Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Rezimira intelektualni napredak koji je čovečanstvo postiglo u astronomiji, biologiji, geografiji, matematici, geologiji i fizici i identifikuje doprinose svetskih naučnika Isak Asimov (IPA:/ˈæzɪmɒf/, /ˈæsɪmɒf/, /ˈæsɪmɒv/, /ˈæzəmɑ:fˈ/ i /ˈæzɨmɒv/[1], engl. Isaac Asimov), rođen kao Isak Judovič Ozimov (rus. Исаáк Ю́дович Ози́мов; Petroviči, 2. januar 1920 — Njujork, 6. april 1992), često pravopisno nepravilno Ajzak[2], bio je američki pisac naučne fantastike i biohemičar ruskog porekla.[3] Rođen je u Petrovičima u Smolenskoj oblasti, SSSR. Sa roditeljima emigrirao u SAD kada mu je bilo tri godine. Nastanjuju se u Bruklinu, Njujork, gde je i odrastao. Diplomirao je hemiju na univerzitetu Kolumbija 1939. a 1948. i doktorirao. Napisao je veliki broj dela, preko 500 knjiga i preko 90.000 razglednica i pisama iz oblasti nauke, kriminalističke književnosti i naučne fantastike. Njegove knjige su objavljene u 9 od 10 glavnih kategorija Duvijeve Decimalne klasifikacije[4]. Pored Roberta A. Heinleina i Artura Č. Klarka, Asimov se smatrao jednim od `Velike Trojke` pisaca naučne fantastike tokom svog života. Najpoznatije delo mu je Zadužbina, pored kojeg su značajna dela i Galaktičko carstvo i Robot. Bio je dugogodišnji član Mense. Asteroid 5020 Asimov, krater Asimov na planeti Mars[5] i jedna osnovna škola u Bruklinu dobili su ime u njegovu čast. Bio je predsednik Američke humanističke asocijacije. Mladost Asimovi roditelji su bili Ana Rejčel i Džuda Asimov, porodica jevrejskih mlinara. Dobio je ime po majčinom ocu Isaku Bermanu. Kada je rođen, njegova porodica je živela u Petrovičima kod Klimoviča (sada Smolenska oblast, Rusija). 1921. godine, Asimov i još 16 dece u Petrovičima su dobili upalu oba plućna krila. Samo je Asimov preživeo. Kasnije je dobio sestru Marciju. (17. jun 1922.-2. april 2011.)[6] i brata Stenlija (25. jul 1929-16. avgust 1995)[7], koji je bio potpredsednik Njujork Njuzdeja. Sa porodicom se preselio u SAD 23. februara 1923. , kada je imao tri godine. S obzirom da su njegovi roditelji uvek govorili jidiškim i engleskim jezikom, nikad nije naučio ruski jezik, ali je i dalje tečno govorio na jidiškom kao i na engleskom. Postao je američki državljanin 1928. godine, kada je imao osam godina. Obrazovanje i karijera Asimov je pohađao javne škole u Njujorku sa 5 godina, uključujući Mušku gimnaziju u Bruklinu. Diplomirao je sa 15 godina i započeo je studiranje na Gradskom koledžu u Njujorku. Nakon određenog vremena, prihvatio je stipendiju Kolumbija Univerziteta za mlade Jevreje i prešao na Set Lou Junior Fakultet, Kolumbija Univerziteta. Asimov je posle prvog semestra sa zoologije prešao na hemiju, pošto nije prihvatao `eksperimente na mačkama `. Posle zatvaranja Set Lou koledža, svoje ispite je završio u sklopu univerzitetskih kurseva (kasnije Kolumbijski univerzitet opštih studija) 1938. Nakon dva kruga odbijanja od strane medicinskih škola, 1939. godine, Asimov se prijavio na diplomski program hemije u Kolumbiji. U početku je odbačen i potom prihvaćen samo na probnoj osnovi, završio je magistarski rad iz oblasti hemije 1941. godine, a 1948. godine stekao je doktorat iz biohemije. U periodu između sticanja ova dva priznanja, Asimov je proveo tri godine tokom Drugog svetskog rata radeći kao civilni hemičar na eksperimentalnoj postaji mornaričkog vazduhoplovstva u Filadelfiji, živeći u delu Volnut Hil u zapadnoj Filadelfiji od 1942. do 1945. godine. Po završetku doktorata, Asimov se zaposlio na Medicinskom fakultetu u Bostonu 1949. godine sa platom od 5.000 dolara (ekvivalentno 51.510 dolara u 2017. godini). Međutim, do 1952. godine, on je zaradio više novca kao pisac nego na univerzitetu, pa je na kraju prestao da radi na istraživanju, ograničavajući svoju univerzitetsku ulogu na predavanje studentima. 1955. godine je unapređen u vanrednog profesora. 18. oktobra 1979. godine univerzitet je pohvalio njegovo pisanje promovišući ga u redovnog profesora biohemije. Lični život Asimov je oženio Gertrudu Blugerman (1917, Toronto, Kanada - 1990, Boston, SAD) 26. jula 1942. godine. Par je živeo u stanu u zapadnoj Filadelfiji, dok je Asimov bio zaposlen u Filadelfijskoj mornarici sa dva saradnika (Robert A. Heinlein i L. Sprag de Kamp). Prebacili su se u Boston u maju 1949, zatim u obližnje predgrađe Somervil u julu 1949, Volthem u maju 1951, i na kraju Vest Njuton 1956. Imali su dvoje dece, Davida (rođen 1951) i Robina Joana (rođen 1955. godine). 1970. su se razveli, a Asimov se preselio nazad u Njujork, ovog puta na Zapadnu stranu Menhetna, gde je živeo do kraja svog života. Asimov je bio klaustrofil: uživao je u malim, zatvorenim prostorima. Posedovao je štand u podzemnoj stanici u Njujorku u kome je voleo da čita knjige uz zvuk vozova. Asimov je opisao Karla Sagana kao jednog od dvoje ljudi koje je upoznao i čiji je intelekt nadmašio njegov. Drugi, tvrdi on, bio je stručnjak za računarske nauke i veštačku inteligenciju Marvin Minski. 1984. godine, Američka humanistička asocijacija (AHA) ga je imenovala Humanistom godine. Godine 1977. Asimov je pretrpeo srčani udar. Umro je od side, jer je 1983. godine bio zaražen virusom HIV-a preko transfuzije koju je dobio dok je bio na operaciji srca. Ta činjenica je objavljena tek deset godina posle njegove smrti.

KAKO ŽIVOTINJE VIDE - knjiga na engleskom Druge vizije našeg sveta Izdavač Croom Helm, London & Sidnej 1985., strana 146. Tvrdi povez, zaštitni omot popravljan sa unutrašnje strane kao na slici. Bogato ilustrovana, veoma dobro očuvana, veliki format. K5

ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ Tvrd povez -766 strana KIEV 1975 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Jedna stranica malo iskrzana - vidi se na slici Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja 2 - 2 ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐

Књига је трећи том општег курса физике који је креирао факултет на Калифорнијском универзитету у Берклију. То је курс о таласним појавама који се фокусира на опште идеје и принципе, а користи бројне примере из различитих области модерне физике (звук, светлост, плазма и друге појаве) као примену и објашњење ових принципа. Серија: Берклијев курс физике odlično očuvana SANU.5

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Uključite se u duboka filozofska razmišljanja Alberta Einsteina o životu, čovječanstvu i prirodi svemira u `Svijetu kakvog ga vidim`. Svijet kakvog ga vidim Alberta Einsteina (Bestseler) Alberta Krenite na putovanje kroz briljantne um jednog od najvećih mislilaca u povijesti s knjigom koja potiče na razmišljanje `Svijet kako ga vidim` kultnog fizičara i pisca Alberta Einsteina. Zaronite u zbirku eseja i razmišljanja koja nude duboke uvide u prirodu svemira, ljudsko iskustvo i međuigru između znanosti i filozofije. Albert Einstein, revolucionarni znanstvenik i dobitnik Nobelove nagrade, nadilazi granice svog područja dok razmišlja o misterijama postojanja, ljepoti matematike i etičkim odgovornostima čovječanstva. Kroz svoju elokventnu prozu, Einstein poziva čitatelje da istražuju svemir zajedno s njim, bacajući svjetlo na kompleksnost fizike i zamršenost života. Dok budete ulazili u stranice ovog zadivljujućeg djela, svjedočit ćete Einsteinovoj nepokolebljivoj znatiželji i njegovoj nepokolebljivoj predanosti otkrivanju tajni kozmosa. `Svijet kako ga vidim` svjedoči o Einsteinovoj ostavštini kao misliocu čiji uvidi nastavljaju nadahnjivati i oblikovati naše razumijevanje svijeta. Albert Einstein, pravi svjetionik znanosti i intelekta, napisao je knjigu `Svijet kakvog ga ja vidim` kako bi čitateljima omogućio uvid u um genija. Njegov doprinos područjima fizike i filozofije ostavio je neizbrisiv trag na ljudsku misao, a njegovo nasljeđe kao vizionara i dalje utječe na generacije. Upustite se u intelektualnu odiseju kroz briljantni um jednog od najvećih mislilaca u povijesti uz `Svijet kakvog ga ja vidim` Alberta Einsteina — bestseler koji pruža jedinstveni uvid u misli i filozofije kultnog fizičara. Pridružite se Einsteinu dok vas vodi na putovanje kroz svoj svjetonazor, nudeći duboke uvide u znanost, religiju, politiku i prirodu čovječanstva. Njegovi lucidni eseji, napisani s neusporedivom jasnoćom, otkrivaju um genija koji se bori sa složenošću svemira. Doživite bogatstvo Einsteinove perspektive dok istražuje međusobnu povezanost znanja, etike i misterija kozmosa. Svaka stranica otkriva intelektualnu ostavštinu čovjeka čije su ideje preoblikovale naše razumijevanje prostora, vremena i same strukture stvarnosti. Ali, ovo je pitanje koje odzvanja hodnicima znanosti. Može li nas svijet kakvog ga je Einstein vidio potaknuti da vlastito postojanje promatramo s većom jasnoćom i svrhom? Kako njegova razmišljanja o znanosti i čovječanstvu odjekuju u našem modernom svijetu? U prosvjetljujućoj prozi, Einstein poziva čitatelje da razmisle o trajnoj važnosti njegovih razmišljanja. To nije samo zbirka eseja; to je poziv da se pozabavimo dubokim pitanjima koja definiraju ljudsko iskustvo i naše mjesto u kozmosu. Dakle, dok uronite u `Svijet kako ga ja vidim`, zapitajte se Može li nas Einsteinova vizija voditi prema prosvijetljenijoj i međusobno povezanoj budućnosti? Uronite u mudrost znanstvenog svjetla i neka njegove riječi budu zvijezda vodilja kroz složenost našeg svijeta. Iskoristite priliku. Zaronite u stranice koje razotkrivaju misterije svemira i ljudske svijesti. Albert Ajnštajn (nem. Albert Einstein; Ulm, 14. mart 1879 — Prinston, 18. april 1955) bio je teorijski fizičar, jedan od najvećih umova i najznačajnijih ličnosti u istoriji sveta. Albert Ajnštajn je formulisao specijalnu i opštu teoriju relativnosti kojima je revolucionisao modernu fiziku. Pored toga, doprineo je napretku kvantne teorije i statističke mehanike. Iako je najpoznatiji po teoriji relativnosti (posebno po ekvivalenciji mase i energije E=mc²), Nobelova nagrada za fiziku mu je dodeljena 1921. godine za objašnjenje fotoelektričnog efekta (rada objavljenog 1905. u Annus Mirabilis ili „Godini čuda”) kao i za doprinos razvoju teorijske fizike. U narodu, ime „Ajnštajn” je sinonim za čoveka visoke inteligencije ili za genija. Predmet njegovih istraživanja su bile kapilarne sile, specijalna teorija relativnosti (kojom je ujedinio zakone mehanike i elektromagnetike), Opšta teorija relativnosti (uopštenje Specijalne teorije kojim obuhvaćeno ubrzano kretanje i gravitacija), kosmologija, statistička mehanika, Braunovo kretanje, kritična opalescencija, verovatnoća elektronskih prelaza u atomu, problemi probablističke interpretacije kvantne teorije, termodinamika svetlosti pri maloj gustini zračenja, fotoelektrični efekat, fotoluminiscencija, fotojonizacija, Voltin efekat, sekundarni katodni zraci, zakočno zračenje, stimulisana emisija zračenja, objedinjene teorije polja, unifikacija bazičnih fizičkih koncepata preko njihove geometrizacije itd....

Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu. ,,Čarls Darvin je sigurno najveći naučnik sa područja bioloških nauka koji je znatno uticao na dalje tokove razvitka drugih nauka, posebno filozofije, psihologije i sociologije. Ovo izdanje je posvećeno jubilarnom obeležavanju 200 godina od rođenja velikog naučnika i 150 godina teorije evolucije. Čarls Robert Darvin (engl. Charles Darwin; Šruzberi, 12. februar 1809 — Daun, 19. april 1882) je bio britanski biolog, prirodnjak i geolog, koji je postavio temelje moderne teorije evolucije po kojoj se svi životni oblici razvijaju putem prirodne selekcije. On je utvrdio da su sve životne vrste proizašle tokom vremena iz zajedničkog pretka, i u zajedničkoj publikaciji sa Alfred Rasel Volasom uveo je svoju naučnu teoriju da taj obrazac grananja evolucije proizašao iz procesa koji je on nazivao prirodnom selekcijom, u kome je borba za opstanak imala sličan efekat sa veštačkoj selkciji koja se primenjuje pri selektivnom uzgoju. Darvin je objavio svoju teoriju evolucije sa uverljivom evidencijom u svojoj knjizi O poreklu vrsta iz 1859. godine, prevazilazeći naučno odbijanje ranijih koncepta transmutacije vrsta.``

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Recnik biologije Biologija (od grčkog bios=život i logos=nauka, učenje) je znanost koja se bavi proučavanjem živoga svijeta, znanost o životu. Biologija proučava svojstva i ponašanje organizama, njihov rast, razvoj i razmnožavanje, kao i interakcije između različitih organizama, te organizama i njihovog okoliša. Biologija obuhvaća široki spektar akademskih područja koja se često smatraju različitim disciplinama. Ove discipline zajedno proučavaju život na različitim razinama. Molekularna biologija, biokemija i molekularna genetika su velikim dijelom preklapajuće discipline koje proučavaju životne procese na molekulskoj i supramolekulskoj razini. Život na razini pojedinačnih stanica proučava stanična biologija. Anatomija, histologija i fiziologija proučavaju građu i funkciju organizama na razini tkiva, organa i organskih sustava. Na Zemlji postoji više od 10 milijuna različitih vrsta. Njihova veličina pokriva raspon od onih koje su mikroskopski male pa do organizama veličine plavog kita. Svi ovi oblici života imaju izvjesne osobine koje ih čine specifičnima i razlikuju od mrtvih tvari. Ove osobine su na primjer mogućnost reprodukcije, rasta, ali i mogućnost prilagođavanja okolini.

Kittel: Uvod u Fiziku Cvrstog Stanja (na ruskom) 4. izdanje Tvrdi povez, 790 strana, knjiga u odličnom stanju Ovo je udžbenik koji se decenijama koristi na mnogim svetskim univerzitetima kao standard za kurs fizike čvrstog stanja na višim godinama dodiplomskih studija i nižim godinama postdiplomskih studija. Na engleskom je u prodaji 10. izdanje ali i ovo 4. je odlično pedagoški napisano i pokriva standardna poglavlja problematike

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jedan od najboljih svetskih učesnika u debati `Evolucija`. Izuzetno dokumentovana i aktuelna, ova knjiga naglašava da fosili kažu NE evoluciji. Evolucionisti stalno izmišljju nove priče, ali su nemoćni u iznošenju naučnih dokaza za evoluciju na polju fosilnog zapisa, koje je jedno od najvažnijih. Knjiga to ubedljivo dokazuje i sadrži obilje ilustracija i fotografija. Duane Tolbert Gish (17. veljače 1921. - 5. ožujka 2013. [1]) bio je američki biokemičar i istaknuti član kreacionističkog pokreta.[2] Mladi zemaljski kreacionist, Gish je bio bivši potpredsjednik Instituta za istraživanje stvaranja (ICR) i autor brojnih publikacija o znanosti o stvaranju. Gish je nazvan `kreacionističkim T. H. Huxleyem` zbog načina na koji je `uživao u konfrontacijama` formalnih rasprava s istaknutim evolucijskim biolozima, koje su se obično održavale na sveučilišnim kampusima, [3] dok je napuštao formalna načela debate. Jedna kreacionistička publikacija zabilježila je u njegovoj osmrtnici da je `možda njegova osobna prezentacija bila glavna. Ukratko, publika ga je voljela.`[4] Rani život i obrazovanje Gish, blizanac, rođen je u White Cityju, Kansas, kao najmlađi od devetero djece. Služio je u Drugom svjetskom ratu, postigavši čin satnika i odlikovan Brončanom zvijezdom.[5] Diplomirao je 1949. godine na Kalifornijskom sveučilištu u Los Angelesu, a doktorirao je biokemiju. s kalifornijskog sveučilišta u Berkeleyu 1953. Radio je kao pomoćni znanstveni suradnik na Berkeleyu i kao docent na Medicinskom fakultetu Sveučilišta Cornell osamnaest godina, pridruživši se tvrtki Upjohn kao znanstveni suradnik 1960. [6]. Kreacionizam Metodist od desete godine, a kasnije fundamentalistički baptist, Gish je vjerovao da je pripovijest o stvaranju u Postanku povijesna činjenica.[7] Nakon što je kasnih 1950-ih pročitao knjižicu Evolucija, `Lažno takozvana znanost`, Gish se uvjerio da je znanost proizvela krivotvorive dokaze protiv evolucijske teorije, posebice podrijetla života, te da razna područja znanosti nude potkrepljujuće dokaze koji podupiru teoriju. Pripovijest o stvaranju Postanka.[8] Pridružio se American Scientific Affiliation (ASA), udruzi kršćanskih znanstvenika, pogrešno pretpostavljajući da grupa podržava kreacionizam. Kroz svoje članstvo u ASA-i, Gish je upoznao genetičara i kreacionista Williama J. Tinklea, koji je 1961. pozvao Gisha da se pridruži novoformiranom klubu protiv evolucije unutar ASA-e. Godine 1971. Gish je postao član nastavnog osoblja na San Diego Christian Collegeu, radeći u njegovom istraživačkom odjelu prije nego što je prihvatio mjesto u Institutu za istraživanje stvaranja (nezavisan od 1981.). Bio je autor nekoliko knjiga i članaka koji su zagovarali kreacionizam. Njegovo najpoznatije djelo, Evolucija: Fosili govore ne!, objavljeno 1972., kreacionisti su naširoko prihvatili kao mjerodavnu referencu.[6] Gish je u početku `dodijelio nizak prioritet pitanju starosti [Zemlje]`.[9] Nakon njegove smrti 5. ožujka 2013., Gish je obnašao dužnost višeg potpredsjednika emeritusa u ICR-u.[10] Rasprave Gishovi debatni protivnici rekli su da je on tijekom debate koristio brz pristup, iznoseći argumente i brzo mijenjajući teme. Eugenie Scott, izvršna direktorica Nacionalnog centra za znanstveno obrazovanje, nazvala je ovaj pristup `Gish galopom`, opisujući ga kao `gdje je kreacionistu dopušteno trčati 45 minuta ili sat vremena, izbacujući bujice pogrešaka koje evolucionist nije otkrio `nije molitva opovrgavanja u obliku rasprave`.[11] Također je kritizirala Gisha jer nije odgovorio na prigovore svojih protivnika. Izraz se također počeo koristiti kao pejorativ za opisivanje sličnih stilova rasprava koje koriste zagovornici drugih, obično rubnih uvjerenja, poput homeopatije ili prijevare o slijetanju na Mjesec.[13][14] Međutim, Gish je rekao slično o svojim debatnim protivnicima, posebice o Kennethu Milleru. Gish je optužio Millera da koristi široku raspravu, tj. da govori vrlo brzo i iznosi toliko točaka da nije bilo šanse odgovoriti na sve.[15] Gish je također kritiziran zbog korištenja standardizirane prezentacije tijekom rasprava. Dok je provodio istraživanje za debatu s Gishom, Michael Shermer primijetio je da je Gish ponovno koristio slične uvode, pretpostavke o svom protivniku, slajdove, pa čak i šale. Na primjer, tijekom debate Gish je pokušao dokazati da je Shermer doista bio ateist i stoga nemoralan, iako je Shermer rekao da nije ateist i da je spreman prihvatiti postojanje božanskog stvoritelja.[16] Massimo Pigliucci, koji je pet puta raspravljao o Gishu, rekao je da je Gish ignorirao dokaze protivne njegovim vjerskim uvjerenjima.[17] Robert Schadewald optužio je Gisha za falsificiranje argumenata izmišljenim podacima.

Izdavači: Narodna knjiga, Beograd / Državna založba Slovenije, Ljubljana Autor teksta: Vladimir Bunjac Povez: tvrd Broj strana: 126 Ilustrovano. Format: 23,5 x 28 cm Odlično očuvana. „Pune tri godine skrivenom kamerom, jer je ovde čovek nepoželjan, beležili smo rađanja, borbe, ljubav i smrt stanovnika oaze. Taj čudni svet divljine, u kome prirodni zakoni neverovatno podsećaju na ljudske norme i ponašanja, pored stalnog uništavanja, obnavlja se i živi.“ (K-132)

Dobrilo Đ. Tošić, Nina Stanković - ZBIRKA REŠENIH TESTOVA IZ MATEMATIKE Prijemni ispiti na fakultetima - rešeni zadaci sa prijemnih ispita iz matematike na svim fakultetima Beogradskog Univerziteta 1990-2012 Autori: Dobrilo Tošić, Nina Stanković Izdavač: Zavod za udžbenike Povez: tvrd Godina izdanja: 2012 Knjiga je izuzetno dobro očuvana što se tiče unutrašnjosti, nema pisanja ni podvlačenja, bukvalno kao nova; na koricama par sitnih nagnječenja - stanje možete videti na fotografijama. s

ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ Mek povez - 502 strana THE ENGLISH UNIVERSITIES PRESS LTD 1970 Korice sa vidljivim znacima korišćenja - iskrzane Vidljivi tragovi lepka na predlistu i zadnjem listu - vidi se na slici Unutrašnjost dobro očuvana - na par mesta pisano grafitnom olovkom 2 - 2 ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐

Naslov: Čedomil Šilić ŠUMSKE ZELJASTE BILJKE Autor: Dr Čedomil Šilić Izdavač: IP SvjetlosT Sarajevo - Zavod za udženike i nastavna sredstva Sarajevo i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd Godina izdanja: 1983 Broj strana: 271 Povez: Tvrdi povez Opis i stanje: Štampano na kvalitetnom papiru, bogato ilustrovano, 190 fotografija u koloru + 1200 crteža u crno-beloj tehnici, korice blago nabrane - vidi se na slici, ostalo vrlo dobro očuvano Tags: Botanika Rečnik botaničkih termina Priroda Jugoslavije

Ya.P. Terlecki i Yu.P. Ribakov: Elektrodinamika (na ruskom) Tvrd povez, knjiga očuvana kao potpuno nova, 335 strana; Knjiga je godinama bila udžbenik elektrodinamike za studente fizike na Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov. Osim standardnih poglavlja, knjiga je jedna od retkih koja diskutuje mogućnost postojanja tahiona, hipoteticke čestice koja uvek putuje brže od svetlosti; U samom tekstu dati su zadaci koji se odnose na upravo izloženu materiju, a na kraju knjige detaljna rešenja nekolicine odabranih zadataka

Prica o radjanju verovatnoce / Paskal, Ferma i pismo iz sedamnaestog veka koje je promenilo svet 2015. Mek povez, strana 166 Odlično stanje `Dva velika francuska matematičara koji se nikada nisu sreli i njihova kratka, tek delimično sačuvana korespondencija koja je zauvek promenila svet! Matematika 17. veka koja uveliko oblikuje doba u kome živimo, ali i vreme koje je pred nama. Knjiga o verovatnoći – naizgled toliko složenoj i nepredvidivoj, a suštinski racionalnoj i matematički sasvim jasnoj.`

Einsteinova opća teorija relativnosti - Gerald Tauber Izdavači: ČGP Delo / Globus, Zagreb Biblioteka Globus Povez: tvrd sa zaštitnim omotom Broj strana: 447 Ova knjiga je svojevrstan zbornik međusobno povezanih tekstova Einsteina i dvadesetak drugih vrhunskih fizičara. Tema svih tekstova je opća teorija relativnosti, djelo koje se smatra vrhunskim dometom ljudske misli na području znanosti, djelo koje je Albert Einstein stvorio tokom desetogodišnjeg rada na proširenju svoje ranije specijalne teorije relativnosti. L.1.O.1.P.3

Handbuch Weltall Meyers Handbuch über das Weltall astronomija astrofizika astronautika svemir... do prvog izdanja Vedag nam je dao zadatak da napravimo referentno delo koje bi pružilo informacije o aktuelnim saznanjima, metodama i problemima istraživanja svemira. – Bili smo svesni težine zadatka, jer je ova knjiga imala za cilj da odgovori na pitanja korisnika na način enciklopedije, da objasni pojmove iz astronomije, astrofizike i astronautike, da predstavi metode i rezultate istraživanja i, na sa druge strane, da obezbedi koherentnu sliku sveta, kakav danas poznajemo. Radi poslednjeg zadatka pridržavala se sistematskog ustrojstva sadržaja, kao što proizilazi iz istorijskog razvoja astronomije. Da bi ova knjiga bila upotrebljiva kao referentno delo, pojedina poglavlja su podeljena u kratke delove, a rezultati istraživanja predstavljeni u velikom broju tabela, slika i dijagrama. Štaviše, detaljan registar bi trebalo da olakša pronalaženje određenih brojeva, definicija ili rezultata. Sve količine i vrednosti su date u mernim jedinicama i zapisima iz astonomije i fizike. To znači da korisnik ove knjige može da uporedi podatke jedni sa drugima ili sa vrednostima iz drugih izvora. Nadamo se da ćemo prevladati svaki strah koji bi čitalac mogao imati od fizičkih veličina i mernih jedinica sa prikazom mernih brojeva i jedinica i njihovim oznakama datim na kraju knjige. kao nova exlibris tvrde korice 719 str. ilustrovana DEUTSCH.10

Naslov: Prethodno saopštenje o biljnom pokrivaču Suve planine Autori: Branislav Jovanović, Leposava Veseličić Izdavač: Beograd : Srpska akademija nauka Pismo: ćirilica Br. strana: 59 ; ilustr. Format: 23 cm Povez: meki, proheftano Knjiga - separat - je u celosti (listovi, korice, povez) odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, obeležavanja, dopisivanja, `magarećih ušiju` i sl. Retko u ponudi! Može se naći samo u jednoj biblioteci u COBISS.SR sistemu i to za pozajmicu u čitaonici. Vegetacija - Suva planina - Biljni pokrivač

Naslov: Čedomil Šilić ŠUMSKE ZELJASTE BILJKE Autor: Dr Čedomil Šilić Izdavač: IP SvjetlosT Sarajevo - Zavod za udženike i nastavna sredstva Sarajevo i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd Godina izdanja: 1983 Broj strana: 271 Povez: Tvrdi povez Opis i stanje: Štampano na kvalitetnom papiru, bogato ilustrovano, 190 fotografija u koloru + 1200 crteža u crno-beloj tehnici, korice blago nabrane - vidi se na slici, ostalo vrlo dobro očuvano Tags: Botanika Rečnik botaničkih termina Priroda Jugoslavije 01.06.2023

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zvonko Marić (Bujanovac, 2. novembar 1931 — Beograd, 18. oktobar 2006) bio je srpski fizičar i akademik. Biografija Rođen je kao drugo od troje dece Blagoja i Nadežde Marić. Njegov mlađi brat je bio lekar Predrag Marić.[1] Osnovnu školu i gimnaziju je završuo u Leskovcu. Studirao je fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Diplomirao je 1955. godine. Zvanje doktora nauka stekao je 1960. godine, odbranivši tezu „Disperzija svetlosti na atomskim jezgrima“. Posle Drugog svetskog rata bio je jedan od prvih 15 doktora nauka iz oblasti fizike na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu [2] i jedan od pionira razvoja fizike u Beogradu. Nakon diplomiranja zaposlio u Institutu za nuklearne nauke u Vinči, gde je radio u laboratoriji za teorijsku fiziku. Nepunih godinu dana po dolasku u Vinču, Marić je upućen na specijalizaciju u Institutu za teorijsku fiziku u Kopenhagenu, u Danskoj, gde je proveo dve godine baveći se teorijom molekularnih modela. Po povratku sa studijskog usavršavanja i odbrane doktorske teze, u je Vinči rukovodio laboratorijom za teorijsku fiziku. Godine 1961. prvi studenti fizike upisuju se na Univerzitet u Novom Sadu. U tom periodu je sa još nekoliko kolega organizovao specijalističke studije. Istovremeno se bavio i pedagoškim radom na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, gde je držao kurseve na redovnoj i postdiplomskoj nastavi. U Institut za fiziku prešao je 1972. godine Kao profesor po pozivu, predavao je u Institutu za nuklearnu fiziku „Orsej“ u Francuskoj. U više navrata boravio je i u Evropskom centru za nuklearna istraživanja CERN u Ženevi i u Institutu za nuklearne nauke u Dubni, u Sovjetskom Savezu. Svojim referatima je učestvovao na više naučnih i stručnih skupova u zemlji i svetu. Njegova naučna delatnost posvećena je nuklearnoj, atomskoj i molekularnoj fizici, kao i problemima zasnivanja kvantne mehanike i statističke fizike. Objavio je više naučnih radova - i na srpskom i na stranim jezicima. Za svoj rad dobio je više priznanja. Redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1991. godine. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Republički društveni fond za geološka istraživanja Srbije, Beograd, 1995. 514 stranica, udžbenički format. Zaprljane korice i 15-ak stranica podvlačeno, inače ostalo u redu. UVOD KOPAONIK – najveća i najlepša planina Srbije. Zbog svojih morfoloških, hidroloških i klimatskih karakteristika, životinjskog i biljnog sveta i prirodnih spomenika proglašen je za nacionalni park. Međutim, Kopaonik je izuzetno interesantan i značajan zbog svog geološkog sastava, vulkanske aktivnosti, tektonskih i trusnih kretanja, mnoštva pojava i ležišta raznovrsnih mineralnih sirovina, termalnih i mineralnih voda. U geološkom smislu kopaonička oblast je uvek bila predmet interesovanja i izučavanja geologa svih specijalnosti, a studenti geologije su svoja prva teorijska i praktična saznanja iz geologije sticali na ovom jedinstvenom poligonu. Ovde je rudarenje počelo u starom veku, svoj vrhunac dostiglo u srednjem veku, a traje i danas na velikom broju aktivnih ležišta različitih mineralnih sirovina. Retka su mesta na svetu gde se na relativno malom prostoru nalazi toliko raznovrsnih metaličnih, nemetaličnih i energetskih mineralnih sirovina, termalnih i mineralnih voda, kao i prirodnih, geoloških, geomorfoloških i hidroloških spomenika. Upravo zbog ovakve geološke raznovrsnosti kopaoničke oblasti, njenog značaja za geološku nauku i struku i praktičnog značaja mineralnih resursa za privredu Srbije, Republički fond za geološka istraživanja odlučio je da organizuje naučni skup – Savetovanje o geologiji i metalogeniji Kopaonika. Ha ovom Savetovanju treba da se prikaže jedan deo geološke istorije Kopaonika, rezultati ispitivanja i istraživanja u svim geološkim disciplinama, čiji su autori najeminentniji naučnici i stručnjaci geolozi, koji su dobar deo svog profesionalnog rada proveli proučavajući geologiju i metalogeniju Kopaonika. Republički fond za geološkog istraživanja, koji preko 20 godina učestvuje u planiranju i finansiranju geoloških istraživanja u Srbiji, smatrao je svojom obavezom da organizuje ovo Savetovanje u čast zahvalnosti čitavoj plejadi geologa, koji su deo svog istraživačkog veka proveli na ovoj prelepoj planini i zaslužili da se na ovaj skroman način podsetimo njihovog dela i sačuvamo ga od zaborava. Republički fond za geološka istraživanja izražava zahvalnost, pre svega, autorima referata i svim ostalima koji su doprineli pripremi i organizovanju Savetovanja, kao i učesnicima Savetovanja. Organizacioni odbor Geološka građa Kopaoničke oblasti, Blok Kopaonika, seizmička obeležja Kopaonika, hidrogeologija Kopaonika... Aleksandar Despić, Slobodan Unković, Nikola Pantić, Stevan Karamata, Jordan Aleksić... MG32 (N)

Сборник задач по общему курсу физики механика Збирка задатака за општи курс физике, Механика, Стрелков С.П., Сивухин Д.В., Угаров В.А., Јаковлев И.А., 1977. Предложено четврто издање Зборника значајно се разликује од свих претходних, пре свега по обиму, јер се број проблема који су у Зборнику готово удвостручио. Обогаћен је садржај и повећан ниво задатака. По степену тежине, формулисање и решавање проблема обухвата широк спектар: од најелементарнијих до задатака који су на нивоу оригиналног научног истраживања, чија је реализација могућа на основу дубинског познавања општи курс физике. §једно. Кинематика §2. Динамика праволинијског кретања материјалне тачке и најједноставнији системи §3. Статика §четири. рад, моћ, енергија §5. Закони одржања импулса и енергије §6. Динамика кретања материјалне тачке дуж кружнице. Кретање у односу на ротирајуће референтне оквире §7. Динамика крутог тела. Динамика система §осам. гравитације §9. Еластичне деформације §десет. флуктуације §Једанаест. хидростатика и аеростатика §12. Хидродинамика и аеродинамика §13. Акустика §четрнаест. Специјална теорија релативности §jedno. Kinematika §2. Dinamika pravolinijskog kretanja materijalne tačke i najjednostavniji sistemi §3. Statika §četiri. rad, moć, energija §5. Zakoni održanja impulsa i energije §6. Dinamika kretanja materijalne tačke duž kružnice. Kretanje u odnosu na rotirajuće referentne okvire §7. Dinamika krutog tela. Dinamika sistema §osam. gravitacije §9. Elastične deformacije §deset. fluktuacije §Jedanaest. hidrostatika i aerostatika §12. Hidrodinamika i aerodinamika §13. Akustika §14. Specijalna teorija relativnosti odlično očuvana ENG.1

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Konrad Lorenc je bio autor nekih od najpopularnijih knjiga ikada objavljenih o životinjama, uključujući najprodavanije Čovek upoznaje psa i Prsten kralja Solomona. O agresiji je jedno od njegovih najboljih dela, ali i najkontroverznije. Kroz pronicljivo i karakteristično zabavno istraživanje ponašanja životinja, dobitnik Nobelove nagrade prati evoluciju agresije u životinjskom svetu. On takođe postavlja neka zapanjujuća pitanja kada svoja zapažanja o psihologiji životinja primenjuje na čovečanstvo. Njegovi zaključci izazvali su kontroverzu bez presedana, koja je kulminirala u izjavi koju je Unesko usvojio 1989. godine i koja je, čini se, osuđivala njegov rad. Da li je Lorenc zaista tvrdio da je agresija čvrsto urezana u ljudsku psihu i da je rat neizbežan rezultat, čitaoci mogu sami da odluče. Kako god da reagujete, nema sumnje da u današnjem nasilnom svetu ovo moćno delo ostaje od najveće važnosti. Konrad Lorenc (nem. Konrad Lorenz; Beč, 7. novembar 1903 — Beč, 27. februar 1989) je bio jedan od najistaknutijih prirodnjaka dvadesetog veka, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu. Često se smatra jednim od osnivača moderne etologije, proučavanja ponašanja životinja. Razvio je pristup koji je počeo sa ranijom generacijom, uključujući njegovog učitelja Oskara Hajnrota.[1] Lorenc je proučavao instinktivno ponašanje kod životinja, posebno kod sivih gusaka i čavki. Radeći sa guskama, istražio je princip otiskivanja, proces kojim se neke nidifugusne ptice (tj. ptice koje rano napuste svoje gnezdo) instinktivno vežu za prvi pokretni objekat koji vide u prvim satima nakon izleganja. Iako Lorenc nije otkrio temu, postao je nadaleko poznat po svojim opisima utiskivanja kao instinktivne veze. Godine 1936. upoznao je Tinbergena i njih dvojica su sarađivali u razvoju etologije kao zasebne poddiscipline biologije. Anketa časopisa Review of General Psychology, objavljena 2002. godine, svrstala je Lorenca na 65. mesto najcitiranijeg naučnika 20. veka u časopisima tehničke psihologije, uvodnim udžbenicima psihologije i odgovorima na ankete.[2] Lorencov rad je prekinut početkom Drugog svetskog rata i 1941. godine je regrutovan u Nemačku armiju kao lekar.[3] Godine 1944, poslat je na Istočni front gde ga je zarobila sovjetska Crvena armija i proveo četiri godine kao nemački ratni zarobljenik u Sovjetskoj Jermeniji. Posle rata se pokajao zbog članstva u Nacističkoj partiji.[4] Biografija Rođen je 7. novembra 1903. godine u Beču, gde je 1928. uspešno završio studije medicine. Posle toga je počeo da studira prirodne nauke i 1933. je diplomirao na bečkom Filozofskom fakultetu zoologiju sa paleontologijom i psihologijom. Sa nekoliko naučnih radova, Lorenc je postao pionir u istraživanju ponašanja ptica, a ubrzo i naučnik svetskog glasa. Vršeći brojne opite sa životinjama, pre svega pticama, Konrad Lorenc otpočinje proučavanje ponašanja životinja i čoveka. Doktorirao je 1937. godine na Filozofskom fakultetu u Beču, radom „Uporedna anatomija i psihologija životinja“, a posle Drugog svetskog rata bio je profesor na Univerzitetu u Minhenu. Godine 1973. dobio je Nobelovu nagradu za medicinu u znak priznanja za plodonosno naučno istraživanje korena ljudskog ponašanja.[5] Pored velikog broja stručnih radova, Lorenc je pisao i naučno-popularne knjige koje su prevedene na mnoge svetske jezike. Njegovo najpoznatije takvo delo je knjiga „Govorio je sa životinjama“, prevedena i na srpski jezik i štampana u izdanju „Srpske književne zadruge“. Umro je 27. februara 1989. godine. Politika Nacionalsocijalizam Lorenc se pridružio Nacističkoj partiji 1938. i prihvatio je univerzitetsku katedru pod nacističkim režimom. U svojoj prijavi za članstvo u partiji je napisao: „Mogu da kažem da je ceo moj naučni rad posvećen idejama nacionalsocijalista“. Njegove publikacije u to vreme dovele su kasnijih godina do navoda da je njegov naučni rad bio kontaminiran nacističkim simpatijama. Njegovo publikovano pisanje tokom nacističkog perioda uključivalo je podršku nacističkim idejama „rasne higijene“ predstavljene u pseudonaučnim metaforama.[6][7][8][9][10][11] U svojoj autobiografiji, Lorenc je napisao: Iste pojedinačne guske na kojima smo sproveli ove eksperimente, prvo su izazvale moje interesovanje za proces pripitomljavanja. One su bile F1 hibridi divljih sivih i domaćih gusaka i pokazale su iznenađujuća odstupanja od normalnog društvenog i polnog ponašanja divljih ptica. Shvatio sam da je snažan porast nagona hranjenja, kao i kopulacije i slabljenje više diferenciranih društvenih instinkta karakteristično za mnoge domaće životinje. Bio sa uplašen – kao što sam još uvek – zbog misli da analogni genetski procesi propadanja možda deluju na civilizovano čovečanstvo. Potaknut ovim strahom, uradio sam veoma nepromišljenu stvar ubrzo nakon što su Nemci napali Austriju: pisao sam o opasnostima pripitomljavanja i, da bih bio shvaćen, svoje pisanje oblikovao u najgoroj nacističkoj terminologiji. Ne želim da ublažim ovu akciju. Zaista sam verovao da bi od novih vladara moglo doći nešto dobro. Prethodni uskogrudni katolički režim u Austriji podstakao je bolje i inteligentnije ljude od mene da gaje ovu naivnu nadu. Praktično svi moji prijatelji i učitelji su to radili, uključujući i mog oca koji je svakako bio ljubazan i human čovek. Niko od nas nije ni sumnjao da reč „selekcija”, kada su je koristili ovi vladari, znači ubistvo. Žao mi je zbog tih pisanja ne toliko zbog neosporne diskreditacije koju odražavaju na moju ličnost koliko zbog njihovog efekta ometanja budućeg prepoznavanja opasnosti od pripitomljavanja.[3] Posle rata, Lorenc je negirao da je bio član partije,[12] sve dok njegova prijava za članstvo nije objavljena; i negirao je da je znao za razmere genocida, uprkos svom položaju psihologa u Uredu za rasnu politiku.[13] Takođe se pokazalo da se u pismima svom mentoru Hajnrotu zbijao antisemitske šale na temu „jevrejskih karakteristika“.[14] Univerzitet u Salcburgu je 2015. godine posthumno ukinuo počasni doktorat dodeljen Lorencu 1983. godine, navodeći njegovo članstvo u partiji i njegove tvrdnje u prijavi da je „uvek bio nacionalsocijalista“ i da njegov rad „služi nacionalsocijalističkoj misli“ . Univerzitet ga je takođe optužio da koristi svoj rad za širenje „osnovnih elemenata rasističke ideologije nacionalsocijalizma“.

PTICE VRŠAČKIH PLANINA: Javor Rašajski Naslov Ptice Vršačkih planina / Javor Rašajski, István Pelle ; [ilustracije Javor Rašajski] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1993 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1993 (Novi Sad : Grafo-ofset) Fizički opis 108 str. : ilustr. ; 24 cm Zbirka Monografije Vršačkih planina = Monographs of Vršačke planine ISBN (Broš.) Napomene Tiraž 1000 (500 primeraka u mekom povezu, od ostalih 500 primeraka kompletira se II tom iz serije `Monografije Vršačkih planina` u tvrdom povezu) Bibliografija (27 jedinica) Summary: str. 107 Predmetne odrednice Ptice -- Vršačke planine Vršačke planine Odlično očuvana knjiga. rd

Зборни задач по управлениям математической фиики А.В.Бицадзе Збирка задатака о контролама математичке физике А.В. Битсадзе Збирка садржи преко 600 задатака из курса парцијалних диференцијалних једначина, читаних у високошколским установама студентима математичког, машинског, физичко-техничког профила (са напредним програмом математичког образовања). Материјал у књизи организован је према традиционалним деловима овог предмета – једначинама елиптичког, хиперболичног и параболичног типа. Посебна пажња је посвећена методама које се у пракси најчешће користе при конструисању решења ових једначина (Фуријеов метод, метод интегралних трансформација, метод коначних разлика, варијационе методе и др.). odlično očuvana SANU.6