Specijalna mineralogija,hrabat pocepan,korice iskrzane po rubovima,sa tragovima žutih fleka od stajanja. Autor:Fran Tućan. Izdavač:Državna Štamparija Kraljevine Jugoslavije,Beograd 1930. Format:24cm x 18cm. Broj Strana:720 strana,ilustrovana,tvrd povez,ćirilica. Kategorija: Geografija; Geologija; Speleologija; Geodezija Opis Iz predgovora: “…Druga knjiga Mineralogije – Specijalna Mineralogija – izašla je nešto opsežnije nego sam se nadao. Uzrok je tome u prilikama, u kojima se nalazi kod nas mineraloška nauka. Literatura naime, koja se bavi mineraloškim pitanjaima, kod nas je toliko slabo razvita da, das u đaci, slušači mineralogije, upućeni u glavnom na ovu knjigu. Bog toga sam se u Specijalnoj Mineralogiji osvrnuo na gotovo sve minerale, koji su danas koji su danas u mineraloškoj literature poznati…. Knjiga sadrži 437 slika u tekstu…`

Beograd 2021. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 383 strane. Napomena: sitnija ogrebotina na ivici prednjih korica (vidljivo na fotografiji); ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. R8 Knjiga sadrži i kju-ar kodove pomoću kojih mogu da se čuju i zvukovi ptica. Tokom poslednjih 15 godina, koliko se bavim beleženjem prisustva vrsta ptica širom Srbije, imao sam priliku da, pored neprocenjivog vremena provedenog u prirodi, upoznam fantastično biološko bogatstvo, kako Pirota, tako i naše države. Znao sam da postoje mesta velikog specijskog diverziteta u Srbiji i potajno sam se nadao da takvo mesto postoji i bliže Pirotu, u najboljem slučaju u Pirot. Godinama sam obilazio razna mesta oko grada, tražeći ga, kako na planinama, tako i u kotlini Pirota. Nisam mogao da naslutim da ću to mesto naći na kilometar od centra grada. Skoro sve vrste zabeležene na kompenzacionom bazenu redovno se sreću u Srbiji. Neke su stanarice, poput gugutke, sive vrane, vrapca pokućara, ćubaste ševe ili gluvare, i mogu se videti gotovo svakog dana. Neke od zabeleženih vrsta su malobrojne gnezdarice i selice Srbije (ražanj i kratkoprsti kobac), a među njima je i novootkrivena gnezdarica i vrsta u Srbiji, žutoglava pliska, koja je do sada u Srbiji zabeležena samo nekoliko puta. Većina vrsta koje se ovde mogu videti tokom cele godine su selice, pri čemu se neke gnezde (sivi voljić, žuta pliska, vuga ili grlica), dok su druge samo prolaznice (gotovo sve vrste plovuša, šljukarica i nesita). Takođe, zabeležene su i veoma retke i malobrojne selice i lutalice (veliki labud guska crvenovoljka, ušati gnjurac kudravi nesit, čaplja govedarka i stepska eja). Kuriozitet kompenzacionog bazena u Pirotu je otkriće nove vrste za faunu ptica Srbije, pustinjske grmuše. Kompenzacioni bazen HE Pirot jedno je od mesta najbogatijih vrstama ptica u Srbiji. Do današnjeg dana, opažene su 222 vrste i sve je zabeleženo u 369 jednodnevnih terenskih izveštaja. Od tog broja, 362 spiska pripadaju autoru publikacije. Od ukupnog broja, 221 vrstuje zabeležio autor, dok su jednu vrstu, pljosnokljunu sprutku zabeležili Snežana i Slobodan Panjković. U ovoj publikaciji biće predstavljeno 217 vrsta ptica koje su bile zabeležene na 321 spisku u periodu od 2005. do 2017. Novih pet vrsta, zabeleženih u 2018. godini, biće napomenuto u dodatku ove knjige, i njihovi opisi će biti samo tekstualno predstavljeni.

Odlično NESILIKATI Ljudevit Barić Fabijan Trubelja Izdavač: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine, Sarajevo Mineral je prirodni homogeni kristal, nastao kao rezultat geoloških procesa, sa definisanim hemijskim sastavom, koji ne mora biti stalan. Minerali su osnovna komponenta od koje su izgrađene stijene čvrste Zemljine kore. Pojam mineral se ne odnosi samo na hemijski sastav, već i na strukturu minerala. Dva minerala mogu imati isti hemijski sastav, a različitu kristalnu strukturu. Pravilna unutrašnja građa uvjetuje i pravilnu vanjsku građu minerala. Prema hemijskom sastavu, minerali mogu biti čisti elementi (nazivaju se samorodni elementi), jednostavne soli, složeni silikati, itd. Nauka koja se bavi proučavanjem minerala se naziva mineralogija. Da bi bila svrstana u minerale, supstanca mora biti čvrsta i mora imati kristalnu strukturu. Takođe, mora se javljati u prirodi, kao homogena supstanca i imati određeni hemijski sastav. Tradicionalne definicije ne uključuju organske materije. Ipak, Internacionalna Mineraloška Asocijacija 1995. godine usvojila je novu definiciju: Mineral je element ili hemijski spoj koji je obično kristalan i koji je nastao kao rezultat geoloških procesa.[1] Nove klasifikacije uključuju i organsku klasu (nova Dana i Strunc klasifikaciona shema).[2][3] Hemijski sastav može varirati između konačnih članova mineralnog sistema. Na primer feldspati se sastoje od serije minerala koja se kreće od natrijumom bogatog albita (NaAlSi3O8) do kalcijumom bogatog anortita (CaAl2Si2O8) i četiri prepoznatljiva hemijska sastava između. Mineralne supstance koje ne odgovaraju u potpunosti definiciji minerala ponekad se nazivaju mineraloidima. Mineraloidi su prirodne supstance, čija je struktura parcijalno kristalična. Mogu sadržavati nepravilnu strukturu zajedno sa pravilnom. Neki primjeri mineraloida su opal i ćilibar.[4] Kristalna struktura uveliko utiče na fizičke osobine minerala, a najpoznatiji primjeri su dijamant i grafit, koji imaju isti hemijski sastav (ugljik), a različite osobine. Dijamant je najtvrđi mineral, dok je grafit izuzetno mehak. Ove osobine su posljedica različite unutrašnje građe. Grafit je slojevit, a dijamant ima trodimenzionalnu strukturu. Anatas i rutil su također primjeri minerala sa istim hemijskim sastavom (titanijum dioksid) a različitom strukturom. Klasifikacija[uredi | uredi kod] Klasifikacija po Hugo Strunzu:[4] Klasa I: Samorodni elementi Klasa II: Sulfidi i sulfosoli Klasa III: Halidi Klasa IV: Oksidi i hidroksidi Klasa V: Nitrati karbonati i borati Klasa VI: Sulfati, hromati, molibdati i volframati Klasa VII: Fosfati, arsenati i vanadati Klasa VIII: Silikatni minerali Klasa IX: Organske komponente i mineraloidi Samorodni bakar Klasifikacija po James Dwight Danau: Klasa I: Samorodni elementi Klasa II: Sulfidi i sulfosoli Klasa III: Oksidi i hidroksidi Klasa IV: Halidi Klasa V: Nitrati karbonati i borati Klasa VI: Sulfati, arsenati i hromati Klasa VII: Fosfati, molibdati, vanadati i volframati Klasa VIII: Silikatni minerali Klasa IX: Organski minerali Teoretska hemijska formula minerala je jedinstvena i određuje samo jednu mineralnu vrstu. Praktično, stvarni hemijski sastav je varijabilan, jer su moguće izomorfne zamjene ili prisustvo tragova nečistoća. Relativna atomska masa ili molekularna masa se izračunavaju iz teoretske formule. Geologija

DOJČINOVIĆ P. IVAN , PURIĆ M.JAGOŠ Ovaj udžbenik je nastao na temelju višedecenijskog iskustva u držanju nastave iz predmeta Fizika atoma na smeru Teorijska i eksperimentalna fizika Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Udžbenik se grubo može podeliti u dva dela. U prvom delu data je fizika atoma zasnovana na rezultatima klasične fizike, uključujući Borov model atoma (prva tri poglavlja), a u drugom delu je opisana fizika atoma zasnovana na kvantnoj mehanici, uključujući i Dirakovu formulu fine strukture. U četvrtom poglavlju dat je kratak uvod u kvantnu mehaniku, sa naglaskom na formalizmu koji se direktno koristi u fizici atoma. Struktura energetskih nivoa atoma vodonika i vodoniku sličnih atoma i jona opisana je na nivou grube i fine strukture i data zajedno sa kratkim opisom radijativnih prelaza u atomu (poglavlja od 5. do 7). U osmom poglavlju opis drugih atoma počinje sa helijumom, koji se ujedno može posmatrati kao predstavnik atomskih sistema sa dva elektrona. Kako je za višeelektronske sisteme (poglavlje 9) kvantnomehanički račun izuzetno komplikovan, dat je pregled metoda izračunavanja energetskih nivoa i određivanje momenata impulsa, odnosno opis strukture preko sistema termova. Poslednja tri poglavlja opisuju interakciju atoma sa spoljašnjim poljima, magnetnim i električnim (poglavlja 10 i 11), kao i uticaj jezgra na energetske nivoe atoma (poglavlje 12). Na kraju udžbenika nalazi se dodatak, kao i spisak literature.

Fundamentalno i jedinstveno delo Namenjeno orvenstveno profesionalcima koji se bave Fizickim interpretacijama ovih prostora Kapitalno Fundamentalno Preporuka

Autor je jedan iz olejade nasih svetski poznatih matematicara koji se vavi nejednakostima Ova monografija je za svaku preporuku

Zbirke koje su obelezile razvoj matematicke analize u vecem delu evrope Metodicki obradjene teme analize kroz gradivo Koje se izlaze Zaista kapitalno Retko Preporuka Brutalno

Izdavač: SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA Beograd Biblioteka KNJIGA ZA DECU i ODRASLE 6 193 str. : ilustr. ; 21 cm - Ćirilica / Tvrd povez U KNJIZI SE NALAZI POSVETA.

Knjiga je polovna, dobro očuvana, stanje kao na slici. Izdavač i pisac knjige se vide na glavnoj slici. Ostale slike predstavljaju prvu i poslednju stranu sadržaja.

Knjiga je polovna, dobro očuvana, stanje kao na slici. Izdavač i pisac knjige se vide na glavnoj slici. Ostale slike predstavljaju prvu i poslednju stranu sadržaja.

Knjiga je polovna, dobro očuvana, stanje kao na slici. Izdavač i pisac knjige se vide na glavnoj slici. Ostale slike predstavljaju prvu i poslednju stranu sadržaja.

Knjiga je polovna, dobro očuvana, stanje kao na slici. Izdavač i pisac knjige se vide na glavnoj slici. Ostale slike predstavljaju prvu i poslednju stranu sadržaja.

Овом публикацијом желели смо да наизглед супротстављене ставове науке и религије доведемо у сагласје у времену када су и научни и божији ред природе доведени у питање. Након трогодишњег проучавања и истраживања, пред вама се налази први рукопис који описује богатство фауне водоземаца и гмизаваца на имању манастира Хиландара, и шире околине. Може се сматрати да веродостојно илуструје богатство ове групе кичмењака читавог полуострва Света Гора. Ово је прва у низу публикација којом ће Завод за заштиту природе Србије представити природне вредности овог подручја. Уредници: др Растко Ајтић, Миливоје Крвавац Аутори: др Растко Ајтић, Миливоје Крвавац, мр Данко Јовић Година издања: 2018. Формат: 28 cm,164 стране, књига је писана двојезично, на српском и енглеском језику.

Jean-Pierre Escofier Théorie de Galois broširan povez 238 strana Dunod, 2003. na 176. strani ispisano grafitnom olovkom rešenje jednog zadatka (videti fotografiju); ako se to izuzme odličan primerak teorija Galoa

Jovan Vukmirović `Mera i integracija - zbirka zadataka` mek povez 153. strana Prirodno-matematički fakultet, Skriptarnica SSO, 1978. korice zacepljene pri vrhu i pri dnu rikne (videti fotografije), ako se to izuzme veoma dobar primerak

ŠUME DRVENASTE VRSTE I STABLA IZUZETNIH DIMENZIJA NA PODRUCJU NACIONALNOG PARKA DJERDAP - Branko Stajic - Dragica Vilotic Izdavac: Nacionalni park Djerdap Donji Milanovac Cvrst povez 199 str. Dimenzije 21,5 x 30,5 cm Национални парк Ђердап је највећи Национални парк у Србији, кроз који протиче највећа европска река, остављајући за собом по лепоти, атрактивности и величини, у европским размарама непоновљиву Ђердапску клисуру и у оквиру ње исклесане три клисуре, два кањона и три котлине. На обалама моћног, плавог Дунава, у дужини од око преко 100 километара, рађали су се и стасавали кроз векове и бурну историју јединствени људи и култура, на раскршћу и ветрометрини различитих цивилизација и светова. Живећи и вековима пре Римљана, Словена и других древних народа, становништво овог живописног и традицијом богатог подручја оставило је за собом бројна сведочанства свог бивствовања у виду специфичне и разноврсне архитектуре, културно-уметничких посебности, репрезентативних споменика и историјских записа, али и очувану природу израженог (био)диверзитетског ниова. Огроман је етнолошко-антрополошки, али и еколошки и научни значај овог подручја, у коме шуме и шумске састојине, богате разноврсним фаунистичким и флористичким елементима, заузимају почасно место на пиједесталу природних вредности. Шуме овог краја веома су богате дрвенастим врстама, од којих су неке изузетно ретке и које су своје природно распрострањење кроз векове јако редуковале. Посебан еколошки, научни и културни значај припада ретким мешовитим шумама на кречњацима у клисурамо и кањонима, које су највише очувале структуру и састав прадавних - исконских шума. Са различитих апспеката ништа мањи значај припада дрвенастим врстама богатим буковим шумама на силикатима, које у појединим деловима Националног парка предеоно доминирају, стварајући посебне природне целине, веома атрактивног изгледа и непоновљиве лепоте. По реткости и угрожености, лепоти дрвета, визуелно-естетском угођају, али и по нивоу продукције крупног дрвета и дендромасе, ретке шуме племенитих лишћара (нпр. шуме јавора и јасена и других племенитих лишћара, шуме јавора, липе и других врста са орахом, шуме ораха, шуме јасена, мечје леске, јоргована и других врста) овог подручја су специфичне важности. Такође, подручје Ђердапа је надалеко чувено по шумама у којима су, поред спрата дрвећа и спратови жбуња и приземне флоре веома богати и разноврсни са еколошко-фитоценолошког становишта. Забележен је низ представника медитеранске и субмедитеранске флоре, балканске ендемичне флоре итд. Из разлога што су знатне површине шума под строгим режимом заштите, које су истовремено и лоциране у тешко приступачним деловима, у оваквим шумама могу се уочити веома импозантна стабла, изузетна по низу различитих карактеристика (старост, димензије, лепота, позиција...). Огроман је значај оваквих реперезентативних стабала за културу, традицију, обичаје и историју овог краја. Услед велике површине под разноврсним, дрвенастим врстама богатим шумама и шумским екосистемима, створени су предуслови за присуство бројних елемената фауне, у којима доминира орнитофауна, али и фауна сисара, водоземаца, гмизаваца, инсеката и риба. Све оне су у јединственим шумама Ђердапа пронашле оптималне услове и иделана станишта за свој раст и опстанак. Задатак аутора ово монографије није био лак. Ђердап, са свим својим историјским, културним и природним специфичностима, вечита је инспирација и предмет истраживачког рада, по вокацији и мотивима, бројних и веома различитих научних посленика Србије и других земаља. Као резултат њиховог великог и преданог рада на откривању, спознаји и унапређењу свих вредности овог подручја настао је низ стручних и научних радова, монографија и других библиографских публикација. У њима су детаљно анализирана и широј јавности предочена многобројна сазнања и информације о овом, како га поједине колеге називају, јединственом и великом природњачком музеју. Тешко да се о свакој од многобројних и неоспорних вредности Ђердапа данас може рећи и написати нешто потпуно ново и епохално, а што већ до сада делом није речено, забележено или анализирано. Међутим, како је то већ уобичајено, резултати сваког научног или стручног дела по правилу отворају и по нека нова питања, недоумице или претпоставке, које ``заголицају`` пажњу и интуитивну машту истраживача и катализирају њихове активности и напоре на спознаји и анализи у стварности уочених појава и законитости. Зато су аутори ове монографије најпре систематизовали постојеће информације, сазнања и велики део резултата својих дугогодишњих и многих других истраживања, пре свега из области шумарства и екологије. Након тога, руководећи се девизом ``не подбацити у оригиналности и не претерати у сличности``, истраживачки напор аутора био је усмерен ка изради прегледа шума, дрвенастих врста и њихових најзначајнијих репрезената на подручју Националног парка ``Ђердап``. Значај оваквих природних објекта огледа се у чињеници да се исти по низу специфичности (лепота, реткост, угроженост, димензије...) јасно дифренцирају од општости, дајући при томе снажан печат биодиверзитетском богаству и разноврсности Ђардапа. Стога је основна намена израде ове публикације, како је то већи део тима од овде наведених аутора констатовао и приликом израде претходне сличне публикације, да се превасходно едукује локално становништво и остале структуре које посећују Национални парк, како би могли препознати неоспорне вредности таквих објеката и били свесни њиховог великог значаја. На тај начин, кроз промоцију значаја, знања и богаства различитих елемената флоре Ђердапа, извршиће се популарисање неких од најважнијих вредности природне баштине овог краја. Кроз своје мисли и препоруке да ``... културно благостање једне државе зависи поглавито до степена просвећености и просветног нивоа дотичног народа ...``, Баранац је још 1935. године напомињао да је ``... неопходно посветити нарочиту пажњу на просвећивање широких народних маса у погледу шумарства, што доводи до његовог општег популаризовања ...``. Зато је намера аутора ове публикације била и да се изврши популаризовање резултата преданог рада шумарских стручњака на очувању и унапређењу шумарства, животне средине и друштва уопште. Увидом у низ фотографија прелепих, добро изграђених, виталних шумских састојина различите старости и развојних фаза, читаоци ове публикације могу уочити да резултати рада шумарских стручњака и научника нису деструктивног карактера, оријентисани само ка претераној сечи и експлоатацији шума на великим површинама и газдовању искључиво на економским постулатима. Ако се и малим делом схватају физиолошки процеси и законитости раста, развоја и одумирања шума, тада је сваком добронамерном читаоцу или посетиоцу кристално јасно да веома велики број критика усмерених ка шумарској струци и резултатима њеног рада нема утемељење у модерним поставкама шумарске науке и праксе. Ове критике најчешће почивају на превише емотивном и лаичком тумачењу апсолутно неопходних активности шумарске оперативе, којима се негују, одржавају, штите и обнављају шуме и шумски екосистеми Србије. При томе се мора посебно апострофирати чињеница, да је шумарство у Србији већ два века базирано на принципу трајности газдовања, чиме успешно и у великој мери доприноси одрживом развоју Републике Србије. Поред очувања, унапређења и заштите природе важан циљ у оквиру газдовања и управљања Националним парковима односи се на понуду знања, информација, активног одмора, пружање могућности усавршавања, али и пружање могућности доживљавања нечега јединственог и непоновљивог. У том контексту, једна од идеја водиља аутора ове монографије и менаџмента предузећа била је да се у циљу сагледавања, оцене и вредновања постојећег стања и потенцијала природних вредности Националног парка, изврши инвентарисање и утврди лоцираност изузетних стабала, односно стабала посебних вредности. Оваква активност, кроз увођење посебних едукационих шетачких стаза, требала би допринети повећању обима и разноврсности туристичке понуде у Националном парку и поспешити развој екотуризма, али и омогућити додатну едукацију туриста са различитих аспеката. Коначно, резултати израде ове публикације требало би да дају допринос обнови и увећању индивидуалне и колективне свести и одговорности за очувањем и унапређењем природне баштине Ђердапа, која и данас тако моћно утиче на становништво Ђердапа, на његов опстанак и живљење, али која је истовремено и добро од општег интереса за целокупно становништво Републике Србије.

Knjiga nova G4 „Ekspedicija do dalekih prostora iza galaksija i velikih teorija moderne nauke na koju vas vode tri najbolja astrofizičara s izuzetnim darom da svoje znanje prenesu čitaocima.“ Nature Dobro došli u svemir je svojevrstan obilazak univerzuma na koji vas vode tri vrhunska astrofizičara: Nil de Gras Tajson, Majkl A. Straus i Džon Ričard Got. Inspirisana izuzetno popularnim predavanjima koja su oni držali na Prinstonu u okviru uvoda u astronomiju, ova knjiga pokriva sve što je današnja nauka uspela da objasni u ovoj oblasti – od planeta, zvezda i galaksija do crnih rupa, crvotočina i putovanja kroz vreme. Opisujući najnovija otkrića u astrofizici, izuzetno informativan i često zabavan tekst nas vodi iz našeg Sunčevog sistema do krajnjih granica svemira. Otkrićemo kako zvezde žive i umiru. Zašto je Pluton izgubio status planete? Kakve su mogućnosti za postojanje inteligentnog života na drugim mestima u univerzumu? Kako je univerzum nastao? Zašto se širi i zašto se njegovo širenje ubrzava? Da li je naš univerzum jedan jedini ili je deo neograničenog multiverzuma? Odgovarajući na ova i mnoga druga pitanja, autori će vam prikazati čuda kosmosa. Uz širok obim tema i izuzetne ilustracije Dobro došli u svemir je za sve one koji žele da steknu uvid u najnovije prodore naših saznanja o univerzumu koji se menja i neprestano je u pokretu. Ilistrovano

Odlično kao na slikama Retko u ponudi Prvo izdanje!!! Luka Marić – Minerali, stene i rudna ležišta u našoj zemlji od prehistorije do danas Luka Marić (Papići, 24. veljače 1899. - Tisno, 17. lipnja 1979.) bio je hrvatski mineralog i petrolog Osnovnu školu završio je u Meminskoj, nižu gimnaziju u Petrinji, a višu u Karlovcu 1918. Pohađao Filozofski fakultet u Zagrebu, grupu prirodopis i kemija, te diplomirao i položio profesorski ispit 1922. godine. Zatim predaje u gimnazijama u Srbobranu i Ogulinu do 1924. godine. Zahvaljujući svojim sposobnostima dobiva dvogodišnju stipendiju za specijalizaciju u Francuskoj, u Parizu i Nancyu. Za vrijeme svog boravka u Francuskoj uči od svjetski poznatih mineraloga i geokemičara Lacroixa i Vernadskog. Od 1925. do 1931. godine radi kao kustos Mineraloško-petrografskog muzeja u Zagrebu[2]. Doktorirao je 1928. godine na Sveučilištu u Beogradu. Od 1931. godine pa sve do umirovljenja 1969. godine radi kao docent, izvanredni te na kraju i redovni profesor mineralogije, petrologije i nauka o rudnim ležištima na Rudarsko-geološko-naftnom fakultetu u Zagrebu. Osim ovih predavao je i niz predmeta iz područja geoznanosti na odjelima nekadašnjeg Tehnološkog fakulteta, arhitektonskom, građevinskom, geodetskom i kemijskom, koji su kasnije postali samostalni fakulteti. Usporedno svemu navedenome bio je i predstojnik Zavoda za mineralogiju, petrologiju te ekonomsku geologiju 41 godinu. U vrijeme Drugog svjetskog rata bježi od ustaškog režima u Ljubljanu gdje radi kao honorarni nastavnik od 1941. do 1945. godine. Tijekom svoje duge i bogate znanstvene i stručne karijere putuje diljem Europe, te jednim dijelom Azije i Afrike [3]. Znansveni rad i doprinos Svoje prvo djelo pod nazivom objavio je 1928. godine. Ovim radom započeo je razvoj petrologije na području bivše Jugoslavije. Prvi je na ovim prostorima upotrijebio kemijski sastav stijene kako bi izradio varijacijske dijagrame pomoću kojih bi opisao genezu stijena. Veliki dio njegove karijere se odnosio na magmatske stijene [3] . Među bitnijima se svakako ističu petrografska istraživanja magmatskih stijena u Staroj Raški te ofiolitna zona iz doline rijeke Lim gdje je prvi iskoristio kvantitativnu kemijsku analizu i detaljno mikroskopsko istraživanje bazičnih i ultrabazičnih stijena. Treba spomenuti Marićev rad i istraživanje provedeno na efuzivnim magmatskim stijenama između Kratova i Zletova u istočnoj Makedoniji. Uz otkriće rudnih ležišta, Marić je odredio i da se vulkanska aktivnost na području odvijala u tri faze. Ustvrdio je genezu stijena te izradio prvu petrografsku kartu područja. Krajem 40-ih godina prošlog stoljeća istražuje efuzivne magmatske stijene na području grada Bor, poznatog po rudncima bakra. Rezultate svog istraživanja objavljuje u knjizi pod nazivom Magmatiti u užem području rudnika Bor u istočnoj Srbiji. Ovo djelo postalo je temelj za sva daljnja petrografska istraživanja na tom području. Bavio se istraživanjem bazičnih stijena pronađenih u Dinaridima i Tauridima, granitima iz Priplepa i Zagreba, porfirita iz Vratnika. Sintezu svog rada Marić je objavio u časopisu Neues Jahrbuch für Mineralogie pod nazivom Magmatismus und Alkalimetasomatose im jugoslawischen Raum. Brojčano manji, no neupitno jednako bitni su Marićevi radovi vezani za metamorfne stijene. Jedan od njih je dokumentarni rad o metamorfnim stijenama Selečke Planine, temelj za daljnje istraživanje kristalinskih škriljavaca na području. Proučavao je i metamorfite Medvednice. Bavio se i proučavanjem sedimentnih stijena. Profesor Luka Marić je zaslužan za mnoga otkrića iz područja geologije na teritoriju bivše Jugoslavije. Svojim radom pružio je temelj za brojna daljnja istraživanja vezana za mineralogiju, petrologiju, petrografiju, geokemiju i sl. Dobitnik je niza nagrada, spomenica, zahvalnica i diploma. Svakako jedna od najbitnijih nagrada dodijeljenih prof. Mariću je Ruđer Bošković za znanstveni rad 1965. godine. Dobitnik je i nagrade AVNOJ-a 1971. godine. Odlikovan je ordenom rada sa zlatnom zvijezdom 1949. godine, a 1965. godine ordenom rada s crvenom zastavom i ordenom Republike sa srebmim vijencem. Mineral marićit nazvan je po prof. Mariću kako bi se odala počast njemu i njegovim doprinosima geologiji. 1974. godine. Djela Knjige i udžbenici Masiv gabra kod Jablanice (1928.) Koliko je stara naša Zemlja (1931.) Izvori u srednjem dijelu Medvednice: prilog hidrogeologiji Zagrebačke gore (1935.) Sistematska petrografija : za studente prirodnih i tehničkih nauka inženjere i praktične geologe : s 81 slikom u tekstu i kartom rudišta i kamenoloma Jugoslavije u prilogu (1945.) Sistematska petrografija: s 80 slika u tekstu (1951.) Magmatiti u užem području rudnika Bor u istočnoj Srbiji (1957.) Minerali, stijene i rudna ležišta u našoj zemlji od prethistorije do danas (1974.) Važniji znanstveni članci Magmatismus und Alkali-metasomatose im jugoslawischen Raum u časopisu Neues Jahrbuch für Mineralogie. Gabro kod Jablanice n/N u svjetlosti novih istraživanja u časopisu Geološki vjesnik O strukturi kristala u časopisu Mladost Naše građevno i uresno kamenje u časopisu Tehnički list Geološka istraživanja i rudne pojave u Petrovoj gori i široj regiji objavljeno na Simpoziju o Petrovoj gori Toplina naše Zemlje i radioaktivni elementi u časopisu Mladost Kroz kamenolom na otoku Braču u časopisu Novosti Funkcije i članstva Dekan Tehnološkog fakulteta Predsjednik Hrvatskog geološkog društva Predsjednik Nacionalnog i Internacionalnog društva za istraživanje boksita Član Glavnog odbora za dodjelu znanstvenih nagrada Sabora Republike Hrvatske Savjetnik Instituta za građevinstvo Redoviti član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti Član Srpske akademije znanosti i umjetnosti Član Njemačkog mineraloškog društva Član Američkog geokemijskog društva Član redakcije časopisa Geološki vjesnik Član Nacionalnog i predsjednik Internacionalnog društva za istraživanje boksita (ICSOBE) u okviru JAZU Predsjednik i doživotni počasni predsjednik Srpskog kulturnog društva u Zagrebu Član Europskog društva za kulturu u Veneciji Član Glavnog odbora za dodjelu znanstvenih nagrada Sabora Hrvatske Jedan od trojice osnivača rudarskog odjela na Tehničkom fakultetu u Zagrebu 1939. godine Prvi predsjednik Savjeta RGN fakulteta Mineral je prirodni homogeni kristal, nastao kao rezultat geoloških procesa, sa definisanim hemijskim sastavom, koji ne mora biti stalan. Minerali su osnovna komponenta od koje su izgrađene stijene čvrste Zemljine kore. Pojam mineral se ne odnosi samo na hemijski sastav, već i na strukturu minerala. Dva minerala mogu imati isti hemijski sastav, a različitu kristalnu strukturu. Pravilna unutrašnja građa uvjetuje i pravilnu vanjsku građu minerala. Prema hemijskom sastavu, minerali mogu biti čisti elementi (nazivaju se samorodni elementi), jednostavne soli, složeni silikati, itd. Nauka koja se bavi proučavanjem minerala se naziva mineralogija. Da bi bila svrstana u minerale, supstanca mora biti čvrsta i mora imati kristalnu strukturu. Takođe, mora se javljati u prirodi, kao homogena supstanca i imati određeni hemijski sastav. Tradicionalne definicije ne uključuju organske materije. Ipak, Internacionalna Mineraloška Asocijacija 1995. godine usvojila je novu definiciju: Mineral je element ili hemijski spoj koji je obično kristalan i koji je nastao kao rezultat geoloških procesa.[1] Nove klasifikacije uključuju i organsku klasu (nova Dana i Strunc klasifikaciona shema).[2][3] Hemijski sastav može varirati između konačnih članova mineralnog sistema. Na primer feldspati se sastoje od serije minerala koja se kreće od natrijumom bogatog albita (NaAlSi3O8) do kalcijumom bogatog anortita (CaAl2Si2O8) i četiri prepoznatljiva hemijska sastava između. Mineralne supstance koje ne odgovaraju u potpunosti definiciji minerala ponekad se nazivaju mineraloidima. Mineraloidi su prirodne supstance, čija je struktura parcijalno kristalična. Mogu sadržavati nepravilnu strukturu zajedno sa pravilnom. Neki primjeri mineraloida su opal i ćilibar.[4] Kristalna struktura uveliko utiče na fizičke osobine minerala, a najpoznatiji primjeri su dijamant i grafit, koji imaju isti hemijski sastav (ugljik), a različite osobine. Dijamant je najtvrđi mineral, dok je grafit izuzetno mehak. Ove osobine su posljedica različite unutrašnje građe. Grafit je slojevit, a dijamant ima trodimenzionalnu strukturu. Anatas i rutil su također primjeri minerala sa istim hemijskim sastavom (titanijum dioksid) a različitom strukturom. Klasifikacija[uredi | uredi kod] Klasifikacija po Hugo Strunzu:[4] Klasa I: Samorodni elementi Klasa II: Sulfidi i sulfosoli Klasa III: Halidi Klasa IV: Oksidi i hidroksidi Klasa V: Nitrati karbonati i borati Klasa VI: Sulfati, hromati, molibdati i volframati Klasa VII: Fosfati, arsenati i vanadati Klasa VIII: Silikatni minerali Klasa IX: Organske komponente i mineraloidi Samorodni bakar Klasifikacija po James Dwight Danau: Klasa I: Samorodni elementi Klasa II: Sulfidi i sulfosoli Klasa III: Oksidi i hidroksidi Klasa IV: Halidi Klasa V: Nitrati karbonati i borati Klasa VI: Sulfati, arsenati i hromati Klasa VII: Fosfati, molibdati, vanadati i volframati Klasa VIII: Silikatni minerali Klasa IX: Organski minerali Teoretska hemijska formula minerala je jedinstvena i određuje samo jednu mineralnu vrstu. Praktično, stvarni hemijski sastav je varijabilan, jer su moguće izomorfne zamjene ili prisustvo tragova nečistoća. Relativna atomska masa ili molekularna masa se izračunavaju iz teoretske formule. Geologija

Komplet od sedam knjiga. SANU, 1997. - Elektron u čvrstim telima i primena elektrona - Interakcije niskoenergijskih elektrona - Elektron u jonizovanim gasovima - Zbornik saopštenja - Elektron kakvog ga znamo - Elektron i svet oko nas - Mlazevi slobodnih elektrona Prodaje se samo kao komplet. Stanje kao na slikama.

Stanje: Novo - Nekorišćeno Naslov: Dobro Došli u Svemir Autor: Nil de Gras Tajson, Majkl A. Straus, Džon Ričard Got Izdavač: Laguna mek povez, latinica, 20 cm, 560 str. ilustrovano, 680 g. _____ „Ekspedicija do dalekih prostora iza galaksija i velikih teorija moderne nauke na koju vas vode tri najbolja astrofizičara s izuzetnim darom da svoje znanje prenesu čitaocima.“ Nature Dobro došli u svemir je svojevrstan obilazak univerzuma na koji vas vode tri vrhunska astrofizičara: Nil de Gras Tajson, Majkl A. Straus i Džon Ričard Got. Inspirisana izuzetno popularnim predavanjima koja su oni držali na Prinstonu u okviru uvoda u astronomiju, ova knjiga pokriva sve što je današnja nauka uspela da objasni u ovoj oblasti – od planeta, zvezda i galaksija do crnih rupa, crvotočina i putovanja kroz vreme. Opisujući najnovija otkrića u astrofizici, izuzetno informativan i često zabavan tekst nas vodi iz našeg Sunčevog sistema do krajnjih granica svemira. Otkrićemo kako zvezde žive i umiru. Zašto je Pluton izgubio status planete? Kakve su mogućnosti za postojanje inteligentnog života na drugim mestima u univerzumu? Kako je univerzum nastao? Zašto se širi i zašto se njegovo širenje ubrzava? Da li je naš univerzum jedan jedini ili je deo neograničenog multiverzuma? Odgovarajući na ova i mnoga druga pitanja, autori će vam prikazati čuda kosmosa. Uz širok obim tema i izuzetne ilustracije Dobro došli u svemir je za sve one koji žele da steknu uvid u najnovije prodore naših saznanja o univerzumu koji se menja i neprestano je u pokretu.

★★★ TEHNICKE KNJIGE ★★★ ★ 9 Knjiga u Kompletu ★ Na Ruskom Jeziku. Ruski Autori! ★ Knjige su Starije i Polovne. Neke imaju manjih tragova koriscenja ili malih ostecenja, a neke su odlicno ocuvane! ★ Knjige se prodaju u Jednom Kompletu za 3000 dinara. ★ Moguce je slanje i Licno Preuzimanje u Boru.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Slobodan Puzovic Značajna područja za ptice u Srbiji, autora Slobodana Puzovića je knjiga nastala u okviru, i za potrebe međunarodnog projekta izučavanja ptica IBA (engl. Important Bird Areas). Projekat vodi BirdLife International, svetska krovna organizacija ornitologa. Područja od nacionalnog i međunarodnog značaja za ptice određena su na osnovu IBA kriterijuma, prilagođenih lokalnim biogeografskim i ekološkim uslovima. Uspostavljanje mreže IBA područja Srbije pruža velike mogućnosti i daje novi zamah u proučavanju i zaštiti ptica. Inventarisanjem ekološki značajnih područja za ptice popunjava se nedostajuća karika u procesu zaštite prirode kod nas. Knjiga u monografskom smislu sažima taj rad. Strategija očuvanja sve više nestajućeg ptičjeg fonda[1] zahteva pre svega identifikaciju i zaštitu najvažnijih staništa ptica. Svaka zemlja u okviru svog zakonodavstva, a na osnovu mišljenja struke donosi odluke o zaštiti takvih životnih područja, koja su neophodna za opstanak ptica, pre svega retkih i najugroženijih. Knjige i radovi koji definišu zaštitu ptica od velike su važnosti kao ispomoć tog procesa, kako bi donosioci odluka i svi važni subjekti bolje sagledali problem, i dali što konkretniji doprinos zaštiti ptica. Međunarodni Pan-Evropski program `Značajna područja za ptice` (IBA) startovao je zvanično 1987. godine u okviru Međunarodnog saveta za zaštitu ptica ICPB (engl. International Council for Birds Preservation), koji je osnovan 1922. Kasnije je ta organizacija prerasla u BirdLife International (BLI). Razrada IBA kriterijuma i prvi popis značajnih područja za ptice na nivou Evrope priređen je još 1981. Tada je nastao spisak od ukupno 694 IBA područja, ali je rad sproveden samo u okviru 10 zapadnoevropskih zemalja. Podstaknuto rezultatima, i Evropska komisija je prigrlila projekat, te je formirala radnu grupu, što je rezultiralo prvom IBA monografijom 1989. godine. Koncept projekta je identifikacija i specijalno vrednovanje predela prema značaju za ptice, njihovo upisivanje u međunarodne registre i najzad, preduzimanje adekvatnih mera zaštite i unapređenja stanja istih. Nakon što neka zemlja ustanovi broj IBA područja, potrebno je da vodi brigu o njihovoj zaštiti, i o monitoringu njihovog stanja. Do danas je na celom svetu identifikovano preko 10.000 IBA područja u okviru 200 zemalja, a cilj je da se uspostavi svojevrsna mreža tih staništa, koja bi omogućila dugoročno uspešnu međunarodnu zaštitu, nesmetano kretanje, te prirodno mešanje populacija i regularnih migracija ptica. Ovaj projekat je od sveobuhvatnog naučnog značaja, pošto su ptice veoma dobar indikator dešavanja u prirodi i životnoj sredini. Ono što pogodi njih, uskoro pogađa i čoveka. Iako su ptice po tom pogledu veoma dobro proučene, ta znanja nisu adekvatno preneta u praksu, pošto – i zbog naglog propadanja biodiverziteta – gotovo 40% vrsta ptica u Evropi ima nezadovoljavajući status zaštite. Mnoge od tih Evropskih ptica danas su čak već i globalno ugrožene sa opasnošću od izumiranja. Knjiga je studija trećeg, najobimnijeg pokušaja da se definišu IBA područja kod nas. Prva faza odvijala se u Srbiji krajem 1980-ih godina (koordinator je bio mr Boris Garovnikov, ornitolog iz Novog Sada), kada je identifikovano 57 IBA područja u granicama SFRJ, od toga svega 16 u Srbiji. Druga faza projekta odigravala se krajem 1990-ih, kada su ranije identifikovana IBA područja evaluirana po novim kriterijumima, a sastavljen je i novi inventar. Na nivou Srbije to je rezultiralo sa brojem 36 izabranih područja, koja su preliminarno ispunjavala stroge IBA kriterijume, a 1999. stigao je odgovor iz centrale BLI kako su zadovoljni sa kvalitetom obrade teritorije Srbije, i zvanično je potvrđeno čak 35 IBA (nije prihvaćena samo nominacija Rtnja). Zbog izrazitog trenda opadanja brojnosti mnogih vrsta ptica u Evropi tokom poslednjih decenija,[4] doneti su novi, još stroži kriterijumi, te je Srbija ponovo stajala pred zadatkom revidiranja postojeće IBA liste. Radu se pristupilo 2000. godine, na osnovu primene standardizovanih IBA kriterijuma (kao što su: da li područje podržava globalno ugrožene vrste, da li se na tom području ptice koncentrišu u veće skupine, da li područje podržava osetljive vrste vezane za ograničene biome, itd.). Ornitološke procene su date za period 2000-2009, da bi se konačno došlo do 42 zvanična područja i 5 kandidata, koji potencijalno ispunjavaju uslove ali su za njih potrebna dodatna ornitološka istraživanja. Konačno, rad je štampan i u monografiji, atraktivnoj knjizi na 280 strana u izdanju Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. Knjiga je štampana u Beogradu, 2009. godine. Taj rad je bio izazov, kojim su domaći ornitolozi dokazali da raspolažu znanjima i veštinama potrebnim za egzaktno utvrđivanje vrednosti naših područja pomoću proverljivih naučnih metoda. Spisak IBA područja Srbije Uredi IBA područja Srbije su ujedno i najlepši i najbolje očuvani predeli Balkana i Srednje Evrope, a to su: Gornje Podunavlje Subotička jezera i pustare Bečejski ribnjak Jegrička Karađorđevo Titelski breg Koviljski rit Pašnjaci velike droplje Slano Kopovo Okanj i Rusanda Carska bara Gornje Potamišje Srednje Potamišje Vršačke planine Deliblatska peščara Labudovo okno Ušće Save u Dunav Dunavski lesni odsek Fruška gora Obedska bara Bosutske šume Zasavica Donje Podrinje Cer Valjevske planine Tara Uvac i Mileševka Pešter Golija Gornje Pomoravlje Ovčarsko-kablarska klisura Kopaonik Sitnica Prokletije Šar-planina Pčinja Vlasina Suva planina Sićevačka klisura Stara planina Đerdap Mala Vrbica Ostala potencijalna područja (budući kandidati): Akumulacija Gruža Resavska klisura Zlotska klisura Rtanj Jerma Ornitologija Slobodan puzović

Elektron/ Sto godina otkrića 1-7/ Komplet Prodaje se samo kao komplet - ne prodajemo pojedinačno naslove Zavod za udzbenike i nastavna sredstva Udzbenički format mek povez Knjige su odlično očuvane ali su neke knjige blago iskrivljene zbog lošeg stajanja na polici - slika 3 Urednik Milan Kurepa - Elektron u čvrstim telima i primena elektrona, Sveska 5,Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1997. 405 strana - Interakcije niskoenergijskih elektrona, 453 strane - Elektron u jonizovanim gasovima , 370 strana - nedostaje delić poslednjeg lista - Zbornik saopštenja - Elektron kakvog ga znamo - Elektron i svet oko nas - Mlazevi slobodnih elektrona, 376 strana

U dobrom stanju! Redje u ponudi! Apolo 13 je sedma Apolo misija koju je organizovao SAD. Letelica je lansirana 11. aprila 1970. godine iz Svemirskog centra Kenedi na Floridi ali je misija napuštena zbog eksplozije rezervoara sa kiseonikom dva dana posle lansiranja. Posada se uspešno vratila na Zemlju a o njihovom događaju snimljen je film Apolo 13. Posadu su činili Džejms Lavel, Džek Svajgert kao piloti komandnog modula i Fred Hejz kao pilot lunarnog modula. Milojko `Mike` Vucelić (Garešnica, 11. lipnja 1930. - La Jolla, 7. rujna 2012.) je bio hrvatsko-američki inženjer strojarstva.[1][2] Najpoznatiji je po tome što je bio rukovoditelj projekta i jedan od direktora američkog svemirskog programa Apollo. Milojko Vucelić se rodio 11. lipnja 1930. godine u Garešnici u Republici Hrvatskoj[3], u srpskoj[4] obitelji Ljubice (rođene Hrgović) i Josifa (Jose) Vucelića, građevinskog inženjera, koji je radio kao nadzornik pruge na Državnim željeznicama Kraljevine Jugoslavije sa službom na kolodvoru Mišulinovac. Njegov pradjed, Rafael Vucelić bio je časnik slunjske pukovnije, a za svoje zasluge je dobio plemićku titulu `von Radiboj` od cara i kralja Franje Josipa I.[5] Osnovnu (pučku) školu i prvih sedam razreda gimnazije završio je u Bjelovaru, a 1948. godine maturirao je u Trećoj muškoj gimnaziji u Zagrebu. Diplomirao je na Strojarskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu krajem 1954. godine[6] na temu teorijske mehanike. Tijekom studija bavio se zrakoplovstvom. U Vazduhoplovnom centru u Vršcu je završio jedriličarski i pilotski tečaj, a tijekom studija bio je aktivan član Aerokluba Zagreb, te je radio kao tehničar. Nakon stjecanja diplome seli se u Njemačku, gdje je u početku radio za Mercedes-Benz u Stuttgartu, a zatim za Ford u Koelnu.[5][7][8] U Njemačkoj je proveo dvije godine, nakon čega se seli u Sjedinjene Američke Države, gdje u početku radi za Cessna Aircraft Company na dizajnu i opremi za slijetanje za njihov model C182RG. Poslije toga se zapošljava u tvrtki North American Aviation u kojoj radi kao projektant uređaja za spašavanje pilota za avione F-104 Starfighter i B-58 Hustler. Pošto je North American Aviation (danas North American Rockwell) imao ugovor sa NASA-om oko izrade svemirske letjelice Apollo, Vucelić je uključen u ovaj program skoro od samog njegovog početka, tj. od veljače 1962. godine. Analizirao je različite koncepte slijetanja na Mjesec, te je radio na razvoju specifikacija za različite sustave svemirskih letjelica. U početku je radio kao inženjer, da bi kasnije postao menadžer u NASA-inom sjedištu u Houstonu. Tamo mu je zadatak bila eliminacija svih mogućih grešaka tijekom leta, zbog čega je od svojih kolega dobio nadimak `Menadžer za probleme`. Tijekom ovog perioda, usko je surađivao sa glavnim kontrolorom leta Geneom Krantzom. Kao svoj najveći uspjeh naveo je misiju Apollo 8, kada je uvjerio rukovodstvo programa da umjesto trošenja resursa rakete Saturn V za još jedno ponavljanje misije u orbiti oko Zemlje, letjelica može krenuti u misiju oko Mjeseca. Nakon misije Apollo 11 i uspješnog slijetanja na Mjesec, Vucelić je dobio zadatak da proširi mogućnosti istraživanja Mjeseca iz orbite dodavanjem instrumenata. Na misiji Apollo 13 bio je zadužen za spašavanje astronauta, te ga je za ove zasluge 18. travnja 1970. godine američki predsjednik Richard Nixon odlikovao Predsjedničkom medaljom slobode (eng. Presidential medal of Freedom). Ostala je zapamćena čuvena rečenica koju je izgovorila posada Apolla 13 centrali NASA-e za vrijeme kontrole ovog leta: Houston, imamo problem, a primio ju je upravo Milojko Vucelić.[8] Po završetku misija Apollo, sudjelovao je u programu prve američke orbitalne svemirske postaje Skylab, koja je lansirana 1973. godine. Godine 1969. postaje vođa američko-sovjetskog kolaboracijskog Apollo-Sojuz programa. Tu je Vucelić radio na prilagođavanju Apollo letjelice za spajanje sa Sojuzom.[6][9] U ljeto 1975. godine biva premješten u London obnašajući dužnost potpredsjednika East-West Trade-a za Rockwell International Company, koja je bila zadužena za razvoj trgovinskih odnosa sa zemljama istočne Europe, te je time napustio rad u NASA-i. Od 1981. godine zaposlen je u američkoj telekomunikacijskoj tvrtki AT&T. Nakon pet godina provedenih u AT&T-u, 1986. godine kupuje tvrtku Ideal Electric Company, koju 20 godina kasnije prodaje južnokorejskom Hyundai-u.[7] Nagrade i priznanja Za svoje zasluge u programu Apollo dobio je brojne nagrade, među kojima je najznačajnija `Presidential Medal of Freedom`, najviša američka civilna nagrada koju mu je dodjelio predsjednik Richard Nixon.[5] Temeljem podrijetla svojih predaka iz Vojne Krajine bio je član Hrvatskog plemićkog zbora.[2][5] Obitelj Svoju suprugu Ingu Perzl, podrijetlom Njemicu, upoznao je na jednom od mjesečnih društvenih sastanaka stranih studenata na Sveučilištu Wichita. Sa njom ima dva sina: Alexandra, koji je stručnjak za čistu energiju i Nicholasa, koji kao inžinjer dizajnira raketna pilotska sjedišta. [10] Izdavaštvo Milojko Vucelić je 1970. godine napisao stručnu knjigu pod imenom `Apollo XIII javlja... Houston imamo problem`, koju je izdala Tehnička knjiga Zagreb, u kojoj opisuje probleme u misiji Apollo 13 i kako su ih riješili.

Profil, 2009. Odlično očuvana! Fransis Kolins, jedan od vodećih svetskih genetičara, rukovodilac revolucionarnog Projekta ljudskog genoma, i u mladosti čvrsti agnostik, u svojoj prvoj knjizi iznosi dugogodišnje životno iskustvo koje ga je od odbijanja Boga dovelo do prihvatanja nužnosti njegovog postojanja. Kolins je do svog duhovnog preobražaja došao koristeći se upravo analitičkim umom i logikom svojstvenom vrhunskom naučniku, kroz godine rada na zapaženim medicinskim projektima, čime dokazuje da vera i nauka ne moraju da stoje na suprotnim stranama ljudske spoznaje. Naprotiv, one predstavljaju dva podjednako važna pola ljudskog bića – potrebu da se čovek i svet oko njega racionalno razumeju primenom naučnog metoda, ali i nužnost da se moralni zakon, sastavni deo gotovo svih kultura na planeti Zemlji, objasni nečim iznad statističke slučajnosti dvostruke spirale DNK. Ko ili šta je Bog i koja je njegova uloga u nastanku života na Zemlji? Da li negde u hladnoj naučnoj računici ima mesta za Božji jezik? «Božji jezik» kontroverzna je knjiga Francisa S. Collinsa, jednog od najvažnijih istraživača na području ljudske genetike, voditelja Američkog nacionalnog instituta za istraživanje ljudskoga genoma, koji je 2000.g. u nazočnosti tadašnjeg američkog predsjednika Billa Clintona imao čast objaviti javnosti da je otkrivena tajna ljudskoga genetskog koda; otkriće koje ga je, kako sam tvrdi, ispunilo strahopoštovanjem jer je otkrio „najčudesniji od svih jezika`, jezik koji je dotad znao samo Bog - božji jezik! * Ova knjiga na zanimljiv način objedinjuje Collinsovo osobno intimno životno iskustvo (put od ateista do vjernika), njegova znanstvena otkrića i istraživanja na području genetike. U njoj Collins ne samo da pokušava odgovoriti na neka konkretna pitanja koja muče današnjeg čovjeka, kao što su: Kako Bog može dopustiti toliko patnje na svijetu?, Kako racionalna osoba može vjerovati u čuda?, već daje i svoje viđenje nastanka svemira, darvinizma i ljudske evolucije, a daje i svoj prilog raspravi oko nekih važnih bioetičkih pitanja. Zaista, tko je Bog? I o čemu govorimo kada govorimo o Bogu? *** Francis S. Collins (1950.) jedan je od najznačajnijih svjetskih istraživača s području genetike, značajan po svojim zaslugama u otkrivanju gena odgovornih za neke od najtežih ljudskih bolesti (leukemija, cistična fibroza, huntingtonova bolest itd.), te kao voditelj `Human genom projecta` (HGP). Godine 2000. u prisustvu tadašnjeg američkog predsjednika Billa Clintona objavio je javnosti vijest o otkriću strukture ljudskog genoma. Trenutno radi kao voditelj Američkog nacionalnog instituta za istraživanje ljudskoga genoma (National Human Genome Research Institute - NHGRI).