Naziv: MINI SIRENA K899-80 Sifra artikla: TOY 420350

Polovna knjiga, korice blago pohabane, unutrašnjost odlično očuvana. Izdavač: Egmont - Beograd, 2009. god. Tvrd povez, 27,5 cm. 64 str. Kunstdruk, ilustracije pun kolor Diznijevi klasici 6 Mala sirena Arijela, kći morskog kralja Tritona, spasla je princa Erika za vreme brodoloma. Ali to nije bilo sve što se dogodilo tog olujnog dana… Mala sirena se zaljubila u Erika i odlučila da postane ljudsko biće kako bi osvojila mladićevo srce. Nažalost, Arijela je prihvatila pomoć veštice Ursule, koja je imala zle namere, ali ljubav je na kraju pobedila svako zlo.

Naziv: LUTKA 750805 Sifra artikla: TOY J750805

Mek povez, veliki format, na ćirilici srednja dvolisnica spala sa klemarica

Мала Сирена / Волт Дизни превод Марина Ћирић лектор Љиљана Симић Београд : ИПС Копенхаген : ЕГМОНТ, 199? 80 стр. : илустр. ; 23 cm ISBN 86-7274-019-X картон

Lancic - Mala sirena - 316L Predivna ogrlica koja nikada ne bledi i ne gubi sjaj. Idealan poklon, jedinstven. Dimenzije: Privezak: 2.6 cm Duzina lancica: 45 cm Tags: lancic za lepsu polovinu, ogrlica za zenu, ogrlica za devojku, lancic za devojku, zenski nakit, nakit za poklon, unikatni nakit, unikatne ogrlice, unikatni lancici, nakit za rodjendan, nakit za godisnjicu, nakit za dan zaljubljenih, muski nakit, muske ogrlice, muski lancici, lancic sa srcem, ogrlica sa priveskom, medaljon za sliku, medaljoni za sliku, poklon za dan zaljubljenih, poklon za rodjendan, poklon za svaku priliku, elegantna ogrlica, elegantne ogrlice, ogrlice sa inicijalima, lancici sa inicijalima, lancic sa inicijalom, lancic za majke, lancic mama, ogrlica za mamu, ogrlica za majke, ogrlice za mame, nakit za majke, nakit za mame, andjeoski broj, andjeoski brojevi, anđeoski broj, anđeoski brojevi, zenska ogrlica, zenski lancic, lancic sa medaljonom, lancic sa medaljonom za sliku, lancic sa srcem koje se otvara, zenski nakit, medaljon za sliku, medaljon za slike

Lancic - Mala sirena M2 - 316L Predivna ogrlica koja nikada ne bledi i ne gubi sjaj. Idealan poklon, jedinstven. Dimenzije: Privezak: 2.3 cm x 1.3 cm Duzina lancica: 45 cm Tags: lancic za lepsu polovinu, ogrlica za zenu, ogrlica za devojku, lancic za devojku, zenski nakit, nakit za poklon, unikatni nakit, unikatne ogrlice, unikatni lancici, nakit za rodjendan, nakit za godisnjicu, nakit za dan zaljubljenih, muski nakit, muske ogrlice, muski lancici, lancic sa srcem, ogrlica sa priveskom, medaljon za sliku, medaljoni za sliku, poklon za dan zaljubljenih, poklon za rodjendan, poklon za svaku priliku, elegantna ogrlica, elegantne ogrlice, ogrlice sa inicijalima, lancici sa inicijalima, lancic sa inicijalom, lancic za majke, lancic mama, ogrlica za mamu, ogrlica za majke, ogrlice za mame, nakit za majke, nakit za mame, andjeoski broj, andjeoski brojevi, anđeoski broj, anđeoski brojevi, zenska ogrlica, zenski lancic, lancic sa medaljonom, lancic sa medaljonom za sliku, lancic sa srcem koje se otvara, zenski nakit, medaljon za sliku, medaljon za slike

Povez: tvrd Br. strana: 24 Format: 20x25 Pun kolor! Mala sirena je upravo pronašla divnu ogrlicu za svoju sestru Alanu, kada je nestašni mladi delfin, kao munja zaplivao pored nje i oborio je. Mala sirena se naljutila, ali kad je videla kako se delfin rastužio, brzo mu je oprostila. Ispostavilo se da je delfin postao njen prijatelj i mnogo joj je pomogao da napravi rođendansku zabavu za Alanu.

Sedam starih perfektnih slikovnica Cena je za svih sedam

pače Mačak u čizmama dobro očuvane

Lančić je od nerđajućeg čelika

★❤️★ slikovnica LADYBIRD: The Little Mermaid ★❤️★ ❤️ WALT DISNEY ❤️ Slikovnica - knjižica ( tvrd povez ) je veoma lepo očuvana, sve se lepo može videti na priloženim fotografijama. ♫ .(ړײ) ♫. * .«▓» *. ♫ ..╝╚.. ♫ # STARE SLIKOVNICE # dečja literatura # ex YU slikovnice # Jugoslavija # Yugoslavia # SFRJ # Walt Disney # Volt Dizni # uspomene # detinjstvo # retro # nostalgija # Mala Sirena # Ariel # božanstveni forzec

IPS Media - Beograd, Egmont - Beograd, 2006. god. Tvrd povez, 25 cm. 32 str. Kunstdruk, Ilustracije pun kolor odlično očuvana potpis

školica za princeze školica za pirate školica za sirene školica za vitezove školica za vile školica za dinosauruse školica za zmajeve

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Gustav Hjortlud Ognjilo / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] Hans Kristijan Andersen (dan. Hans Christian Andersen; Odense, 2. april 1805. — Kopenhagen, 4. avgust 1875) bio je danski književnik, poznat kao pisac bajki. Paul Hazara ga je nazvao kraljem dečjih pisaca sledećim rečima: „Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari.“ Andersenove bajke, od kojih je bar 3381 radova[1] prevedeno na više od 125 jezika,[2] su postale kulturno utkane u zapadnjačku kolektivnu svest, lako dostupne deci, ali predstavljanje lekcija vrline i otpornosti u suočavanju sa nesrećama za zrele čitaoce.[3] Neke od najpoznatijih bajki su Carevo novo odelo, Mala sirena, Slavuj, Snežna kraljica, Ružno pače, Palčica, i mnog druge. Njegove priče su inspirisale balete, pozorišne komade, animirane filmove, kao i akcione filmove.[4] Jedanan od Kopenhagenskih najširih i najprometnijih bulevara je nazvan „H. K. Andersenov bulevar”.[5] On je proširio tematiku bajke, razvijao narodne motive („Divlji labudi”), ali i stvarao originalne priče. Njegove priče su blistave, razumljive, bude maštu i lako mogu zaneti dete, jer je on sam umeo da mašta, uviđa razna čudesa i razmišlja kao deca. „Čitav je svet pun čudesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarima.` — izjavio je Andersen. Kvalitet njegovih bajki je, između ostalog, u tome što je uklopio poeziju u priču, unosio je nove motive, pisao bogatim, lakim i lepršavim jezikom, s puno humora ispod kojeg se često mogu naći ozbiljni, tužni, ironični motivi iz kojih deca mogu učiti — „Olovni vojnik“, ... Rođen je 2. aprila 1805. godine u mestu Odense na ostrvu Funen u Danskoj. Otac mu je bio obućar, sanjalica koji je više voleo umetnost nego zanat, a majka — nepismena pralja. On je bio jedino dete. Andersenov otac, kao i Hans, smatrao je sebe rođakom plemstva (njegova baka po očevoj strani je rekla njegovom ocu da je njihova familija pripadala višoj društvenoj klasi,[6] ali istraživanja nisu potrvrdila tu tvrdnju).[6][7] Jedna istrajna spekulacija sugeriše da je Andersen bio nelegalni sin kralja Kristijana VIII, ali je ta ideja osporavana.[6] Školovao se neredovno. Sa četrnaest godina otišao je u Kopenhagen bez prebijene pare, u potrazi za poslom kao glumac. Tamo se nije proslavio, jer je bio loš glumac, plesač i pevač. Međutim, iako je bio čudan po izgledu i ponašanju, posedovao je jedinstveni šarm, pa je pridobio simpatije mnogih bogatih porodica, pre svih porodice Kolin, naročito Jonasa Kolina, jednog od direktora Kraljevskog pozorišta u Kopenhagenu, koji je bio njegov mecena i mnogo mu pomogao.[8] Godine 1828. Andersen je završio gimnaziju[9] i upisao se na univerzitet. Njegovo prvo delo „Put peške od Holmenskog kanala do istorijskog kraja Amagera“, objavljeno 1829, slabo je prihvaćeno, ali mu je omogućilo put u Nemačku i Italiju, koji je imao veliki značaj za njegov dalji rad. Prilikom posete Velikoj Britaniji bio je gost Čarlsa Dikensa kom se on nije dopao jer je bio feminiziran, sitničav, samoljubiv i hipohondrik. Zatim je počeo da piše romane, putopise, drame, autobiografije i poeziju. Njegov sledeći roman „Improvizator“ je veoma dobro prihvaćen. Slede romani „O. T.“ i „Samo guslar“ koji su bili slabi. Od 1835. godine pa sve do smrti u malim svicima je pisao „Priče i zgode“, koje su vremenom postigle veliki uspeh. Godine 1823. Andersen je doživeo oštru kritiku Švedske enciklopedije, koja ga je optuživala da je previše „cmizdrav“, a da su njegove bajke pod velikim uticajem narodnih bajki i Hofmana. Međutim, Andesen je pre romantik i iako se u njegovim bajkama javljaju motivi iz narodnih bajki, one su pročišćene (nema surovosti — kopanje očiju i sl.) i proširene su opisima — npr. „Mala sirena“. N. A. Dobroljubov je o Andersenovim bajkama rekao sledeće: „Andersenove bajke imaju prekrasnu osobinu koja nedostaje drugim dečjim književnicima. U njima ono što postoji u stvarnosti dobija izvanredni poetički karakter, a ipak ne plaše dečju maštu svakakvim baucima i tamnim silama. Andersen oživljava obične stvari i stavlja u pokret obične nežive predmete. Kod njega se olovni vojnik tuži na svoju samoću, cveće se odaje veselom plesu, lan doživljava svakodnevne preobraze dok prelazi u niti, platno, rublje, papir. Nema ni priča u kojima se javljaju natprirodne više sile, i te bez sumnje idu u najslabije priče. No, zato su divne one priče u kojima nema uopšte ničeg fantastičnog. Takve su npr. „Carevo novo odelo“, „Devojčica sa šibicama“, „Princeza na zrnu graška“, „Saputnik“ i dr.“ Privatni život Andersen, dete siromašnih roditelja, morao je celi život da se bori protiv strogih klasnih razlika danskog društva toga doba. U svojim bajkama Andesen se često identifikuje sa osobama, nesretnim i odbačenim od društva. Jaki autobiografski elementi provejavaju kroz njegove tužne priče. Iako je već bio međunarodno priznat i prihvaćen pisac, Andersen se je osećao kao osoba odbačena od društva.[10] Nije se nikad ženio, ali je njegov interes za žene bio vidljiv. Paustovski, u svom predgovoru ruskom prevodu Andersenovih bajki, piše da je Andersenova velika i nikad uzvraćena ljubav bila Jeni Lind (šved. Jenny Lind), švedska operska pevačica koja je volela Andersenove bajke, ali ne i Andersena.[11] Po Paustovskom, Andersen nije bio muškarac privlačne spoljašnjosti kojom bi privukao ineres žena toga doba. Neke od njegovih bajki nose žigove ove neuzvraćene ljubavi („Slavuj”, na primer).[12] Na svojim putovanjima kroz Evropu je čest posetilac javnih kuća. Pisalo se mnogo o njegovoj mogućoj homoseksualnosti ali na bazi tumačenja teksta njegovih dnevnika i pisama, te dnevnika i pisama ljudi sa kojima je bio u dodiru. Kako En Klara Bom i Anja Arenstrup iz Centra H. K. Andersen na Univerzitetu u Južnoj Danskoj navode, „tačno je da postoje ambivalentni (i veoma traumatični) elementi u Andersenovom ljubavnom životu koji se tiču seksualne sfere, ali je pogrešno opisati ga kao homoseksualca i tvrditi da je imao seksualne odnose sa muškarcima, pošto nije. To bi bilo protivno njegovom moralu i religioznim idejama”.[13] Ipak, nakon njegove smrti, od 1893. godine počinje otvorena diskusija o Andersenovoj seksualnosti. Neke studije, među kojima je i ona štampana u godišnjaku Magnusa Hirschfelda 1901, govore da je on bio biseksualac, da je voleo i muškarce i žene, da su njegove veze najčešće bili ljubavni trouglovi, ali da je najverovatnije do kraja života ostao nevin.[14] Ova teorija se može potvrditi proučavanjem nekih od njegovih bajki. Na primer, postoji mogućnost da se u bajci „Mala sirena“ i romanu „O. T.“ govori o njegovoj ljubavi prema Edvardu Kolinsu, o kojem će kasnije biti reči.[15] Karijera Papirni dimničar koji je napravio Andersen Rani rad Veoma rana Andersonova bajka, „Lojna sveća” (dan. Tællelyset) otkrivena je u danskom arhivu u oktobru 2012. Priča koja je napisana tokom 1820-ih je o sveći koja se nije osećala cenjenom. Ona je napisana dok je Andersen još uvek bio u školi i posvećena je dobrotvoru u čijem porodičnom posedu je ostala dok se nije pojavila među drugim porodičnim papirima u lokalnom arhivu.[16] Godine 1829, Andersen je imao dosta uspeha sa kratkom pričom „Šetnja od Holmenovog kanala do istočne tačke ostrva Amager 1828 i 1829 godine” (dan. Fodrejse fra Holmens Kanal til Østpynten af Amager i aarene 1828 og 1829). Njen protagonista se sreće sa likovima u opsegu od Svetog Petra do mačke koja govori. Andersen je sledio taj uspeh sa pozorišnim komadom, Ljubav na tornju crkve Svetog Nikole, i kratkim tomom poema. Mada je bio relativno malo uspešan u pisanju i objavljivanju neposredno nakon toga, godine 1833. je dobio malu putnu potporu od kralja, čime mu je omogućeno da se zaputi na prvo od mnogih putovanja kroz Evropu. U kantonu Jura, u blizini Le Lokla u Švajcarskoj, Andersen je napisao priču „Agneta i Merman”. Jedno veče provedeno u italijanskom pomorskom selu Sestri Levante iste godine je inspirisalo priču „Zaliv bajki”.[17] Oktobra 1834. on je doputovao u Rim. Andersenova putovanja po Italiji su izražena u njegovoj prvoj noveli, fiktivnoj autobiografiji sa naslovom Improvizator (dan. Improvisatoren), koja je objavljena 1835. i naišla na dobar prijem.[18][19] Bajke i poezija Andersenovi inicijalni pokušaji pisanja bajki bile su revizije priča koje je čuo kao dete. Inicijalno njegove bajke nisu bile dobro prihvaćene, delom usled poteškoća pri njihovom prevođenju. Godine 1835, Andersen je objavio prva dva nastavka svojih Bajki (dan. Eventyr; lit. „fantastične priče”). Još priča, kojima je kompletiran prvi tom, je objavljeno 1837. godine. Kolekcija se sastojala od devet priča, uključujući priče „Kutija za kresivo”, „Princeza na zrnu graška”, „Palčica”, „Mala Sirena” i „Carevo novo odelo”. Kvalitet tih priča nije bio odmah prepoznat, i one su loše prodavane. U to vreme, Andersen je imao više uspeha sa svoja dva romana, O. T. (1836) i Samo violinista (1837);[20] poslednji rad je razmatrao mladi Seren Kirkegor. Znatan deo njegovog rada je inspirisala Biblija, jer je tokom njegovog detinjstva hrišćanstvo bilo veoma važno u danskoj kulturi.[21] Andersenova slika iz 1836, rad Kristijana Albrehta Jensena Nakon posete Švedskoj 1837. godine, Andersen je bio inspirisan skandinavizmom i posvetio se pisanju poeme koja bi izražavala srodnost Šveđana, Danaca i Norvežana.[22] U julu 1839, tokom posete ostrvu Fin, Andersen je napisao tekst svoje poeme Jeg er en Skandinav („Ja sam Skandinavljanin”)[22] da bi ovekovečio „lepotu nordijskog duha, način na koji se tri sestrinjske nacije postepeno zbližavaju” kao deo skandinavske nacionalna himna.[22] Kompozitor Oto Lindblad je napisao muziku za tu poemu, i kompozicija je objavljena januara 1840. Njena popularnost je dostigla vrhunac 1845, nakon čega je retko izvođena.[22] Andersen se vratio žanru bajki 1838. godine sa još jednom kolekcijom, Bajke za decu, nova kolekcija, prva knjižica (dan. Eventyr, fortalte for Børn. Ny Samling), koja se sastojala od priča „Bela rada”, „Olovni vojnik”, i „Divlji labudovi”. Godine 1845. je bila veoma uspešna za Andersena usled objavljivanja četiri prevoda njegovih bajki. „Mala sirena” se pojavila u periodičnom časopisu Bentley`s Miscellany, čemu je sledio drugi tom, Predivne priče za decu. Dva druga toma koji su naišli na entuzijastičan prijem su bili Knjiga danskih priča i Danske bajke i legende. Pregled koji se pojavio u londonskom časopisu The Athenæum (februar 1846) je izjavio za Predivne priče, „Ovo je knjiga puna života i mašte; knjiga za dede isto koliko i za unuke, čija ni jedna reč neće biti preskočena pri čitanju.”[3] Bruno Betelhajm (engl. Bruno Bettelheim), dečiji psihijatar i, za života, profesor čikaškog univerziteta, je imao strogu definiciju bajke po kojoj bajka mora biti puna vere u dobro, utešna i preobrazujuća za svoga heroja ili heroinu. Po njemu Andersenove bajke su namenjene više odraslima nego deci. Najbliža Betelhajmovoj definiciji bajke je Andersenova „Snežna kraljica” dok su „Devojčica sa šibicama” i „Mala sirena” anti-bajke, jer imaju tragičan završetak koji se nadopunjuje idejom smrti kao izbavljenjem od muka koje donosi život.[23] Nezadovoljni tragičnim završecima „Devojčice sa šibicama” i „Male sirene”, Tengren, danski ilustrator bajki, (dan. Gustaf Tenggren), je promenio završetak „Devojčice sa šibicama” tako da je devojčica na kraju zaspala u raskošnom krevetu umesto umrla od hladnoće a u Diznijevoj adaptaciji „Male sirene”, mala sirena se ne pretvara u duha nego postaje ljudsko biće.[24] Andersen je nastavio sa pisanjem i objavljivanjem bajki do 1872.[25] Putopisi Godine 1851, on je objavio veoma dobro prihvaćeni tom putopisnih skica U Švedskoj. Veliki zaljubljenik u putovanja, Andersen je objavio nekoliko drugih dugih putopisa: „Slike iz senke putovanja u Harc, Saksonsku Švajcarsku, itd. itd. u leto 1831”, „Pesnikov bazar”, „U Španiji” i „Poseta Portugalu 1866. godine”. (Zadnji opisuje njegovu posetu svojim portugalskim prijateljima Horheu i Hozeu O’Nil, koji su bili njegovi prijatelji tokom sredine 1820-ih, dok je živeo u Kopenhagenu.) U svojim putopisima, Andersen je uzimao u obzir neke od savremenih konvencija o pisanju putovanja, ali je uvek razvijao žanr koji odgovarao njegovim sopstvenim ciljevima. Svaki od njegovih putopisa kombinuje dokumentarno i opisno svedočanstvo prizora koje je video sa više filozofkim pasusima o temama poput autorstva, besmrtnosti, i o prirodi fikcije u izveštaju o književnom putovanju. Neki od njegovih putopisa, kao što je U Švedskoj, čak sadrže bajke. Tokom 1840-ih, Andersenova pažnja se vratila na pozorišne komade, ali nije imao većeg uspeha. On je imao više sreće sa objavljivanjem dela Slikovnica bez slika (1840). Druga serija bajki je počela 1838, a treća 1845. Andersen je sada bio proslavljen širom Evrope, mada je njegova rodna Danska još uvek pokazivala izvesnu rezervisanost prema njegovim delima. Između 1845. i 1864, H. C. Andersen je živeo u Kopenhagenu, na lokaciji 67 Nihavn (dan. Nyhavn), gde sada stoji memorijalna ploča.[26] Motivi Andersenove bajke su zasnovane na piščevoj mašti i njegovom životnom iskustvu. Sam piše da je „Većina onoga što je napisao odraz mene samog. Svaki lik je iz moga života. Znam ih i znao sam ih sve”.[27] Tako je Palčica i princeza iz bajke „Princeza na zrnu graška“ u stvari Henrieta, kći admirala Vulfa, a u priči „Zaručnici“ se javlja Riborga Voigtova, u koju je pisac dugo bio zaljubljen. Andersen je, osim tipičnih životinja koje su do tada bile likovi u bajkama, uveo i neke druge. Tako se javljaju bajke „Sretna porodica“ — puževi, „Klin čorba“ — miševi, „Rode“, „Ružno pače“ — labudovi i patke itd. On je uviđao sličnost pojedinih životinja sa ljudima i o njima je pisao baš onako kakve one jesu u stvarnosti. U svoje bajke je uveo i biljke, uvidevši i njihovu sličnost sa ljudima prema boji, cvetu, držanju i sl. Ovde treba spomenuti bajke „Cveće male Ide“, „Porodica iz susedstva“ i „Puž i ružin grm“ u kojima se javlja ružin grm. Andersen je oživljavao i mnoge predmete: igračke, figure, stare kuće, svakodnevne predmete, portrete, kipove, ormare, ogledala, posuđe itd. — „Olovni vojnik“, „Kresivo“, „Srećne kaljače“, „Crvene cipelice“, „Stara kuća“... Ovako se ostvaruje spona između fantazije i realnosti, bajke i života, poezije i priče, simbolike i realizma, i u ovom leži sva Andersenova veličina. Hans Kristijan Andersen je umro 4. avgusta 1875. godine. Thomas Vilhelm Pedersen (28. siječnja 1820. - 13. ožujka 1859.) bio je danski slikar i ilustrator koji je poznat po svojim ilustracijama za bajke Hansa Christiana Andersena. Bio je prvi umjetnik koji je ilustrirao Andersenova djela. Njegovi su crteži pretvoreni u drvene grafike i korišteni u danskim i njemačkim izdanjima. Lorenz Frølich (25. listopada 1820. - 25. listopada 1908.) bio je danski slikar, ilustrator, grafičar i grafičar. Frølich je rođen u Kopenhagenu u Danskoj. Otac mu je bio veletrgovac. Studirao je u Kopenhagenu kod Christoffera Wilhelma Eckersberga, u Dresdenu kod Eduarda Juliusa Bendemanna od 1843-1846 i u Parizu kod Thomasa Couturea od 1852-1853. Poslije je mnogo živio u Rimu i Parizu, gdje je stalno izlagao po salonima. Godine 1877. imenovan je profesorom na Kraljevskoj danskoj akademiji umjetnosti u Kopenhagenu. Njegove ilustracije, posebno dječjih knjiga, poznate su posvuda i važnije su od njegovih slika. Njegova kći Edma Frølich bila mu je najdraži model kad je bila beba i dijete za njegove francuske albume s Pierre-Jules Hetzelom.[2][3] Također je opskrbio originalne bakropise za Illustreret Danmarkshistorie za Folket (1853–1855) Adama Kristoffera Fabriciusa [da]; Die Götter des Nordens (1845.) i De tvende Kirketaarne (1844.) Adama Gottloba Oehlenschlägera te mnoga druga djela. Naslikao je ukras na Žalbenom sudu u Flensburgu, Schleswig-Holstein, te u nekim javnim zgradama svoje domovine.[4] Danska slikarica i umjetnica tapiserija Dagmar Olrik (1860.–1932.) i njezini pomoćnici proveli su 18 godina ukrašavajući sobu u gradskoj vijećnici u Kopenhagenu tapiserijama prema crtanim filmovima nordijske mitologije autora Frølicha...

Akvamarin – zaštitnik od poraza i gubitaka Dužina 47 cm Prečnik najveće perle 15mm, najmanje 5 mm Akvamarin je jedan od najpoznatijih, najcenjenijih i najlepših dragih kamena. Prema popularnosti može se svrstati u društvo rubina, smaragda i safira. Boja mu varira od blijedo plave, svijetle nebesko plave, morsko plave do plavo zelene, a njegov naziv se prevodi kao `morska voda` (aqua - voda, marine - more). Njegova vrednost određuje se upravo prema intenzitetu boje - što je plava boja intenzivnija, odnosno tamnija, to je ovaj kamen cenjeniji. Prema drevnim legendama ovaj kamen potiče iz morskih dubina, a predstavljao je blago morskih boginja i sirena. Njegova boja oduviek je asocirala na morsko prostranstvo pa se za njega govorilo da je u sebi zarobio lepotu mora. Još od davnina smatralo se da boja ovog atraktivnog kamena ima snagu kojom može smiriti morske oluje. Svojstva akvamarina Ovaj očaravajući dragulj smatra se simbolom hrabrosti, sreće, prijateljstva, pravde i komunikacije. Stabilizira energiju, jača vitalnost i pozitivno deluje na raspoloženje osobe koja ga nosi. Uspešno smiruje emocije, usklađuje duh i telo, jača intelektualne sposobnosti te pomaže kod učenja i pamćenja. Izoštrava um, jača intuiciju i sposobnost rasuđivanja pa može biti od velike pomoći prilikom donošenja brzih i značajnih odluka. Djeluje na logičko razmišljanje i zaključivanje, zbog čega se preporučuje njegovo nošenje tokom polaganja ispita i ugovaranja važnih poslova. Pomaže prevladati strah od govorništva te je kao takav izvrstan za nastavnike, predavače, razne vrste voditelja i ostale govornike. Na glasu je kao kamen koji jača ljubavne i porodične veze te povećava predanost i vernost. Potiče harmoniju u odnosima i smanjuje osjetljivost prilikom nesuglasica. Smatra se da ima snagu probuditi uspavane osjećaje u dugotrajnim ljubavnim vezama i braku. Akvamarin je izvrstan za meditaciju, jer smiruje um i mentalnu aktivnost te olakšava postizanje visokog stanja svesti. Odličan je saputnik na putovanjima brodom i avionom jer ublažava strah od vode i olakšava podnošenje dugih relacija tokom putovanja. Osim što očarava svojom fascinantnom lepotom, ovaj kamen nosi u sebi i mnogobrojne iscjeliteljske sposobnosti. Delovanje akvamarina na zdravlje -poboljšava vid -pomaže kod bolesti dišnih organa -regulira funkcije štitne žlezde -eliminira strahove i fobije -pozitivno djeluje kod živčanih bolesti -stimulira metabolizam -pomaže kod zubobolje -suzbija alergije -ublažava autoimune bolesti -pozitivno deluje na zdravlje kosti -pomaže kod bolesti jetre, slezene i bubrega -leči kožna oboljenja -čuva srce i krvne žile -pomaže kod čira na želucu -jača samopouzdanje, koncentraciju i memoriju -otklanja napetost i depresiju -poboljšava raspoloženje Verovanja vezana uz akvamarin Od davnina postoji verovanje da akvamarin s ugraviranom slikom Neptuna štiti od morske bolesti i osigurava pobedu u morskim bitkama. Zbog toga je cenjen kao najsnažnija amajlija među mornarima i morskim putnicima. U srednjem vijeku njime se ukrašavalo prstenje mladenaca, jer se vjerovalo da zrači čistoćom i ljubavlju te da osigurava sretan porodičan život. Zeleni akvamarin je na glasu kao snažan zaštitnik od poraza i gubitaka te je zbog toga bio omiljen talisman među kockarima. U prošlosti je povezivan i s proročanskim sposobnostima. Drevne priče govore o njegovoj sposobnosti promene boje u raznim prilikama. Smatralo se da menja boju u plavo zelenu pod uticajem vremenskih neprilika. Njegova boja vezala se i za raspoloženje osoba koje su ga nosile. Ovo se verovanje održalo kroz povijest pa se i danas zna da akvamarin zadržava svijetlo plavu boju ako je osoba koja ga nosi staložena i smirena. Ako je onaj ko ga nosi pod uticajem negativnih emocija kao što su tuga, ljutnja, zabrinutost, nemir, on se zamućuje i gubi bistru plavu boju. Preporuke za korištenje akvamarina Akvamarin se može nositi kao talisman u obliku nakita. Ukoliko se nosi kao nakit, potreban je oprez, jer je izrazito osetljiv na štetne spojeve sadržane u dezodoransima, parfemima, lakovima i bojama za kosu, kremama i ostalim kozmetičkim preparatima. Za probleme s očima i vidom može se staviti na oči i ostaviti da deluje. Preporučljivo je i ispiranje očiju u vodi u koju je bio uronjen kamen. Voda ovog kristala pomaže u lečenju mnogih kožnih problema poput akni, bubuljica, kožnih infekcija i alergija. Punjenje i čišćenje Akvamarin se puni uz gorski kristal i na suncu. Prilikom punjenja na suncu posebno je važno izbegavati direktne sunčeve zrake, jer usled njihovog djelovanja akvamarin gubi svoju lepu boju. Prazni se jednom nedeljno pod mlazom tople vode. Ako još uvek niste član, možete se učlaniti ovde: http://www.limundo.com/ref/zorica.randjelovic

Akvamarin – zaštitnik od poraza i gubitaka Dužina 47 cm Prečnik najveće perle 15mm, najmanje 5 mm Akvamarin je jedan od najpoznatijih, najcenjenijih i najlepših dragih kamena. Prema popularnosti može se svrstati u društvo rubina, smaragda i safira. Boja mu varira od blijedo plave, svijetle nebesko plave, morsko plave do plavo zelene, a njegov naziv se prevodi kao `morska voda` (aqua - voda, marine - more). Njegova vrednost određuje se upravo prema intenzitetu boje - što je plava boja intenzivnija, odnosno tamnija, to je ovaj kamen cenjeniji. Prema drevnim legendama ovaj kamen potiče iz morskih dubina, a predstavljao je blago morskih boginja i sirena. Njegova boja oduviek je asocirala na morsko prostranstvo pa se za njega govorilo da je u sebi zarobio lepotu mora. Još od davnina smatralo se da boja ovog atraktivnog kamena ima snagu kojom može smiriti morske oluje. Svojstva akvamarina Ovaj očaravajući dragulj smatra se simbolom hrabrosti, sreće, prijateljstva, pravde i komunikacije. Stabilizira energiju, jača vitalnost i pozitivno deluje na raspoloženje osobe koja ga nosi. Uspešno smiruje emocije, usklađuje duh i telo, jača intelektualne sposobnosti te pomaže kod učenja i pamćenja. Izoštrava um, jača intuiciju i sposobnost rasuđivanja pa može biti od velike pomoći prilikom donošenja brzih i značajnih odluka. Djeluje na logičko razmišljanje i zaključivanje, zbog čega se preporučuje njegovo nošenje tokom polaganja ispita i ugovaranja važnih poslova. Pomaže prevladati strah od govorništva te je kao takav izvrstan za nastavnike, predavače, razne vrste voditelja i ostale govornike. Na glasu je kao kamen koji jača ljubavne i porodične veze te povećava predanost i vernost. Potiče harmoniju u odnosima i smanjuje osjetljivost prilikom nesuglasica. Smatra se da ima snagu probuditi uspavane osjećaje u dugotrajnim ljubavnim vezama i braku. Akvamarin je izvrstan za meditaciju, jer smiruje um i mentalnu aktivnost te olakšava postizanje visokog stanja svesti. Odličan je saputnik na putovanjima brodom i avionom jer ublažava strah od vode i olakšava podnošenje dugih relacija tokom putovanja. Osim što očarava svojom fascinantnom lepotom, ovaj kamen nosi u sebi i mnogobrojne iscjeliteljske sposobnosti. Delovanje akvamarina na zdravlje -poboljšava vid -pomaže kod bolesti dišnih organa -regulira funkcije štitne žlezde -eliminira strahove i fobije -pozitivno djeluje kod živčanih bolesti -stimulira metabolizam -pomaže kod zubobolje -suzbija alergije -ublažava autoimune bolesti -pozitivno deluje na zdravlje kosti -pomaže kod bolesti jetre, slezene i bubrega -leči kožna oboljenja -čuva srce i krvne žile -pomaže kod čira na želucu -jača samopouzdanje, koncentraciju i memoriju -otklanja napetost i depresiju -poboljšava raspoloženje Verovanja vezana uz akvamarin Od davnina postoji verovanje da akvamarin s ugraviranom slikom Neptuna štiti od morske bolesti i osigurava pobedu u morskim bitkama. Zbog toga je cenjen kao najsnažnija amajlija među mornarima i morskim putnicima. U srednjem vijeku njime se ukrašavalo prstenje mladenaca, jer se vjerovalo da zrači čistoćom i ljubavlju te da osigurava sretan porodičan život. Zeleni akvamarin je na glasu kao snažan zaštitnik od poraza i gubitaka te je zbog toga bio omiljen talisman među kockarima. U prošlosti je povezivan i s proročanskim sposobnostima. Drevne priče govore o njegovoj sposobnosti promene boje u raznim prilikama. Smatralo se da menja boju u plavo zelenu pod uticajem vremenskih neprilika. Njegova boja vezala se i za raspoloženje osoba koje su ga nosile. Ovo se verovanje održalo kroz povijest pa se i danas zna da akvamarin zadržava svijetlo plavu boju ako je osoba koja ga nosi staložena i smirena. Ako je onaj ko ga nosi pod uticajem negativnih emocija kao što su tuga, ljutnja, zabrinutost, nemir, on se zamućuje i gubi bistru plavu boju. Preporuke za korištenje akvamarina Akvamarin se može nositi kao talisman u obliku nakita. Ukoliko se nosi kao nakit, potreban je oprez, jer je izrazito osetljiv na štetne spojeve sadržane u dezodoransima, parfemima, lakovima i bojama za kosu, kremama i ostalim kozmetičkim preparatima. Za probleme s očima i vidom može se staviti na oči i ostaviti da deluje. Preporučljivo je i ispiranje očiju u vodi u koju je bio uronjen kamen. Voda ovog kristala pomaže u lečenju mnogih kožnih problema poput akni, bubuljica, kožnih infekcija i alergija. Punjenje i čišćenje Akvamarin se puni uz gorski kristal i na suncu. Prilikom punjenja na suncu posebno je važno izbegavati direktne sunčeve zrake, jer usled njihovog djelovanja akvamarin gubi svoju lepu boju. Prazni se jednom nedeljno pod mlazom tople vode. Ako još uvek niste član, možete se učlaniti ovde: http://www.limundo.com/ref/djindjuvica1