je Milan Radovanović i objavljen je 1878. pod naslovom „Postanak fela pomoću prirodnog odbiranja ili Održavanje ponjegovanih rasa u borbi za život” (prevod je učinjen na osnovu engleskog šestog, dopunjenog i popravljenog izdanja). Potpuni prevod na srpski u izvedbi Nedeljka Divca je prvi put objavljen 1948. pod naslovom „Postanak vrsta pomoću prirodnog odabiranja ili Održavanje povlađivanih rasa u borbi za život”. 1868: The Variation of Animals and Plants under Domestication (Varijacije životinja i biljaka usled pripitomljavanja). 1871: The Descent of Man, and Selection in Relation to Sex (Čovekovo poreklo i spolno odabiranje). Prvi nepotpuni prevod na srpski se pojavljuje 1922. Prevodilac je bio Nedeljko Divac. Prvi kompletni prevod izlazi 1931. (prvi tom) i 1934. (drugi tom) u izvedbi Nedeljka Divca. 1872: The Expression of the Emotions in Man and Animals (Izražavanje emocija kod čoveka i životinja). Izdanje na srpskom izlazi 2009. u prevodu Nevene Mrđenović. 1881: The Formation of Vegetable Mould through the Action of Worms (Nastajanje humusa putem delovanja crva) – Darvinova poslednja naučna knjiga objavljena neposredno pred njegovu smrt. Autobiografija[uredi | uredi izvor] Darvin je napisao tekst 1876. pod naslovom Recollections of the Development of my Mind and Character (Prisećanja na razvoj mog uma i karaktera). Objavljen je 1887. (pet godina nakon Darvinove smrti) kao deo knjige The Life and Letters of Charles Darwin, including an autobiographical chapter (Život i pisma Čarlsa Darvina, uključujući autobiografsko poglavlje). Urednik izdanja, Darvinov sin, Fransis Darvin je izbacio neke delove iz originalnog teksta koji su se ticali Darvinovih kritičkih pogleda na račun Boga i hrišćanstva. Izdanje na srpskom u prevodu Milana Nedića je prvi put objavljeno 1937. pod naslovom „Moj život”. Darvinova unuka, Nora Barlou, je vratila izbačene delove u izdanju iz 1958. pod naslovom Autobiography of Charles Darwin (Autobiografija Čarlsa Darvina). Tags: Darvinizam biologija Evolucija evolucionizam čovekovo poreklo postanak sveta

Naslov: Čedomil Šilić ATLAS DRVEĆA I GRMLJA Autor: Čedomil Šilić Izdavač: IP SvjetlosT Sarajevo - Zavod za udženike i nastavna sredstva Sarajevo i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd Godina izdanja: 1983 Broj strana: 178 Povez: Tvrdi povez Opis i stanje: Sadržaj na slici, štampano na kvalitetnom papiru, bogato ilustrovano, 166 fotografija u koloru + 1150 crteža u crno-beloj tehnici,prednja korica minimalno `nabrana`, vidi se na slici, ostalo vrlo dobro očuvano Tags: Botanika Rečnik botaničkih termina Priroda Jugoslavije 01.06.2023

dr Enes Hasanagić -Ljekovito bilje i jetra RETKO Ukoričena, tvrd povez, srednji format, mnogo korisnog sadržaja sa fotografijama Čuveni lekar objašnjava kako na prirodan način možete izlečiti svoju jetru i žučnu kesu LJEKOVITO BILJE I JETRA (originalan naziv) - Enes Hasanagic Kultivirano i samoniklo ljekovito bilje u zastiti funkcije jetre i zucne kese, kod oboljenja, masne jetre, ciroze, alkoholizma Izdavac: Svjetlost - Sarajevo 1984. Tvrd povez 359. strana, format 19,5*14cm O ulozi jetre u organizmu, šta joj pogoduje a šta smeta, kako je oporaviti, kako je održavati zdravom, kako prepoznati da sa njom nešto nije u redu,šta konzumirati od voća, povrća, začina, biljaka za njeno zdravlje, kako pripremati namirnice Kompletna prirodna terapija za bolesnu jetru doktora Hasanagica Pored načina ishrane koji je sastvani dio sistema, posebno je važno na koji način metabolizam preradi hranu i ostale dijelove terapije. Bez obzira koliko je zdav način ishrane i koje preparate koristite, ako metabolizam ne preradi sve substance na pravilan nacin, jetra neće uspjeti da odvoji korisne od nekorisnih substanci i usmjeri ih tamo gdje treba. Nepravilan metabolizam je dodatno opterećenje jetri. Ovo dovodi do jedne vrste začaranog kruga iz kojega na izgled nema izlaza. Rad metabolizma i jetre uzajamno je povezan. Jetra ne dobija od metabolizma šta joj je potrebno, te ne podržava metabolizam za pravilan rad. Sistem dr Hasanagica je kreiran tako da prevaziđe ovaj problem i daje podršku i metabolizmu i jetri. VRHUNSKA!!! Polovna, korektno očuvana sa standardnim znacima korišćenja + POKLON knjiga - Kako da se hranimo, dr Aleksandar Đaja, retka knjiga O pravilnoj ishrani, kako unaprediti nedostatke u istoj, kako `skupe` namirnice zameniti onim što je pristupačno a da kvalitet bude još veći, različiti vidovi ishrane, pravilna kombinacija elemenata, nutritivne tablice... Polovna, nema kartonske korice koje su predstavljene na fotografiji (bile su slabo pričvršćene za ostatak knjige), unutrašnjost sasvim zadovoljavajuća, nekome će sigurno polsužiti U terapiji alkoholizma se koristi puno lekova...Nešto od toga su i dodaci ishrani koji imaju za cilj da oporave jetru, skinu masnoće sa nje...Često su skupi...U ovoj knjizi možete naći prirodne recepte i obilje saveta kako da to učinite, a da bude povoljno i pristupačno...Naravno, o svemu se posavetovati sa lekarom ili farmaceutom, da budemo korektni...:)

PARK PRIRODE JEGRIČKA - MONOGRAFIJA PARK PRIRODE JEGRIČKA Zahvaljujući IPA projektu ECOWAM („Ekološko upravljanje vodama protiv ekstremnih vremenskih uslova u pograničnoj oblasti”) objavljena je naučno-popularna monografija: Park prirode Jegrička. Posebna zahvalnost ide Fondu za Evropske poslove APV i Milanki Mišković. Autori tekstova su: dr Lazar Lazić, dr Vladimir Stojanović, dr Mlađen Jovanović, dr Slobodan Puzović i dr Bogdan Janjušević. Fotografije su načinili: dr Lazar Lazić, Geza Farkaš i dr Vladimir Stojanović. Recenzenti: dr Milana Pantelić i dr Dubravka Milić. Lektor: Simonida Stanković Karlaš. Monografija ima 14 poglavlja na 156 strana, sa 204 grafička priloga, od kojih su 159 fotografije. Rukopis je dvojezičan - srpski i mađarski. Iz recenzija: Destrukcija staništa je glavni uzrok nestanka vrsta na našoj planeti. Glavni način da se to spreči je formiranje zaštićenih područja, kao što je i park prirode Jegrička. Autori su uložili svoje znanje, iskustvo i trud kako bi ne samo naučnoj zajednici već i široj javnosti ukazali na značaj ovog područja. Rukopis je pisan na vrlo prihvatljiv, popularan način. Sadržaj rukopisa je iznesen pregledno i jasno, u jezičkom i konceptualnom smislu. Upravo zbog toga rukopis je veoma koristan naučnoj populaciji koja se usko stručno bavi zaštitom prirode, ali isto tako i veoma interesantan za širu populaciju i sve ljubitelje prirode. TVRDI POVEZ, ZAŠTITNI OMOT NOVI SAD 1918 152 STR ILUST. 25 CM STANJE ODLIČNO HOD. D.

Naslov: Razor obrađenih njiva : esej o Milankoviću Autor: Vlado Milićević Izdavač: Beograd: Autor i udruženje `Milutin Milanković` Pismo: ćirilica Br. strana: 267; ilustrovano Format: 24 cm Povez: broširani Knjiga je odlično očuvana. Kada se biralo prvih šest najumnijih naučnika koji su svetu otvorili tajni kovčeg znanja nauke o Zemlji, jedan od izabranih bio je i Milutin Milanković. Ovo kaže geolog dr Vlado Milićević, autor šest knjiga o srpskom naučniku. Više o knjizi možete da pročitate na drugoj slici ukoliko je uvećate do pune veličine.

Stanje: lepo očuvano Izdavač: Proleter, Bečej Izdato: 2004 Korica: tvrda Pismo : latinica Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama! U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNA Kupovina Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi ---BA 1----

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! `Kontakt` je roman autora TV serije i knjige `Kosmos`, po kojem je snimljen uspešan film. Sagan govori o prvom kontaktu ljudske rase s vanzemaljskim civilizacijama. Jedan Odabrani - ONA, putuje među zvezde. Karl Sagan je u `Kosmosu` objasnio Univerzum. U `Kontaktu` je predvideo njegovu budućnost i budućnost ljudske rase. Karl Edvard Sejgan,[1] Segan[n. 1] ili Sagan[n. 2] (engl. Carl Edward Sagan; IPA: /ˈseɪ.gən/ say-guhn ili /sə.ˈgɑ(n)/ sah-gah(n);[2] Bruklin, 9. novembar 1934 — 20. decembar 1996) bio je američki astronom, astrobiolog, popularizator nauke i pisac popularnih knjiga iz nauke. Pionir je egzobiologije. Mnogo je doprineo popularizaciji projekta SETI i među prvim je pisao o teraformiranju. Širom sveta je poznat po popularnonaučnim knjigama i kao koautor nagrađivane televizijske serije Kosmos i istoimene propratne knjige. Takođe je napisao roman Kontakt, ekranizovan u istoimenom filmu iz 1997. sa Džodi Foster u glavnoj ulozi. Često je kritikovao pseudonauku. Karl Edvard Sejgan,[1] Segan[n. 1] ili Sagan[n. 2] (engl. Carl Edward Sagan; IPA: /ˈseɪ.gən/ say-guhn ili /sə.ˈgɑ(n)/ sah-gah(n);[2] Bruklin, 9. novembar 1934 — 20. decembar 1996) bio je američki astronom, astrobiolog, popularizator nauke i pisac popularnih knjiga iz nauke. Pionir je egzobiologije. Mnogo je doprineo popularizaciji projekta SETI i među prvim je pisao o teraformiranju. Širom sveta je poznat po popularnonaučnim knjigama i kao koautor nagrađivane televizijske serije Kosmos i istoimene propratne knjige. Takođe je napisao roman Kontakt, ekranizovan u istoimenom filmu iz 1997. sa Džodi Foster u glavnoj ulozi. Često je kritikovao pseudonauku. Naši su preci strastveno želeli da spoznaju svet, ali nije im se posrećilo da pronađu pravi način. Zato su sebi stvorili sliku malog, ljupkog, čudesnog sveta kojim vladaju bogovi... Danas posedujemo prvoklasno i moćno sredstvo za spoznavanje svemira − nauku. Otkrili smo da je svemir toliko star i toliko veliki da na prvi pogled sve ljudsko deluje beznačajno. Odvojili smo se od svemira. Izgledao je dalek i bez uticaja na našu svakodnevicu. Međutim, pomoću nauke dokučili smo ne samo to da je svemir veličanstven i čaroban već i da je dostupan ljudskoj spoznaji. Pitanja o postanku sveta i o sudbini svemira pobuđuju zanimanje i znatiželju ogromnog broja ljudi. Razdoblje u kojem živimo veliko je raskršće naše civilizacije, a možda i naše vrste. Kojim god putem krenuli, naša je sudbina neraskidivo povezana sa naukom. Ova je knjiga pokušaj da se opišu zamisli, metode i radosti nauke.

Ruski jezik tvrd povez 1975 god 480 strana i 433 strane Lepo očuvane Тамм И.Е. Зборник научних радова. Том 1. Електродинамика. Квантна механика и теорија чврстог стања. Теорија нуклеарних сила и атомског језгра. Примењени рад Збирка радова академика И.Е.Тама садржи практично сва његова научна дела објављена од 1924. до 1972. године у домаћим и страним публикацијама, као и део критика, научно-популарних чланака итд. Е. Тамм су врло опсежни и покривају делове као што су електродинамика, квантна механика и теорија чврстих тела, теорија нуклеарних сила и атомског језгра, теорија елементарних честица и интеракције при високим енергијама. И. Ие.Таммов допринос развоју основних проблема теорије поља је велик. Такође је обављао доста примењених радова. Научне и новинарске активности ИЕ Тамм су широко познате. Том И обухвата чланке о електродинамици, квантној механици и теорији чврстих тела, теорији нуклеарних сила и атомског језгра, као и нека примењена дела. Публикација је од великог интереса за научнике из области физике, инжењере-физичаре, као и наставнике, студенте и постдипломце физичких специјалности универзитета. Игор Евгенович Тамм (1895-1971) - совјетски теоријски физичар, добитник Нобелове награде за физику (заједно са П. А. Черенковом и И. М. Франком, 1958). Добитник две Стаљинове награде. Јунак социјалистичког рада (1953). Игор Евгенијевич Тамм рођен је 26. јуна (8. јула) 1895. године у Владивостоку у породици инжењера Евгенија Федоровича Тамма (Немац по националности) и Олге Михаиловне Давидове. 1898. његова породица се преселила у Елисаветград (касније Кировоград, Украјина), где је Игоров отац дуги низ година радио као „градски инжењер“: надгледао је снабдевање водом и изградњу градске електране. 1901. године рођен је Игоров млађи брат Леонид, који је касније постао заменик главног инжењера Главног директората азотне индустрије СССР-овог Народног комесаријата за тешку индустрију (стрељан је 28. маја 1937. под оптужбом за учешће у контрареволуционарној троцкитско-зиновистичкој терористичкој организацији). По завршетку средње школе у ​​Елисаветграду, Игор Тамм студирао је на Универзитету у Единбургу. Пре избијања Првог светског рата прешао је на Физичко-математички факултет Московског универзитета, на којем је дипломирао из физике 1918. године. Јавио се на фронт као „брат милости“. Након краткотрајне страсти према политици (мењшевик-интернационалиста, заменик 1. конгреса совјета из Елисаветграда), започиње академску каријеру. Предаје на разним високошколским установама: Универзитет Таврицхескии (Симферопол) (1919-1920), од 1920 сарађује са Л.И. Манделстамом, ради на Одеском политехничком институту (од 1993 - Одески национални политехнички универзитет) (1921-1922) , где је одељење водио Л. И. Манделстам. Од 1922. (са две кратке паузе) и до краја каријере, активности И.Е.Тама одвијале су се у Москви. Дуго година је био на челу Одељења за теоријску физику на Одељењу за физику Московског државног универзитета, где постаје ванредни професор и професор. Ово одељење је било једно од кључних одељења факултета, с обзиром да је држало опште течајеве: теоријска механика, електродинамика, квантна механика, статистичка физика. Од 1934. године додатно ради у ФИАН-у П.Н. Лебедев-а, тамо оснива и руководи теоријским одељењем. Првог фебруара 1933. И. Ие. Тамм је изабран за дописног члана Академије наука СССР-а за Одељење математичких и природних наука. Овај метеорски успон његове каријере завршио се 1939. године, након што су његов брат, такође блиски пријатељ БМ Гесена, ухапшени и стрељани. Притисак је почео од руководства ФИАН-а, и. О томе. За шефа одељења изабран је В.С.Фурсов. 1942. постао је први шеф Одељења за теоријску нуклеарну физику на МЕПхИ. Његов противник био је А. А. Власов, кога су подржали декан А. С. Предводителев и Академско веће факултета. Као резултат, Тамм је изгубио од Власова (5 гласова против 24), али научна заједница оспорила је ове резултате у облику писма 14 академика. В.А.Фок-а је на место шефа одељења поставило руководство странке. 1949. године Игор Евгенијевич се вратио на Московски државни универзитет Ломоносов на Одељење за квантну теорију и електродинамику (део Одељења за теоријску физику након његовог одељења). И. Ие. Тамм прима Стаљинову награду из руку самог И. В. Стаљина. 23. октобра 1953. ИЕ Тамм постао је академик Академије наука СССР-а на Одељењу за физику и математику. 1955. потписао је „Триста писма“. 1960-их, И. Ие. Тамм је био активни учесник покрета научника из Пугвасх-а. 1966. године потписао је писмо 25 културних и научних радника генералном секретару ЦК ЦПСУ Л. И. Брежњеву против рехабилитације Стаљина. ИЕ Тамм је умро 12. априла 1971. од АЛС-а, што је довело до парализе респираторних мишића. Убрзо пре смрти, морао је да посегне за механичком вентилацијом помоћу посебних апарата.

Stanje: dosta dobro Izdavač:Liber,Zagreb Izdato:1986 Korica: meka Pismo :latinica Mladen Kerovec:Priručnik za upoznavanje beskralješnjaka naših potoka i rijeka Stanje proverite na slikama. Ovo se ne kupuje svaki dan, naročito u ovako lepom stanju! U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi ----- 6 -----

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ne pise godina izdanja, stampana verovatno izmedju dva rata! Korice ilustrovao `Oblik` Slavko Bokšan; Đurđevo, 15. jun 1889 — Beograd, 6. februar 1953) bio je srpski inženjer i stručni pisac. Biografija Slavko je bio jedno od devetoro dece Pavla i Julijane (rođ. Mušicki). Odrastao je u Novom Sadu, gde je završio osnovnu školu i maturirao (1908) u Srpskoj velikoj gimnaziji, čiji je bio stipendista. Diplomirao je elektrotehniku (1913) na berlinskom tehničkom fakultetu. Po završetku studija dobio je mesto u fabrici „Krup”, potom u firmi „Bergman”, a 1915. prelazi u berlinski „Simens i Halske” gde ostaje sve do 1920. zaštićen od vojne obaveze kao austrijski podanik. U Beograd je došao 1921. kao predstavnik „Simensa i Halskea”, a 1922. osniva sopstveno preduzeće „Inž. Slavko Bokšan, mašinsko i elektrotehničko preduzeće” poznato po poslovima na elektrifikaciji. Podigao je električne centrale u Aranđelovcu, Bitolju, Loznici, Negotinu… Radio je i na održavanju električnih centrala u Vojvodini.Pored praktičnog angažovanja raio je i na naučnom polju. Pišući stručne članke bavio se problemima industrijalizacije, elektrifikacije, elektriciteta, zvuka, nuklearne fizike i dr. Od 1924. započinje svoju borbu za Nikolu Teslu, posvetivši veliku pažnju proučavanju njegovog života i dela. Sa još nekoliko kolega osniva 1927. Radio A. D. – Beograd, te 1932. u Beču objavljuje monumentalnu knjigu „Nikola Tesla und sein Werk” u izdanju Lajpcig-Beč-Njujork, koja u svetu politike postiže ogroman uspeh i poteže široke diskusije o pitanju Tesla-Markoni u naučnim krugovima sveta, a koje diskusije konačno završavaju potpunom rehabilitacijom Teslinog imena i njegovog životnog dela, pojavom poništenja Markonijevih patenata po Patentnom uredu u Vašingtonu. Pisao je stručne rasprave o problemima industrijalizacije, elektrifikacije, elektriciteta, zvuka, nuklearne fizike i dr. Bio je osnivač „Društva Nikola Tesla – za unapređenje nauke i tehnike” (1935). No Bokšanova borba za Teslu bila je nepresušna, on je za života napisao preko desetak drugih knjiga i niz članaka u kojima je svetu dokazivao istinu o našem velikom zemljaku. Osim borbe perom, borio se i živom reči. Godine 1936. jedan je od glavnih pokretača proslave 80-godišnjice života Nikole Tesle, na kojoj se kroz govore najpoznatijih ličnosti iz sveta elektrotehnike snažno manifestirala istina o Tesli. Iza toga Bokšan putuje po najbitnijim evropskim centrima i održava predavanja o Tesli, boreći se za pobedu istine o njemu. Iako najistaknutije mesto u Bokšanovom životu zauzima borba za Teslu objavio je i knjige koje opisuju istorijski razvoj Elektrotehnike, život i delo Mihajla Pupina, Dmitrij Mendeljejeva, Tomasa Edisona... Bio je prvi urednik i saradnik (1941-1948) časopisa Nauka i tehnika , koje je ovo društvo izdavalo,prvi direktor Instituta „Nikola Tesla” (1939), član književnog saveta Matice srpske od 1940. godine. Bio je oženjen Nemicom Gertrudom Jarius i imali su dve ćerke, Kosaru i Jelenu. Po otpočinjanju Drugog svetskog rada u maju 1941. mađarski fašisti su mu u Somboru ubili brata Hadži Dimitrija, protu, a u januaru 1942. u Novom Sadu ubili i bacili u Dunav najstarijeg brata Miloša, advokata, i dve sestre, Katicu, nastavnicu, i Kosaru, stomatologa. Tomas Alva Edison (engl. Thomas Alva Edison; Majlan, 11. februar 1847 — Vest Orindž, 18. oktobar 1931) je bio američki fizičar i plodan pronalazač.[1] Edison nije stekao skoro nikakvo formalno obrazovanje, pošto je bio izbačen iz škole kao zaostao, a podučavala ga je majka[2]. Sa 14 godina već je bio preduzimač i radio po 14 sati dnevno, kao raznosač novina i prodavac hrane na železnici, zarađujući 14 dolara nedeljno. Ubrzo je uredio laboratoriju u napuštenom vagonu, kao i štampariju za svoje novine „Grand Trunk Herald“, koje je najvećim delom sam pisao; sa šesnaest godina je postao telegrafista i započeo karijeru pronalazača (tokom američkog Građanskog rata) i izumeo i patentirao električni aparat za beleženje glasova na izborima. Oko tri godine kasnije, 1869, izumeo je „tiker“ s papirnom trakom, korišćen za slanje cena s berze širom zemlje, prodao ga za 30.000 dolara i otvorio industrijsku istraživačku laboratoriju. Posle toga je svoje puno vreme posvećivao izumima. U njegove zapaženije pronalaske spadaju mikrofon s ugljenikovim granulama, za poboljšanje Belovog telefona, fonograf (naprava za snimanje zvuka na bubanj prevučen folijom, pronađen 1877.) i električna sijalica.[3] Sijalica je zahtevala testiranje s neuobičajeno velikim brojem pokušaja i grešaka i upotrebu preko 6.000 supstanci dok nije otkrio karbonizovano bambusovo vlakno koje je u vakuumu svetlelo preko 1000 sati. To je sa svoje strane vodilo poboljšanim generatorima jednosmerne električne struje (Edison je njihovu efikasnost povećao od 40% do preko 90%), kablovima za struju i električnom metru i predstavljalo revoluciju u osvetljenju domaćinstva i javnom snabdevanju jednosmernom električnom strujom na relativno kratkim rastojanjima. Tokom rada na sijalici otkrio je i „Edisonov efekat“, činjenicu da električna struja teče od zagrejanog vlakna ka obližnjoj elektrodi ali ne i u obrnutom smeru, što je kasnije predstavljalo osnovu za termojonsku diodu. Edisonov uticaj na život u 20. veku bio je ogroman. On je bio jedan od prvih izumitelja koji je primenio principe masovne produkcije i timskog rada velikih razmera na proces istraživanja, i zbog toga se smatra da je on kreirao prvu industrijsku istraživačku laboratoriju.[4] Edison je bio plodan pronalazač, čije ime se pojavljuje na 1.093 US patenata, kao i na mnogim patentima u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, i Nemačkoj. Značajnije od samog broja njegovih patenata je širok uticaj njegovih izuma: električno svetlo i aparati, snimanje i reprodukcija zvuka, i pokretnih slika su uspostavili značajne nove industrije širom sveta. Edisonovi izumi su doprineli masovnim komunikacijama a, posebno telekomunikacijama....

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Vasiona je toliko velika da čak ni oni sa najbujnijom maštom ne mogu da pojme njenu veličinu. Ali, tehnologija je za poslednjih pedeset godina toliko napredovala da naučnici raspolažu informacijama o kojima su ranije mogli samo da sanjaju. Četvrto izdanje Astronomije iz edicije Najboljih priručnika poziva vas da se upoznate s najnovijim otkrićima o čudima daleke vasione. Ovo revidirano i dopunjeno izdanje, sadrži: – Objašnjenje zašto Pluton više ne ubrajaju u planete – Najnovije dokaze da je Marsom nedavno proticala voda. – Poslednje naučne spekulacije o postojanju vanzemaljskog života. – Informacije o planetama sličnim Zemlji koje su otkrivene oko drugih zveda,

ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ Mek povez - 304 strana THAMES AND HUDSON 1987 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja L - 3 Provodeći 18 meseci na ravnici Serengeti u istočnoj Africi, Ivago snima u skoro 300 izvanrednih slika u boji svet mirne lepote i brzog nasilja, gde se svakodnevna drama života i smrti za više od dva miliona životinja igra naspram spektakularnog pejzaža. Sigurno da će osvojiti novu rundu obožavatelja, ova klasična, najprodavanija (prodato više od 90.000 kopija!) knjiga fotografija divljih životinja ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐

57605) HIPERPOLARIZOVANA SVETLOST Osnove nanobiomedicinske fotonike , Đuro Koruga , Zepter book world 2017 , Knjiga je nastala kao izraz potrebe da se prezentuju i sistematizuju nova saznanja i tehnička dostignuća iz oblasti fizike i biomedicinskog inženjerstva dok kojih su autori i naučna zajednica došli u proteklih 30 godina istraživanja svetlosti, nanotehnologija i biomedicine. Glavni cilj monografije je upotrebna vrednost iznetih znanja i tehnickih rešenja u medicinskoj praksi, jer bi lekari koji primenjuju svetlosnu terapiju trebalo da znaju fizičke osnove svetlosti, ali i biofizičke osobine molekula i tkiva sa kojima svetlost interaguje. Tehnika bez medicine je slepa a medicina bez tehnike nemoćna. mek povez, format 17 x 24 cm , ilustrovano, latinica, 306 strana, sitno zacepljenje naslovne korice ,

Verovatnoća i statistika za inženjere i studente tehnike / Milan Merkle Beograd 2010. Mek povez, XI + 331 strana. Knjiga je, bukvalno, kao nova. R8 U ovoj knjizi, s obzirom da je usmerena na primene, teorija verovatnoće nije izložena kao deo apstraktne teorije mere. Teoretičari mogu zameriti da nije dovoljna pažnja posvećenasigma poljima, Borelovim skupovima ili merljivim funkcijama. Ovim važnim teorijskim konceptima je zaista u ovoj knjizi posvećeno veoma malo mesta, zbog njihovog minornog praktičnog značaja. Osim ovih detalja u knjzi su obrađene sve standardne oblasti verovatnoće istatistike na deduktivan način, a većina teorema je dokazana. Ovo dopunjeno izdanje knjige sadrži posebno poglavlje pod naslovom Mešoviti zadaci, gde se nalaze zadaci sa raznih testova, kolokvijuma i ispita iz predmeta Verovatnoća i statistika.

Cena 1.485 dinara Mičio Kaku - BUDUĆNOST ČOVEČANSTVA Teraformiranje Marsa, međuzvezdana putovanja, besmrtnost i naša sudbina izvan planete Zemlje Heliks Smederevo, 2023. Mek povez 340 strana 24 cm Nastavljajući prirodan tok svojih razmatranja iz bestselera Budućnost uma, eminentni fizičar i futurolog Mičio Kaku detaljno izlaže jasnu i uverljivu viziju razvoja održive civilizacije daleko od matične planete. Kaku nam predočava najnovija dostignuća u robotici, nanotehnologiji i biotehnologiji koja bi trebalo da nam omoguće teraformiranje i izgradnju naseljivih gradova na Marsu i drugim planetama. U knjizi Budućnost čovečanstva Mičio Kaku osvaja čitaoce neodoljivim entuzijazmom i vrhunskim poznavanjem aktuelnih dometa u oblasti svemirskih putovanja. Fascinantno je i ujedno inspirativno ovo istraživačko krstarenje po budućnosti u kojoj će se ljudska vrsta možda zaputiti ka svom dugoočekivanom odredištu u dubinama nebeskog prostranstva.

Cena 1.320 dinara Mičio Kaku - FIZIKA NEMOGUĆEG Naučno istraživanje vremeplova, telepatije, psihokineze, robota i putovanja bržeg od svetlosti Heliks Smederevo, 2023. Mek povez 304 strane 24 cm Nadahnut maštovitom i uzbudljivom građom naučnofantastičnih filmova i knjiga, Mičio Kaku se u Fizici nemogućeg hrabro hvata u koštac sa fazerima, zvezdama smrti, teleportovanjem, čitanjem misli, putovanjem kroz vreme i brzinom većom od svetlosne, prekognicijom i mnogim drugim neverovatnim pojavama. Ne odbacujući unapred nijednu od njih, Kaku umećem naučnika i strpljenjem mudraca definiše tri klase nemogućeg ukazujući na to da bi neka napredna civilizacija - pa i naša u dalekoj ili nešto bližoj budućnosti - mogla ovladati fascinantnim tehnologijama i premostiti barijere koje nas danas sputavaju. Kaku istražuje ono što je za nas još uvek nepoznanica, granične oblasti koje nesumnjivo sačinjavaju najuzbudljiviji deo moderne fizike.

EARL S. HERALD LIVING FISHES OF THE WORLD Izdavač - Doubleday & Company, New York Godina - 1975 304 strana 29 cm ISBN - 0-385-00988-7 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: PREFACE INTRODUCTION JAWLESS FISHES (Agnatha) Hagfishes (Myxinidae) Lampreys (Petromyzontidae) CARTILAGE FISHES (Chondrichthyes) Sharks (Selachii) Frilled Shark (Chlamydoselachidae) Cowsharks (Hexanchidae) Sand Sharks (Carchariidae) Mackerel Sharks (Isuridae) Thresher Sharks (Alopiidae) Basking Shark (Cetorhinidae) Whale Shark (Rhincodontidae) Carpet and Nurse Sharks (Orectolobidae) Catsharks (Scyliorhinidae) Smooth Dogfishes (Triakidae) Requiem Sharks (Carcharhinidae) Hammerhead Sharks (Sphyrnidae) Hornsharks (Heterodontidae) Saw Sharks (Pristiophoridae) Spiny Dogfishes (Squalidae) Angel Sharks (Squatinidae) Skates and Rays (Batoidei) Electric Rays (Torpedinidae) Guitarfishes (Rhinobatidae) Sawfishes (Pristidae) Skates (Rajidae) Stingrays (Dasyatidae) Eagle Rays (Myliobatidae) Devil Rays (Mobulidae) Chimaeroids (Holocephali) BONY FISHES (Pisces) Bichirs (Polypteridae) Sturgeons (Acipenseridae) Paddlefishes (Polyodontidae) Bowfin (Amiidae) Gars (Lepisosteidae) Isospondylous Fishes (Isospondyli) Tarpon (Elopidae) Bonefish (Albulidae) Herrings (Clupeidae) Anchovies (Engraulidae) Milkfish (Chanidae) Trout and Salmon (Salmonidae) True Smelts (Osmeridae) Galaxiids (Galaxiidae) Hatchet Fishes (Sternoptychidae) Bony Tongues (Osteoglossidae) Featherbacks (Notopteridae) Mormyrids (Mormyridae) Pike, and Their Relatives (Haplomi) Iniomous Fishes (Iniomi) Lizard Fishes (Synodidae) Lantern Fishes (Myctophidae) Bombay Duck (Harpodontidae) Barracudinas (Paralepididae) Deep-sea Giganturid Fishes (Giganturidae) Deep-sea Gulper Eels (Lyomeri) Ostariophysan Fishes (Ostariophysi) Characins (Characidae) Gymnotid Eels, Knifefishes, and the Electric Eel (Gymnotidae) Minnows, Suckers and Loaches (Cypriniformes) Catfishes (Siluroidea) Armored Catfishes Naked Catfishes Eels (Apodes) Deep-sea Spiny Eels (Heteromi) Needlefishes, Halfbeaks, and Flying Fishes (Synentognathi) Topminnows and Their Relatives (Microcyprini) Troutperch and Pirateperch (Salmopercae) Tube-mouthed Fishes (Solenichthys) Codfishes, Hakes, and Rattails (Anacanthini) Opah and Ribbonfishes (Allotriognathi) Squirrelfishes and Their Relatives (Berycomorphi) John Dories and Their Relatives (Zeomorphi) Perchlike Fishes (Percomorphi) Sea Basses and Their Relatives (Percoidea) Groupers and Sea Basses (Serranidae) Sunfishes (Centrarchidae) Cardinal Fishes (Apogonidae) Perches and Darters (Percidae) Jacks, Cavallas, and Pompanos (Carangidae) Dolphins (Coryphaenidae) Robalos: Snook and Glassfish (Centropomidae) Snappers (Lutjanidae) Grunts (Pomadasyidae) Croakers (Sciaenidae) Goatfishes or Surmullets (Mullidae) Porgies and Sea Breams (Sparidae) Archerfishes (Toxotidae) Batfishes (Platacidae) Spadefishes (Ephippidae) Scats (Scatophagidae) Butterfly Fishes and Angelfishes (Chaetodontidae) Leaf Fishes and Nandids (Nandidae) Cichlids (Cichlidae) Hawkfishes (Cirrhitidae) Surfperches (Embiotocidae) Damselfishes (Pomacentridae) Wrasses (Labridae) Parrotfishes (Scaridae) Electric Stargazers (Uranoscopidae) Moorish Idol and Surgeonfishes (Acanthuroidea) Rabbitfishes (Siganidae) Snake Mackerels and Cutlass Fishes (Trichiuroidea) Mackerels, Tunas, and Marlins (Scombroidea) Gobies and Their Relatives (Gobioidea) Dragonets (Callionymidae) Blennies and Their Relatives (Blennioidea) Brotulids, Cusk Eels, and Cucumber Fishes (Ophidioidea) Butterfishes and Their Relatives (Stromateoidea) Labyrinth Fishes (Anabantidae) Snakeheads (Channidae) Barracudas, Silversides, and Mullet (Mugiloidea) Phallostethids (Phallostethidae) Threadfins (Polynemidae) Scorpaenoid Fishes (Scleroparei) Scorpionfishes and Rockfishes (Scorpaenidae) Sea Robins (Triglidae) Sculpins (Cottidae) Sea Poachers (Agonidae) Snailfishes (Liparidae) Lumpsuckers (Cyclopteridae) Flying Gurnards (Dactylopteridae) Sticklebacks and Tubenose (Thoracostei) Sea Moths (Pegasidae) Flatfishes (Heterosomata) Remoras or Suckerfishes (Echeneidae) Triggerfishes, Puffers, Ocean Sunfishes and Their Relatives (Plectognathi) Ragfishes (Icosteidae) Clingfishes (Gobiesocidae) Toadfishes and Midshipmen (Batrachoididae) Anglerfishes (Pediculati) Deep-sea Anglers (Ceratioidea) Spiny Eels (Mastacembelidae) Swamp Eels (Synbranchidae) Lobe-finned Coelacanths (Latimeridae) Lungfishes (Dipneusti) Glossary Bibliography Index Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ribe Riba Ribolovstvo Ribolovci Ribolovački Ribolovac Knjiga je na engleskom jeziku

Autor: Milorad Dokić Povez: tvrd Br. strana: 213 Format: 16,5x23,5 - Resursi i ekologija - - Knjiga je istraživački projekat koji opominje, ali i zastrašuje jer dokazuje da se broj zagađivača vodotoka iz dana u dan povećava uprkos postojanju brojnih zakonskih sankcija i inspekcija koje bi trebali to da sprečavaju. Braneći Vrbanju, Dokić brani sve naše rijeke - rekao je direktor Narodne biblioteke „Ivo Andrić“ iz Čelinca, koja je izdavač ove knjige, Momčilo Spasojević. Recenzent knjige prof. dr Drago Branković je naglasio da je karakter ove knjige informativan i edukativan. Prema njegovim riječima knjiga je obogaćena brojnim podacima i vrijednim fotografijama koje potvrđuju da su ljudi nesvjesni vrijednosti čiste životne sredine ugrozili život sadašnje i narednih generacija. Sliv rijeke Vrbanje prostire se na 778 kvadratnih kilometara, Vrbanja je duga 84 km, a na tom prostoru u kojem živi preko 100.000 ljudi evidentirano je čak 1.845 zagađivača. Branković kaže da je ova knjiga priča o vodi i ljudima koji treba da promijenu svoj odnos, prije svega svoju svijest, prema sveukupnom životu i autor baš u tom pravcu daje mnogobrojne ideje i analize. - Ova knjiga je izvanredna analiza stanja resursa i zagađenosti u vrbanjskom slivu. Prema njegovim riječima s jedne strane stoje mnogobrojne prirodne ljepote koji su pravi biseri prirode, a s druge zagađivači koji su crna mrlja našeg društva. Šijaković je podsjetio da je knjiga rezultat djelovanja Udruženja za zaštitu i revitalizaciju sliva rijeke Vrbanje „Vrbanjski biseri“ čiji je Dokić predsjednik - istakao je drugi recenzent knjige sociolog prof. dr Ivan Šijaković. Univerzitetski profesor Miodrag Romić, član „Vrbanjskih bisera“ rekao je da ni jedna rijeka, pa ni Vrbanja, ne pripada ljudima, nego ljudi koji žive na njenim obalama pripadaju rijeci. On je primijetio da autor knjige poziva čitaoce i ljude koji žive na obalama rijeka da proizvedu zdrav život. Autor knjige Milorad Dokić (Čelinac, 1938), kome je ovo prva knjiga, cijeli svoj radni vijek posvetio je privredi i ekologiji. Obavljao je niz istaknutih privrednih i političkih funkcija, a ovom prilikom je naglasio da je cilj knjige da informiše o aktuelnom stanju u životnoj sredini i mobiliše sve one koji su zainteresovani za opstanak na ovim prostorima da zaštite ono što im je najvrednije. - B. MAKSIMOVIĆ.

Optička svojstva nanomaterijala - grupa autora iz 2011. 254 str. Zorana D.DohčevićMitrović,Maja J.Šćepanović,Mirjana Grujičić-Brojčin,Zoran B.Popović Monografija «Optička svojstva nanomaterijala» nastala je kao rezultat višegodišnjih istraživanja svojstava materijala i struktura nanometarskih dimenzija, koja se neguju u Centru za fiziku čvrstog stanja i nove materijale Instituta za fiziku u Beogradu. Tematski, ova Monografija usmerena je na prikaz optičkih i spektroskopskih tehnika za karakterizaciju materijala na nanoskali i rezultate koji su postignuti u primeni ovih tehnika u analizi svojstava oksidnih nanoprahova TiO2, CeO2 i ZnO, koji su među brojnim nanostrukturama do sada našli najširu primenu. Pored prikaza tehnika i metoda za karakterizaciju materijala na nanoskali, Monografija nudi i prikaz teorijskih modela za analizu rezultata, kao i same rezultate. Odlično ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 23072022

Novo. Bez posvete. Izdavač: Dosije Povez: Mek Pismo: Latinica Broj strana: 371 Format: 21 cm Prema jednom britanskom spisku najuticajnijih ljudi u istoriji, Isak Njutn je zauzeo drugo mesto, pre Muhameda, a posle Isusa Hrista. Majkl Vajt, inače autor naučnih biografija o Darvinu, Ajnštajnu i Stivenu Hokingu, koje su bile pravi bestseleri, u svom novom delu, ovog puta o Isaku Njutnu, sačinio je zadivljujuću sliku istorije nauke, alhemije i Engleske XVII veka. U ovoj biografiji, Njutn je predstavljen kao vrhunski um, pionir i otac savremene nauke, ali i kao mistik, emocionalni opsesivac, samoproklamovani otkrivač kamena mudrosti. Knjiga tako pokazuje da se Njutn kao najveći naučnik savremenog doba smatrao racionalistom, prvakom ere razuma. Majk Vajt donosi sliku koja o Njutnu svedoči kao o poslednjem čarobnjaku, poslednjem Vaviloncu i Sumercu. Vajt daje temeljnu analizu Njutnovih istraživanja u alhemiji i nauci, ali nastoji da ide i korak dalje, dokazujući da je ono prvo uticalo na ovo drugo.

SV7 62682) GEOMETRIJA, Rene Dekart na ruskom jeziku u prilogu izabrana dela P. Ferma i prepiska sa Dekartom , Moskva 2009 ГЕОМЕТРИЯ, Рене Декарт , С приложением избранных работ П. Ферма и переписки Декарта Ruski prevod čuvene „Geometrije” velikog francuskog matematičara i filozofa Renea Dekarta, u kome je prvi uveo pojmove promenljive veličine i funkcije. Pored same „Geometrije“, koja je imala ogroman uticaj na razvoj matematike, knjiga sadrži još neka dela Dekarta i P. Fermaa, koji je skoro istovremeno sa njim doša do otkrića u analitičkoj geometriji, kao i njihova pisma i prepiska . Završni članak ocrtava opšti značaj Dekartove matematičke delatnosti iz istorijske perspektive i otkriva preplitanje njegovih matematičkih ideja sa filozofskim težnjama samog mislioca i njegove epohe. Knjiga, koja predstavlja sjajan primer dubokog uticaja filozofskih ideja na razvoj matematike, privući će pažnju ne samo istoričara nauke, već i matematičara, filozofa i nastavnika. Svima njima, kao i studentima ovih specijalnosti, biće korisno da se upoznaju sa klasičnim Dekartovim delom, od koga počinje nova geometrija i nova algebra. istorija matematike, ruski jezik , mek povez, format 14,5 x 21,5 cm , 296 strana

The Ocean World of Jacques Cousteau Window in the Sea Okeanski svet Žaka Kustoa Prozor u moru odlično očuvana veliki format/tvrde korice ilustrovana 144 str.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Put u atomsku eru Pred nama je knjiga koja na nov način pristupa materiji iz oblasti fizike u periodu njenih najvećih dostignuća, sa kraja devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka. Na osnovu postojeće istoriografije, hemerotečke građe, pisama i raznih dokumenata, vreme Alberta Ajnštajna, Ota Hana i Lize Majtner, obrađeno je kroz prizmu istorijskih, društvenih i političkih burnih dešavanja u Nemačkoj. Autor kao polazišnu tačku u svom izučavanju uzima period oko 1789. godine i pri tome čitaocu približava tadašnje stanje fizike, nakon čega, gradacijski i postepeno predočava razvoj istoimene nauke, razmatrajući prelomne događaje i otkrića: specijalnu teoriju relativiteta, Ajnštajnov kvantni koncept, Laueov dijagram – otkriće interferencije rendgenskih zraka, osnivanje istraživanja radioaktivnosti u Nemačkoj, opštu teoriju relativiteta, osnivanja Društva Maks Plank i dr. Prožimanjem zlatne ere u fizici sa verovatno najtragičnijim periodom u istoriji čovečanstva (dolazak Hitlera na vlast, Treći Rajh, kao i nastanak političkih problema nuklearne energije), autor je na veoma prihvatljiv i jedinstven način napravio sintezu dve tematske celine koje su se uglavnom ranije posmatrale kao zasebne naučne discipline, društvene i prirodne. Knjiga je propraćena velikim brojem fotografija, pisama i dokumenata iz života poznatih fizičara, što doprinosi rasvetljavanju i druge strane ličnosti ovih naučnika, one ljudske i na tom planu i ograničavajuće.

AJNŠTAJNOV KOSMOS Mičio Kaku Ajnštajnov kosmos : kako je vizija Alberta Ajnštajna promenila naše poimanje prostora i vremena E mc Mičio Kaku Heliks Smederevo, 2011. 20 cm, 255 str. meki povez, latinica ISBN: 9788686059000 Knjiga Ajnštajnov kosmos, čiji je autor jedan od najznačajnijih teorijskih fizičara današnjice, Mičio Kaku, predstavlja kratak i jezgrovit vodič u uzbudljiv i zavodljiv svet moderne fizike izgrađen na pepelu starih teorija i u sukobu dve vodeće struje u fizici - kvantne mehanike i relativistike. Jasno, nadahnuto i poetično Kaku govori o naučnom, političkom i emotivnom životu najvećeg naučnog genija našeg doba, Alberta Ajnštajna, pričajući istovremeno i o divljem XX veku, vremenu velikih ratova i još većih otkrića, zloupotreba nauke i ljudi, o nacizmu i pacifizmu, ljubavi i mržnji.\ Prvi put vam sada pero ozbiljnog i talentovanog biografa otkriva šta se zaista krilo u naučnom umu iza tih blistavih i nasmejanih Ajnštajnovih očiju i pod krunom prepoznatljive razbarušene kose. Ajnštajnov kosmos je biografija o dva junaka koja su gradila jedan drugog - o Ajnštajnu i o modernoj fizici.\ `Ajnštajnov kosmos je originalan i maštovit vodič kroz Ajnštajnovu zaostavštinu... Mičio Kaku govori ne samo o istoriji teorije relativnosti već i o novijim teoretskim i eksperimentalnim naučnim probojima, otkrivajući Ajnštajnovu viziju – nauku, politiku i potencijal – vrhunski napisano i zavodljivo jasno.` Izdavač: Heliks Meki povez, 256 strana. Knjiga je NOVA..... ---------------------------- D3