Akril na platnu Dimenzije slike 60×50 Autor Milka Romic Bilic Postarinu placa kupac

Dimenzije slike bez rama su 60cm x 60cm. Prodaje se uramljena.

Ulje na platnu Zima se predaje, prelepo umetnicko delo. Slika je uramljena u jako lep ram, dimenzije slike sa ramom 71 x 61. Privatna kolekcija.

Ceda Pavlovic Serbian | 1922 - 1999 Ceda Pavlovic was a Serbian visual artist who was born in 1922. Several works by the artist have been sold at auction, including `Two Works: Composition` sold at Christie`s South Kensington `CONTEMPORARY` in 1998. The artist died in 1999. Ceda Pavlovic (vise podataka na snimku u prilogu) Apstrakcija ulje na platnu, 65 x 91,5 cm potpis. d.d. Slikar koji ima track record postignut kod poznatih svetskih aukcijskih kuca poput Christie`s; kod nas ga poseduje Muzej u Kraljevu

lep poklon za stranog delatelja Nemanja Okiljevic Knez Mihailo akril na platnu 15 x 10 cm potpisano monogramom napred (u Ordenu) i pecat autora na poledjini tags Okiljević

Nalazi se reprodukovana u monografiji Nadezda Petrovic - vidi sliku - (Katarina Ambrozic, Srpska knjizevna zadruga, Jugoslavija publik, Boegrad, 1978) Strana 220.... pa kaze, Draga Kosarina, .... Bila sam pred kvirinalom, (necitko) se sto u njoj gospoduje Jelena Srpkinja. Bila sam Papi u pohode u Vatikanu izvinio se kaze nesto se ne oseca dobro za posetu, te pregledah Baziliku sv. Petra, pregledah mosti sv. Petra ali on u zlatu okovan pa se .. Ljubi te Nada

Takodje se bas ova slika pored Bobinog Catalogue Raisonne-a pojavljuje u dokumentarnom filmu o Bobi Jovanovicu koji se moze pogledati na youtube-u (iz kog je snimak okacen u prilogu ovde) kao i u dokumentarcu o Bogoljubu Bobi Jovanovicu autora Dragana Cvetkovica isto na youtube-u. Boba Jovanovic. Nemojte da Vas varaju da je to jedan od tri najnebitnija srpska slikara druge polovine XX veka. Ova slika nalazi se u dva filma, a narocito u monografiji, cena je za dz, ali sto bi se reklo - najbolje da vam je poklonimo uz jos sto eura pride. Na taj nacin bi se mozda i nakanili da je primite, da prostite, steknete ili odnosno uzmete, pardon. Portret (vanzemaljca?), oko 1951 nalazi se u monografiji Bogoljuba Jovanovica koju je licno autor autorizovao. Masu slika slikar je licno unistio bacivsi ih u mocvaru kraj Pariza o cemu se izlaze u monografiji. Cistih ulja kao sto je ovo ostalo je tek nek. Potpuna likovna sloboda se ogleda u ekspresionizmu poteza elem i poetici boje koja se ne dopada bas svakome. Placanje u do tri mesecne rate. ulje na kartonu kasiranom na karton, 22,7 x 15,9 cm Yeah.

___........................................................................................................................___Proverbs (Poslovice) 3:15-18 No, svakako je bilo jednako poznatih pisama u nasoj istoriji, ali ovo je jedno koje se putem medija naprosto urezalo u kolektivnu svest gradjana... Mogla bi da se priča skrati, cut to the chase, što bi se reklo pa da se kaže da poznatije pismo od ovog u istoriji Srbije ne postoji. Poslala ga je Nadežda Petrović svojoj porodici sa bojišta 1913. godine. Ovo pismo - dokumenat reprodukovano je ili se može naći u literaturi koja se proteže od školskih udžbenika likovnog obrazovanja do svih monografija Nadežde Petrović. Snimci govore sve. Doduše, oni su namerno smanjeni zbog očuvanja diskrecije i moći ovog istorijskog dokumenta za budućeg vlasnika. Iz istog razloga ne iznose se ni dimenzije ovog pisma. Koliko je važna moć istorijskog dokumenta pokazuje i činjenica da je Čerčil bio spreman da se odrekne samo jednog komada papira - Magna Karte - da bi privoleo Ameriku da udje u Drugi svetski rat. Da, tačno tako, da bi se domogle tog jednog komada papira Sjedinjene Američke Države bile su spremne da uđu u rat. Naravno Nadeždino pismo nije Magna Carta, ali je po rangu bitnosti - `Die Bundesliga ist das Schönste` - za jednu naciju vrlo blizu. Da, ovo je doista Bundes liga. Mouseprint: This kupindo add is equipped with pro bono product placement advertising. In addition, posted is a teaser image featuring beautiful girl as a good luck charm. (Courtesy of fb.com)

lep poklon za stranog delatelja Nemanja Okiljevic Kralj Petar II akril na platnu 15 x 10 cm potpisano monogramom napred (u medalji) i pecat autora na poledjini tags Okiljević

Ulje na platnu Dimenzije 103x103cm 1995. godina Očuvana, uramljena, bez oštećenja! Najbolje da se ne šalje, da se dođe lično i pogleda!

Ulje na platnu Dimenzije 105x105cm 1992. godina Očuvana, uramljena, bez oštećenja! Najbolje da se ne šalje, da se dođe lično i pogleda!

Jovan Soldatović (1920 - 2006) dolazi kao Djordje Balašević vajarskog sveta i drugi kapetan panonske ladje ... u njegovom opusu kao najreprezentativniji komad po kom je najvise poznat izdvaja se upravo ova graciozna Košuta, oko 1970 - primerak koji dobijate je fotografisan i nalazi se na snimku koji ste upravo videli materijal : bronza visina sa drvenim postoljem oko 36,5 cm odlivena za života umetnika skulptora Jovana Soldatovića ... može se utvrditi po originalnom postolju na fotografijama koje smo napravili i postavili u prilogu vidi se nekoliko primeraka slične skulpture u direkciji modne kuće Mona što je dokaz da ovaj motiv spada u sam vrh jugoslovenske vajarske / kulturne scene ...

Danilo Štrbac: Istina o Bijelom dugmetu (1977) Knjiga je u b5 formatu i opremi magazina (mek uvez), ima originalni pečat “Džuboks poklon”. Na predlistu su autogrami članova benda: Gorana Bregovića, Željka Bebeka, Zorana Redžića i Điđija Jankelića! Vrlo retko se nalazi sa svim ovim potpisima, obično je ili samo Bregovićev potpis ili potpisi ostatka benda bez njega. Plus, unutar knjige, na jednoj fotografiji nalazi se još jednom autogram Gorana Bregovića. Stanje je veoma dobro. Slike su napravljene u mraku sa blicom, kako bi se videli svi nedostaci. Oni se svode na iskrzanost rubova korica, što je gotovo pravilo na ovakvoj opremi i crnoj boji. Unutrašnjost je odlična. Besplatna dostava Post Expressom.

Zoran Petrović - Maja: VIZANTIJSKO NASLEĐE XI Enkaustika na platnu kaširanom na drvenu ploču, 2016. god. Potpis (inicijali) dole desno. Dimenzije: 36 x 50 cm Slika je rađena tehnikom enkaustike, starom slikarskom tenikom koja se upotrebljavala još u starom Egiptu, Grčkoj i Rimu, i čija originalna receptura ni do danas nije otkrivena u svim detaljima. Kombinuju se boje na uljanoj podlozi i boje na vodenoj bazi koje se mešaju sa rastopljenim voskom. Nanosi se u slojevima, čime se postiže efekat vremenske patine, pri čemu svaki prethodni sloj mora biti u potpunosti osušen, tako da je rad dugotrajan, zahtevan i spor. Tehnika je danas u upotrebi kod samo nekoliko modernih slikara, i to u modifikovanom obliku. Kod nas je poznaju i ponekad koriste samo neki restauratori, od kojih je i autor učio ovu tehniku. Poseban POPUST ZA KOLEKCIONARE (ili buduće kolekcionare) u slučaju kupovine više slika. Preuzimanje slike moguće je lično, u ateljeu autora, u Beogradu, ulica Vojvode Stepe. Slanje isključivo PostExpress-om, uz prethodnu uplatu. ZORAN PETROVIĆ-MAJA, akademski slikar, rođen u Beogradu, 1956. godine, gde i sada živi i radi. Posle studija boravio je u Nemačkoj, u Frankfurtu, gde se prikljucuje umetničkoj, multimedijalnoj grupi T.M. (Transcendental Meditation), i radi na performansima, videu i stripu. 1990. godine vratio se u Beograd, gde je osnovao likovnu grupu “Crtaj kao što pišeš”, sledeći osnovnu ideju Vukove jezičke reforme, pretočenu u likovni jezik. Bavi se i likovnim unapređenjem ćiriličnog slova i pisma, kao i originalnošću ličnog rukopisa, pisanog i likovnog, ukazujući da je svaki čovek originalan i samo jedan takav. Iste godine u saradnji sa Nedom Arnerić, njenom galerijom “Atrijum” i najpoznatijom beogradskom “Galerijom Kulturnog centra” u Knez Mihajlovoj ulici, pokrece akciju „Šansa za neafirmisane“, koja je trajala do 2006. godine i afirmisala oko 30-ak najtalentovanijih mladih umetnika. Pored upornog rada na podršci mladim umetnicima, Zoran Petrović posvetio se i humanitarnom radu: 1993. godine prikupio je znatan broj slika, kao donacije najpoznatijih srpskih slikara, i organizovao aukciju u Atini. Prikupljen novac utrošen je na lečenje srpskih ranjenika u Grčkoj. Dobitnik je više nagrada i priznanja. Radovi Zorana Petrovića-Maje nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama širom Srbije. Slikar pažljivo vodi evidenciju o sudbini svojih slika, i za sada poseduje podatke o oko dvadeset kolekcionara kod kojih se njegove slike nalaze, od kojih četvoro poseduje i više od deset slika. Trenutno, preko dvadeset radova izloženo je u prestižnoj londonskoj galeriji `Londonart`. (94/7-KP/320)

Zoran Petrović - Maja: VIZANTIJSKO NASLEĐE III Enkaustika na specijalno pripremljenoj kartonskoj podlozi, 2014. god. Potpis (inicijali) dole levo. Dimenzije: 50 x 70 cm Slika je rađena tehnikom enkaustike, starom slikarskom tenikom koja se upotrebljavala još u starom Egiptu, Grčkoj i Rimu, i čija originalna receptura ni do danas nije otkrivena u svim detaljima. Kombinuju se boje na uljanoj podlozi i boje na vodenoj bazi koje se mešaju sa rastopljenim voskom. Nanosi se u slojevima, čime se postiže efekat vremenske patine, pri čemu svaki prethodni sloj mora biti u potpunosti osušen, tako da je rad dugotrajan, zahtevan i spor. Tehnika je danas u upotrebi kod samo nekoliko modernih slikara, i to u modifikovanom obliku. Kod nas je poznaju i ponekad koriste samo neki restauratori, od kojih je i autor učio ovu tehniku. Poseban POPUST ZA KOLEKCIONARE (ili buduće kolekcionare) u slučaju kupovine više slika. Preuzimanje slike moguće je lično, u ateljeu autora, u Beogradu, ulica Vojvode Stepe. Slanje isključivo PostExpress-om, uz prethodnu uplatu. ZORAN PETROVIĆ-MAJA, akademski slikar, rođen u Beogradu, 1956. godine, gde i sada živi i radi. Posle studija boravio je u Nemačkoj, u Frankfurtu, gde se prikljucuje umetničkoj, multimedijalnoj grupi T.M. (Transcendental Meditation), i radi na performansima, videu i stripu. 1990. godine vratio se u Beograd, gde je osnovao likovnu grupu “Crtaj kao što pišeš”, sledeći osnovnu ideju Vukove jezičke reforme, pretočenu u likovni jezik. Bavi se i likovnim unapređenjem ćiriličnog slova i pisma, kao i originalnošću ličnog rukopisa, pisanog i likovnog, ukazujući da je svaki čovek originalan i samo jedan takav. Iste godine u saradnji sa Nedom Arnerić, njenom galerijom “Atrijum” i najpoznatijom beogradskom “Galerijom Kulturnog centra” u Knez Mihajlovoj ulici, pokrece akciju „Šansa za neafirmisane“, koja je trajala do 2006. godine i afirmisala oko 30-ak najtalentovanijih mladih umetnika. Pored upornog rada na podršci mladim umetnicima, Zoran Petrović posvetio se i humanitarnom radu: 1993. godine prikupio je znatan broj slika, kao donacije najpoznatijih srpskih slikara, i organizovao aukciju u Atini. Prikupljen novac utrošen je na lečenje srpskih ranjenika u Grčkoj. Dobitnik je više nagrada i priznanja. Radovi Zorana Petrovića-Maje nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama širom Srbije. Slikar pažljivo vodi evidenciju o sudbini svojih slika, i za sada poseduje podatke o oko dvadeset kolekcionara kod kojih se njegove slike nalaze, od kojih četvoro poseduje i više od deset slika. Trenutno, preko dvadeset radova izloženo je u prestižnoj londonskoj galeriji `Londonart`. (92/49-kp/286)

Zoran Petrović - Maja: VIZANTIJSKO NASLEĐE II Enkaustika na specijalno pripremljenoj kartonskoj podlozi, 2014. god. Potpis (inicijali) dole levo. Dimenzije: 50 x 70 cm Slika je rađena tehnikom enkaustike, starom slikarskom tenikom koja se upotrebljavala još u starom Egiptu, Grčkoj i Rimu, i čija originalna receptura ni do danas nije otkrivena u svim detaljima. Kombinuju se boje na uljanoj podlozi i boje na vodenoj bazi koje se mešaju sa rastopljenim voskom. Nanosi se u slojevima, čime se postiže efekat vremenske patine, pri čemu svaki prethodni sloj mora biti u potpunosti osušen, tako da je rad dugotrajan, zahtevan i spor. Tehnika je danas u upotrebi kod samo nekoliko modernih slikara, i to u modifikovanom obliku. Kod nas je poznaju i ponekad koriste samo neki restauratori, od kojih je i autor učio ovu tehniku. Poseban POPUST ZA KOLEKCIONARE (ili buduće kolekcionare) u slučaju kupovine više slika. Preuzimanje slike moguće je lično, u ateljeu autora, u Beogradu, ulica Vojvode Stepe. Slanje isključivo PostExpress-om, uz prethodnu uplatu. ZORAN PETROVIĆ-MAJA, akademski slikar, rođen u Beogradu, 1956. godine, gde i sada živi i radi. Posle studija boravio je u Nemačkoj, u Frankfurtu, gde se prikljucuje umetničkoj, multimedijalnoj grupi T.M. (Transcendental Meditation), i radi na performansima, videu i stripu. 1990. godine vratio se u Beograd, gde je osnovao likovnu grupu “Crtaj kao što pišeš”, sledeći osnovnu ideju Vukove jezičke reforme, pretočenu u likovni jezik. Bavi se i likovnim unapređenjem ćiriličnog slova i pisma, kao i originalnošću ličnog rukopisa, pisanog i likovnog, ukazujući da je svaki čovek originalan i samo jedan takav. Iste godine u saradnji sa Nedom Arnerić, njenom galerijom “Atrijum” i najpoznatijom beogradskom “Galerijom Kulturnog centra” u Knez Mihajlovoj ulici, pokrece akciju „Šansa za neafirmisane“, koja je trajala do 2006. godine i afirmisala oko 30-ak najtalentovanijih mladih umetnika. Pored upornog rada na podršci mladim umetnicima, Zoran Petrović posvetio se i humanitarnom radu: 1993. godine prikupio je znatan broj slika, kao donacije najpoznatijih srpskih slikara, i organizovao aukciju u Atini. Prikupljen novac utrošen je na lečenje srpskih ranjenika u Grčkoj. Dobitnik je više nagrada i priznanja. Radovi Zorana Petrovića-Maje nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama širom Srbije. Slikar pažljivo vodi evidenciju o sudbini svojih slika, i za sada poseduje podatke o oko dvadeset kolekcionara kod kojih se njegove slike nalaze, od kojih četvoro poseduje i više od deset slika. Trenutno, preko dvadeset radova izloženo je u prestižnoj londonskoj galeriji `Londonart`. (92/48-kp/285)

Zoran Petrović - Maja: VIZANTIJSKO NASLEĐE VIII Enkaustika na specijalno pripremljenom lesonitu, 2015. god. Potpis (inicijali) dole desno. Dimenzije: 65 x 80 cm Slika je rađena tehnikom enkaustike, starom slikarskom tenikom koja se upotrebljavala još u starom Egiptu, Grčkoj i Rimu, i čija originalna receptura ni do danas nije otkrivena u svim detaljima. Kombinuju se boje na uljanoj podlozi i boje na vodenoj bazi koje se mešaju sa rastopljenim voskom. Nanosi se u slojevima, čime se postiže efekat vremenske patine, pri čemu svaki prethodni sloj mora biti u potpunosti osušen, tako da je rad dugotrajan, zahtevan i spor. Tehnika je danas u upotrebi kod samo nekoliko modernih slikara, i to u modifikovanom obliku. Kod nas je poznaju i ponekad koriste samo neki restauratori, od kojih je i autor učio ovu tehniku. Poseban POPUST ZA KOLEKCIONARE (ili buduće kolekcionare) u slučaju kupovine više slika. Preuzimanje slike moguće je lično, u ateljeu autora, u Beogradu, ulica Vojvode Stepe. Slanje isključivo PostExpress-om, uz prethodnu uplatu. ZORAN PETROVIĆ-MAJA, akademski slikar, rođen u Beogradu, 1956. godine, gde i sada živi i radi. Posle studija boravio je u Nemačkoj, u Frankfurtu, gde se prikljucuje umetničkoj, multimedijalnoj grupi T.M. (Transcendental Meditation), i radi na performansima, videu i stripu. 1990. godine vratio se u Beograd, gde je osnovao likovnu grupu “Crtaj kao što pišeš”, sledeći osnovnu ideju Vukove jezičke reforme, pretočenu u likovni jezik. Bavi se i likovnim unapređenjem ćiriličnog slova i pisma, kao i originalnošću ličnog rukopisa, pisanog i likovnog, ukazujući da je svaki čovek originalan i samo jedan takav. Iste godine u saradnji sa Nedom Arnerić, njenom galerijom “Atrijum” i najpoznatijom beogradskom “Galerijom Kulturnog centra” u Knez Mihajlovoj ulici, pokrece akciju „Šansa za neafirmisane“, koja je trajala do 2006. godine i afirmisala oko 30-ak najtalentovanijih mladih umetnika. Pored upornog rada na podršci mladim umetnicima, Zoran Petrović posvetio se i humanitarnom radu: 1993. godine prikupio je znatan broj slika, kao donacije najpoznatijih srpskih slikara, i organizovao aukciju u Atini. Prikupljen novac utrošen je na lečenje srpskih ranjenika u Grčkoj. Dobitnik je više nagrada i priznanja. Radovi Zorana Petrovića-Maje nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama širom Srbije. Slikar pažljivo vodi evidenciju o sudbini svojih slika, i za sada poseduje podatke o oko dvadeset kolekcionara kod kojih se njegove slike nalaze, od kojih četvoro poseduje i više od deset slika. Trenutno, preko dvadeset radova izloženo je u prestižnoj londonskoj galeriji `Londonart. (93/21-KP/299)

Zoran Petrović - Maja: VIZANTIJSKO NASLEĐE VI Enkaustika na specijalno pripremljenoj kartonskoj podlozi, 2015. god. Potpis (inicijali) dole levo. Dimenzije: 50 x 70 cm Slika je rađena tehnikom enkaustike, starom slikarskom tenikom koja se upotrebljavala još u starom Egiptu, Grčkoj i Rimu, i čija originalna receptura ni do danas nije otkrivena u svim detaljima. Kombinuju se boje na uljanoj podlozi i boje na vodenoj bazi koje se mešaju sa rastopljenim voskom. Nanosi se u slojevima, čime se postiže efekat vremenske patine, pri čemu svaki prethodni sloj mora biti u potpunosti osušen, tako da je rad dugotrajan, zahtevan i spor. Tehnika je danas u upotrebi kod samo nekoliko modernih slikara, i to u modifikovanom obliku. Kod nas je poznaju i ponekad koriste samo neki restauratori, od kojih je i autor učio ovu tehniku. Poseban POPUST ZA KOLEKCIONARE (ili buduće kolekcionare) u slučaju kupovine više slika. Preuzimanje slike moguće je lično, u ateljeu autora, u Beogradu, ulica Vojvode Stepe. Slanje isključivo PostExpress-om, uz prethodnu uplatu. ZORAN PETROVIĆ-MAJA, akademski slikar, rođen u Beogradu, 1956. godine, gde i sada živi i radi. Posle studija boravio je u Nemačkoj, u Frankfurtu, gde se prikljucuje umetničkoj, multimedijalnoj grupi T.M. (Transcendental Meditation), i radi na performansima, videu i stripu. 1990. godine vratio se u Beograd, gde je osnovao likovnu grupu “Crtaj kao što pišeš”, sledeći osnovnu ideju Vukove jezičke reforme, pretočenu u likovni jezik. Bavi se i likovnim unapređenjem ćiriličnog slova i pisma, kao i originalnošću ličnog rukopisa, pisanog i likovnog, ukazujući da je svaki čovek originalan i samo jedan takav. Iste godine u saradnji sa Nedom Arnerić, njenom galerijom “Atrijum” i najpoznatijom beogradskom “Galerijom Kulturnog centra” u Knez Mihajlovoj ulici, pokrece akciju „Šansa za neafirmisane“, koja je trajala do 2006. godine i afirmisala oko 30-ak najtalentovanijih mladih umetnika. Pored upornog rada na podršci mladim umetnicima, Zoran Petrović posvetio se i humanitarnom radu: 1993. godine prikupio je znatan broj slika, kao donacije najpoznatijih srpskih slikara, i organizovao aukciju u Atini. Prikupljen novac utrošen je na lečenje srpskih ranjenika u Grčkoj. Dobitnik je više nagrada i priznanja. Radovi Zorana Petrovića-Maje nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama širom Srbije. Slikar pažljivo vodi evidenciju o sudbini svojih slika, i za sada poseduje podatke o oko dvadeset kolekcionara kod kojih se njegove slike nalaze, od kojih četvoro poseduje i više od deset slika. Trenutno, preko dvadeset radova izloženo je u prestižnoj londonskoj galeriji `Londonart`. (92/50-kp/287)

Zoran Petrović - Maja: VIZANTIJSKO NASLEĐE V Enkaustika na specijalno pripremljenoj šper-ploči, 2015. god. Potpis (inicijali) dole desno. Dimenzije: 59 x 80 cm Slika je rađena tehnikom enkaustike, starom slikarskom tenikom koja se upotrebljavala još u starom Egiptu, Grčkoj i Rimu, i čija originalna receptura ni do danas nije otkrivena u svim detaljima. Kombinuju se boje na uljanoj podlozi i boje na vodenoj bazi koje se mešaju sa rastopljenim voskom. Nanosi se u slojevima, čime se postiže efekat vremenske patine, pri čemu svaki prethodni sloj mora biti u potpunosti osušen, tako da je rad dugotrajan, zahtevan i spor. Tehnika je danas u upotrebi kod samo nekoliko modernih slikara, i to u modifikovanom obliku. Kod nas je poznaju i ponekad koriste samo neki restauratori, od kojih je i autor učio ovu tehniku. Poseban POPUST ZA KOLEKCIONARE (ili buduće kolekcionare) u slučaju kupovine više slika. Preuzimanje slike moguće je lično, u ateljeu autora, u Beogradu, ulica Vojvode Stepe. Slanje isključivo PostExpress-om, uz prethodnu uplatu. ZORAN PETROVIĆ-MAJA, akademski slikar, rođen u Beogradu, 1956. godine, gde i sada živi i radi. Posle studija boravio je u Nemačkoj, u Frankfurtu, gde se prikljucuje umetničkoj, multimedijalnoj grupi T.M. (Transcendental Meditation), i radi na performansima, videu i stripu. 1990. godine vratio se u Beograd, gde je osnovao likovnu grupu “Crtaj kao što pišeš”, sledeći osnovnu ideju Vukove jezičke reforme, pretočenu u likovni jezik. Bavi se i likovnim unapređenjem ćiriličnog slova i pisma, kao i originalnošću ličnog rukopisa, pisanog i likovnog, ukazujući da je svaki čovek originalan i samo jedan takav. Iste godine u saradnji sa Nedom Arnerić, njenom galerijom “Atrijum” i najpoznatijom beogradskom “Galerijom Kulturnog centra” u Knez Mihajlovoj ulici, pokrece akciju „Šansa za neafirmisane“, koja je trajala do 2006. godine i afirmisala oko 30-ak najtalentovanijih mladih umetnika. Pored upornog rada na podršci mladim umetnicima, Zoran Petrović posvetio se i humanitarnom radu: 1993. godine prikupio je znatan broj slika, kao donacije najpoznatijih srpskih slikara, i organizovao aukciju u Atini. Prikupljen novac utrošen je na lečenje srpskih ranjenika u Grčkoj. Dobitnik je više nagrada i priznanja. Radovi Zorana Petrovića-Maje nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama širom Srbije. Slikar pažljivo vodi evidenciju o sudbini svojih slika, i za sada poseduje podatke o oko dvadeset kolekcionara kod kojih se njegove slike nalaze, od kojih četvoro poseduje i više od deset slika. Trenutno, preko dvadeset radova izloženo je u prestižnoj londonskoj galeriji `Londonart`. (93/20-kp/298)

`Četiri jahača apokalipse` ,ulje na lesonitu, oko 1953.!Pročitajte teks koji je sastavni deo ove ponude!Slika se nalazi u Požarevcu,ali se na račun prodavca može prebaciti bilo gde u Srbiji!Autor(i) nepoznat!

NOJEVA BARKA Tivadar Kossuth ULJE NA PLATNU Ulje na platnu - Tivadar Košut (Tivadar Kossuth) - ORIGINAL SLIKA Dimezije bez rama 54,5x59,5 cm sa ramom 78x83 cm Slikarski počeci novobečejskog umetnika vezuju se za grupu „Selo` čiji član nije ostao dugo. Ne prihvatajući pravila i stereotipe, odlučio je da počne sam da krči svoj put. Kao nekada njegova majka, okreće se biblijskim motivima, što ga brzo izdvaja od drugih slikara tog vremena, koji su se odlučivali za folklorne teme, pejzaže i pastorale. Mnogo truda i malo sreće omogućili su Tivadaru Košutu da se otisne u svet. Slike mu postaju tražene u Francuskoj, Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji i dalјe, sve do Japana. Slike Tivadara Košuta danas čine delove kolekcija slavnih umetnika, političara i mnogobrojnih domova širom sveta, između ostalih, švedski kralj u svojoj umetničkoj zbirci poseduje i dela Tivadara Košuta, opus vezan za klovnove. Sam Košut je dokazao da put kojim se ređe ide ponekad može biti pravi izbor, put uspona, slave i uspeha. Opis delom sa interneta. Preporučujem lično preuzimanje.

Bosko Karanovic, Gitarista, 1960, akvatinta, 143 od 200, 20,3 x 15 cm potpisana i datirana sa posvetom autora iz 1960 GrafiŁki opus Boka Karanoviªa PoŁetak umetniŁkog rada Boka Karanoviªa vezan je za kraj Łetrdesetih i poŁetak pedesetih godina kada ªe zahvaljujuªi njemu i nekolicini generacijskih drugova, grafika u Beogradu, pre rata praktiŁno nepostojeªa, dobiti neobiŁan polet, otkrivajuªi mladim zaljubljenicima u nju Łitave pregrti iznenaujuªih moguªnosti. Za njih je ona postala strast kojoj se potpuno predaje i disciplina koja se pomno prouŁava. Sve novine u njoj bivaju prihvatane i koriªene. Ranih pedesetih godina, i tako jednostavna tehnika kao to je drvorez u boji, a ne kamoli litografija ili razni vidovi duboke tampe, jo uvek predstavljaju Łednu i malo poznatu zemlju, koju tek treba ispitati i obraivati. Trebalo je u kratkom roku savladati veliku i sloenu umetnost grafike, Łiji se kontinuirani razvoj drugde merio decenijama i stoleªima. I kako ustreptala mladost ne zna za prepreke i oklevanja, a neobiŁne okolnosti koje su pratile poŁetke nae poratne umetnosti uslovljavale uzavrelu duhovnu klimu i ponovno buenje svesti o umetnosti kao individualnom stvaralaŁkom i etiŁkom Łinu, to se povoljno odvijala jedna zanosna avantura Łiji je jedan od protagonista bio i Boko Karanoviª. Jo u to daleko i herojsko doba od pre neto vie od tri decenije, ponet neistraenoªu grafiŁkog terena, Karanoviª je ispoljio jednu osobinu koja ªe kasnije prerasti u Łvrst princip zrelog umetnika. ReŁ je o nekoj vrsti skromnosti, skoro poniznosti pred onim to se tako Łesto naziva zanat i njegova magiŁna moª. To je neka Łedna, reklo bi se detinjski otvorena zaljubljenost u materiju koja se obrauje i u fenomene koji se iz nje raaju. Kod njega je to bilo u toj meri prirodno i elementarno ispoljeno, nesputano bilo kakvim tezama i domiljatostima koje vode stilu po svaku cenu, da je, kako sam kae, iz skrupuloznosti prema zanatu zapostavio formu, a to se oseªa kao kakvo breme celokupnog svog opusa. On tu pod formom nesumnjivo podrazumeva stvaralaŁku umetniŁku formu odnosno ono to kritiŁari nazivaju stvaralaŁkim izrazom ili liŁnim stilom. U razgovoru sa njim namerno nisam komentarisao tu misao o zapostavljanju forme uime privrenosti zanatu, ostavljajuªi to za ovu priliku, kada, imajuªi pred oŁima celinu njegovog grafiŁkog opusa, mogu argumentovanije da razmotrim to njegovo, iskreno izreŁeno, skromno miljenje koje ima o formi svojih grafika. Ono sigurno reŁito govori o njemu kao Łoveku i kao umetniku, ali o id1309453 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com Graficki kolektiv http://www.grafickikolektiv.org/html/monografijaBKa.php 2 of 5 1/25/2008 11:24 PM ostvarenosti i stvarnosti opusa nekog umetnika, smislu njegove umetnosti, znaŁenju i dometu, arbitraa na svu sreªu ne pripada njemu. Dakle, poneto iz te navedene opaske moe se uzeti kao delimiŁno taŁno. Naime u vreme izmeu 1948. i 1958. u njegovom radu postoje izvesna plodonosna lutanja, opipavanje prostranog manevarskog polja, i u tehniŁko-zanatskom i u duhovnom smislu. On je spreman da svoj izraz prilagoava trenutnim potrebama, moda lepoti efekata materije sa kojom radi, to je manje-vie normalno, jer ne usredsreen na samo jednu, odabranu grafiŁku disciplinu, prelazi sa drvoreza na litografiju u boji, sa ove na drvorez u boji, akvatintu i bakropis, eksperimentie sa gipsorezom, pa Łak ni linoleum ne prezire. Kao moguªe sagledljive veªe celine, tada se izdvajaju dve grupe njegovih radova. U prvoj grupi grafika, koja obuhvata litografije u boji, akvatinte i drvoreze u boji, sa primetnim slikarskim oseªanjem, moe da se prepozna, naroŁito kada su u pitanju figure, jedan tip oblika koji je u raznim varijantama prisutan u beogradskom slikarstvu pedesetih godina, kako kod nekih slikara tadanje srednje generacije, tako i kod izvesnih Gvozdenoviªevih uŁenika mlae generacije. Tom tipu oblika figura ili predmeta ponajvie bi odgovarao termin plastiŁna silueta, koji pomalo besmisleno zvuŁi zbog unutranje suprotnosti i nelogiŁnosti koje sugerira to podrazumeva da je oblik kao celina sagledan u smislu siluete, dvodimenzionalne forme, dosta pojednostavljene i sintetizovane, unutar koje se, mestimiŁnim obrazovanjem Łvorita plasticiteta izdvaja po koji voluminozniji deo, ali bez insistiranja na celovito sprovedenoj modelaciji, na dosledno i kontinuirano izvajanoj masi. On je veoma efektan i iroko upotrebljiv, buduªi da se lako prilagoava razliŁitim potrebama predstavljanja: lako se povezuje sa prostorom nudeªi prostorne oznake svojim parcijalnim voluminoznostima; a lako je sagledljiv zbog ekonomiŁnosti svog spolja jedinstvenog linearnog kontura.Uz to podjednako moe da izraava lirski i poetiŁni senzibilitet prefinjenoªu i melodioznoªu obrisa i blagoªu modelacije, kao i da vodi nagovetaju ekspresivnih zahvata potenciranjem lomljenja unutranjih voluminoznih delova. Jo uvek su neispitani njegova pojava, poreklo i funkcija u beogradskom slikarstvu toga doba, ali mi se kao verovatna pretpostavka Łini da on ima veze sa jednom moguªom etapom u formiranju odnosa prema prirodi, kao specifiŁan pokuaj ekstrapolacije nekog opteg poretka formi na osnovu nje. Takav tip oblika, uz vrlo uzdranu modelaciju, lepo prooseªan kolorit, Łiji preteno lokalni tonovi u prostorima oko figura od opasnosti banalnosti spasava senzitivno odabiranje tonova i majstorstvo u odmeravanju njihove gustine pri otiskivanju, prepoznajemo u sledeªim delima: Branje ljiva (akvatinta, 1951), Pastiri (litografija u boji, 1955), Porodica (litografija u boji 1957). A moda je za celu tu grupu i za problem ove koncepcije oblika najkarakteristiŁnija litografija u boji iz 1955.- Igra u ljiviku, sa melodiozno razlistanim oblicima ena, mestimiŁno istanjenog volumena koji dobija vid skoro pauŁinastog tkanja na vrlo elegantan i blag naŁin. Nije iskljuŁeno da Karanoviª kroz ta dela u boji, koja karakterie nenametljivi romantiŁni prizvuk u izrazu i motivu, ustvari odboljeva slikarstvo od koga se odvojio kada je preao na postdiplomske studije grafike. Druga grupa radova iz ovog perioda, takoe orjentisanih na boju, pokazuje, kako zbog tehnike, tako i zbog drugaŁijeg odnosa prema prirodi, vie ispoljene tradicionalne grafiŁke karakteristike. Od Stabla (drvorez u boji, 1954), preko Kronje (gipsorez, 1955) i Banovog Brda (drvorez u boji, 1956), do litografije u boji TopŁider iz 1957. i drvoreza u boji Topole iz iste godine, odvija se njegovo istraivanje moguªnosti razliŁitih profilacija krupnih sintetiŁnih masa oblika, pre svega drveªa, gde, uz dodirivanja i preklapanja, slobodnije shvaªene povrine ravnih boja prelaze konturna ograniŁavanja, zadiru u prostor pozaa i tim putem, kao i kvalitetima tonskih dimenzija, izbegavaju ograniŁenja deskriptivne uloge boje, ukazujuªi na prelaz ka njenoj simboliŁkoj i ekspresivnoj funkciji. To se uklapa u umetnikov, sada jasnije ispoljen dalji stupanj odnosa prema prirodi, gde se ona javlja kao kakav predloak na osnovu koga se vri funkcionalno izdvajanje onoga to moe da u delu ubedljivo postoji kao prevashodno plastiŁki znak u matisovskom smislu. To je najoŁitije u delu Banovo Brdo, sa ivo razraenim grafiŁkim ritmom granja, plasiranim u apstraktne polihromne prostore. U svakom sluŁaju, ovaj desetogodinji period traenja, opipavanja i variranja skale sopstvenih senzibiliteta, i stalnog potvrivanja svoje umetniŁke etike vezane za zanat, koji nije doveo do koherentnog stila, obilovao je zrelim i za razvoj beogradske grafike znaŁajnim ostvarenjem. A vremenski gledano, u njemu su se veª javile grafike koje ªe, jasnije nego one pre njih i oko njih, ukazati na drugaŁije i nove aspekte njegovog odnosa prema umetnosti-temi i sadraju, na izvesno zgunjavanje njegovih interesovanja, uvodeªi elemente koji ªe uŁestvovati u formiranju jedne posebne celine dela iz 1959, od kojih ªe drugi biti utkani u same osnove jednog celovitog stila razvijenog tokom Łitave sedme decenije. Tu imamo u vidu dve njegove grafike u tehnici akvatinte sa bakropisom: Porodica, iz 1956. i Pastirski friz, iz 1957. godine. Ali, pre nego to se razmotri njihov znaŁaj i ono to iz toga sledi, nuan je jo jedan osvrt na napred pomenutu umetnikovu misao da je, zadubljen u zanat, propustio da vie insistira na formi, izrazu. Nije nam dovoljna konstatacija kako iroki spektar njegovih disciplinarnih istraivanja u rasponu izmeu 1948. i 1958. godine i oscilacije izmeu slikarskog i grafiŁkog senzibiliteta i pojava jednog uoptenog tipa oblika nisu ni mogli dovesti do formiranja jako usredsreenog, kondenzovanog izraza ili stila, kao ni uvek moguªa opaska da umetnik modernog doba i ne mora da se obavezno oseªa osuenim na tako neto. Sutina problema, kako mi se Łini, zaista lei u potpunijem razmatranju pitanja ta za tip umetnika kome i Karanoviª pripada znaŁi i ta sve podrazumeva, a ta iskljuŁije pojam zanat. Za razliku recimo od onog tipa stvaralaca koji se oseªaju dosta dobro u sopstvenom vremenu i udno upijaju manifestacije duha vremena o kome govori Edgar Moren, pri Łemu se Łesto ostaje na samoj njegovoj povrini, postoji jo uvek i onaj tip kod koga je, bez obzira na sve pomodnosti i na sva zasnovana ili fiktivna raskidanja sa tradicijom aktuelna tokom ovog veka, ostala saŁuvana privrenost bitnostima, paradigmama odreene umetnosti, njenim veŁitim principima koje kao jednu od mistiŁnih nunosti prepoznaje Kandinski, ili pak, drukŁije reŁeno, onim bitnim fenomenima na osnovu kojih su brojni estetiŁari izvrili klasifikaciju umetnosti po rodovima. I kako, kao to to jednostavno kae Etjen Surio, nema nevidljivog slikarstva niti neopipljive skulpture, takav umetnik, osuen na pravljenje, proizvoenje fenomena, u stalnom sukobu i saradnji sa materijom, podrazumevajuªi pod tim svoj zanat, a ne u gotovim recepturama likovnih formi ili umetniŁkih ponaanja, ima pravo na uvernje koje i sam Karanoviª izraava, da je sve ono to ima da se desi u dosezanju umetnosti koncentrisano u tom Łinu. Graficki kolektiv http://www.grafickikolektiv.org/html/monografijaBKa.php 3 of 5 1/25/2008 11:24 PM Kako bismo mogli da taj Łin pravljenja, tu svest o nunosti da se zanatu prui ansa, zamislimo i mentalno rekonstruiemo u njegovom sluŁaju? Verovatno kao proces rada pun zrelosti uzbudljivim dijalogom sa materijom i sluªenim a skrivenim moguªnostima koje se postupno ukazuju pod iglom, noem ili kredom, pri presecanju ili dubljenju godova drveta ili neprirodne glatkoªe cinka; gde alatke odravaju stalni naelektrisani dodir sa materijom, a zadubljenost u crtanje, grebanje, struganje, rovaenje, dubljenje i glaŁanje podrazumeva uvek i po jednu nesvesno zauzetu poziciju, stanje ili akciju tela i udova i pri Łemu, takoe nesvesno zauzetu poziciju, stanje ili akciju tela i udova pri Łemu, takoe nesvesno, izranjaju i smenjuju se rzliŁita stanja duha kao kakvo plamsanje nesvesnog stanja koncentracije. Meutim, pri tom predavanju zanata postoji granica koja ne dozvoljava da se taj rad pretvori u puku igru sa materijom i njenim efektima, sa neobaveznoªu pri kojoj se Łesto iznedre sjajni, sluŁajem voeni efekti, ali iza kojih ne stoji jedan dublji, neumitni unutranji imperativ. Tu granicu kod njega postavlja s jedne strane potpuno asimilovano klasiŁno majstorstvo, a s druge strane napeto oseªanje odgovornosti prema umetnosti kao zanatu, s tim to je to oseªanje istovremeno dovoljno fleksibilno da doputa irenje opsega tradicionalno Łisto shvaªenog zanata i rad sa novim materijalima i stalno eksperimentisanje. Jedini je uslov da to uvek nosi onu teinu usredsreenosti, odgovornosti i angamana koji su karakteristiŁni za velike klasiŁare grafike, od Direra, preko Goje do Pikasa. Takvo poimanje zanata kao umetnosti i obratno, isto onako kao to odbacuje moguªnost da se zbog radoznalosti naseda na zamku brzo dosegnutih i lakih efekata, mora da odbaci i moguªnost da poslui direktnom, manje vie mehaniŁkom ilustrovanju nekog unapred odabranog i razraenog siea. Naravno, s pravom primeªujemo da u Karanoviªevim listovima postoje teme. Meutim, u stvaralaŁkom procesu one pri poŁetku imaju vrednost samo jedne moguªe i dosta iroke pretpostavke (nije iskljuŁeno polaenje od neke beleke, skice) ali se do kraja uŁvrªuje i slobodno se moe reªi, raa tek u procesu rada, kada se obrazuju polja njihovih opredmeªivanja. Tada se verovatno izvesno kondenzovano oseªanje, jedan u liŁnost, ivotom, iskustvom i vaspitanjem, duboko i Łvrsto uvreen ideal pretaŁe u materiju. Taj ideal moe da bude duboka realnost, a da istovremeno nema praktiŁno, racionalno uspostavljeno obliŁje, a utaŁe se u nastajuªe delo sa svakim stvaralaŁkim impulsom i zanatskom akcijom. U postojanje dva takva moªna ideala mogli smo se uveriti u Karanoviªevom opusu 1948-1958. Prvi od njih je u tom periodu do kraja formiran, a kulminiraªe i biªe iscrpljen 1959. jednom mapom grafika o kojoj ªe jo biti reŁi-to je ideal prirode. Bliskost sa njom znaŁi bliskost sa jednim stamenim predmetom spoznaje sveta i samoprepoznavanja. Ona moda potiŁe jo iz detinjstva i moda je Łak uslovila njegovu orjentaciju na likovne umetnosti koje su valjda jedan od najmoªnijih naŁina da se priroda neposredno saznaje, da se otkrivena iskustva sa njom potvruju, reŁju da se sa njom direktno komunicira. Drugi ideal-bliskost sa antikom, koji ªe pri kraju ovog perioda snano izbiti u prvi plan u dva pomenuta dela, sporije ªe se kristalizovati i najpre ªe, kako izgleda, u umetniku dugo (moda jo od prvih saznanja na planu kulture) opstojati kao neka maglovita i nedefinisana predstava o unutranjoj potrebi za jednim filozofskim stavom o poretku stvari i ureenosti sveta, kao tenja ka neŁem stabilnom, uzornom, kako bi to rekao Stojan ˆeliª. Njegov oseªaj antike u tom filozofskom smislu sigurno postavljnog i sagledanog kosmiŁkog poretka stvari, prethodiªe pojavi antiŁkih tema. Zato u njegovom delu nikada neªemo otkriti trag onog inertnog koketiranja sa praznom ljuturom formalnih skulptura antiŁkih dela, niti ilustrovanje antiŁkih tema, to je obeleje svakog klasicizma lienog stvarne motivacije. ¨ak i kada bude Łitljiv sa siea on ªe sve vie postajati polje na kome se utvruje i prepoznaje sopstveno vienje sveta. Ali da taj ideal postane potpun i slojevit, uslovljavajuªi i Łvrsto sazdan stil, moralo je da proe nekoliko godina. Dve pomenute grafike Porodica i Pastirski friz, neosporno zasluuju da se paljivije analiziraju, ne samo zbog toga to se u njima prvi put materijalno prepoznaje vezanost za antiku, veª i zato to imaju ozbiljnu autonomnu umetniŁku vrednost, a istovremeno pokazuju u kojoj je meri Łak i pribliavanje formalnim strukturama odreenih antiŁkih dela proeto neospornim liŁnim vienjem. Dakle, u njima su raspoznatljive reminiscencije na antiŁku plastiku, na rimske stele, to ªe, kao to ªemo videti, imati odreen znaŁaj. One se oseªaju kroz pojavu izokefalije, koja je u ovim grafikama postignuta postavljanjem dece na postament u Porodici, odnosno postavljanjem jednog deteta na ramena drugog u litografiji Porodica, zatim u hijeratoniŁnosti koja je proistekla iz uzdranih i sveŁano komponovanih gestova u okviru frontaliteta kojim su sve figure obeleene kao principom definisanja prostornog poloaja i direktnog odnosa prema gledaocu. Najzad, to se oŁituje i kroz zgusnutost svake figure, smenjivanjem broja glava u telu, Łemu odgovara deformacijski princip po kome se odvija artikulacija tela i udova, sa ovde karakteristiŁnim karavaovskim pasaima koji povezuju volumene tela i pozae tmina u kojima, prividno iŁezavajuªi, delovi formi ostaju latentno prisutni kao pretpostavka diskurzivnosti predmetnog plana. Te priliŁno kontrolisane i nimalo razuzdane deformacije funkcionalizovane su jednom skrivenom geometrijskom strukturacijom. InaŁe, vrlo senzibilan i paljivo voen odnos izmeu ureza-linija bakropisa i svetlih valerskih planova smetenih izmeu polja obraenih akvatintom, a unutar Łvrsto profiliranih oblika figura, nameªe jak oseªaj ivotnosti zahvaljujuªi i tome to je zaobiena formalna logika rasporeda svetlosti po njima. Koliko su forme transponovane (kontrolisano deformisane) u proporciji i anatomiji, toliko je svetlost simboliŁka. Sve je u toj meri odreeno i definitivno da se nameªe snaan utisak stila, gde je izrazu svojstveno specifiŁno zraŁenje koje oseªamo kao Łudno razmee izmeu sveŁanog mira (sa primesom intime-pokreti dece) i uzdrane patetike. I osetivi to zraŁenje koje se zaista moe smatrati umetnikovim intimnim oseªanjem sveta, njegovim doivljajem univerzuma, postaje nam jasnije zato je ideal antike morao da se pojavi ba kroz bliskost sa kasnorimskom, taŁnije reŁeno paleohriªanskom reljefnom plastikom. Ova koja njega inspirie, krijuªi neku priguenu strast i nagovetavajuªi zametke buduªih predmetnih apstrakcija vizantijske freske na istoku i romanske plastike na zapadu, jeste i objektivno duhovno blia optem, kako je to jednom Lazar Trifunoviª formulisao neoklasiŁnom duhu moderne umetnosti. Moglo bi se reªi da u ta dva dela, jedna Łestitoªu zanata usmeravana i kontrolisana ekspresivnost najavljuje svoje prisustvo ispod aure sveŁanog mira. A ona se da opaziti i u onom delu tadanjeg Karanoviªevog opusa koji i kalendarski zakljuŁuje ovaj period predstavljajuªi njegovo opratanje sa idealom prirode. Radi se o pomenutoj mapi od osam akvatinti, kombinovanih takoe sa bakropisom koju je naŁinio za zagrebaŁku izdavaŁku kuªu Naprijed 1959. ¨vrsto konstruisanim oblicima, koji kao ni figure u prethodna dva dela, nemaju vie nikakve veze sa siluetnoªu oblika u hromatskim delima ranih pedesetih godina, ali ni Graficki kolektiv http://www.grafickikolektiv.org/html/monografijaBKa.php 4 of 5 1/25/2008 11:24 PM sa grafiŁkim, iz prirode izvuŁenim ritmovima, one druge grupe dela, koje sada sreªemo u ObaliI, Krki, Bulevaru u noªi, umetnik kao da tei tome da prirodu oseti i izrazi kao neto stameno i predodreeno za veŁnost, zaustavljenih ivotnih tokova. To je postignuto svetloªu koja ne nameªe odveª svoju prirodu i nastaje kao plod razvijanja neobiŁnog registra u kome su krajnje taŁke visokih i niskih valera odstranjene, a da pri tom, opet, zahvaljujuªi preciznom oseªanju tehnicistike, onaj deo blii sredini valerske skale sa kojim se operie, ne zapada u svetlosnu uniformnost. Svojevrstan znaŁaj ima i to to Karanoviª vrlo retko koristi svetao valerski stepen same hartije kao jedan od moguªih valerskih kljuŁeva: ne Łisti boju sa ploŁe do njene pune sjajnosti, to mu daje osnovu za jedan opti srednji ton, kao to koriªenjem jako mrkog tona umesto crne nikada ne dosee tmine najdubljih valera. I Łudo se upravo sastoji u tome da se iz tog svedenog i bliskog raspona valera gradi, neobiŁnom preciznoªu, nestvaran aspekt stvarnog sveta. Rastajuªi se sa ovim grafikama od prirode kao ideala, Karanoviª tu svetlost oseªa kao univerzalni princip nuno spojen sa predmetnoªu kuªa, obale reke, drveªa na kojima se konkretizuje njena pojava, dobijajuªi onoliko od stvarne egzistencije koliko je to njemu potrebno da je doivi kao poetsko-plastiŁki, a ne mistiŁni fenomen. Jedan list iz ove grafiŁke mape-Odmor, stub superponiranih enskih figura, vezuje se formama za antiŁki ideal Porodice i Pastirskog friza. Tu volumeni unutar oblika bivaju zamenjeni ritmiŁkim, finim i kratkim linijama bakropisa koje idealno korespondiraju sa mekom svetloªu kojom figure zraŁe, a njegov ideal antike se pribliava onom koji se sreªe kod Henri Mura. Dalji razvoj Karanoviªeve grafike tokom ezdesetih godina uslovljen je pomeranjima teita u trojstvu: zanat, priroda, antika. to se tiŁe zanata u tehnolokom smislu, umetnik je u delu Skela, akvatinti u boji iz 1958, Łiji je hromatski registar sveden u odnosu na ranije grafike u boji na sivkastu, ciglasto-crvenu gamu, otkrio zametke neŁeg novog. To su duboki i grubi urezi-linije, rustiŁnog karaktera, koje grade jak i sugestivan crte, zasnivajuªi se na potenciranom horizontalno-vertikalnom geometrijskom ritmu. Ljudska figura, utkana u takve ritmove skele, svedena je na kratak kondenzovan zapis, na grafiŁki znak. Otkriªe takvih posebnih efekata: odluŁno dubljenuh, nimalo odnegovanih i rafiniranih useka u ploŁu koji, ispunjeni tamparskom bojom, ostavljaju jak i pomalo iskrzan trag na hartiji, moguªnosti da se njihova mrea iri prostorom ploŁe nezavisno od motiva, pruili su mu izgleda slutnju da se negde u tajnovitim, imaginarnim predelima jedne drugaŁije tehnologije moe u tom smislu otiªi mnogo dalje. To ga je verovatno odvelo ka eksperimentisanju sa linogravurom na samom poŁetku sedme decenije. S druge strane, vezanost za prirodu je odigrala svoju ulogu do kraja i sada potpuno iŁezavaju motivi u vezi sa njom. Centralna tema, koja ªe bez izuzetka obeleiti sve njegove listove ove decenije, postaje Łovek i kroz nju se na sasvim drugŁiji naŁin nego u prelomnim grafikama s kraja pedesetih godina manifestuje antika kao ideal. Njegova figura Łoveka najŁeªe usamljena (ree se nae par) javlja se kao sintetiŁan otisak jednog unutranjeg napetog doivljavanja Łovekove egzistencije-u onom sublimnom i najoptijem smislu Łovek se ukazuje kao sugestivan pojmovni i plastiŁni iskaz. Izranjajuªi iz autorove zadubljenosti u prosede linogravure, figura je najŁeªe plasirana sred kompozicije gde dva ili vie horizontalnih polja Łine kontrapunkt njenoj pojavi, uspostavljajuªi sistem uzajamne dinamiŁne ravnotee. Ta polja obeleena snanim usecima i grubim i odluŁnim rafurama, koje se prepliªu, lome jedne o druge, katkada zatamnjena a nekada izrovaena pseudo-znacima, kao kakva mukla pratnja centralnoj poemi o smrti i ivljenju, smislu i besmislu postojanja, koja se uzdie sa obrisa figure i iz dubina njenih apstrahovanih oblika, predstavljaju neku vrstu Łudne zamke za primaoca dela, zamke koja je plod umetnikove prirode koja neªe i ne moe da nameªe svoju unutranju dramu ispred i mimo paradigme o umetnosti kao zanatu i zanatu kao umenosti, te tako, kopajuªi po fenomenima materije, on izbegava da nam trenutno prui ogoljenu formulu svoje vizije tragike Łovekove, gradeªi oko njegovog otiska, oko njegove praslike, jedan likovno Łvrst, a idejno profinjen dramski zaplet, prividno i privremeno maskirajuªi tim apstraktnim kontrapunktom dramatiŁan kredo vezan za Łoveka. Dramatsku snagu i ekspresivnost samog fenomena Łoveka dosegao je pak sloenim i nesvakidanjim putem. Polazeªi od predstave ljudskih figura sa grŁkih vaza, od njihove specifiŁne strukture telesnosti, koja inaŁe stalno oscilira izmeu stilizacije i deformacije krijuªi u sebi tajnu spajanja dva potpuno opreŁna principa predstavljanja, sa njihovim karakteristiŁnim kretnjama, gde se svaka radnja ali i svaki poloaj tela pretvara u Łisti ritam, on to dovodi u vezu sa sistemom bliskim anatomskim apstrakcijama karakteristiŁnim za vizantijsku strukturu likovnih optika, gde ove slue moªnoj spiritualizaciji , pruajuªi istovremeno kljuŁ za sistem odstupanja, kljuŁ za Łitanje nivoa dosegnute transcedentnosti. Meutim, ovde se radi o neŁem mnogo dubljem no to je jednostavna elektriŁarska operacija. Kod njega se ove problemske plastiŁke bliskosti javljaju na osnovu sliŁnosti duhovnih polazita, to vodi i opravdanoj srodnosti sa onim redom plastiŁkih struktura kroz koje se jedino i mogu emanirati. Bitan je njegov stav odmerenog patosa pred tajnama egzistencije, suŁeljene sa tragiŁnim prisustvom tanatosa. Stoga njegove leeªe figure iz lista na Rubuume (gravira u linoleumu, 1963), njegov Mrtvi satir (gravira u linoleumu, 1963), Faun iz lista Faun popodne (gravira u linoleumu, 1964), Dva efeba (gravira u linoleumu, 1965), Figura u kolau (gravira u linoleumu u boji, 1965), Mrtvi Grk (gravira u linoleumu, 1965), otisnute duboko mrkom bojom, koja je uopte karakteristiŁna za njegov grafiŁki rad, gledajuªi Łak i sasvim suvo, formalistiŁki, ipak prevazilaze momente tematskih i formalnih srodnosti sa plastiŁkim strukturama daleke prolosti, jednom modernom i vrlo pregnantnom ekspresivnoªu. DrugaŁije nije ni moglo da bude, poto u njemu odabrani trenuci velike riznice prolosti, odjeci negdanjih formi, stavovi davno iŁezlih rituala, netraeni vaskrsavaju kao znaci slutnji o moguªnostima postavljanja sopstvenog lica pred lice univerzuma i veŁitih tajni. Podobno da se ostvari jedino zanatom to opstoji verovatno na nivou neracionalizovanih sila koje su uvek dovoljno ambigvitetne da nikada ne doseu vid koncipovanih teza, pri Łemu uvek ja to moram, odnosi prevagu nad ja to hoªu. U celini gledano, taj deo umetnikovog rada, uslovno reŁeno nagoveten jo 1958, a sigurno omeen i razvijen izmeu 1961. i 1967, ima sve odlike Łvrsto uobliŁenog samostalnog opusa, sa jasnim odrednicama do kraja razvijenog liŁnog stila, gde su bez kolebanja iz lista u list ispoljene osobine usredsreenosti na patos bez suvine retorike, na sugestiju grŁa bez drastike koja dehumanizuje. Ako je povodom prethodne faze pedesetih godina, Karanoviª jo i mogao nekako da ali to moda nije uradio vie na formi (pri tome je samo utoliko u pravu to je zaista na osnovu onoga sa Łim je raspolagao mogao da na pojedinim iskustvima insistira i zadri se znatno due; ali moda je besmisleno uopte suditi o tome kada jedan umetnik treba da naputa neto u ime dosezanja novog, a pogotovo kada je reŁ o umetniku koga vie vodi preputanje nagonu, nego planirana akcija), za ovaj deo Graficki kolektiv http://www.grafickikolektiv.org/html/monografijaBKa.php 5 of 5 1/25/2008 11:24 PM njegovog kompletnog opusa nema nikakvih stvarnih razloga za nostalgiju ove vrste, osim ako to nije neto krajnje subjektivno, jedno privatno oseªanje na koje umetnik ima pravo, ali koje ni po Łemu ne odgovara stvarnosti njegove umetnosti. ReŁju ovo je faza u kojoj je Karanoviª dosegao punu stvaralaŁku zrelost sa svim onim to taj pojam implicira. Ipak, Łak i u tako Łvrsto zaokruenoj stilskoj fazi mogu se naªi izvesna odstupanja. 1969. izveo je, u tada ustaljenoj tehnici linogravure, Srebrnu granu delo gde se jedna Łvornovata u grŁu izvijena grana profilira na uobiŁajenom mrkom rafiranom pozau, sred koga se prateªi donekle tok i poloaj same grane izdvaja nepravilno polje dubokog plavo-ljubiŁastog tona, Łiju otrinu, koja se kao kakav krik uzdie sa prostora, jedva uspeva da prigui potmulost dubine tona. Taj list se otre od postojane atmosfere njegovih ekspresivnih, ali ne i gromkih tema posveªenih grŁkoj inspiraciji. I ako prihvatimo izjavu samog umetnika da su dogaaji iz 1968. kada je tadanja omladina za trenutak postala savest Łitavog drutva, ostavili na njega duboki trag, jer, kako sam primeªuje, od te godine poŁinje i njegovo sve manje stvaralaŁko angaovanje na polju grafike, onda bi ovaj list, doveden do ruba krika, svojom direktnom ekspresivnoªu mogao da se uzme kao dramatiŁno reagovanje na dramatiŁnu opomenu dogaaja koji su se tada odvijali. Dakle, posle 1968. on radi smanjenim tempom. Na osnovu bogatog majstorskog iskustva jo uvek ume da uz veª ostvarena otkriªa specijalnog tipa reljefnih otisaka i razliŁitih nivoa tampe, to mu omoguªuje linogravura uz opor i muevan izraz, da izvlaŁi i nove efekta, dodajuªi sada tome eksperimentisanje sa parcijalnim modulima koji su izvedeni u plastiŁnoj masi i inkorporirani u ploŁu uz reputaciju detalja, nejŁeªe glava, gde se igrom osmiljenog sluŁaja i sposobnoªu poetizacije materije ostvaruju simboliŁke celine. Na tim principima poŁivaju njegova sve rea dela, ukazujuªi na jednu drugaŁiju senzibilnu liniju od one koja se javila i odmah bila iscrpena sa Srebrnom granom i njenom dramatiŁnom ekspresivnoªu. Prevagu je odnela linija oseªanja zaŁeta jo 1967. Hercegovim panoom- linija poetskih seªanja na minula vremena, mladost moda, na u ratu nestale drugove, na ratom opustoene predele zaviŁaja. Ona je ispoljena u Seªanju na Bosansku Krajinu iz 1970. i Pijetalnom panou iz 1975. godine. Njegov grafiŁki opus tako zakljuŁuju dela nostalgiŁnog i elegiŁnog oseªanja koja su izraena simboliŁko- poetskim i plastiŁkim strukturama i setno sveŁanom aurom koja izbija iz njih. Tokom sedamdesetih godina Karanoviª postepeno definitivno naputa grafiku i posveªuje se svojoj prvobitnoj sklonosti-slikarstvu. Meutim, to je tema koja prevazilazi pitanje njegovog iskljuŁivo grafiŁkog rada i moraªe da bude razmatrana u drugaŁijem kontekstu, kroz osvrt na sve ono to je uopte kao likovni stvaralac uradio, podrazumevajuªi pod tim i bavljenje mozaikom kao i tapiserijom. to se tiŁe njegovog grafiŁkog opusa, on je bogat, moda ne toliko brojem izvedenih listova koliko sadrajem, lepezom raznovrsnih usmerenja i vrednoªu umetniŁkih dometa kako pojedinaŁnih dela tako i uobliŁenih celina. To je delo koje je zasnovano na sigurnim liŁnim stvaralaŁkim principima, Łije znaŁajno mesto u okvirima jugoslovenske grafike teko da moe da bude dovedeno u pitanje prilikom ozbiljnih i temeljnih kritiŁko istorijskih preispitivanja jugoslovenske i srpske likovne umetnosti koja su neizbena u decenijama koja su pred nama. Neodvojivo od njegovog liŁnog grafiŁkog rada je njegovo pedagoko delovanje, koje se uvek odvijalo bez suvoparne didaktiŁnosti i sa bitnim ciljem da se prenosi ne sopstvena vizija i parametri liŁnog izraza, sopstveni formalni problemi, veª sposobnost sigurnog vladanja materijom i poverenje u smisao umetniŁke i etiŁke odgovornosti prema radu. Ali njegova umetnost u neposredan razvoj, u sam ivot beogradske grafike ni time nije do kraja iscrpljena. Kao jedan od sigurno najveªih entuzijasta grafike koga smo imali i imamo, direktan je uŁesnik osnivanja danas veª legendarnog GrafiŁkog kolektiva i jo uvek onaj koji se trudi da Łistotu prvobitne ideje o bratstvu grafiŁara i radnom, a ne galerijskom i paradnom, karakteru Kolektiva, odri i razvija Łak i u ovo vreme koje je malo sklono zajedniŁkim naporima i kolektivnoj volji, stremljenju i misiji u umetnosti.On je takoe i jedan od osnivaŁa beogradske Arte Łije nestajanje moemo samo aliti, a Łije obnavljanje samo sa blagonaklonoªu oŁekivati. On je zatim obavljao i jo uvek obavlja jedan veliki zadatak koji je samom sebi postavio i do koga mu nije nita manje stalo nego do sopstvenog umetniŁkog rada. Od 1951. on sistematski prikuplja studentske grafiŁke radove. Seªam se da su mnogi od nas, koji su njegovom pomoªi zavoleli i rado upranjavali rad na grafici, smatrali da je odvajanje dva otiska za kolu jednostavno neka vrsta obaveze uime kompenzacije za materijal koji je kola stavljala na raspolaganje. Karanoviª, koji nije proputao priliku da zapleni ta dva obavezna otiska, da ih uredno sloi u fasciklu sa podacima o autoru, obavljao je to sa upornoªu i metodiŁnoªu Łoveka koji je svestan da vri jednu veliku i odgovornu misiju, noen jednom vizijom za koju nije smatrao kao neophodno da je posebno istiŁe i objanjava. Izloba te impozantne grafiŁke zbirke odrana 1978. u beogradskom UmetniŁkom paviljonu Cvijeta Zuzoriª nakon neto vie od Łetvrt veka prikupljanja, pokazala je koliko je znaŁajna i dalekosena ta vizija bila. Zoran Pavloviª

Jovan Soldatović (1920 - 2006) dolazi kao Djordje Balašević vajarskog sveta i drugi kapetan panonske ladje ... u njegovom opusu kao najreprezentativniji komad po kom je najvise poznat izdvaja se upravo ova graciozna Zlatna košuta, oko 1970 - primerak koji dobijate je fotografisan i nalazi se na snimku koji ste upravo videli materijal : bronza visina sa drvenim postoljem oko 36 cm u prilogu vidi se nekoliko primeraka slične skulpture u direkciji modne kuće Mona što je dokaz da ovaj motiv spada u sam vrh jugoslovenske vajarske / kulturne scene ...

Zoran Petrović - Maja: SV. NIKOLA Ikona rađena tehnikom enkaustike na drvenoj ploči, 2017. U osnovi ikone postolje sa mestom za sveću. Potpis umetnika i datum na poleđini. Dimenzije ikone: 47 x 56 cm Dimenzije postolja: 8 x 6 cm Preuzimanje je moguće lično, u ateljeu autora, u Beogradu, ulica Vojvode Stepe. Slanje isključivo PostExpress-om, uz prethodnu uplatu. Ikona je rađena tehnikom enkaustike, starom slikarskom tenikom koja se upotrebljavala još u starom Egiptu, Grčkoj i Rimu, i čija originalna receptura ni do danas nije otkrivena u svim detaljima. Kombinuju se boje na uljanoj podlozi i boje na vodenoj bazi koje se mešaju sa rastopljenim čistim pčelinjim voskom. Nanosi se u slojevima, čime se postiže efekat vremenske patine, pri čemu svaki prethodni sloj mora biti u potpunosti osušen, tako da je rad dugotrajan, zahtevan i spor. Tehnika je danas u upotrebi kod samo nekoliko modernih slikara, i to u modifikovanom obliku. Kod nas je poznaju i ponekad koriste samo neki restauratori, od kojih je i autor učio ovu tehniku. Rezultat je specifičan i neponovljiv spoj: lik svetitelja, izuzetno poštovan i slavljen u srpskom narodu, prikazan retkom tehnikom koja dočarava protekle vekove, i umetnička interpretacija duhovne i verske snage ličnosti, što čini čine delo unikatnim. ZORAN PETROVIĆ-MAJA, akademski slikar, rođen u Beogradu, 1956. godine, gde i sada živi i radi. Posle studija boravio je u Nemačkoj, u Frankfurtu, gde se prikljucuje umetničkoj, multimedijalnoj grupi T.M. (Transcendental Meditation), i radi na performansima, videu i stripu. 1990. godine vratio se u Beograd, gde je osnovao likovnu grupu “Crtaj kao što pišeš”, sledeći osnovnu ideju Vukove jezičke reforme, pretočenu u likovni jezik. Bavi se i likovnim unapređenjem ćiriličnog slova i pisma, kao i originalnošću ličnog rukopisa, pisanog i likovnog, ukazujući da je svaki čovek originalan i samo jedan takav. Iste godine u saradnji sa Nedom Arnerić, njenom galerijom “Atrijum” i najpoznatijom beogradskom “Galerijom Kulturnog centra” u Knez Mihajlovoj ulici, pokrece akciju „Šansa za neafirmisane“, koja je trajala do 2006. godine i afirmisala oko 30-ak najtalentovanijih mladih umetnika. Pored upornog rada na podršci mladim umetnicima, Zoran Petrović posvetio se i humanitarnom radu: 1993. godine prikupio je znatan broj slika, kao donacije najpoznatijih srpskih slikara, i organizovao aukciju u Atini. Prikupljen novac utrošen je na lečenje srpskih ranjenika u Grčkoj. Dobitnik je više nagrada i priznanja. Radovi Zorana Petrovića-Maje nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama širom Srbije. Slikar pažljivo vodi evidenciju o sudbini svojih slika, i za sada poseduje podatke o oko dvadeset kolekcionara kod kojih se njegove slike nalaze, od kojih četvoro poseduje i više od deset slika. Trenutno, preko dvadeset radova izloženo je u prestižnoj londonskoj galeriji `Londonart`. (94/44-KP/349)

dim. 10 x 8 cm (zatvorena) 10 x 14,5 (otvorena) materijal MESING PRELEPA RUSIJA samo srbija ne saljem ovaj predmet u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad Ruske metalne ikone kao bogoslužbeni predmeti napravljeni od legure bakra u verskoj praksi ovi predmeti pojavile su se u drugoj polovini 17. veka kod staroveraca, kojim su oni odražavali, na neki način, savremeni razvoj ruske pravoslavne crkve. Naime u bori protiv raskola koji je postojao i doveo do formiranja dve osnovne struje u ruskoj pravoslavnoj crkvi — prve, vođene patrijarhom Nikonom i druge predvođene starovercima na čelu sa proto-sveštenikom Habakkukom, bronzane ikone i krstovi su kod staroveraca imali centralnu ulogu u iskazivanju nezadovoljstava raskolom pravoslavaca u Rusiji. Prvi centar proizvodwe ovih predmeta nalazio se u oblasti Pomorja, na obalama Belog mora, koju je naseljavao ogranak staroveraca, ili „bespopovaca“. Međutim kako su bronzane ikone ne samo među vernicima vrlo brzo postale popularne i među drugim slojevima stanovništva Rusije, kod mnogih pojedinaca javila se neodoljiva želja i potreba da se ikona sa određenim motivom nabavi gotovo trenutno, po povoljnoj ceni, da bude relativno trajna, praktična za nošenje, da osnaži molitvu u svakom trenutku i na svakom mestu, da ulije i povrati snagu svetiteljske zaštite. Velika potražnja za bronzanim ikonama učinila je da su se počele otvarati radionice po celoj Rusiji, kako bi se sve veća potražnja za njima zadovoljila, i tako postale simbol ne samo ruskih staroveraca već i širokih masa. Prvi centar za proizvodnju metalnih ikona i drugih obrednih predmata staroveraca nalazio se u oblasti Pomorja, na obalama Belog mora, koju je naseljavao ogranak staroveraca, zvanih i „bespopovaci“. Na masovnu proizvodnju metalnih ikona u oblastima Belog mora u mnogome je uticao razvoj rudarske industrije u toj oblasti, kao i pojava veštih i priznatih majstora koji su posedovali veštinu izlivanja bronzane ikone. Među njima je bio Vasilij Evstratov iz Novgoroda, koji je sa nećakom radio u Šeltoporoškom skitu, blizu Viga. Vasilij Petrov i Gorbun su u Vigu izrađivali ikone sa predstavama Velikih praznika, kao i male ikone sa ili bez emajla. Na proizvodnju metalnih ikona u Rusiji, i pored zabrane njihove izrade, i u kasnijem istorijskom razdoblju uticala je činjenica da je metalurška industrija Rusije najvećim delom bila pod dominantnim uticajem staroveraca. A u oblastima oko Urala bilo ih je najviše među obučenim majstorima i radnom snagom. Kada su se u Moskvu, uglavnom posle 1771. godine, učvrstili i „popovci” i „bespopovci,” ona je postala važan centar proizvodnje i trgovine metalnim ikonama. Tako su se sredinom 19. veka metalne ikone i krstovi izrađivali u okolini Moskve, Olonetsu, Jaroslavu, Pomorju i u oblasti Nižnjeg Novgoroda, u kome se svake godine održavao sajam na kome su se prodavale i kupovale metalne ikone i drugi sveti predmeti. Antique Russian Orthodox Brass Travel Icon Panel From 3-Panels Folding RUSSIA