Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Istražuje osnovne nesvesne sile koje troše ljudsko telo i izazivaju bolest, otkrivajući izvore samodestruktivnog ponašanja i uključujući posebna poglavlja o samoubistvu, depresiji, migrenama i imunološkim bolestima. Artur Džanov (21. avgust 1924 – 1. oktobar 2017), poznat i kao Art Džanov,[1] bio je američki psiholog, psihoterapeut i pisac. Kao kreator primalne terapije stekao je popularnost u javnosti. Primalna terapija podrazumeva dubinsko proživnjavanje osećanja sa ciljem da se doživi dugo-potiskivani bol iz detinjstva. [2] Džanov je osnivač psihoterapeuckog centra Primalni institut[3] Mladost Artur Džanov je rođen u Los Anđelesu u Kaliforniji i odrastao je u Bojl Hajtsu (Boyle Heights), jednom siromašnom naselju, istočno od centra Los Anđelesa, naseljenom uglavnom latinoameričkim, ruskim i slovenskim migrantima. [4]Džanov je bio sin ruskih migranata Konrada Džanova (enrl. Conrad Janov) i Ane Koretski-Džanov (engl. Anne Coretsky-Janov). Nakon završenog pohađanja osnovnih i master akademskih studija, svoje znanje i zvanje je podigao na viši nivo, dobivši doktorat iz psihologije iz Klermont diplomske škole (engl.Claremont Graduate University) 1960 godine. [5] Karijera Džanov se prvobitno bavio konvencionalnom psihoterapijom u Kaliforniji. Stažirao je na psihijatrijskoj klinici Haker (engl. Hacker Psychiatric Clinic ) na Beverli Hilsu, radio je sa veteranima u Neuropsihijatrijskoj bolnici Brentvud (engl. Brentwood Neuropsychiatric Hospital). Počinje rad u privatnoj praksi od 1952. do svoje smrti 2017. godine. Radio je i u osoblju psihijatrijskog odeljenja u dečijoj bolnici (engl.Children`s Hospital) [6] u Los Anđelesu gde je učestvovao u razvoju njihove psihosomatske jedinice. Po Džanonovom mišljenju, potisnuti bol traumatičnih iskustava iz detinjstva na kraju stvara emocionalno oštećenu odraslu osobu. [7] Ova iskustva uključuju ne samo očigledne fizičke i psihičke povrede, već i nemogućnost da kao takvi, sutra kao roditelji pruže detetu utehu. Do 1967. godine Džanov se isključivo bavio konvencionalnom terapijom, sve do jedne seanse sa pacijentom, koja mu je zauvek promenila profesionalni život. Naime, tokom jedne grupne terapije, dvadecet-dvogodišnji student je prepričao komad predstave u kojoj glumac obučen u pelene ispija melko iz flaše i viče iz sveg glasa: „Mama, tata, mama, tata!` Fasciniranost pacijenta ovim komadom, podstakla je Artura da traži od svog pacijenta da naglas izgovora identične reči. Na šta pacijent nije želeo da reguje i odbijao je da ga posluša[8]. Ni Artur nije bio siguran da je ovo pravi pristup, ali je imao osećaj da će ga odvesti na pravi put. Pacijent je postao primetno uznemiren i iznenada je počeo na podu da se previja od bolova. Ubrzano je disao i u hipnotičnom stanju vikao: „ Mama, tata!` Konačno je ispustio razdirući, `primalni` krik.[9] Ovaj krik je bio početak nastanka primlane terapije i knjige Primalni krik. Međutim, Džanovljeva `primalna` terapija je naišla na dosta osuda i kritika, sa tvrdnjama da je Džanov koristio taj tretman kao šemu za sticanje bogatstva. Reagujući na to, Džanov je naveo: „Ne primamo plate i nemamo profit i nemamo ga godinama. Platili smo nekoliko stotina hiljada dolara za istraživanje da bismo održali naš naučni integritet. Finansiramo terapiju za one koji to ne mogu da priušte`. [10] Među Džanovljevim poznatim pacijentima bili su muzičar Džon Lenon i umetnica Joko Ono. [11][12] Privatni život Prva Džanovljeva supruga zvala se Vivijen Glikštajn (engl. Vivian Glickstein). Uzeli su se 1949 godine i [13]razveli 1980. Drugi put je stupio u brak sa Francuskinjom Daunic Džanov (franc. Daunic) četiri meseca nakon razvoda. [5] Džanov je imao dvoje dece iz prvog braka – Rika Džanova (engl.Rick Janov) koji je postao `primalni` terapeuta, i Elen Džanov (engl. Ellen Janov) pevačicu i glumicu koja je preminula 1976. [5] Džanov je 1. oktobra 2017. umro u snu u 93. godini.[14] [15] Nekoliko godina Džanov je patio od bolesti grla što mu je ograničavalo sposobnost govora....

Sheila Kitzinger - Roditi se , izdanje Centralni zavod za napredek gospodinjstva . Unutra malo lošija, par listova zacepljeno, može da se čita, fotografije čitave

IZBORITE SE S HOLESTEROLOM Izdavac: Mladinska knjiga Cvrst povez 256 str. Dimenzije 18,5x26 cm

IGRALI SE KONJI VRANI KONJIČKI SPORT I RAZVOJ KONJARSTVA U ZAJEČARU I OKOLINI 1890.-2001. AUTORI: STEVAN VELJKOVIĆ IZDAVAČI: KLUB ZA KONJIČKI SPORT I RAZVOJ KONJARSTVA „TIMOK“ GODINA IZDANJA: 2001. MEKE PLASTIFICIRANE KORICE PISMO: LATINICA BROJ STRANA: 184 STR. FORMAT 24 CM STANJE KNJIGE ODLIČNO 5 TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA 2.3.S

Dr.Ranđel Bogdanović Format: 25x17 cm. Broj strana: 108 Izdavač i godina izdanja: Star print 2014 Mek povez Dobro očuvano. Visina poštarine je za slanje putem preporučene tiskovine. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

U dobrom stanju! `Mnogo sam vise naucio od ne-menadzerskih mislilaca. Najbolja knjiga o liderstvu je od Ksenofonta, Sokratovog prijatelja i ucenika, koji je postao vojskovodja` Piter Draker Ksenofont iz Atine, rođen je oko 430. godine, a umro je 354. p. n. e., te je prema tome savremenik događaja koje opisuje u Helenskoj istoriji. Može se posredno zaključiti da potiče iz plemićke porodice, a zna se da je kao mladić pripadao širem krugu Sokratovih učenika. Od svog velikog učitelja, čiju filozofsku dubinu i značaj nije mogao sasvim shvatiti, prihvatio je praktične moralne pouke. Ali, ono što je obeležilo ceo Ksenofontov život jeste njegova naklonost prema aristokratskom uređenju Sparte. Red, disciplina i kolektivni duh više su mu odgovarali nego individualizam i sloboda atinske demokratije, koju su ambiciozni pojedinci i demagozi mogli zloupotrebljavati: upravo u vreme Ksenofontovog sazrevanja atinska demokratija pretrpela je poraz od Sparte, koji je otvorio put građanskom ratu. U takvim prilikama Ksenofont odlazi iz rodnog grada. Sklon vojničkom pozivu, ide sa lakedemonskim prijateljem Proksenom i mnogim Grcima u vojsku persijskog princa Kira Mlađeg u Malu Aziju. Kir je sa najamnom vojskom pokušao da zbaci s prestola svoga brata Artakserksa, ali je u odlučnoj bici poginuo. Ksenofont je uspeo da provede glavninu grčkih vojnika (oko deset hiljada) kroz bespuća neprijateljske zemlje do mora, da ih preda spartanskom vođi Tibronu i tako ih spase od propasti. Sam je, međutim, ostao u službi u spartanskoj vojsci pod vođstvom Tibrona, zatim Derkilide i kralja Agesilaja, kome je ubrzo postao vrlo privržen i pratio ga na svim njegovim pohodima. S njim je, na strani Sparte, učestvovao i u boju kod Koroneje (394. g.) protiv Atine i njenih saveznika, zbog čega je bio kažnjen i formalnim izgnanstvom iz otadžbine. I mnogi moderni istraživači Ksenofonta smatraju za izdajnika, mada je on — sem njenog društvenog uređenja — voleo svoju otadžbinu. No, Spartanci su ga prihvatili i uskoro mu dali za izdržavanje imanje u Skiluntu, blizu Olimpije, na kome je Ksenofont proveo oko sedamnaest mirnih i plodnih godina, u porodičnom krugu, baveći se pisanjem, lovom, konjima i domaćim poslovima. Kada su se, pred opasnošću od Tebe, Sparta i Atina približile jedna drugoj i sklopile savez, i Ksenofontu je ukinuta kazna (oko 369. g.). Posle toga živeo je nekoliko godina u Atini, gde je verovatno dopunio i završio Istoriju. Svoja dva sina dao je u atinsku vojsku; jedan od njih je čak i poginuo u bici kod Mantineje, boreći se na atinskoj strani. Sam Ksenofont umro je, kako po svemu izgleda, u Korintu oko 354. g. Ksenofontov živi duh, radoznalost i zainteresovanost za mnoge oblasti, našli su izraz u njegovim mnogobrojnim delima. Životni principi su mu jasni, bez ikakvih kolebanja ili sumnji: zdrav, jednostavan život, bavljenje nekom fizičkom aktivnošću, poštenje i pobožnost, rad i disciplina. Idealno zanimanje je vojničko, jer ono formira i snaži i telo i duh. Tako je Ksenofont sam živeo, pa je to i drugima preporučivao. U svakom svom spisu on poučava bilo neposrednim savetima, bilo primerima na koje se treba ugledati. U nekoliko Ksenofontovih filozofskih spisa centralno mesto zauzima Sokrat. Napomenuli smo da naš pisac nije imao smisla za filozofske spekulacije. No, Sokratova zasluga je i u tome što je svakog umeo da podstakne na razmišljanje i da mu omogući razvoj u smeru koji mu po prirodi najbolje odgovara. Ksenofont je tu našao etička načela, koja je kao mlad čovek počeo primenjivati; tek kasnije ih je zabeležio i preporučio drugima. Njegova filozofska dela nisu to u pravom smislu reči, kao što ni slika Sokrata koju nam on ostavlja nije potpuna. On daje samo jednu stranu Sokratove ličnosti, ali dragocenu, jer bi nam inače ostala nepoznata. Kulturan i sklon praktičnoj mudrosti, Ksenofont je napisao dela koja su prenosila Sokratovu filozofiju širokoj publici. „Sećanja na Sokrata“ (Άπομνημονεύματα) je odgovor na nesačuvanu „Optužbu protiv Sokrata“ (Κατηγορία Σωκράτους) koju je bio napisao sofist Polikrat. Ksenofont ovde na jednostavan način iznosi Sokratove razgovore s ljudima po atinskim ulicama. U „Sokratovoj odbrani“ (Απολογία Σωκράτους) predstavlja nam držanje svog učitelja pred sudom i objašnjava zašto se Sokrat nije uspešnije branio. „Γozba“ (Συμπόσιον) je opis jedne proslave u kući Atinjanina Kalije, 422. godine, kojoj između ostalih prisustvuju Sokrat i Ksenofont (on je u to doba imao oko osam godina; nije, dakle, reč ο stvarnom događaju). Na gozbi svi gosti učestvuju u razgovoru, a Sokrat drži slovo ο ljubavi. U didaktičnom spisu „Ο ekonomiji“ (Οικονομικός) savete ο poljoprivredi i vođenju gazdinstva daje sam Sokrat — koji se takvim stvarima nije bavio, niti je kuda išao iz Atine — te u ovom liku lako prepoznajemo samog Ksenofonta, njegovu ljubav prema prirodi i iskustvo stečeno na imanju u Skiluntu. Jedna zanimljivost ovog dela je razgovor sa gospodarem imanja Ishomahom ο idealnoj domaćici i njenim dužnostima na tako velikom dobru. Ishomah smatra najboljim ono što je i sam uradio: uzeo je za ženu devojku od petnaest godina, vaspitao je da ga poštuje i sluša i naučio je svemu što je smatrao za potrebno. Ona je postala savršena domaćica, sposobna da savlada dužnosti u domu, oko posluge i na imanju. Duša cele kuće, ona je, kako Ksenofont kaže, isto što i „matica u košnici“. Delo nam pruža važna saznanja ο životu i položaju helenskih žena, ο čemu inače nemamo dovoljno podataka. Znamo da one nisu učestvovale u javnom životu, a da kod kuće nisu imale velika prava. Ova Ksenofontova sličica upotpunjuje i poboljšava našu predstavu ο grčkoj ženi. U spise didaktične sadržine — ali bez Sokratovog učešća — spadaju i kratki radovi „Ο Hiparhu“ (Hiparh sa Rodosa Ίππαρχικός), gde daje savete komandantu konjice, „Ο jahanju“ (Περί ιππικής) i „Ο lovu“ (Κυνηγετικός), disciplinama koje je Ksenofont smatrao dobrim i korisnim za razvijanje karaktera i za održavanje zdravog tela. Možda su najznačajnija Ksenofontova dela političko-istorijskog karaktera. „U Kirovom nastupanju“ (Κύρου άνάβασις) on opisuje događaje oko odlaska Helena u pohod Kira Mlađeg — koga je bio vrlo zavoleo i za koga je smatrao da je mogao promeniti tok istorije — njegovu pogibiju i mukotrpan povratak Grka. Ksenofont je našao načina da svoju ulogu u ovim događajima ne prikaže suviše neskromno. Delo je puno živih epizoda, etnogeografskih podataka i, razume se, vojnih detalja. Ima svežinu i uzbudljivost, te je bilo vrlo omiljeno vojno-istorijsko štivo i u antici i u novije doba. U malom delu „Agesilaj“ (Αγησίλαος) Ksenofont proslavlja ovog spartanskog kralja i hvali sve njegove vojne pothvate, čiji značaj precenjuje. „Kirovo vaspitanje“ (Κύρου παιδεία) je vrsta istorijskog romana ο osnivaču persijske dinastije iz VI v. p. n. e. Ksenofont tu hvali persijski način vaspitanja, jer razvija osobine potrebne dobrom vojniku i vladaru. Takođe priznaje Persijancima, doduše samo onim najfinijeg i najobrazovanijeg duha, sposobnost da shvate helensku kulturu i da je usvoje. Takav stav nije bio uobičajen u Grčkoj, pa se Ksenofont već u samom delu brani od mogućih sumnji u njegovo rodoljublje. Međutim, kritikuje opadanje morala u savremenoj Persiji, čemu je, kako on misli, doprinelo odstupanje od starih ideala. „Kirupedija“ je imala velikog uticaja na poznije pisce koji su pisali biografije slavnih vladara. Za poznavanje spartanskog uređenja od značaja je spis „Spartanski ustav“ (Λακεδαιμονίων πολιτεία) gde Ksenofont veliča Likurgove zakone, zahvaljujući kojim je Sparta došla do najveće moći. Uviđa, međutim, rđave strane lakedemonske politike i opadanje spartanskog uticaja, pa ih tumači odstupanjem od ovih zakona. U delu „Sredstva ili ο prihodima“ (Περί πόρων), verovatno Ksenofontovom poslednjem radu, razmatraju se mogućnosti unapređenja atinske privrede i povećanja državnih prihoda u krizi oko 355. g. „Hijeron ili tiranin“ (Ιερών) je fiktivni razgovor pesnika Simonida sa sirakuškim tiraninom Hijeronom ο težini upravljanja državom i ο obavezi vladara da se brine za opšte dobro podanika. Grupi političko-istorijskih dela iz Ksenofontovog pera pripada i „Helenska istorija“, podeljena još u antici na sedam knjiga. Prve dve, kako to i sam pisac kaže, nastavljaju opis peloponeskog rata na mestu gde je prekinuto Tukididovo izlaganje. Pisane su svesno zadržanim Tukididovim stilom, strogim, zgusnutim, bez dijaloga, ali sa umetnutim besedama glavnih ličnosti. Takođe je zadržana i Tukididova hronologija: događaji se ne navode po kalendarskim godinama, nego po periodima, letnjim (kada su operacije i vođene) i zimskim (kada se po pravilu mirovalo). Smatra se da je Ksenofont za ove dve knjige morao koristiti i materijal koji je Tukidid bio sakupio. Izneta je čak i pretpostavka — koja ne izgleda prihvatljiva — da su prve dve knjige u stvari Tukididove, a da ih je Ksenofont samo redigovao. Ο vremenu njihovog nastanka postoje takođe dva osnovna mišljenja. Po jednom (D. J. Mosleu) pisane su krajem petog veka u Atini, a po drugom (D.J.Mosley) pisane su kasnije, po Ksenofontovom povratku u Atinu, šezdesetih godina četvrtog veka. Istraživači su zapazili i u preostalom delu Istorije jedan usek i izvukli celinu koju čini treća i najveći deo četvrte knjige (III 1 — IV 8, 1). Ovaj deo je pravi „ksenofontovski“, pisan široko, sa opisima i digresijama i sa dijalozima između nekih ličnosti, što daje prirodnost i živost pripovedanju. Sadržinski, bavi se spartanskim vojevanjem u Persiji. Kako je Ksenofont i sam u tome učestvovao, koristi se ovde svojim sećanjem na događaje, i sećanjima prijatelja kakvi su Tibron, Derkilida i kralj Agesilaj. M. Sordi smatra da je ovaj deo napisan kao memoarski, ranije i nezavisno od ostalih knjiga, a da je potom, kad je rešio da piše Istoriju, Ksenofont u nju umetnuo i ovaj odeljak. Mosli, koji drži da je Istorija pisana redom, smatra da je deo III — IV 8, 1 nastao u vreme Ksenofontovog boravka u Skiluntu, oko 379. godine. Završne tri knjige bave se komplikovanim dobom međusobnih borbi polisa i važnim promenama u Heladi. Kako je, međutim, Ksenofont posle druge knjige napustio izlaganje gradiva Tukididovom hronologijom (zima — leto), a piše bez nekog svog hronološkog metoda, nije lako uvek pratiti događaje. U stilu se opet primećuje Tukididov uticaj, ali blaže nego u prve dve knjige. Ovaj odeljak sastavljen je svakako u piščevoj dubokoj starosti, pa se oseća pad u kvalitetu i nedovršenost teksta. Ksenofot je beležio istoriju, ali, bar prema današnjim merilima, nedovoljnog stepena. Piše lako i mnogo, a u antici je smatran više filozofom nego istoričarem. Herodot, koji je pola veka stariji od njega, napisao je delo koje, kao prelaz od etnologije i geografije prema pravoj istoriji, predstavlja znatnije intelektualno dostignuće od Ksenofontove Istorije. Tukidid, nešto stariji Ksenofontov savremenik, postavio je sebi pri pisanju Peloponeskog rata (Θουκιδίδου Συγγραφή) uzvišen cilj, da sazna, ustanovi i objasni istinu, da je umetnički i objektivno izloži i da poukom zaduži potomstvo. Zahvaljujući njegovim mnogostrukim sposobnostima, ostvaren je pravi naučni rezultat, koji antička i srednjovekovna istoriografija nije prevazišla. Ako su Ksenofontove zasluge — mora se priznati — slabije od Herodotovih i Tukididovih, njegova Helvnika je još uvek klasično delo, ne samo po vremenu nastanka i periodu koji opisuje, već i po svojoj koncepciji. Ksenofont je u celini uspeo da obuhvati vrlo veliku građu koju daju raznorodni događaji na velikom prostoru, i da ostvari homogenu i u suštini potpunu i pouzdanu sintezu. Uprkos interesovanju za spoljne aspekte zbivanja, on uspeva da se odupre privlačnosti romanesknog kazivanja. Već njegovi mlađi savremenici, Efor, Teopomp i Durid pišu jedan retorski, drugi moralizatorski, treći anegdotski. Njihovi pristupi istoriji najavljuju duh nove epohe — helenizma. Ksenrfont ne navodi izvore svoje obaveštenosti. Za neke događaje jasno je da zna iz ličnog iskustva, svakako da se za druge raspitivao, pa i koristio dokumenta. Ali, on čitaoca u to ne upućuje, dok Tukidid, na primer, čak doslovno citira više državnih ugovora. Naš pisac ume dosta da zapazi i da to jasno i zanimljivo iziese, mada ne i da rasporedi građu uvek na najbolji način. U objašnjenje pravih uzroka događaja se ne upušta, ili ih tumači jednostavno, zanemarujući pritom uticaj društvenih i ekonomskih činilaca, dobro poznatih Tukididu. Kako je već zapaženo, on piše ο događajima koji njega samog zanimaju — često im je i lično prisustvovao — ili ο kojima se lako mogao obavestiti. Tako smo dobili delo u kome je glavna uloga pripala Sparti (Lakedemonu). Da bi sačuvao ugled Lakedemona, Ksenofont prospartanski boji događaje ili prelazi preko nečeg što bi Lakedemon prikazalo u lošem svetlu. U prikazu opštegrčkog ( Antalkidinog) mira iz 386. godine, sklopljenog na inicijativu Sparte i persijskog kralja, koji je u Heladi primljen kao nacionalna sramota, naš pisac ne nalazi za potrebno da izrazi ni svoje lično nezadovoljstvo, niti, što je gore, nezadovoljstvo većine grčkih polisa. Donekle zbog pristrasnosti, a donekle zbog površnog shvatanja svog zadatka, Ksenofont ne daje odgovarajući prostor i pravu ocenu pojedinim događajima i ličnostima. Tako se detaljno opisuju Agesilajeve operacije u trećoj i četvrtoj knjizi; događaji oko malog polisa Flijunta dobijaju suviše prostora u sedmoj knjizi, zbog lojalnosti ovog grada prema Sparti i zbog okolnosti da se Ksenofont tada nalazio u Korintu, blizu Flijunta, te je ο svemu bio dobro obavešten. Preuveličava značaj „Bitke bez suza“ u kojoj su Spartanci bez gubitaka pobedili Arkađane. Neke sitne okršaje opisuje potanko, isto kao i bitke sa krupnijim posledicama, što može da dovede čitaoca u zabunu u pogledu stvarnih razmera onog što se zbilo. Najozbiljnija Ksenofontova mana je prećutkivanje nekih događaja kao da se nisu ni odigrali. To stvara najveće teškoće za rekonstruisanje helenske istorije prve polovine IV veka. Izostavljene su takve stvari od međudržavne važnosti, kakve su stvaranje Drugog atinskog pomorskog saveza i osnivanje Mesene i Megalepolja, glavnog grada novonastalog Arkadskog saveza, ο κοme je inače primoran da govori. Od značajnih ličnosti, Pelopidu uopšte ne spominje kao tebanskog državnika, već samo jednom, uz put, kao člana poslanstva persijskom kralju, pa i tad u nepovoljnom svetlu. Ο Epaminondi, najvećem vojskovođi i državniku svog doba, takođe Tebancu, Ksenofont govori tek na kraju svoje Istorije, opisujući bitku kod Mantineje, u kojoj je ovaj i poginuo. Ksenofontova neobjektivnost brzo pada u oči, ali treba imati na umu da se ova osobina sreće i kod drugih poznatih pisaca u antici. Pa ipak, Ksenofont ponekad uspeva da se uzdigne iznad svojih naklonosti i da prizna zasluge ili hrabrost i neprijatelju, pojedincu ili gradu. Takav je slučaj s ocenama atinskih vojskovođa Trasibula i Ifikrata. Neke pozitivne strane nalazi i u ulozi svog rodnog grada. Ako svoju netrpeljivost prema Tebi ne može da prikrije, u stanju je da Spartancima, i pored naklonosti, uputi kritiku i prekor. Tako, na primer, oslobođenje tebanskog akropolja, koji su Spartanci bili na prevaru zauzeli, smatra kao zasluženu božju kaznu. Uopšte uzev, Helenska istorija je, uprkos nedostacima najpotpuniji i najvažniji izvor koji imamo za složeni period prve polovine četvrtog veka. Ako se ne posmatra samo kao istorijski period, već više od toga, kao odraz jednog vremena i kao književno delo, onda je njena vrednost još veća. Sačuvala nam je autentičnu atmosferu, žive likove Grka i Persijanaca, kao i svedočanstva ο njihovim shvatanjima i odnosu prema životu. Povoljnom utisku doprinose i prirodni, jednostavni dijalozi i zanimljiva inscenacija događaja, i kad ne moraju imati važnosti za „veliku“ istoriju. Privlačan je anegdotski prizor u kome Agesilaj, zbog svojih interesa, nastoji da oženi novog spartanskog saveznika, mladog paflagonskog vladara Otisa, kćerkom svog drugog saveznika, Spitridata. Još je življa epizoda u kojoj Spartanac Derkilida domišljato izigrava Farnabazovog vazala Midiju, zadobivši od njega i blago i gradove koje je ovaj nepravedno bio uzeo pod svoju vlast. Naročiti dar ispoljava Ksenofont u opisu bitaka. Dok mnogi antički pisci ne umeju da nam pregledno prenesu raspored vojski i tok borbe, Ksenofont, vojnik po pozivu, sa posebnom pažnjom beleži sve bojeve. Zapaženi su, na primer, njegovi prikazi bitaka kod Nemeje i kod Koroneje. Ksenofont ume da izrazi i psihološku dramatičnost izuzetnih prilika, kakve su suđenje atinskim stratezima, pobednicima u bici kod Arginuskih ostrva, ili beskrupulozna akcija Kalije, koja vodi Teramenovom hapšenju i osudi na smrt pred punim većem. Još jednu odliku našeg pisca, važnu za razumevanje i pojedinih karaktera i političkih odnosa, predstavljaju govori. U raznim prilikama govore drže poslanici, vojni zapovednici i političari. Ksenofont je, vodeći računa ο ličnostima i okolnostima, ove govore sam sastavio. Različitog izraza, oni lepo prekidaju njegovo jednostavno pripovedanje. Za Ksenofontov stil već je rečeno da se prvenstveno odlikuje jasnoćom. To važi za misao, konstrukciju rečenice, izbor izraza. Ovu njegovu osobinu zapažaju i hvale još antički teoretičari; ponekom današnjem čitaocu Ksenofontov tekst izgledaće i suviše jednostavan. U jeziku, iako je Atinjanin, nalaze se i neatičke reči. Svakako da je to uticaj dugog boravka van otadžbine i okolnosti da se koristio svedočanstvima pisanim drugim dijalektima. Ipak su ga zbog prozračno jasnog jezika stari pisci zvali „atičkom muzom“ i „atičkom pčelom“, dok se Rimljaninu Kvintilijanu činilo da na „Ksenofontovim usnama sedi boginja ubeđivanja“. Ksenofontova dela, naročito istorijska, dosta su čitana u njegovo doba. Aristotel je poznavao i koristio i njegove filozofske, kao i istorijske spise. Zbog dobrog jezika rano je postao školski pisac, a pravu popularnost doživeo je, kao sokratovac, u Epikurovoj i stoičkoj filozofskoj školi. Po uzoru na Kirupediju, koja je u antici bila Ksenofontovo najomiljenije delo, pisalo je vladarske biografije niz sitnijih autora. Poznavanju njegovih dela u Rimu puno je doprineo sam Ciceron, koji je na latinski jezik preveo spis Ο ekonomiji. U vreme cara Hadrijana, ljubitelja helenske kulture, ponovo se javlja interesovanje i za Ksenofontova dela (II v. ne.). Kako je tada opet na ceni jasan stil, na našeg pisca se ugledaju istoriografi Apijan, Arijan i drugi. U poznoj antici Ksenofont je bio zanemaren. Ponovo se čita tek u Vizantiji i to, opet, naročito Kirupedija.

žan klod kariejr nova im2kutgrž

Milan Sipka - Zasto se kaze tvrdi povez, odlicno ocuvana POLICA 68

TRAŽI SE NEPRIJATELJ G. Virzing Str 158 Povez mek Stanje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Naci propaganda o ulasku Amerike u rat. I ako nema godine pretpostavljam da je 1942

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tropske školjke Tajlanda Tropical Seashells of Thailand & SE Asia / Pauline Fiene Severns, Mike Severns and Ruth Dyerly Školjke (lat. Bivalvia, Lamellibranchia ili Pelecypoda) su mekušci koji imaju dvokapku ljušturu (lat. bi = dva; lat. valvus = kapak) i nemaju glaveni region. Telo im je bočno spljošteno što se naročito uočava u obliku stopala, koje liči na sekiru (zarivanje u podlogu). Telo je sa strane potpuno obuhvaćeno plaštom, koji se, kao i ljuštura, sastoji od dva dela. Kapci ljušture mogu biti spojeni elastičnom vezom (ligamentom) ili bravom. Brava se sastoji od niza zubaca i ulegnuća na jednom i odgovarajućim nizom na drugom kapku. Škrge su listolike i nalaze se sa strane tela između utrobne kese i plašta. Kreću se zarivanjem stopala u podlogu i slabo su pokretne, a neke vrste su i sesilne. Naseljavaju slatke vode i mora. Najpoznatiji predstavnici su : kamenica ili ostriga (Ostrea), dagnja (Mytilus), pelistra (Pina), barska školjka (Anodonta), rečna školjka (Unio). Raznovrsnost živih školjki Maksimalna veličina odraslih živih vrsta školjki kreće od 0,52 mm kod Condylonucula maya,[1] sve do dužine od 1.532 mm kod Kuphus polythalamia.[2] Međutim, vrsta koja se generalno smatra najvećom živom školjkom to je džinovska školjka Tridacna gigas, koji može da izraste do dužine 1.200 mm i težine više od 200 kg.[3] Najveća poznata izumrl vrsta školjke je Platyceramus čiji fosil dužine 3000 mm.[4] U svojoj knjizi iz 2010. godine Compendium of Bivalves, Markus Huber daje ukupan broj vrsta živih školjki je 9.200 svrstanih u 106 porodica.[5] Huber navodi da je broj od 20.000 živih vrsta, što se često javlja u literaturi, nije mogla da se utvrdi i predstavlja sledeću tabelu da ilustruje poznatu raznolikost.

Vidimo se na vrhu" je knjiga koja će vam pomoći da postavite ciljeve i ostvarite svoje snove. Zigmund Ziglar, autor ove knjige, je jedan od najpoznatijih svetskih motivacionih govornika i stručnjaka za lični razvoj. U ovoj knjizi će vam preneti svoje znanje i iskustvo, kako biste postali bolji u vođenju sopstvenog života. Kroz brojne primere, vežbe i motivacione priče, Ziglar vam pomaže da razvijete pozitivan stav, da postavite realne ciljeve i da pronađete načine kako da ih ostvarite. Ova knjiga će vam pomoći da se motivišete, da preuzmete kontrolu nad svojim životom i da postignete uspeh u svim oblastima svog života. "Vidimo se na vrhu" je namenjena svima koji žele da unaprede svoj život, bez obzira na to da li se radi o poslovnom ili privatnom okruženju. Ova knjiga će vam pomoći da pronađete svoju svrhu i da postanete bolja verzija sebe. Ziglar vas uči kako da razvijete svoju kreativnost, kako da prevaziđete prepreke i kako da postanete uspešni. Kupite svoj primerak knjige "Vidimo se na vrhu" u našoj online knjižari i krenite na putovanje koje će vam pomoći da postavite i ostvarite svoje ciljeve. Ova knjiga će vam pomoći da se oslobodite negativnih misli i da razvijete pozitivan stav. Ziglar vas uči kako da pronađete svoju strast, kako da razvijete svoje veštine i kako da postignete vrhunske rezultate u svom životu.

Kako da se sporazumete sa detetom Za sve roditelje koji teže ka razumevanju i stvaranju stabilnog odnosa sa detetom. Uz pomoć jasnih primera iz prakse profesora psihologije J. B. Gipenrejter, date su analize tipičnih konfliktnih situacija koje se događaju u porodici i pruženi profesionalni saveti koji će Vam pomoći da čujete svoje dete i da ono čuje vas. Već 20 godina najpopularnija knjiga o vaspitanju dece u Rusiji. Izdata u milionskom tiražu.

Igrali se konji vrani - Stevan Veljkovic Konjicki sport i razvoj konjarstva u Zajecaru i okolini 1890-2001. k*+

Napoleon Hil - Kako (se) maestralno prodavati Izdavac : Mono i Manjana 2010, dobro ocuvana samo je malo podvlacena

PRODAJ ILI SE PREDAJ - Grant Kardon Izdavač: DATA STATUS Beograd Godina izdanja: 2019. Povez: broš Broj strana: 242 Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Dragi čitaoče, pročitajte ovu knjigu u celosti i tada zaključite da li je Bog izmišljen da bi vera u Njega učinila život lakšim, ili je postojanje Višeg sveta neminovna stvarnost koja je postojanju života odredila vrlo jasan smisao. Zapravo knjiga će dati jasne odgovore na pitanja ko smo zaista, zašto živimo na Zemlji i kuda idemo posle ovog života. Ova knjiga nije proizvod subjektivnog viđenja ili spekulativnog nagađanja i sigurno nije plod fantazije. Nastala je iz jasnih saznanja dobijenih višegodišnjim izučavanjem puta duhovnosti. Knjiga sadrži informacije koje mogu biti nešto sasvim novo za one koji ne poznaju učenja na kojima je zasnovan tekst ove knjige. Da bi ta nova saznanja bila razumljiva i da bi mogla biti privaćena, pisac se potrudio da ona budu izneta običnim, jasnim jezikom i podržana logičnim činjenicama - takvim koje objektivan razum ne može da ospori. Međutim, ova knjiga nije napisana da uverava. već da prenese saznanja koja hiljadama godina podstiču ono uzvišeno u ljudskom biću da razmišlja o istinskom smislu života i o stvarnom značenju pojma `postati srećan`! Dragiša Milovanović rođen je u Požarevcu. Veći broj godina proveo je u Austriji kao jedan od vodećih menadžera svetski poznate kompanije, kasnije rukovodeći i sopstvenom uspešnom internacionalnom organizacijom. Poslednjih godina živi u svojoj zemlji, posvetivši se proizvodnji Vitapleks programa zdrave ishrane i baveći se markentingom pomaže trgovcima da unaprede posao. Objavio je knjige: Put u uspešnu trgovinu, Odlazak u svet, Put u zdravu ishranu, Pomiriti se sa sobom, Biti ili ne biti vegetarijanac, Demokratske skice, Budućnost Srbije, Zdrava ishrana za početnike I i II deo, Uspešna trgovina i Setva i žetva. On je pisac, uspešan biznismen sa internacionalnom reputacijom, ugledan građanin i produhovljen čovek koji mirno živi u svom rodnom Požarevcu. Čovek koji je do sada u svom sedam decenija dugom životu prošao put od multimilionera do skromnog duhovnog čoveka, isključivo svojim odlukama.

Reggae - Ustani i bori se! (Istorija Reggae muzike + Biografije Reggae velikana) Izdavač: Rock’ n’ Roll Book, 2017. godina, drugo izdanje, knjiga je nova, neotvorena. .. Istorija Reggae-a (Ska, Sound System, Rocksteady, Roots Reggae, Dancehall. .. ), biografije najznačajnijih Reggae muzičara i grupa (Bob Marley, Bunny Wailer, Peter Tosh, Lee Scratch Perry, Max Romeo, UB40, Alpha Blondy, Black Uhuru, Eddy Grant, Culture, Inner Circle. .. ), biografije domaćih reggae bendova (Del Arno Bend, Eyesburn), Recenzije najboljih Reggae albuma, priče o pesmama koje morate preslušati, prevodi najlepših Reggae pesama. .. Pogledajte i ostale rock`n`roll knjige koje prodajem (Metallica, Slayer, Children of Bodom, Iron Maiden, Sepultura vs Soulfly, Guns N`Roses, Red Hot Chili Peppers, Emperor, Alice in Chains, Pearl Jam, Joy Division, Steve Vai, Ry Cooder, Jimi Hendrix, Sex Pistols, Pink Floyd, Rammstein, Deep Purple, Tom Waits, Kurt Cobain, The Clash, Pankrti, Nick Cave, KUD Idijoti, Reggae, Džim Morison, Džoni Štulić, Milan Mladenović, Eric Clapton, The Beatles...)

Kud se dede Nemanjića blago Dragan Todorović tvrd povez nekorišćena ima posvetu autora i pečat da je poklon knjiga 128 strana Legenda ili stvarnost. Gde je zagubljen zlatni transport despota Đurađa Brankovića? Zašto Srbijom od davnina kruže neobične priče? Da li se nešto zaista krije nadomak Vujna u pećinama ispod Sokolice? Romantična težnja Dragana Todorovića, poznatog tragača za neobičnim i nadasve nesvakidašnjim temama, odvela ga je ponovo, kao i u novinarskoj karijeri, u priliku da neobično spaja sa običnim, ne moguće sa mogućim. Ova provokativna knjiga, puna autentičnih kazivanja i svedočenja – na granici neverovatnog – vešto je dopunjena i povezana sa detaljima iz romansirane pripovetke „Rajko od Rasine“ Čedomilja Mijatovića. Čita se u jednom dahu... – iz recenzije Rodoljuba Petrovića Odlomci iz knjige Dragana M. Todorovića ``Kud se dede Nemanjića blago``: Blizina nekad dobro utvrđenog grada Ostrovica, i zapisi da je srpski vladar Đurđe Branković, pre pada Smedereva, sklanjajući se od Turaka, dovezao dragocenosti sa svog dvora i ostavio ih ’’negde na Rudniku’’ iznedrili su legendu o Teodosiju i skrivenom zlatu koja se u ovom kraju prenosi sa kolena na koleno. Ona odavno podgreva nadu da će despotovo blago jednog dana zaista biti i nadjeno. Zbog toga se u čačanskom kraju, a posebno u Ostri i Vujetincima, od kako se pamti, šapuće da je ono možda smešteno u nedrima još neistraženih, podzemnih odaja ispod Sokolice. Zato se i pojavljivanje zagonetnog isposnika u njenoj blizini, po svemu sudeći, i dovodi u tesnu vezu sa despotovim blagom. Možda se baš zbog tog blaga pod Ostricom, i priče da je Đurđevo bogatstvo u tajnosti ostavljeno u planini iznad Ostre, u ovom selu i događaju neke neobične stvari. Uz ostale, ma kako to zvučalo, jedna je sigurna i istinita: Neke čudne vatre odavno, bez tragova pepela, gore pod Sokolicom. Međutim, po svemu sudeći, ne pale ih, ali ih i ne gase, ovdašnji meštani. One se, izgleda, javljaju same od sebe i kod onih, koji su ih videli, izazivaju opravdanu zabrinutost. O tajni onoga što se ovde, možda, negde zaista i drije i da li je to ’’nešto’’ uzrok ovakvih pojava, ne zna se mnogo. Izgleda, o tome najviše znaju sokolovi i ogromni orlovi koji u jatima i danas krstare visinama i bde nad zagonetnim visom Sokolice koji ispod njih vekovima, zarastao u gustiš, mirno i neumorno drema.

Vodič za dobro pisanje, COMPOSE IOURSELF vam savetuje kako da jasno razmišljate i da se efikasno izražavate. U svom živom i pristupačnom stilu, Blamires savetuje kako da pišete koherentno i elegantno tako što ćete prvo razmisliti o tome šta želite da kažete, i koristi savremene primere dobrog i lošeg engleskog da pokaže svoju poentu. Podeljen u četiri odeljka – korišćenje pravih reči, efikasno prenošenje značenja, uverljivo iznošenje poenta i navike koje treba izbegavati – ovo je vodič za sve koji su ikada imali problema da stave svoje misli na papir i one koji jednostavno žele da izoštre svoje jezičke veštine . Compose Yourself je idealno referentno delo za svakoga ko želi da izrazi svoje misli na najjasniji i najefikasniji način za bilo koju publiku — bilo u esejima, novinarstvu, pismima ili izveštajima o radu. Netačno ili loše izraženo pisanje može ostaviti štetan utisak na čitaoca, ali je lako izbeći takve probleme tako što ćete logično razmisliti o tome šta želite da kažete pre nego što počnete da pišete. Prepun primera loše upotrebe iz izvora kao što su časopisi i novine, ovaj zdravorazumski vodič pokazuje najbolje načine za stvaranje pouzdanog i ubedljivog engleskog. Neprocenjiv dodatak na polici za sve koji žele dobro da pišu, on pruža ključne alate koji će vam pomoći: Fokusirajte se na ono što želite da kažete i neka vaša poruka bude jasna Koristite reči smisleno i nedvosmisleno Sprečite uobičajene greške u upotrebi i greške u gramatici Pronađite jezik koji vam najviše odgovara Izbegavajte žargon, klišee i zloupotrebu metafora Izrežite nepotrebne fraze i reči nova

20818) Kako se prikupljaju i provjeravaju obavještenja o krivičnim djelima za koje se goni po službenoj dužnosti ,Vlado Perić , Stručna biblioteka Službe javne bezbednosti Beograd 1971 , mek povez, format 14 x 20 cm , latinica, 131 strana ,

Alkoholizam – najstrašniji porok ljudskog roda, koji je ovde sa raznih strana razmatran, očigledno, na svakoga, ko je u njemu prepušten, stavlja svoj sramni žinj i, ne čineći nikakav izuzetak, svakoga vodi u neizbežnu propast. Izopačena duša, bolesno telo, prevremena starost i smrt, porod sa naslednim sklonostima ka bolestima i porocima, raznovrsni zločini, koji uključuju i ubistva i samoubistva – sve su to najstrašniji pratioci pijanstva koji su ovde jasno naznačeni. Postepeno kod pijanca zamru sve ljudske vrline, nestaju prirodni osećaji, razum se pomračuje, srce postaje okorelo; on postaje nesposoban da oseća žalost bližnjih kao i radost njihovu. Nije slučano da se na mnogim mestima u Svetom Pismu Staroga Zaveta na ovu strast upozorava kao da se upozorava na zmiju. Put do prosjačkog štapa, pomračenje uma, razvrat i svakovrsne nesreće i žalosti ova strast donosi onima koi se prepuštaju ovom poroku. Po učenju, pak, Novoga Zaveta, pijanci neće ući u Carstvo Božije (1. Kor. 6, 10) priredio Matej Arsenijević tvrd povez, 390 str.

Knjiga je nekorišćena, tvrde korice, izdavac Feniks libris, 2008, 572 str. Knjiga je u odličnom stanju. U ovoj knjizi je na blizu 600 strana objašnjeno na oko 5000 pojmova s primerima iz domaćih književnih dela!

DA NEMA POSVETU AUTORA BILA BI NOVA,413 STRANICA

VRATITI SE RUSIJI Leonid Rešetnjikov ,novo⭐️ TVR povez....ILUSTROVANA u boji....2014.god.....248.strana..56.strana sa tablama.. Izdavač: Evro Book Osnovna poruka i svjedočanstvo Leonida Rešetnjikova, pisca knjige „Vratiti se Rusiji”, temelji se na Hristovim riječima: „pokajte se jer se približilo Carstvo nebesko”. Taj jedini izlaz iz svih bezizlaza velike Rusije, prošavše kroz „ćorsokake beznađa” među kojima je najdublje bespuće bila bezbožna socijalna boljševička revolucija, predstavlja preko Rusije i njenim pokajanjem – izlaz za sve zemaljske narode i sveukupno čovječanstvo. U čemu pisac ove knjige nalazi spas od tog demonskog duha samorazaranja i samouništenja, ne samo Rusije, nego cijelog svijeta? Nalazi ga u povratku Rusiji, Svetoj Rusi. Kako i čime? Pokajanjem i sastradanjem. To i jesu po njemu osnovne i svojstvene crte uopšte Pravoslavne civilizacije. Povratak Svetoj Rusi, Rusiji je nemoguć bez nalaženja nje u samom sebi, u svojoj duši, bez povratka svojim izvorima. Pisac nalazi biblijski odgovor, jedini mogući, i objašnjenje onoga što se dogodilo sa Rusijom: „Revolucija je kazna Božija za grijeh, strašni grijeh bogoodstupništva”. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović Knjiga je NOVA ---------------------------- M sigurno ,1w

Zig Ziglar- VIDIMO SE NA VRHU, knjiga. Izdavac:Mono i Manjana, 2005.godina. Odlicno stanje, mestimicno su bili uvrnuti listovi sto je jedina mana. Na mom profilu imate puno drugih knjiga iz oblasti beletristike/ popularne psihologije/ menadzmenta/ biznisa/ razno. `Vidimo se na vrhu je neobična knjiga jer počinje od kraja. Govori o vama, vašoj porodici, vašoj budućnosti, i o tome kako iz svega možete izvući više. Zig Ziglar simbolično daje na znanje čitaocu da je, uzevši je u ruke, stao na kraj ružnim mislima, negativnim akcijama i reakcijama, malodušnosti i očaju, te se neće zadovoljiti manjim od onoga što zaslužuje i što je sposoban da postigne. Ukratko, ova knjiga predstavlja kraj najsmrtonosnije od svih bolesti – bolesti „krutih stavova“. Zig Ziglar će vas ubediti da posedujete veće sposobnosti nego što mislite, a onda će vas motivisati i da ih iskoristite`