Vladika Grigorije: GLEDAJMO SE U OČI Mek povez, 215strana, izdavač: Vukotić media - Beograd

Desanka Sucur - Da se ne zaboravi Istocno Sarajevo 2012, 248 strana POLICA 73

Kako su se zabavljali stari Beogradjani malo veci format, odlicno ocuvana POLICA 78

1941.Godina koja se vraća Slavko Goldstein Biblioteka Svedoci epohe Autor: Slavko Goldstein Naslov: 1941. Godina koja se vraća Izdavač: Službeni glasnik / Synopsis, Beograd / Sarajevo, 2012. Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 17 x 24 cm Godina izdanja: 2012, ilustrovano. Stanje Veoma dobro. U saradnji sa izdavačkom kućom Synopsis, Službeni glasnik je objavio knjigu intrigantnog naslova 1941 – godina koja se vraća, u kojoj poznati hrvatski izdavač i publicista Slavko Goldstein, ispisujući ličnu i porodičnu biografiju, nudi prilično obimnu studiju jednog podneblja i jednog vremena, koje, kao što sam naslov kazuje, uprkos brojnim pokušajima da se dokaže suprotno – nije prestalo da traje. Imajući u vidu da mu je otac, pripadnik naroda osuđenog na pogrom, stradao u Drugom svetskom ratu kao žrtva ustaške strahovlade, poštovanje je dostojna neostrašćenost s kojom Goldstein promišlja prirodu i praksu jednog zločinačkog pokreta i režima, a imajući u vidu da je sam bio deo partizanskog revolucionarnog bratstva, hvale je vredna emancipovanost ovih stranica u odnosu na svaku vrstu ideološkog ekstremizma. Ipak, jedan od mogućih utisaka nakon čitanja ove knjige, mogao bi da bude kako je autor, bez buke i besa locirajući ekstremne eksplikacije jedne nacističke ideologije – uplašivši se, možda, nezgodne konotacije sopstvenog naslova, a možda mudro prepuštajući čitaocu da neprijatne analogije i konsekvence izvlači sam – propustio da se ozbiljnije pozabavi njenim manje eks

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zašto se niste ubili Između 1942. i 1945. godine, Frankl je bio zatočen u četiri različita konclogora, uključujući Aušvic. Zašto se niste ubili je memoarska proza, ali i važan i uticajan filozoski esej o prevladavanju užasa rata i užasa nepostojanja smisla. Frankl tvrdi da ne možemo da izbegnemo patnju, ali možemo da biramo kako da se nosimo sa njom, kao i da pronađemo smisao u njoj. Zato je Zašto se niste ubili i dan-danas jedna od retkih i najglasovitijih pohvala čoveku i njegovim mogućnostima prevladavanja tamnih i mučnih životnih okolnosti. Viktor Frankl (nem. Viktor Frankl; Leopoldštat, 26. mart 1905 — Beč, 2. septembar 1997) bio je austrijski neurolog i psihijatar, poznat i kao čovek koji je preživeo golgotu Holokausta. Najpoznatiji je kao osnivač logoterapije, tj. terapije smislom, čije su tehnike i cilj koncentrisani na smisao egzistencije i traženje tog smisla. Frankla smatraju osnivačem Treće bečke psihijatrijske škole[1], posle psihoanalize Sigmunda Frojda i individualne psihologije Alfreda Adlera. Frankl je traženje smisla smatrao primarnom motivacionom snagom u čoveku nazivajući je volja za smislom, nasuprot principu zadovoljstva iz klasične psihoanalize, odnosno Adlerovoj volji za moć.[2] Najpoznatija knjiga Viktora Frankla je Man`s Search for Meaning (Čovekova potraga za smislom) - u Srbiji poznata pod nazivom Zašto se niste ubili: Traženje smisla življenja, koja opisuje njegova iskustva u koncentracionom logoru, gde on govori o traženju smisla življenja i gde nudi razlog za život, uprkos teškim okolnostima. Frankl je postao jedan od ključnih stručnjaka u egzistencijalnoj terapiji i izvor inspiracije humanističkim psiholozima. Viktor Emil Frankl je rođen 26. marta 1905. godine u Beču, Austrija, u jevrejskoj porodici državnih službenika. Rano je postao zainteresovan za psihologiju i za odnos i granice između filozofije i psihologije, te za osnovna pitanja smisla i vrednosti - što je i postalo lajtmotiv njegovog rada. Posle završetka Gimnazije 1923. godine, studirao je medicinu na Univerzitetu u Beču, gde je i doktorirao 1930. godine. Specijalizirao je neurologiju i psihijatriju, sa posebnim akcentom na pitanja depresije i suicida. Upoznao se sa Frojdom, ali je sa Adlerom uspostavio bolji i dugotrajniji odnos. Još kao student, Frankl je organizovao savetodavne centre za mlade, prvo u Beču, a onda još u šest gradova. U to vreme se nije desilo ni jedno samoubistvo u Beču, tako da je Franklov rad privukao pažnju međunarodne javnosti, a i samog Vilhelma Rajha.[3] U to vreme je Frankl pozivan da drži predavanja u Pragu i Beču na fakultetima. U Pragu je upoznao Oto Pecla (Otto Pötzl), koji je bio na čelu Odeljenja za neorologiju i psihijatriju Univerzitetske klinike u Beču od 1928. do 1945. godine, pod čijim supervizorstvom će raditi posle diplomiranja. Već 1929. godine razvio je koncept tri grupe vrednosti, ili tri moguća načina na koji možemo pronaći smisao u životu. Te tri mogućnosti su: 1. kroz stvaranje nečega, kroz rad; 2. kroz ljubav, neko poznanstvo, iskustvo; 3. kada se sretnemo sa neumoljivom sudbinom koju ne možemo promeniti (kao što je, na primer, neizlečiva bolest) možemo promeniti sopstveni stav prema toj sudbini.[4] To su bili počeci Franklove logoterapije. Kada su nacisti došli na vlast u Austriji marta 1938., Frankl je premešten na čelo Odeljenja za neurologiju bolnice Rotšild, jedine bolnice u kojoj su mogli biti lečeni Jevreji u to doba. Nekoliko meseci pre toga je bio otvorio privatnu praksu (1937), koju je morao da napusti. Pozicija lekara, načelnika Odeljenja za neurologiju mu je donekle pružala zaštitu od deportacije u koncentracioni kamp. Bilo mu je dozvoljeno da leči samo Jevreje. Među njima je stopa suicida postajala sve veća, te je Frankl usmerio napore da spase što više ljudi. Frankl je mogao da izbegne sudbinu miliona Jevreja koji su odvedeni u nacističke koncentracione logore, jer je neposredno pre napada na Perl Harbor bio dobio vizu da emigrira u SAD. Ipak, odlučio je da ne emigrira, jer se viza odnosila samo na njega, a nije hteo da u teškim vremenima napusti roditelje.[5] 1941. Frankl je oženio Tili Groser, medicinsku sestru koju je upoznao preko posla. Pored još jednog para, oni su tada bili poslednji Jevreji u Beču koji su dobili dozvolu da stupe u brak. Jevrejima je tada bilo zabranjeno da dobijaju decu. Trudne Jevrejke su odmah slali u koncentracioni logor. Tako je Tili morala da pobaci dete koje je nosila. Frankl je svoju knjigu Nečujan vapaj za smislom posvetio svom nerođenom detetu.[6] Frankl je sa suprugom ubrzo deportovan u koncentracioni logor Terezin. Svi članovi njegove porodice, osim sestre koja je emigrirala u Australiju, su završili u koncentracionim logorima. Od svih njih, samo je Viktor Frankl preživeo. Proveo je tri godine u ukupno četiri koncentraciona logora, jedan od njih je bio i Aušvic. Nekoliko puta je zamalo ubijen, ali je igrom slučaja preživeo. Održavala ga je misao da mora da ponovo napiše knjigu Doktor i duša koju je poneo u rukopisu u logor, ali ju je izgubio. Kada mu je bilo najteže, zamišljao je sebe kako u toploj i dobro osvetljenoj sali drži predavanje studentima o svojim iskustvima u logoru, i to distanciranje od svakodnevnih užasa u logoru mu je pomoglo da preživi. Život i rad posle 1945. Oslobođen, posle tri godine provedene u koncentracionim logorima, Viktor Frankl se vratio u Beč. Tamo je saznao da mu je supruga nastradala u logoru Bergen-Belsen. Narednih godine, Frankl je radio na razvijanju svog pristupa psihološkom lečenju. Delo Man`s Search for Meaning (Čovekova potraga za smislom) - u Srbiji poznato pod nazivom Zašto se niste ubili: Traženje smisla življenja Frankl je napisao za samo devet dana 1945. godine. Ono govori o tome šta je doživljavao tokom tri godine u četiri koncentraciona logora. Franklova ideja nije bila toliko da piše o koncentracionim logorima kao takvim, koliko da iznese pouke koje bi iz svega toga trebalo izvući i koje bi vredele za budućnost. Ova knjiga svedoči o tome da život ne samo da ima smisao, nego ga i zadržava u svim uslovima i u svim okolnostima, ma kako se one čoveku činile teškim i neizdrživim.[7] Ova Franklova knjiga je na srpski jezik prevedena tek 1994. godine, a za tu priliku je Frankl napisao predgovor, gde poručuje: Život, dakle, ima smisao i zadržava ga do kraja. Ali od presudnog značaja za život svakog pojedinca je da se preda tom smislu. Jer pouka koju sam ja dobio u koncentracionim logorima i koju su, u međuvremenu, potvrdila psihijatrijska istraživanja na ratnim zarobljenicima je sledeća: šansu da prežive imali su uglavnom oni koji su bili psihološki usmereni na budućnost, na neki zadatak koji treba da ispune u budućnosti, na smisao čije ostvarenje ih je u neku ruku očekivalo, ili na neku osobu koja ih je čekala s ljubavlju... I pitam se ne bi li sve to moglo da se proširi izvan pojedinačnog ljudskog života i primeni na produženje života čovečanstva u celini. Možda je istina da i čovečanstvo ima svoju šansu da preživi atomsko doba ako se ljudi, i svi narodi, okupe na zajedničkim zadacima, ako svi budu zahvaćeni ne samo onim što logoterapija naziva voljom za smislom već i zajedničkom voljom za jednim zajedničkim smislom?[8] 1946. godine Frankl je postavljen na čelo Poliklinike za neurologiju u Beču gde ostaje do 1971.[9] 1947. se oženio Eleonorom Švindt. Oni su dobili ćerku Gabrijelu, koja je postala dečji psiholog. 1948. Frankl je dobio doktorat iz filozofije. 1955. postao je profesor neurologije i psihijatrije na Univerzitetu u Beču, a kao gostujući profesor predavao je na Harvardu, Kembridžu, Univerzitetima u Dalasu, Pitsburgu, Masačusetsu, San Dijegu (Kalifornija), gde je 1970. osnovana i katedra za logoterapiju, teorijski pravac čiji je on osnivač.[2] U Beču je 1992. osnovan Institut Viktor Frankl. Frankl je umro 2. septembra 1997. godine, u 92. godini života. Iza njega ostala je njegova supruga Eleonora, ćerka dr Gabrijela Frankl-Veseli, unuci Katarina i Aleksandar, i praunuka Ana-Viktorija, kao i 39 knjiga prevedenih na 40 svetskih jezika. [9] Zaostavština Viktor Frankl je smatrao da su psihoanaliza i individualna psihologija nedovoljno posvećene ljudskoj dimenziji, koja mora biti okosnica teorijskog i praktičnog rada svakog psihoterapijskog pravca.[2] On je smatrao da se problemi ljudi koji se obraćaju za psihološku pomoć ne odnose toliko na seksualnost ili osećanje inferiornosti, već da je u njihovom korenu potreba da se zadovolji potreba za smislom. Franklova psihologija se naziva visinskom jer on govori o veri u ljudsku humanost, i samo verovanje u više ljudske težnje može pomoći da se one pokrenu i razviju. U okviru logoterapije, koja se smatra jednom od kategorija humanističke psihologije, Frankl je razvio dve inovativne tehnike: paradoksnu intenciju (suprotnu nameru) i derefleksiju. Nekoliko autora tvrdi da je logoterapija jedina koja je uspela da razvije psiohoterapijske tehnike u pravom smislu te reči.[10] Bibliografija dela Viktora Frankla prevedenih na srpski jezik Zašto se niste ubili: Traženje smisla življenja, Beograd: Ž. Albulj, 199 Nečujan vapaj za smislom: Psihoterapija i humanizam, Beograd: IP Žarko Albulj, 2000 Psihoterapija i egzistencijalizam: smisao i duševno zdravlje, Beograd: Ž. Albulj, 2009 sa Brunom Betelhajmom - Ubijanje duše, Beograd : Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2003 Bog podsvesti : psihoterapija i religija, Beograd : Ž. Albulj, 2001

Dušan Jerinić Da se ne zaboraviTvrdi povez13/0

Izdavač: Stolp, Kragujevac Povez: broširan Broj strana: 125 Posveta na predlistu, veoma dobro očuvana. Život i molitva su potpuno neodvojivi. Život bez molitve je život kojem nedostaje njegova najvažnija dimenzija. To je život „površni“, bez dubine, život u dve dimenzije prostora i vremena. To je život koji se zadovoljava vidljivim, koji se zadovoljava našim bližnjim, ali bližnjim kao pojavom u fizičkom smislu, bližnjim u kojem ne otkrivamo neizmernost i večnost njegove sudbine. Značaj molitve je u tome da se samim životom otkrije i utvrdi činjenica da sve ima dimenziju večnosti i da sve ima meru beskonačnosti. Svet u kojem živimo nije bezbožni svet. Mi ga sami činimo profanim, ali je on u svojoj suštini izašao iz ruku Božijih, njega Bog voli. Njegova cena u Božijim očima je život i smrt Njegovog Jedinorodnog Sina i molitva svedoči da mi to znamo, da znamo da su svaki čovek i svaka stvar oko nas uzvišeni u očima Božijim: da ih On voli i da nam oni time postaju dragoceni. Ne moliti se znači ostavljati Boga izvan granica svega što postoji, i ne samo Njega, nego i sve ono što znači za svet koji je stvorio, za ovaj svet u kojem živimo. (K-109)

Na prodaju knjiga Volas D Votlis - Kako se obogatiti

Kako da se spasimo, bog odgovara , izdanje Unija reformnog pokreta adventista sedmog dana . Odlično očuvana

Rusomir D. Arsić Akcenatska vežbanka IGRA MI SE IGRA Jezik i književnost Kreativni centar 2013

Viktor Frankl: ZAŠTO SE NISTE UBILI : TRAŽENJE SMISLA ŽIVLJENJA Mek povez, 115stana, izdavač: ŽARKO ALBULJ - Beograd

Viktor Frankl: ZAŠTO SE NISTE UBILI : TRAŽENJE SMISLA ŽIVLJENJA Mek povez, 115stana, izdavač: ŽARKO ALBULJ - Beograd

IZBORITE SE SA ALERGIJAMA I ASTMOM-REŠENJA ZDRAVSTVENIH PROBLEMA-VODIČ KROZ BRIGU O ZDRAVLJU I KVALITETU ŽIVOTA. MLADINSKA KNJIGA BEOGRAD 2008. TVRD POVEZ 287 STRANA STANJE ODLIČNO KAO NOVO. Neki bi to nazvali epidemijom. Skoro dvadeset miliona odraslih osoba širom sveta pati od nekog oblika alergije, od astme ili od obe boljke, a sve više dece oseća iste simptome. Došlo je vreme da uzvratimo udarac! Knjiga Izborite se sa alergijama i astmom, koja sadrži i preporuke za kvalitetniji život, moćan je i efikasan način da preuzmete kontrolu nad svojim životom i ublažite tegobe koje alergije i astma uzrokuju. – Na najbolji način uklonite alergene iz svog doma ili radne sredine. – Otkrijte koji sastojci hrane najbolje štite od alergena i astme. – Proverite da li uzimate najbolje lekove za svoje stanje. – Isprobajte nove tehnike disanja, vežbanja i borbe protiv stresa i osetite pravo, dugotrajno olakšanje. – Odaberite odgovarajuću odeću, neškodljiva sredstva za čišćenje i pravi tip usisivača. – Saznajte šta da radite ako kod svog deteta primetite simptome alergije i astme. Zahvaljujući saznanjima iz ove knjige, osećaćete se mnogo bolje i sa više samopouzdanja nosićete se s bolešću i životom uopšte. K.S.N.O. 3. 0.

ZBIRKA PROPISA KOJIMA SE UREĐUJE STEČAJ Mek povez, 230strana, tabele, izdavač: AGENCIJA ZA LICENCIRANJE STAČAJNIH UPRAVNIKA - Beograd

Dr Oto Kroj - TAKO SE POVEĆAVA (Tehnička knjiga, Beograd, 1976, broš, 64 str. + XVI tabli sa ilustracijama)

Otvaraju se hilandarske dveri Miodrag Pavlović Novo izdanje hilandarskog putopisa našeg proslavljenog književnika Miodraga Pavlovića sadrži tekst njegove knjige Otvaraju se hilandarske dveri, ali i dva značajna priloga. Prvi je dragoceni esej Vladete Jerotića, Pavlovićevog dugogodišnjeg prijatelja ali i saputnika, Svetogorski dani i noći: Kako sam video i jednom zajedno sa Miodragom Pavlovićem doživeo svetogorske dane i noći; a drugi je ogled o Pavlovićevom putopisnom zapisu dr Vladimira Živanovića – Doživotni iskušenik. Opis Bilo je prirodno da pre ili posle posete Indiji, Kini, evropskim gradovima i muzejima, starim romanskim i gotskim crkvama, posle ili pre posete Americi, antičkoj Grčkoj i ranohrišćanskim mozaicima, Miodrag Pavlović ode u Svetu Goru, pravoslavnu otadžbinu, koja je postala sveta pre hiljadu i malo više godina. To može da bude značajno, pa i presudno, za čoveka kome je stalo do „svetog“. Za pesnika, pa i za čoveka koji je svestan da je „putnik na zemlji“, ovo kada postaje bezvremensko, čim se jednom, meko i pažljivo, jer drukčije ne može, pregazi atonska zemlja, duša ispuni mirisom rastinja koje podseća na tamjan u atonskim manastirima, i kada poklonik hoda, potom, zamišljen, i ne znajući molitven, prevaljujući kraća ili duža rastojanja između dva manastira. Ali još zbog nečeg nije bitno da li je Miodrag Pavlović posećivao monaško pravoslavno bratstvo, grčko, srpsko, rusko i ostalo pravoslavno, pre ili posle svojih svetskih putovanja. Pravoslavni pesnik, posle samo jedne doživljene posete pravoslavnoj monaškoj republici, opet mora da joj se vrati. On joj se vraća i kada se nikad više kao ovozemljaski poklonik njoj nije vratio. Gorušičino zrno, koje možda i nije tražio kada je prvi put došao u Svetu Goru, pravoslavnom, srpskom pesniku, sa kojim Bog „računa“, nevidljivo je ubačeno u dušu i ono dalje raste i raste, a da ovo klijanje dugo ne primeti niko u pesnikovoj okolini, nekad ni sam pesnik. Iz zrna drvce, iz drveta stablo, koren sve dublji, krošnja sve bogatija, a plodovi raznovrsni — Velika Skitija, Svetli i tamni praznici, Hododarja, Bekstva po Srbiji, Svetogorski dani i noći… Vladeta Jerotić On prohodi Svetom Gorom s punim integritetom stvaraoca koji traga. Njegov lirski putopis ne pruža jednostavnu afirmaciju i mnogo puta ponavljane klišeizirane priče. U njegovim zapisima nalaze se dileme, a mnoga pitanja ostaju bez odgovora. Čežnje i željeni zaveti bez snage, takođe su prisutni. Možda su takva osećanja i živa, jer tokom ovakvog putovanja svako biva u stvaralačkom procesu opštenja s Gospodom i svetima, sa sobom, te samo putovanje nikada ne može ostati neka sterilna žanr-slika s poukom ili slatkasta stvarnost pretočena u pripovest koja služi ponosu bez zadrške. Trajnost, postojanost u vekovima, i u krajnjem telesno vaskrsenje, daju nadu i uvode u smirenje. A sam monaški život, iako posetioca navodi na duhovni razvoj i pruža mu podršku, Pavlović uviđa da se „ne može delimično preuzimati, prisvajati, oponašati.“ I zbog toga, uverava nas Pavlović, ko je jednom doživeo Svetu Goru, ostaje njen doživotni iskušenik. Vladimir Živanović Knjiga je NOVA.....➡️ ➡️ ------------------------------ L2

GODINE KOJE SE PAMTE - Bogdan Čučak Beograd 1986 god, 285 str, meki povez, u dobrom stanju. K.D.S. 4.3.

Igrali se konji vrani - Stevan Veljkovic Konjicki sport i razvoj konjarstva u Zajecaru i okolini 1890-2001. k*+

Pomiriti se sa sobom Dragiša Milovanović osmo dopunjeno izdanje, Pomiriti se sa sobom — Odgovori na pitanja: Ko sam, gde sam i kuda idem? / Dragiša Milovanović Izdavač: Beograd, Prometej Novi Sad 2017. strana 577, 24 cm, mek povez, Stanje Vrlo dobro, posveta Autora na predlistu.

Tajna uživanja u jelu Izdavač: PortaLibris, Beograd Biblioteka Lica i naličja, knjiga 2 Prevod: Jelena Stanković Povez: broširan Broj strana: 267 Pečatirana, dva zapisa na poslednjoj strani, nešto malo podvlačenja i štikliranja, vrlo dobro očuvana. Francuskinje se ne goje, ali uživaju u hlebu i pecivu, vinu i redovnim obrocima od tri jela. Otkrivajući jednostavne tajne ovog “francuskog paradoksa” – kako Francuskinje uživaju u hrani a ostaju vitke i zdrave – Mirej Đulijano nam daje šarmantno i moćno polazište za zdravlje i ishranu u naše doba. Jednostavnim ali moćnim strategijama i uz desetine recepata za koje biste se zakleli da goje, Mirej otkriva kako kontrolisati težinu čitavog života, počev od interventnog tretmana čorbom od praziluka preko vikenda. Ističući svežinu namirnica, raznovrstnost i uravnoteženost u ishrani i uvek zadovoljstvo, Mirej pokazuje kako gotovo svako može da nauči da jede, pije i kreće se kao Francuskinje. (K-124)

ODBRANI SE SAM - MODERNA ŠKOLA SAMOODBRANE IZDAVAČ:SPORTSKA TRIBINA,ZAGREB-1976.GOD. SPOLJAŠNJOST KAO NA SLIKAMA UNUTRAŠNJOST BEZ PISANJA I OŠTEĆENJA

“Bilo je prirodno da pre ili posle posete Indiji, Kini, evropskim gradovima i muzejima, starim romanskim i gotskim crkvama, posle ili pre posete Americi, antičkoj Grčkoj i ranohrišćanskim mozaicima, Miodrag Pavlović ode u Svetu Goru, pravoslavnu otadžbinu, koja je postala sveta pre hiljadu i malo više godina. To može da bude značajno, pa i presudno, za čoveka kome je stalo do „svetog“. Za pesnika, pa i za čoveka koji je svestan da je „putnik na zemlji“, ovo kada postaje bezvremensko, čim se jednom, meko i pažljivo, jer drukčije ne može, pregazi atonska zemlja, duša ispuni mirisom rastinja koje podseća na tamjan u atonskim manastirima, i kada poklonik hoda, potom, zamišljen, i ne znajući molitven, prevaljujući kraća ili duža rastojanja između dva manastira. Ali još zbog nečeg nije bitno da li je Miodrag Pavlović posećivao monaško pravoslavno bratstvo, grčko, srpsko, rusko i ostalo pravoslavno, pre ili posle svojih svetskih putovanja. Pravoslavni pesnik, posle samo jedne doživljene posete pravoslavnoj monaškoj republici, opet mora da joj se vrati. On joj se vraća i kada se nikad više kao ovozemljaski poklonik njoj nije vratio. Gorušičino zrno, koje možda i nije tražio kada je prvi put došao u Svetu Goru, pravoslavnom, srpskom pesniku, sa kojim Bog „računa“, nevidljivo je ubačeno u dušu i ono dalje raste i raste, a da ovo klijanje dugo ne primeti niko u pesnikovoj okolini, nekad ni sam pesnik. Iz zrna drvce, iz drveta stablo, koren sve dublji, krošnja sve bogatija, a plodovi raznovrsni — Velika Skitija, Svetli i tamni praznici, Hododarja, Bekstva po Srbiji, Svetogorski dani i noći…” Vladeta Jerotić “On prohodi Svetom Gorom s punim integritetom stvaraoca koji traga. Njegov lirski putopis ne pruža jednostavnu afirmaciju i mnogo puta ponavljane klišeizirane priče. U njegovim zapisima nalaze se dileme, a mnoga pitanja ostaju bez odgovora. Čežnje i željeni zaveti bez snage, takođe su prisutni. Možda su takva osećanja i živa, jer tokom ovakvog putovanja svako biva u stvaralačkom procesu opštenja s Gospodom i svetima, sa sobom, te samo putovanje nikada ne može ostati neka sterilna žanr-slika s poukom ili slatkasta stvarnost pretočena u pripovest koja služi ponosu bez zadrške. Trajnost, postojanost u vekovima, i u krajnjem telesno vaskrsenje, daju nadu i uvode u smirenje. A sam monaški život, iako posetioca navodi na duhovni razvoj i pruža mu podršku, Pavlović uviđa da se „ne može delimično preuzimati, prisvajati, oponašati.“ I zbog toga, uverava nas Pavlović, ko je jednom doživeo Svetu Goru, ostaje njen doživotni iskušenik.” Vladimir Živanović

OTVARAJU SE HILANDARSKE DVERI - Miodrag Pavlović Izdavač: BIBLOS BOOKS Beograd Godina izdanja: 2021. Povez: broš Broj strana: 91 Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro

Viktor Frankl: ZAŠTO SE NISTE UBILI ? : UVOD U LOGOTERAPIJU - biblioteka: OKO TRI UJUTRO Mek povez sa klapnom, 115strana, izdavač: OKO TRI UJUTR0 - Zagreb

Napoleon Hil - Kako (se) maestralno prodavati Izdavac : Mono i Manjana 2010, dobro ocuvana samo je malo podvlacena