Filteri
close
Tip rezultata
Svi rezultati uključeni
keyboard_arrow_down
Kategorija
Sve kategorije
keyboard_arrow_down
Od
RSD
Do
RSD
Sortiraj po
keyboard_arrow_down
Objavljeno u proteklih
keyboard_arrow_down
Sajtovi uključeni u pretragu
Svi sajtovi uključeni
keyboard_arrow_down

Pratite promene cene putem maila

  • Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-25 od 97 rezultata

Broj oglasa

Prikaz

format_list_bulleted
view_stream
1-25 od 97
1-25 od 97 rezultata

Prikaz

format_list_bulleted
view_stream

Režim promene aktivan!

Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje

Aktivni filteri

  • Tag

    Prirodne nauke
  • Cena

    600 din - 849 din

Vladimir Paar Sta se zbiva u atomskoj jezgri Izdavac: Skolska knjiga, zagreb, 1989 Jezik: Srpskohrvatski Broj strana: 210 tvrd povez sa bogatim ilustracijama Ilistracije: Nedeljko Dragić

Prikaži sve...
800RSD
forward
forward
Detaljnije

DEVEDESET GODINA DESTILACIJE TESLIĆ 1896 - 1986 , Izdavač RO Destilacija Teslić 1986, tvrdi povez, str. 123 Monografija firme Destilacija Teslić Raritetno izdanje. Očuvanost 4-. Osnivanje Hemijske industrije 1896. godine rezultiralo je i osnivanjem grada Teslića, u čijem su centru sada proizvodne hale, skladišta i upravna zgrada na ukupnoj površini od 362.000 kvadratnih metara. Između grada i `Destilacije` postoji posebna povezanost, a koliko se ovo preduzeće identifikuje sa Teslićem najbolje se vidi na grbu opštine na kojem se nalaze njegova dva dimnjaka. Trenutno su jedni od najvećih proizvođača drvenog uglja u Evropi, a pored toga proizvode sirćetnu kiselinu i brikete. `Konstantno investiranje u kadrove, opremu i proizvodnju garancija su vrhunskog kvaliteta naših proizvoda. Svjesni da tradicija nije dovoljna za zadržavanje liderske pozicije, opredijeljeni smo za stalnu borbu za bolji kvalitet naših proizvoda, unapređenje kvaliteta novih, a o čemu govore implementirani međunarodni standardi`, kažu u `Destilaciji`. Drveni ugalj se proizvodi postupkom suve destilacije tvrdih lišćara u vertilkalnoj retorti i horizontalnim pećima. Zbog izuzetnog kvaliteta drveni ugalj daje izuzetne rezultate u industriji i domaćinstvu. Brzo se žari uz oslobađanje velike količine toplote, a prilikom sagorijevanja ne dimi. `Destilacija` godišnje proizvede oko 14.000 tona drvenog uglja i oko 4.000 tona prašine drvenog uglja, koja se koristi za proizvodnju briketa. Briket se dobija presovanjem sitnih frakcija i odlikuje se izvanrednim kvalitetom, a posebno je značajno to da se kao vezivo koristi kukuruzni skrob, a ne hemijska vezivna sredstva, što ga čini ekološki potpuno čistim i potpuno bezopasnim za upotrebu. Godišnji kapacitet pogona briketarnice je oko 6.600 tona. `Destilacija` ima i tradiciju dužu od 90 godina u proizvodnji sirćetne kiseline postupkom suve destilacije drveta. Sirćetna kiselina se iz suvog drvenog sirćeta ekstraktuje sa etil acetatom, a zatim se koncentruje i prečišćava do visoko kvalitetnog prehrambenog proizvoda. Ovim prostupkom se godišnje proizvede oko 1.000 tona sirćetne kiseline svih vrsta i koncentracija. Gotovo je nemoguće zamisliti salate, gotova jela, ali i napitke bez sirćeta. Proizvodi `Destilacije` se upotrebljavaju u zemljama poput Njemačke, Austrije, Švajcarske, Italije, Hrvatske i Srbije, a čitav proizvodni proces je definisan tako da se maksimalno efikasno iskoriste sve sirovine i inputi u procesu proizvodnje.

Prikaži sve...
800RSD
forward
forward
Detaljnije

Lepo očuvano Sjajne ilustracije Рибе (лат. Pisces) ектотермни су водени кичмењаци који живе готово искључиво у води. Наука која се бави рибама зове се ихтиологија. Постоји преко 33.100 врста риба,[1] што их чини највећом групом кичмењака. Око половине свих кичмењака су рибе, најстарији познати фосили су стари 450 милиона година. За кретање им служе парна и непарна пераја. Дишу шкргама, а срце им има једну преткомору и једну комору и кроз њега протиче редукована крв. Немају мали крвоток. Најразвијенији део мозга је мали мозак. Кичменица је образована и може бити хрскавичава или окоштала. Оплођење је спољашње, а врсте по основу доношења младих могу бити овипарне, ововивипарне и вивипарне.[2] Рибе су врло стара и велика група кичмењака, која се одликује знатном разноликошћу.[3] Оне су широко распрострањене у скоро свим водама на земљи: од високопланинских потока и језера (језеро Титикака, 4.572 m) до највећих морских дубина Маријанског рова, 10.912 m), те од вода које су близу тачке замрзавања до топлих извора.[4][5] У мноштву врста риба у савременој фауни сусрећу се и прави дивови дуги до 20 m и тешки 15—20 тона, као што је морски пас Rhincodon typus, као и патуљци који не нарасту више од једног центиметра. Деле се на хрскавичњаче (Chondrichthyes), у које се између осталих убрајају морски пси и раже, и коштуњаче (Osteichthyes) које обухватају све остале рибе. Надразред Osteichthyes дели се на разреде Actinopterygii (зракоперке) и Sarcopterygii (многоперке и дводихалице из Африке и Аустралије). Некада су постојале и рибе оклопњаче (Placodermi) и бодљикави морски пси (Acanthodii), али су изумрле. Рибе се исто тако деле се и на морске и слатководне. Од морских риба у Јадранском мору је до сада забележено око 400 врста: око 350 из разреда Osteichthyes (коштуњаче) и 50 врста из разреда Chondrichthyes (хрскавичњаче), што износи око 70% познатих врста риба у Средоземном мору (укупно 579 врста и подврста). Иако слатке воде представљају тек мали постотак укупне водене површине, једна трећина свих риба примарно су слатководне врсте. До данас је описано око 10.000 слатководних риба, а сваке године открије се око 200 нових врста. Европска ихтиофауна броји око 316 врста слатководних риба, а смањење њене разноликости последица је ледених доба. Разноврсност[уреди | уреди извор] Рибе су најмногобројнија група кичмењака. Обухватају скоро половину свих кичмењака. У рибе спадају рушљорибе, штитоноше и кошљорибе. Рушљорибе (Ајкуле и раже) живе у морима. Њихове шкрге се не налазе у заједничкој дупљи коју покрива шкржни поклопац, већ свака шкрга има посебан отвор. Отвори се виде на телу, одмах иза главе. Усни отвор ајкула и ража налази се са доње стране главе, а врх главе извучен је у шиљату њушку. Због тога се ајкуле, када нападају, окрећу леђима надоле. И раже су грабљивице. За разлику од ајкула, оне живе на дну мора. Најпознатије врсте су плава ајкула или пас мордуљ и ража каменица. Штитоноше су назив добиле по малим коштаним штитовима који се у пет редова пружају дуж тела. Најпознатије штитоноше су кечига, моруна и јесетра. Кечига живи на дну река (има је у српским равничарским рекама). Велика је грабљивица. Јесетра и моруна су рибе селице: живе у морима, а у време мреста улазе у реке и пливају узводно да би положиле јаја. Могу се наћи и у Дунаву. Кошљорибе су најбројније међу рибама. Живе у свим водама. У српским рекама живе шаран, караш, лињак, мрена, сом, штука, гргеч, смуђ, пастрмка и још много других врста. У мору живе скуша, зубатац, ослић, сардела. Постоје и врсте које су селице. Таква је, на пример, јегуља. Женке јегуље живе у рекама, а мужјаци у морима поред ушћа река. Када дође време размножавања, женке крећу низ реке, улазе у море, срећу се са мужјацима и настављају заједно да пливају. Све јегуље, из свих река Европе, одлазе до једног дела Атлантског океана (Саргаско море). Тамо се мресте и угину. Из јаја се развијају ларве које ношене воденим струјама доспевају на исто место одакле су дошли њихови родитељи. Док стигну тамо, од њих се развијају одрасле јегуље. И опет мужјаци остају у мору, а женке настављају да пливају узводно. И то се понавља милионима година. Нарочито је интересантна једна мала риба — грегорац. Мужјак ове рибе прави од воденог биља гнездо величине ораха. Неколико женки положи јаја у гнездо, а онда их мужјак чува. Неко време води бригу и о младима. Грађа[уреди | уреди извор] Тело је вретенасто и бочно спљоштено, хидродинамичног облика. На телу се разликују: глава, труп и реп. Глава[уреди | уреди извор] Ту се налазе парни носни отвори и велике очи без очних капака. Са стране главе су велики шкржни поклопци испод којих су шкрге. Неке врсте (грабљивице) у усној шупљини имају зубе. Труп и реп[уреди | уреди извор] Од почетка трупа до репа протеже се бочна линија. На граници трупног и репног дела тела налази се анални отвор, а иза њега на мокраћно-полној квржици најпре је полни, а затим мокраћни отвор. Рибе имају парна и непарна пераја. Парна пераја постављена су упоредно с телом. Парна пераја су прсна и трбушна. Прсна пераја учвршћују се на оплечје иза шкржног отвора. Трбушна пераја нису фиксирана за осни скелет, па могу бити смештена на различитим деловима тела. Непарна пераја су леђна, репна и подрепна. Репна пераја код коштуњача је хомоцеркална (реп је изван симетричан, али изнутра кичма се завршава у горњем краку). Врсте репних пераја: Протоцеркална пераја Хетероцеркална пераја Дифицеркална пераја Хомоцеркална пераја Протоцеркална Хетероцеркална Дифицеркална Хомоцеркална Репно пераје је главни орган за покретање. Постоји једно или два леђна пераја и једно подрепно. Постоји још и масно пераје (код породице Salmonidae, Ameiuridae и др) које је смештено с леђне стране, а не садржи никакве коштане потпоре. Кожа[уреди | уреди извор] Састоји се од два слоја, танке поусмине и дебље усмине. Поусмина садржи две врсте слузних жлезда које луче слуз, смањујући тако трење при пливању. У време мреста на површини се јављају бисерни органи, орожнали део поусмине. Усмину граде stratum spongiosum и stratum compactum. Ту су везивно ткиво, живци, пигментне ћелије и љуске (које се преклапају). Пигментне ћелије су меланофори, гуанофори и ксантофори. Љуске које настају из остеобласта грађене су од од два слоја, горњег коштаног и доњег који чини везивно ткиво прожето кречњаком. Такве љуске се називају еласмоиднима (коштаним). Код шаранки љуске су округлог облика – циклоидне, а код гргечки чешљастог облика – ктеноидне. На љускама се уочавају зоне прираста. Зими је метаболизам рибе спорији, а лети бржи. У складу с тим иде и раст рибе, па се зими јављају на љускама тамније, а лети светлије зоне. Могу се налазити и вишећелијске жлезде које су постале органи који емитују светлост – фотофори. У усмини се налазе два снопа колагених влакана у супротним спиралама, тако да се риба може прегибати без набирања коже. Костур[уреди | уреди извор] Мозак и кичмена мождина су заштићени лобањом и кичмом. Скелетни систем грађен је од коштаног ткива које граде два типа костију: кожне или покровне и хрскавичне или заменске кости. Костур лобање[уреди | уреди извор] Лобања је тропибазалног типа (очне орбите близу, тј. одвојене само танким септумом). Доња вилица је за лобању причвршћена хиостилично. Хрскавичне кости настају заменом хрскавице коштаним ткивом. Кожне кости настају из усмине. Лобања се може поделити на живчани и шкржни део. Живчану лобању – Neurocranium – чине затиљна (occipitale), темена (parietale), чеона (frontale) и носна (nasale) регија. Шкржну лобању — Splanchocranium – чини пет пари шкржних лукова и чељусна лук. Вилични лук чине горња и доња вилица. Пети шкржни лук је јако редукован и ту се могу налазити ждрелни зуби, допунски уређај за жвакање. Шкржне лукове покривају шкржни поклопци – operculumi. Костур кичме[уреди | уреди извор] Функција кичме је спречавање скраћивања тела приликом мишићних контракција. Грађена је од коштаног ткива (код коштуњача), па се на њој разликују трупна и репна регија. Чине је пршљенови који се састоје од тела (centrum), живчаних лукова који завршавају леђним трнастим наставком, а код репних пршљенова крвни лукови завршавају се трбушним трнастим наставком. Трупни пршљенови немају доње лукове, већ наставке парапофизе на које се настављају ребра. Тело кичмењака је удубљено с обе стране – амфичелни или двочашкасти пршљенови. У просторима између појединих пршљенова је остатак свитка, који даје већу издржљивост и гибљивост кичме. Постоје два типа ребара, плурална — која иду између мишића — и дорзална — која су интрамускуларна и то су међумишићне кошчице које настају од везивног ткива. Оба типа су причвршћена на тело кичмењака. Неке рибе имају и горња ребра (сардела и лосос). Костур удова[уреди | уреди извор] Непарна леђна пераја (pinnae dorsalis - D) састоје се од унутрашњих коштаних шипчица – radialia и од спољашњих перајних шипчица – lepidotrichia. Пераја су помоћу перајних потпора повезане с костуром. Парна прсна пераја (pterygia pectoralia - P) састоје се од radialia и lepidotrichia. Преко оплечја су причвршћена на слушни део лобање. Оплечје је чврсто везано на осни костур тако да су пераје непокретне. Оплечје чине лопатица (scapula), врањача (coracoideim), доврањача (masocoracoideum) и кожна кост грлењача (cleithrum). Парна трбушна пераја (pterygia ventralia - V) исте су грађе, али везана су на куковље, које је грађено од једне троугласте кости – basopetrygium. Куковље није везано на осни костур. Пераја служе као органи за дизање и спуштање. Прсна пераја служе за окретање и одржавање у одређеном положају. Леђна и трбушна пераја не учествују код активног покретања, али дају телу покретљивост. Репно пераје служи као кормило. Мишићни систем[уреди | уреди извор] Правилна сегментација мишића с двоструким W распоредом миомера и миосепти. Разликују се бији и црвени мишићи. Бији мишићи се контрахују анаеробно па за енергију користе глукозу при чему настаје лактат – млечна киселина. Црвени се мишићи контрахују аеробно, за енергију користе масти, а настаје угљен-диоксид. Систем за дисање[уреди | уреди извор] Рибе имају четири пара шкрга на четири шкржна лука. Међушкржне преграде су редуковане. Са сваке стране шкрге покрива шкржни поклопац – operculum. На унутрашњој страни оперкулума се налази лажна шкрга, pseudobranchia, која се састоји од само једног реда шкржних листића и не учествује у дисању, али се на њој налазе рецептори који помажу у контроли дисања. На свакој шкрги је двоструки ред шкржних листића. Вода улази кроз уста и излази кроз operculum-а ван. У шкржним ресицама крв тече у супротном смеру од пролаза воде. Пут воде – уста отворена, а поклопац затворен па вода улази у ждрело преко шкрга у шкржну пукотину коју затвара operculum. Уста се затварају, а вода излази кроз operculum. Рибе које се повремено задржавају изван воде јер живе у плитким и муљевитим водама могу да удишу ваздух који апсорбују преко цревног епитела, слузокоже, шкржне шупљине или преко коже. Operculum је коштани поклопац. Систем за варење[уреди | уреди извор] Варење започиње устима. Језик је слабо покретан и он је слузави конус без мишића. Код шаранки на задњем делу шкржног костура налазе се ждрелни зуби. Рибе већином усисавају своју храну. Ждрело излучује слуз па кад се нагло отворе уста, долази до усисавања плена. Помоћу мукозне секреције храна пролази кроз ждрело. Једњак је кратак. Желудац није јасно одељен на кардијачни и пилорићки део. Око дуоденума се налазе вратарнићки (пилорићки) привесци који повећавају прехрамбену способност црева. Има их 2—200. Црево је дугачко и без тифлозолиса. Јавља се вилица са зубима. Зуби су окренути према назад и углавном служе за придржавање хране. Већина риба је карниворна. Рибе не могу да жваћу храну јер би им то блокирало проток воде кроз шкрге. Зуби у вилицама и непца служе за придржавање плена. За механичку разградњу хране служе ждрелни зуби. Постоје и хербиворне рибе, које се хране детритусом, омниворне, које се хране суспензијом, па и паразити који сишу телесну течност других риба. Црево које се наставља на желудац је код карнивора кратко, а код хербивора дуго. У већини случајава храна се не разграђује у желуцу помоћу ензима, него се разградња и апсорпција догађа у цреву. У пилорићким наставцима се налазе ензими и они имају главну улогу у апсорпцији масти. Тифлозолис повећава површину цревног епитела како би се повећала површина апсорпције хране. Јетра[уреди | уреди извор] Јетра је непотпуно подељена на десни и леви режањ, а има жучни мехур. Гуштерача је подељена на ендокрини и егзокрини део. Код већине риба постоји жучни мехур, где се сакупљају секрети јетре. Улога јетре је још и складиштење гликогена. Гуштерача је мала и повезана са жучним каналом. Гуштерача и јетра могу бити спојене у хепатопанкреас. Слезена се налази у завоју дуоденума. Слезена је тамноцрвена пирамидална структура која се налази иза желуца или је с њим повезана. Нема дигестивну улогу већ учествује у стварању или разградњи крвних ћелија. Рибљи мехур настаје као леђна избочина једњака. Протеже се између цревног тракта и бубрега дуж целе леђне стране трбушне шупљине. Испуњен је гасом и богат крвним жилама. Рибљи мехур и једњак код physostoma остају повезани помоћу ваздуховода Ductus pneumaticus, потом се тај канал отвара у ждрело и кроз њега се мехур напуни ваздухом (оне гутају ваздух). Ако мехур није повезан с једњаком, као код physochlista оне не гутају ваздух јер имају црвену гасну жлезду која из крви преузима гасове којима пуни мехур. Зид рибљег мехура има капиларна разграњења, rete mirabile, у којима крв тече у супротном смеру од смера у артеријама и венама. Гасове у рибљем мехуру чине 83% азот, 15% кисеоник и 21% угљен-диоксид. Улоге рибљег мехура[уреди | уреди извор] хидростатички орган, па служи за одржавање равнотеже, ширењем мехура риба се диже а скупљањем се спушта јер је специфична тежина рибе једнака специфичној тежини околне воде, респираторни орган, орган за продукцију звука — пролазак гаса између делова мехура и кроз ваздуховод производи звук, орган за примање звука — рибљи мехур је код шаранки повезан с унутрашњим ухом преко Веберовог органа. Зид рибљег мехура састоји се од Tunica externa — компактно везивно ткиво; submucosa — растресита везивна ткива, крвне жиле и живци. Рибљи мехур је хомологан плућима, јер омогућује коришћење атмосферског кисеоника за дисање. Рибе су теже од воде па би без рибљег мехура тонуле. Систем крвотока[уреди | уреди извор] Срце је венско. Састоји се од венског затона, преткоморе и коморе.[6] Из срца излази трбушна аорта. Започиње проширењем, аортином главицом, а касније се из трбушне аорте одвајају 4 доводне шкржне артерије које воде венску крв у шкрге. Четири одводне шкржне артерије носе артеријску крв у главени круг, circus cephalicus, као и у парне корене леђне аорте. Из главеног круга излазе главине артерије које носе артеријску крв у мозак. Венски систем чине портални опток бубрега и јетре, 2 предње и 2 стражње главне вене које воде крв у срце преко Кувијерових протока. У крви се налазе еритроцити с језгром, леукоцити, гранулоцити, моноцити и лимфоцити. Лимфни систем добро је развијен испод коже у мишићима и мезентерама. Нервни систем[уреди | уреди извор] Нервни систем (цеваст) се састоји од мозга, кичмене мождине и нерава. Најразвијенији део мозга риба је средњи мозак. Предњи мозак је мали и има парне хемисфере. Из вентралне регије иду влакна за мирисне режњеве. Основна му је улога организација и координација механизама који настају у другим деловима мозга. Има важну улогу у понашању приликом размножавања. Међумозак садржи епифизу са фоторецепторима и хипоталамус на који се с доње стране наставља левак на који прилеже хипофиза, крвожилни мешчић и доњи режњеви.[7] Средњи мозак је највећи део мозга код риба. Састоји се од крова (tectum opticum) у који улазе оптичка влакна, влакна из бочне пруге, дисајних органа и задњег мозга. Контролише понашање, учење и остале облике комплексног понашања. Ту се налазе и моторни центри. Највише се истичу видни режњеви.[8] Стражњи мозак је велики код добрих пливача. Контролише прецизне и темпиране покрете. Примозак — из њега излази 10 пари лобањских живаца и на њега се наставља леђна мождина. Аутономни нервни систем састоји се од 11 пари можданих живаца. Чула[уреди | уреди извор] Очи: Најосетљивије на жутозелену боју, а то је она таласна дужина која најдубље продире у воду. Састоје се од спљоштене рожњаче чији спољашњи слој замењује очне капке, великих сочива, хрскавичне беоњаче и 6 мишића за покретање очне јабучице. Musculus retractor lentis повлачи сочиво према мрежњачи (фокусирање) иза које се налази жилница из које излази српасти изданак processus falciformis. У жилници се налази и rete mirabile (чудесна мрежица) која има храњиву улогу. Око садржи огледало, то је посебан слој крвних жила богат кристалићима који рефлектују светло. Има још и шареницу.[9] Батипелагичне рибе (живе на дубинама > 1.000 m) немају функционалне очи, а мезопелагичке (200—1.000 m) имају врло велике очи са специјалним прилагођавањима на слаби интензитет светла — телескопске очи (велико сочиво, танка рожњача, додатна ретина). Индекс преламања светлосних зрака износи 1,00. Рожњача има индекс преламања светлости око 1,37. Индекс преламања воде износи 1,33. Зраци светлости се преламају на граници воде и рожњаче, пуно мање него на граници ваздуха и рожнице. Код риба се цело сочиво помиче од или ка мрежљачи (m. retractor lentis) да би се фокусирао објект. Орган слуха: Служи за осећај равнотеже, убрзања и за слух. Унутрашње ухо састоји се од спољашњег, коштаног и унутрашњег опненог лавиринта. Горњи део лавиринта чине 3 полукружна каналића и utriculus, јајаста кесица, а доњи део sacculus, кугласта врећица и лагена. Сензитивна места су utriculus, sacculus и лагена и они у себи садрже слушне каменчиће отолите (lapillus, sagitta, asteriscus). Код риба које чују, унутрашње ухо је у контакту са рибљим мехуром. Рибе могу да производе звук, за стварање јата, дозивање партнера, плашење или упозоравање непријатеља.[10] Механизми производње звука; стимулација трењем пршљена, оперкулума, костију оплећја, зуба, испуштањем гаса из рибљег мехура. Бочна пруга: чине је чулне ћелије неуромасти с чулним длачицама, које стрше у желатинозну куполу, која се помиче покретима воде. Помоћу њих се региструје струјање воде узроковано другим организмима. Њихова улога је процена снаге и правца воденог тока, избегавање препрека, хватање плена. Хеморецептори: Чула за укус, налазе се на устима и ждрелу, на брчићима, а могу бити и на целом телу. Чула за мирис су такође хеморецептори. Налазе се са сваке стране иза носног отвора. Постоје предњи и стражњи носни отвори, тако да на предње вода улази, а на стражње излази. Чуло мириса рибе користе за тражење хране и препознавање пола своје врсте. Мокраћни мехур[уреди | уреди извор] Бубрези — opistonephros — смештени су на леђној страни тела изнад рибљег мехура. Горњи део бубрега pronephros је лимфоидни орган, а доњи део opistonephros је функционалан. Мокраћоводи се страга проширују у мокраћни мехур. Отварају се иза аналног отвора, па не постоји клоака. Отварају се на мокраћнополној папили, прво полни па мокраћни отвор. Амонијак и уреа, тј. азотни остаци излучују се 6 пута више преко шкрга него преко бубрега. Морске рибе имају мању количину соли у крви него што је у морској води захваљујући осморегулаторним процесима. Код слатководних риба количина соли у крви је већа него у околној води па H2O ради осмозе улази у тело, те је морају појачано избацивати. Полни систем[уреди | уреди извор] Полни и мокраћни систем су одвојени. Код мужјака постоје парни семеници, а семеводи се спајају у заједнички семевод и отварају се на мокраћнополној папили. Код женки се налазе парни јајници продуженог облика, као и јајоводи који се отварају посебним полним отвором иза аналног, а испред мокраћног отвора. Ако јајоводи не постоје (Perca fluviatilis — гргеч) јаја се избацују у утробну шупљину. Оплодња је спољашња. Женка полаже икру коју мужјак прелије семеном. Браздање јајета је парцијално, јер су јаја богата жуманцетом. Из јаја се излеже ларва која се неко време храни жуманчаном врећом коју носи са собом. Тек након ресорпције жуманчане вреће ларва добије изглед мале рибе. Посебни орган[уреди | уреди извор] Морски змај Електрични органи: Јака поља за напад или одбрану, слаба за примање електричних чула или за комуникацију, у муљевитим водама. Настају преображајем мишића у ћелије које се називају електроцити. То су мишићне ћелије које су изгубиле способност контракције, а специјализовале су се за стварање јонизацијског тока. Морске рибе су бољи проводници електричне струје од слатководних. Електрорецептори: Настају из неуромаста бочне пруге. Код риба које могу постићи јаку струју електрични органи су смештени у предњем делу тела, а код осталих у репном делу. Служе за детекцију електричног поља.[11] Светлећи органи: присутни су код риба које живе на великим дубинама и 95% риба које живе испод 50 m дубине. Већином је то плаво зелена светлост коју производе фотофоре настале из преображених слузних жлезда. Код многих врста светлост стварају светлеће бактерије смештене у појединим органима. Светлосни органи служе за препознавање полова или за плашење, као и за освајање жртве. Такви светлећи органи се виде и до 15 m далеко. Рибе могу да имају и отровне жлезде, као и да помоћу посебних органа уштрцавају отров у плен. Таксономија[уреди | уреди извор] Drawing of animal with large mouth, long tail, very small dorsal fins, and pectoral fins that attach towards the bottom of the body, resembling lizard legs in scale and development.[12] Dunkleosteus је гигантска преко 10 m дуга праисторијска риба из класе Placodermi. Риболики организми су парафилетска група кичмењака: то је грана (кладус) која обухвата све рибе, а такође садржи и тетраподе, који нису рибе, иако су се развили од риба. Ајкуле и раже су генетски од осталих риба подједнако удаљене колико и од тетрапода (водоземаца, гмизаваца и сисара). Из тог разлога, такве групе као што су „класа рибе“ која се описује у старијим референтним радовима више се не користе у формалној класификацији. Традиционална подела рибе сврстава у три постојеће класе (разреда), док се изумрли облици понекад сврставају у стабло, а понекад у посебну класу:[13][14] Разред (класа) Agnatha (безвиличне рибе); Подразред Cyclostomata (колоусте лампетре); Подразред Ostracodermi (оклопљене безвиличњаче) †; Разред Chondrichthyes (хрскавичаве рибе); Подразред Elasmobranchii (ајкуле и раже); Подразред Holocephali (химере и изумрли сродници); Разред Placodermi (оклопњаче) †; Разред Acanthodii (бодљикаве ајкуле `, понекад сврставане у кошчљорибе)†; Разред Osteichthyes (кошљорибе); Подразред Actinopterygii (зракоперке); Подразред Sarcopterygii (рибе меснатих пераја, преци тетрапода). Горња подела је једна од оних које се најчешће сусрећу у неспецијалистичким и генералним радовима. Многе од наведених група су парафилетичне, по томе што су довеле до појаве узастопних група: безвиличне су преци хрскавичавих риба (Chondrichthyes), које су довеле до појаве хрскавичавих акантоида, предака кошљориба (Osteichthyes). Након филогенетске номенклатуре, рибе су подељене по детаљнијим схемама, са следећим главним групама: Разред Myxini (колоусте) Разред Pteraspidomorphi † (ране виличњаче) Разред Thelodonti † Разред Anaspida † Разред Petromyzontida ili Hyperoartia Petromyzontidae (lampetre) Разред Conodonta (конодонти, конусњаче) † Разред Cephalaspidomorphi † (ране безвиличњаче) (Нерангиране) Galeaspida † (Нерангиране) Pituriaspida † (Нерангиране) Osteostraci † Подстабло Gnathostomata (вилични кичмењаци) Разред Placodermi † (оклопњаче) Разред Chondrichthyes (хрскавичаве рибе) Разред Acanthodii † (бодљикаве ајкуле) Надразред Osteichthyes (кошљорибе) Класа Actinopterygii (зракоперке) Подразред Chondrostei Ред Acipenseriformes (јесетрес и кечиге) Ред Polypteriformes Подред Neopterygii Инфраред Holostei Инфраразред Teleostei (многи редови уобичајених риба) Разред Sarcopterygii (ресоперке) Подразред Actinistia (целаканти) Подразред Dipnoi (дводихалице) † - изумрли таксон Неки палеонтолози сматрају да су Conodonta заправо hordati, а оне су примитивне рибе. За потпуније разумевање ове таксономије, погледајте чланак кичмењаци. Положај у колена Chordata још није решен. Филогенетска истраживања из 1998. и 1999. године подржала су идеју да змијуљице и пакларе формирају природну групу, у Cyclostomata (колоусте), којој је сестринска група Gnathostomata.[15][16] Различите групе риба чине више од половине кичмењака. По подацима из 2006. године постојало је преко 28.000 познатих постојећих врста, од којих су готово 27.000 кошљорибе, a 970 ајкуле, зракоперке и химере и око 108 змијуљица и паклара. Трећина тих врста спада у девет највећих породица; од највећег до најмањег, ове породице су: Cyprinidae, Gobiidae, Cichlidae, Characidae, Loricariidae, Balitoridae, Serranidae, Labridae, и Scorpaenidae. Око 64 породица су монотипске, тј. садрже само по једнну врсту. Коначни укупни број постојећих врста може расти до преко 32,500.[17][18] ex yu udžbenici knjige iz bivše jugoslavije titove Tags: Biologija riba ribarstvo ribolov vrste morske slatkovodne ...

Prikaži sve...
650RSD
forward
forward
Detaljnije

Tvrd povez - 163 strana GRAĐEVINSKA KNJIGA 2006 Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja Stanje kao na fotografijama C - 2 Savremena industrija ne može se razvijati bez retkih elemenata kao što su: germanijum, talijum, berilijum, cirkonijum i dr. Mnogi od njih, ne samo da su retki, već su i rasejani. Tim čudnije je to što se mogu koncentrisati u otpacima prerađenog uglja – pepelu i šljaci. Ova pojava je oživela ceo naučni pravac – geohemiju fosilnih ugljeva. Autor knjige priča o istoriji otkrivanja retkih elemenata u ugljevima, o korišćenju elemenata u primesama i o problemu očuvanja sredine koja je okružuje, a razmatra i niz drugih problema. Tema knjige je geohemija fosilnih ugljeva, kojom se autor bavio četvrt veka, od 1960. do 1985. godine. Knjiga se preporučuje čitaocima koji se interesuju za geologiju, geohemiju i probleme čovekove sredine.

Prikaži sve...
800RSD
forward
forward
Detaljnije

Knjiga je dobro očuvana. ,,Nauka je sistematizovano znanje.HERBERT SPENSER (1820-1903), engleski filozof.Nauka je protivotrov otrovu entuzijazma i sujeverja.ADAM SMIT (1723-1790), skotski ekonomista.Nauka je ono sto se zna. Filozofija je ono sto se ne zna.BERTRAND RASEL (1872-1970), engleski filozof.[Nauka predstavlja] niz sudova koji se konstantno proveravaju.PJER EMIL DIKLO (1840-1904), francuski bakteriolog.[Nauka je] zelja da se saznaju uzroci.VILIJAM HAZLIT (1778-1830), engleski esejista.[Nauka je] poznavanje posledica, kao i medjusobne zavisnosti cinjenica.TOMAS HOBS (1588-1679), engleski filozof.[Nauka je] velika igra. Inspirisuca i osvezavajuca. Igraonica je sama vasiona.ISIDOR ISAK RABI (1898-1988), americki fizicar.Dobra jutarnja vezba za jednog naucnika je da odbaci omiljenu hipotezu svakog dana pre dorucka. To ga odrzva mladim.KONRAD LORENC (1903-1989), austrijski zoolog.

Prikaži sve...
800RSD
forward
forward
Detaljnije

Stvaranje matematike - Lanselot Hogben Matematičko obrazovanje je sve neophodnije čoveku današnjice. Bez osnovnih matematičkih pojmova i operacija, kojima se služi savremena nauka, ne mogu da se prate i razumeju promene u svetu koji nas okružuje... Štampa 1972 320 strana 1,33 kg

Prikaži sve...
700RSD
forward
forward
Detaljnije

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Knjigu je napisao dr Džozef P. Makivoj, doktor fizike, u saradnji sa samim Stivenom Hokingom. Knjiga prati život i rad Stivena Hokinga, ali i razvoj fizike i astrofizike od Isaka Njutna, preko Ajnštajna, do Hokinga. Ilustracije koje prate tekst uradio je Oskar Zarate. Stiven Hoking je svetski poznat fizičar, ali samo nekoliko ljudi izvan njegove oblasti istraživanja zaista zna čime se on bavi. Za širu javnost on je tragičan lik - briljantan naučnik i autor bestselera Kratka povest vremena, koji je decenijama vezan za invalidska kolica, nesposoban da govori i piše. Svojim fascinantrnim otkrićima u kojima se fizika dodiruje sa metafizikom, Hoking je pokazao gde se dve velike teorije 20. veka - Ajnštajnova teroija relativnosti i kvantna mehanika - sukobljavaju, a gde se prepliću, tvoreći stvarnost koja prevazilazi maštu.

Prikaži sve...
790RSD
forward
forward
Detaljnije

Zbornik radova smotre naucno-istrazivackog rada studena (X SNIRS). Izdato aprila 1995. godine,izdavanje omogucilo Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije. Slikao sam predgovor za manje upucene da vide o cemu se radi i sadrzaj da se moze videti koji radovi su odabrani,to jest,na koje teme.

Prikaži sve...
700RSD
forward
forward
Detaljnije

Pecat biblioteke,malo ostecenje na rikni,vidi se na slici. Naši su preci strastveno želeli da spoznaju svet, ali nije im se posrećilo da pronađu pravi način. Zato su sebi stvorili sliku malog, ljupkog, čudesnog sveta kojim vladaju bogovi... Danas posedujemo prvoklasno i moćno sredstvo za spoznavanje svemira − nauku. Otkrili smo da je svemir toliko star i toliko veliki da na prvi pogled sve ljudsko deluje beznačajno. Odvojili smo se od svemira. Izgledao je dalek i bez uticaja na našu svakodnevicu. Međutim, pomoću nauke dokučili smo ne samo to da je svemir veličanstven i čaroban već i da je dostupan ljudskoj spoznaji. Pitanja o postanku sveta i o sudbini svemira pobuđuju zanimanje i znatiželju ogromnog broja ljudi. Razdoblje u kojem živimo veliko je raskršće naše civilizacije, a možda i naše vrste. Kojim god putem krenuli, naša je sudbina neraskidivo povezana sa naukom. Ova je knjiga pokušaj da se opišu zamisli, metode i radosti nauke

Prikaži sve...
800RSD
forward
forward
Detaljnije

Knjiga je dobro očuvana. ,,Zbog čega je staklo providno? Zašto su elastični materijali rastegljivi? Zašto se na čokoladi pojave beličaste mrlje kada se zagreje, pa ponovo ohladi? Zbog čega se dijamant i grafit, dve alotropske modifikacije ugljenika, ponašaju potpuno različito? Odgovarajući na ova pitanja autor otkriva zapanjujuće tajne na kojima počiva naš fizički svet. Miodovnik istražuje materijale s kojima dolazi u dodir svakog jutra, od čelika u nožiću brijača, preko porcelana šoljice za čaj do pene u patikama. Puna fascinantnih priča o inženjerskim čudima koja prožimaju naše živote, knjiga Skriveni svet oko nas navešće vas da posmatrate stvari oko sebe na potpuno nov način.``

Prikaži sve...
600RSD
forward
forward
Detaljnije

Autor - osoba Kostić Kovačević, Ivana, 1952- = Kostić Kovačević, Ivana, 1952- Naslov Diskretna matematika : sa zbirkom zadataka / Ivana Kovačević Vrsta građe udžbenik Jezik srpski Godina 2018 Izdanje 5. izmenjeno i dopunjeno izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : ǂUniverzitet ǂSingidunum, 2018 (Loznica : Mobid) Fizički opis VIII, 311 str. : graf. prikazi ; 25 cm (broš.) Napomene Tiraž 1.000 Bibliografija: str. 311 Registar. Predmetne odrednice Diskretna matematika Matematika PREDGOVOR Udžbenik prati osnovni, kurs jednog semestra elementarne Diskretne matematike. Predviđen je za studente prve godine koji se po prvi put sreću sa ovom problematikom. Pisana je bez strogih matematičkih dokaza da bi se studenti koji studiraju računarske nauke upoznali sa osnovnim pojmovima, prihvatili ih i osposobili se da ih primene u praksi. Knjiga je prvenstveno namenjena studentima prve godine Informatike i računarstva Univerziteta Singidunum, ali može korisno da posluži i svim onima kojima nedostaju elementarna znanja iz ove oblasti. Koristim ovu priliku da se zahvalim svim čitaocima, a posebno studentima koji su mi sa svojim sugestijama pomogli da ovo izdanje bude još potpunije i kvalitetnije. Ovo je peto dopunjeno i izmenjeno izdanje. Beograd, februar 2018. godine MG149 (N)

Prikaži sve...
799RSD
forward
forward
Detaljnije

Otrovne biljke: upoznavanje otrovnih biljaka,motrovne materije u biljkama, delovanje otrovnih materija u biljkama / Momčilo Kojić, Vaskrsija Janjić Beograd 1991. Mek povez, ilustrovano, 279 strana. Knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. V1 Biohemijske analize pokazuju da se u biljkama stvaraju vrlo raznovrsne susptance i jedinjenja, a među njima i takva koja izazivaju toksična delovanja na čoveka i domaće životinje. One koje se odlikuju sintezom i akumulacijom većih količina tih materija ubrajaju se u otrovne biljke. Otrovne biljke ne moraju istovremeno da budu i nekorisne. Mnoge otrovne vrste su poznate i kao odlične lekovite biljke. Međutim, ovom prilikom, u našim razmatranjima u ovoj knjizi, pažnja je obraćena otrovnim i drugim štetnim biljkama, koje mogu izazvati nepoželjene, nekad i fatalne posledice kod čoveka i domaćih životinja. Ambicija nam je bila da ukažemo na neka bitne osobine i značaj otrovnih biljaka, da iznesemo osnovna svojstva glavnih grupa toksičnih jedinjenja, a posebno da se zadržimo na upoznavanju pojedinih otrovnih biljaka, sadržaju otrovnih supstanci u njima i njihovom konkretnom delovanju na čoveka ili domaće životinje. U Posebnom delu knjige obrađeno je 100 naših najpoznatijih i najčešćih otrovnih biljaka, (obuhvaćene su samo cvetnice). Dat je njihov morfološki opis, stanište na kome rastu, rasprostranjenje i, eventualno, njihova varijabilnost, zatim, sadržaj otrovnih supstanci (njihove osobine, distribucija u biljci, delovanje na čoveka ili domaće životinje). Za svaku otrovnu biljku data je fotografija u boji, što će sigurno doprineti da ih lakše raspoznaju i identifikuju ne samo stručnjaci već i ljudi koji se time ne bave profesionalno.

Prikaži sve...
800RSD
forward
forward
Detaljnije

z3 Otrovne biljke: upoznavanje otrovnih biljaka,motrovne materije u biljkama, delovanje otrovnih materija u biljkama / Momčilo Kojić, Vaskrsija Janjić Beograd 1991. Mek povez, ilustrovano, 279 strana. Biohemijske analize pokazuju da se u biljkama stvaraju vrlo raznovrsne susptance i jedinjenja, a među njima i takva koja izazivaju toksična delovanja na čoveka i domaće životinje. One koje se odlikuju sintezom i akumulacijom većih količina tih materija ubrajaju se u otrovne biljke. Otrovne biljke ne moraju istovremeno da budu i nekorisne. Mnoge otrovne vrste su poznate i kao odlične lekovite biljke. Međutim, ovom prilikom, u našim razmatranjima u ovoj knjizi, pažnja je obraćena otrovnim i drugim štetnim biljkama, koje mogu izazvati nepoželjene, nekad i fatalne posledice kod čoveka i domaćih životinja. Ambicija nam je bila da ukažemo na neka bitne osobine i značaj otrovnih biljaka, da iznesemo osnovna svojstva glavnih grupa toksičnih jedinjenja, a posebno da se zadržimo na upoznavanju pojedinih otrovnih biljaka, sadržaju otrovnih supstanci u njima i njihovom konkretnom delovanju na čoveka ili domaće životinje. U Posebnom delu knjige obrađeno je 100 naših najpoznatijih i najčešćih otrovnih biljaka, (obuhvaćene su samo cvetnice). Dat je njihov morfološki opis, stanište na kome rastu, rasprostranjenje i, eventualno, njihova varijabilnost, zatim, sadržaj otrovnih supstanci (njihove osobine, distribucija u biljci, delovanje na čoveka ili domaće životinje). Za svaku otrovnu biljku data je fotografija u boji, što će sigurno doprineti da ih lakše raspoznaju i identifikuju ne samo stručnjaci već i ljudi koji se time ne bave profesionalno.

Prikaži sve...
800RSD
forward
forward
Detaljnije

Naslov: Tipski zadaci iz teorijske mehanike i metode njihovih rešavanja (prevod sa ruskog jezika) Autori: M.M. Karaljski; V.D. Krivošej; N.I. Savicki; G.N. Čajkovski Preveo: Dr Veljko Vujičić Izdavač: Zavod za izdavanje udžbenika Beograd Godina izdanja: 1963 Broj strana: 436 Povez: mek Stanje: dobro, korice po ivicama potamnele (promenile boju), unutrašnjost je apsolutno čista, stranice blago požutele. Na slikama se vidi deo sadržaja. Ne vidi se prva strana pa ću ovde navesti i tih prvih pet glava: - prvi deo: Statika krtog tela - Razdeo prvi: Sistem sila koji deluju u ravni - glava I : Sile čije se napadne linije presecaju u istoj tački; - glava II: Paralelne sile; - glava III: Stabilnost jednog elementa konstrukcije ili dela konstrukcije prema rušenju; . glava IV: Proizvoljni ravni sistem sila; - glava V: Analitičko određivanje naprezanja u štapovima statički određenih rešetkastih nosača. k-15*

Prikaži sve...
790RSD
forward
forward
Detaljnije

Diskretni i kontinuirani granični problemi - Atkinson 750 strana 1968g tvrd povez odlično očuvana, stranice malo požutele Prevod sa engleskog na ruski Пер. из енглеског. ед. и са додатним И. С. Катс и М. Г. Креин, М.: Мир, 1968, 750 стр. Књига Ф. В. Аткинсона, професора на Универзитету у Торонту, прва је књига у којој се истовремено обрађују и дискретни и континуирани, и регуларни и сингуларни проблеми граничних вриједности. У истој књизи читалац ће наћи и диференцијалне једначине са Стиелтјесовим диференцијалима (Гл. 11, 12) и још општијим канонским системима (Гл. 9, 10). Поред проблема са линеарним улазним параметром, књига се бави и проблемима са фракционо-линеарним улазним параметром. Штавише, систематско представљање ефективно и на оригиналан начин почиње разматрањем дискретног проблема првог реда са линеарно-фракционим улазним параметром. Овај најједноставнији проблем илуструје различите аспекте теорије граничних проблема, којој је књига посвећена. Овде се већ јављају концепти као што су осцилације, сопствене вредности, сопствене функције, спектрална функција, концепт регуларних и сингуларних проблема; постављају се питања о ортогоналности и потпуности система сопствених функција, питања о јединствености спектралне функције, а разматра се и најједноставнији инверзни проблем. Приступ различитим врстама једначина је лепо уједињен општом идејом о инваријантности неког билинеарног облика (Лагранжијан). Осцилаторне особине решења једне једначине и система једначина са једним и са више параметара су обрађене прилично у потпуности. У уводу су разјашњене везе обрађених питања теорије диференцијалних и разлика једначина са теоријом еластичних осцилација, теоријом електричних кола и теоријом дискретних Марковљевих процеса. Књига је од интереса за математичаре – специјалисте за теорију диференцијалних једначина и за теоријске физичаре. Биће корисно

Prikaži sve...
799RSD
forward
forward
Detaljnije

KNJIGA JE ODLICNO OCUVANA. SVJETLOST, SARAJEVO, 1988 TVRD POVEZ Knjigom „Planinske biljke“ nastavljamo ediciju „Priroda Jugoslavije“. Po rasprostranjenju, ekologiji i sistematskoj pripadnosti planinske biljke se bitno razlikuju od biljaka šuma i šikara, te će nam ova knjiga otkriti specifičnosti njihovog življenja i evolucije u uslovima ekstremno hladne klime. Gotovo sve vrste odabrane u ovoj knjizi optimalne uslove za život nalaze u ekosistemima oko snježnika na našim najvišim planinama, u pukotinama stijena alpinskog i subalpinskog pojasa, na siparima ispod planinskih vrhova, u planinskim rudinama ili vrištinama iznad gorskog pojasa, a samo manji broj se spušta niz planine, do pojasa klekovine bora ili livada gorskog pojasa, koje su nastale čovjekovim krčenjem i paljenjem životnih zajednica šuma i šikara. Kako su tokom ledenog doba naše planine bile pokrivene prostranim glečerima, koji su bili okruženi širokim pojasevima životnih zajednica iz tundri i tajgi, to su se i nakon promjene klime i nestajanja glečera, na njima zadržale mnoge vrste iz tih ekosistema. Te vrste smatramo glacijalnim reliktima. U uslovima izmijenjene klime, nakon diluvijuma, ove vrste, tj. njihove balkanske populacije, značajno su se izmijenile i evoluirale prilagođavajući se novim uslovima života. Danas ih, zavisno od stepena njihove horološko-ekološke i citogenetičko-morfološke diferencijacije, od najbližih srodnika u alpskim i arktičkim ekosistemima, odvajamo kao specifične forme, varijetete, podvrste, pa čak i kao nove vrste. One danas, zajedno sa vrstama koje su na našim planinama živjele prije ledenog doba i preživjele ga, izgrađuju specifične životne zajednice ekosistema oko snježnika, na stijenama, siparima, u planinskim rudinama i vrištinama, stvarajući značajnu biološku osnovu za ekološko gazdovanje u našim planinama. Autor

Prikaži sve...
800RSD
forward
forward
Detaljnije

Milan O. Raspopović : MATEMATIČKA GIMNAZIJA OD SNA DO JAVE , Školski servis Gajić Beograd 2018, tvrdi povez, str. 192. Očuvanost 4-. `Matematička gimnazija od sna do jave` – svedočenje Milana Raspopovića o razvoju škole Svoje tridesetogodišnje iskustvo upravljanja školom od nacionalnog značaja Milan Raspopović pretočio je u knjigu. `Matematička gimnazija od sna do jave` nastala je, kaže, i kao reakcija na odnos društva prema talentima i školi. Razvojni put Matematičke gimanzije, dug više od pola veka, svojevrsna je istorija srpskog obrazovanja. A rasla je od škole-podstanara do škole od posebnog nacionalnog interesa, od trogodišnje srednje do šestogodišnje – odnosno gimnazije koja ima i dva završna razreda osnovne škole. Najteže mi je u ovoj školi bio početak, priseća se dugogodišnji direktor Matematičke gimnazije Milan Raspopović. `Tri đaka i tri profesora u stalnom radnom odnosu. Strah od toga da li će opstati. Tada nije bilo kao što imamo danas priliku da se družimo sa vama novinarima i nismo imali nikakve šanse da mi to objavimo i napravimo atmosferu da se upišu đaci. Na prvom konkursu tri đaka, a na ponovljena dva još pedesetak, a planirano šezdeset. Stalno smo isticali kako ostavismo radno fino mesto i dođosmo ovde u ovu neizvesnost. Međutim, godine prolaze, Matematička gimnazija raste jednom kosmičkom brzinom i stiže do rezultata vrhunskih dometa`, ističe Raspopović. Od tada do danas učenici su osvojili više od petsto medalja na međunarodnim takmičenjima, a njih 500 postali su doktori nauka, u zemlji i svetu. `Ja sam angažovao đake svojevremeno da pripremaju naše učenike za međunarodna takmičenja. To je najviši nivo interpretacije nastavnog predmeta. I tada su mi se smejali, jer nije bilo načina kako ga isplatiti. To je bio veliki problem. Nije bio problem u znanju i prenošenju znanja, nego kako ga isplatiti. Moj veliki prijatelj Radomir Lukić je isticao: `Raspopoviću, radi, i svoje ideje sprovodi, i ovoj školi nema zime``, navodi Raspopović. Izračunao je da je sarađivao sa 14 ministara prosvete. Aktuelnom, Mladenu Šarčeviću, koga poznaje tri decenije, predlaže: `On ima mnogo velike naslage prošlosti tako da to nije lako razrešiti. Da bar poštedi Matematičku gimnaziju ljudi koji mogu da donose spolja odluke, a nisu ni ušli u Matematičku gimnaziju ni održali nijedan čas`. `Sva tela u ovoj školi su tela uma i ruku i rada kolektiva škole. Da ostavimo stručnjacima da rade, onima koji su spremni da se žrtvuju za rezultate rada sopstvenog đaka, jer ovde se primenjuju posebne metode`, tvrdi Raspopović prisećajući se kako je 29 Japanaca u vreme najvećih sankcija i inflacije deset dana prisustvovalo svakom školskom času Matematičke gimnazije. Naglašava i da je škola kolevka informatike. Prvi kompjuter je ovde ušao sedamdesetih godina, ukazuje profesorima kako da se sa đacima komunicira i kako znanje da upotrebe u praktične svrhe. Ukazuje i na danas otvorena pitanja. Predlog o osnivanju internata u kojem bi boravili đaci iz unutrašnjosti, star pola veka, nikada nije realizovan. Drugo otvoreno pitanje jeste udžbenička literatura, jer zbog malog tiraža izdavači nerado štampaju knjige koje su talentima potrebne. Opisao je i ulicu u kojoj se škola nalazi – Ulicu kraljice Natalije. Ona nije ni najduža ni najlepša u Beogradu, ali ima `vrednost koja nema ekvivalenciju`. Ulica je rasadnik potomstva i talenata.

Prikaži sve...
800RSD
forward
forward
Detaljnije

Mek povez, 24cm, 81strana, ilustrovano, izdavač: PRIRODNJAČKI MUZEJ - Beograd Priručnik za alergene biljke je popularna publikacija koja svet alergenih biljaka prikazuje sa botaničkog i medicinskog aspekta. Predstavljene su alergene biljke koje na našim prostorima izazivaju polenske alergije. Za svaku vrstu dat je kratak morfološki opis, opšte rasprostranjenje, fotografija, a za pojedine vrste i mikroskopski prikaz polenovih zrna. Prikazan je i kalendar polena u vazduhu. U Priručniku možete saznati: šta su polenske alergije; zašto poleni utiču na neke ljude a neke ne; koji su simptomi polenskih alergija; kako se zaštiti; lekovi koji se koriste u terapiji alergijskih oboljenja; šta je imunoterapija. Poseban deo publikacije objašnjava homeopatski pristup alergijama. Konačno, ovaj «Priručnik za alergene biljke» može da bude od pomoći delu stručne i naučne javnosti koji se bavi nekim segmentom istrarživanja alergenih biljaka, a kojima sažete informacije iz ove oblasti mogu da budu od značaja.

Prikaži sve...
600RSD
forward
forward
Detaljnije

1944 Na koricama koje se odvsjaju pise primerak Beogradske realke profesorske knjiznice Nema hrbat

Prikaži sve...
777RSD
forward
forward
Detaljnije

Matematika - Opšta enciklopedija Larousse unutrasnjost ocuvana,spolja kao sto se i vidi na forografiji

Prikaži sve...
600RSD
forward
forward
Detaljnije

Knjiga je odlično očuvana. ,,Najintrigantnije naučne misterije našeg doba. Nauka postaje zanimljiva kad počne da se bavi besmislicama. I dan-danas postoje rezultati eksperimenata koje ni najbriljantniji naučnici ne mogu da objasne niti odbace. U prošlosti, slične anomalije dovodile su do revolucija u našem svetu: u šesnaestom veku, skup nebeskih nepravilnosti naveo je Kopernika da shvati kako se Zemlja okreće oko Sunca, a ne obrnuto. U 13 pojava koje nemaju smisla Majkl Bruks se suočava sa trinaest savremenih anomalija koje će već sutra dovesti do velikog naučnog napretka. Da li je devedeset šest procenata vaseljene nestalo? Ako nijedna studija nije bila u stanju da definitivno dokaže kako efekat placeba deluje, zbog čega je on postao jedan od stubova medicinske nauke? Da li je signal iz svemira primljen 1977. bio poruka tuđinske civilizacije? Od hemije do kosmologije, od psihologije do fizike, Majkl Bruks na upečatljiv način iznosi uzbuđenja i kontroverze naučnih nepoznanica.``

Prikaži sve...
650RSD
forward
forward
Detaljnije

Knjiga je sa vidljivim znacima korišćenja sto se moze videti na slikama. Za vise informacija me kontaktirajte

Prikaži sve...
700RSD
forward
forward
Detaljnije

Fotografica Astronomica Астрофотографија на италијанском. Књига је веома добро очувана. Има посебно направљену провидну омотницу која се може скинути (штити књигу).

Prikaži sve...
650RSD
forward
forward
Detaljnije

Zagreb 1942 Rikna je pukla,stranice razdvojene,knjiga je kompletna,ne fali ni jedna strana(vidi se na slici) 368 strana

Prikaži sve...
800RSD
forward
forward
Detaljnije

Ima potpis, ima vrlo malo belezenja, sve stranice su tu i sve Moze da se procita. Stranice ne ispadaju. Korice su lose ocuvane G3

Prikaži sve...
600RSD
forward
forward
Detaljnije
Nazad
Sačuvaj