The Chemical Brothers – Exit Planet Dust Made in Italy. Booklet na 8 strana. Booklet: 5 CD: 4+ Label: Freestyle Dust – XDUSTCD1, Virgin – 7243 8 40540 2 1, Junior Boy`s Own – 7243 8 40540 2 1 Format: CD, Album Country: Europe Released: Jun 26, 1995 Genre: Electronic Style: Breakbeat, Trip Hop, Big Beat Exit Planet Dust is the debut studio album by English electronic music duo The Chemical Brothers. It was first released on 26 June 1995 in the United Kingdom by Junior Boy`s Own, Freestyle Dust, and Virgin Records, and on 15 August 1995 in the United States by Astralwerks. The album was recorded between August and November 1994, with `Song to the Siren` performed live. Its title is a reference to their departure from their earlier name The Dust Brothers. The album received critical acclaim and was in the UK charts for many weeks, charting in each year from its release in 1995 until 2000; its highest peak was number 9 in 1995. NME described the album as `brash, raw, rule-bending gear made by open-minded music fans, for open-minded music fans.`[9] The album has received retrospective acclaim and continues to inspire. Muzik named it the second best dance album of all time in 2002[19] and Q TV named it the 41st best album of the 1990s. AllMusic`s top-marks review states `The Chemical Brothers` sound is big on bombast, replete with screeching guitar samples and lots of sirens and screaming divas. A breakthrough album of sorts, Exit Planet Dust was, upon its release, one of the few European post-techno albums to make any sort of headway into the stateside market.`

ROBERT TAKARIČ REKLA JE DA U MOJOJ GLAVI ČUJE GITARE I BUBNJEVE Tvrdi povez Izdavač Bookland Роберт Такарич (1968) је истакнути српски писац за децу. Роберт Такарич живи у Зрењанину и у Сенти. Ради као професор и педагог драме. [1] Дела Романи Једно је лето, Љубице (2011) Рекла је да у мојој глави чује гитаре и бубњеве (2012) Дневник прве љубави (2013) Ударио ме пубертет у главу (2016) Девојчице су обично више (2017) Приче Идемо по Ољу у Зелену земљу на Зеленом мору (2003) Девојчице су јачи пол (2007) Девојчице узвраћају ударац (2008) Мењам пубертет за било шта! Повољно! (2009) Пола девојчица, пола птица певачица 100% добра девојчица (2009) Најбоље године (2009) Шест и по најгорих мувања од постанка света (2010) Татина принцеза (2014) Сестрице (2014) Недостајеш (2015) Наша школа је купила диносауруса (2016) Драме Недељом срчемо супу (2003) У потрази за коњском срећом (2003) Мона Лиза је била лепша (2004) Ауу, сестро, и ми се играмо позоришта (2007) Сликовнице Школица за змајеве (2011) Школица за виле (2011) Школица за витезове (2011) Школица за сирене (2011) Школица за пирате (2011) Школица за принцезе (2011) Школица за суперхероје (2013) Школица за диносаурусе (2013) Два пријатеља на фарми (2014) Два пријатеља & откриће Америке (2014) Два пријатеља & 7 светских чуда (2014) Два пријатеља у зоолошком врту (2014) Два пријатеља уче бонтон (2014) Два пријатеља и велики светски проналасци (2014) Два пријатеља на древним олимпијским играма (2014) Два пријатеља постају детективи (2014) Два пријатеља у потрази за Мона Лизом (2014) Популарна наука Траже се паметни детективи за откривање историје (2013) Траже се паметни детективи за откривање историје. 2, Средњи век (2015) Траже се паметни детективи за откривање историје Војводине (2015) Паметна књига о школском позоришту (2011) Награде Мали принц (2010) за најбољи дечји роман у Југославији за дело Мењам пубертет за било шта! Повољно! Невен (2014) за најбољу књигу из популарне науке за децу за дело Тражи се паметни детектив за откривање историје Доситејево перо за дело Шест и по најгорих мувања од постанка света

ROBERT TAKARIČ REKLA JE DA U MOJOJ GLAVI ČUJE GITARE I BUBNJEVE Tvrdi povez Izdavač Bookland Роберт Такарич (1968) је истакнути српски писац за децу. Роберт Такарич живи у Зрењанину и у Сенти. Ради као професор и педагог драме. [1] Дела Романи Једно је лето, Љубице (2011) Рекла је да у мојој глави чује гитаре и бубњеве (2012) Дневник прве љубави (2013) Ударио ме пубертет у главу (2016) Девојчице су обично више (2017) Приче Идемо по Ољу у Зелену земљу на Зеленом мору (2003) Девојчице су јачи пол (2007) Девојчице узвраћају ударац (2008) Мењам пубертет за било шта! Повољно! (2009) Пола девојчица, пола птица певачица 100% добра девојчица (2009) Најбоље године (2009) Шест и по најгорих мувања од постанка света (2010) Татина принцеза (2014) Сестрице (2014) Недостајеш (2015) Наша школа је купила диносауруса (2016) Драме Недељом срчемо супу (2003) У потрази за коњском срећом (2003) Мона Лиза је била лепша (2004) Ауу, сестро, и ми се играмо позоришта (2007) Сликовнице Школица за змајеве (2011) Школица за виле (2011) Школица за витезове (2011) Школица за сирене (2011) Школица за пирате (2011) Школица за принцезе (2011) Школица за суперхероје (2013) Школица за диносаурусе (2013) Два пријатеља на фарми (2014) Два пријатеља & откриће Америке (2014) Два пријатеља & 7 светских чуда (2014) Два пријатеља у зоолошком врту (2014) Два пријатеља уче бонтон (2014) Два пријатеља и велики светски проналасци (2014) Два пријатеља на древним олимпијским играма (2014) Два пријатеља постају детективи (2014) Два пријатеља у потрази за Мона Лизом (2014) Популарна наука Траже се паметни детективи за откривање историје (2013) Траже се паметни детективи за откривање историје. 2, Средњи век (2015) Траже се паметни детективи за откривање историје Војводине (2015) Паметна књига о школском позоришту (2011) Награде Мали принц (2010) за најбољи дечји роман у Југославији за дело Мењам пубертет за било шта! Повољно! Невен (2014) за најбољу књигу из популарне науке за децу за дело Тражи се паметни детектив за откривање историје Доситејево перо за дело Шест и по најгорих мувања од постанка света

Knjiga „Pogledi na Nas/Vas i na Drugoga” uglavnom je vezana za piščevu posetu Beogradu 1998. godine, budući da sadrži tekstove predavanja koje je održao u tri ugledne institucije i intervju koji je tom prilikom dao jednom novinaru. Osim toga u njoj je objavljen poduži Stojanovićev esej o čuvenom putopisu Rebeke Vest Crno jagnje i sivi soko, koji nije štampan na engleskom jeziku. Posebna zanimljivost ove knjige sastoji se u tome što Stojanović, koji se prvenstveno bavi istorijskim procesima dugog trajanja, razmišlja o smislu i oblicima aktuelne globalizacije, pa i o položaju Balkana i Srbije u tom kontekstu. On, naime, smatra da su mnoge krize u savremenom društvu neposredni ili posredni rezultati dvojake krize globalizacije ili mondijalizacije. Jedan oblik krize globalizacije manifestuje se širenjem potrošačke kulture, drugi putem revolucionarnih promena u komunikacijama, a oba su podstaknuta razvojem globalno moćnog kapitalizma, odnosno rastom multinacionalnih i transnacionalnih kompanija i banaka koje su ponekad silnije i od samih država. Međutim, osnovni problem je u tome što su SAD dominantan akter ovih promena koje vode svet ka “potrošačkoj i istoumnoj civilizaciji”. Potrošačka kultura je u znaku “potrošnje spektakla” i “spektakla potrošnje”; ona je, kako kaže Stojanović, “spektaklistična” i suprotstavljena starijoj evropskoj “dijalogičnoj” kulturi u smislu kulture razgovora, ispitivanja, razumnosti, razlike, dijalektike… U kontekstu spektaklistične kulture stvara se ne tzv. otvoreno, već “poluotvoreno-poluzatvoreno društvo” ili “society of political correctness”. Stojanović upozorava da američkoj “spektaklističnoj” kulturi treba prići selektivno, jer “svaka kultura koja hoće da bude i dinamična i specifična mora i da podražava – da usvaja – i da odbija tuđa iskustva”. S tim u vezi, osnovna vrednost knjige Rebeke Vest Crno jagnje i sivi soko sastoji se, prema Stojanoviću, u dijalogičnom pristupu balkanskoj civilizaciji, u implicitnoj predstavi jedne trodelne Evrope u kojoj postoji koegzistencija zapadne, srednje i istočne Evrope, to jest klasične, barokne i delom orijentalizovane vizantijske i pravoslavne kulture. Drugim rečima, Stojanović se zalaže za trojaku evropsku civilizaciju u kojoj bi participirali rimokatolici i Latini na zapadu i jugozapadu, Germani i protestanti na severu i u sredini Evrope, i Grci, Rumuni i Sloveni pravoslavci na istoku i jugoistoku. U jednoj takvoj evropskoj civilizaciji i balkansko pitanje bilo bi jednostavnije i bliže rešenju.

IZDAVAČ: Stubovi kulture, Beograd GODINA: 2002. POVEZ: mek, manji format PISMO: ćirilica STRANA: 148 STANJE: dobro očuvana, ocena 3 Intigrantna potraga za arhivama nestalim u burnim događajima balkanske istorije. Jedno je arhiva CK KPJ sklonjena 1948. u manastiru u Bosni, drugo je jasenovačka arhiva odneta iz Jasenovca za vreme ratova devedesetih. Pripovedajući o nestanku arhiva, Lukač govori o događajima u kojima još više nestaju ljudi. RAJKO LUKAČ rođen je 1952. godine u Međeđi kod Bosanske Dubice. Školovao se u Međeđi, Starom Petrovom Selu i Bosanskoj Dubici. Posle prve godine na Filozofskom fakultetu u Zadru, studije nastavio na Filološkom fakultetu u Beogradu i diplomirao na grupi za srpskohrvatski jezik i jugoslovenske književnosti. Od 1971. živi u Beogradu, gde se profesurom bavio nekoliko meseci, a najduže – deceniju i po – bio novinar, potom saradnik u marketingu, urednik i voditelj književne tribine, savetnik za književnost u jednom fondu, te saradnik i urednik u nekoliko izdavačkih kuća. U protekloj deceniji, uz čitanje i pisanje, posvetio se sadnji voćaka, verujući da više šansi imaju da ga nadžive njegove smokve, bademi, leske, kesteni, breskve i orah nego knjige.Knjige poezije: Plavuša i putnik (1977), Spiralno stepenište (1982), Knjiga paljenica (1986), Odlivci i siluete (1987), Koji kunu dane i noći (1990), Uholaže (1994), Japija za život (1994), Relikvijar (1994), Bištanje pred lapot (1995), Jona iz fioke (1997), Ples dvojnika (stare i nove, 2004), Trpeza (sto izabranih pjesama, 2008), Zapisi iz podzemnog prolaza (2010), Hor ara (2015), U traganju za izgubljenim čitaocima (2016), Zajednički epitaf (2017) i za decu Mačja pređa (2008), Hvalisavko u kopačkama od sedam milja (2009), Pajaci na pijaci (2016) i Kratka duga (2017), te izbor poezije u prevodu na makedonskom jeziku Tanc so sirenite (2016).Romani: Čipkarska škola (1988), Ljetne sante (1995), Božji ugodnici (1998), Arhivske grobnice (2002), Hroničar (2005), Zvono nad međama (2015), za mlade Najgori nadimak na svijetu (2011), Uhvati vjetar (2012) i za decu Strašnije od najstrašnijeg (2016).Knjige priča: Mojin kralj (1996), Šetalište hromih (2001), Samrtni zagrljaj (2006) i Pisac na usijanom limenom krovu biblioteke (2017).Drama Fajront na Gvozdu (2011).Drugi program Radio-Beograda emitovao mu je radio-drame Svečana autopsija u Matici Srpskoj i Mojin kralj, a Dečji program dvadeset kratkih priča.Priredio Antologiju pripovedaka srpskih književnica (2002) i preveo sa makedonskog jezika antologiju makedonskih mladih pesnika Lirski dodekameron (2016) i pesničku knjigu Marte Markoske Crne rupe u nama (2017) .

Autor: Majkl Mur Povez: broširan Br. strana: 279 Format: 13x19,5 `Histerično smešno. Kada se Mur razljuti, još je duhovitiji. Senzacionalno.` - San Francisco Chronicle. Majki Mur - trn u peti korporativne Amerike, bič nad slivnikom političkog licemerja, koji drage volje proziva sve koje treba prozvati... Knjiga BELE GLUPERDE vam otkriva sve što morate znati o tome kako nas varaju »veliki i dobri« američki moćnici. Između ostalog objašnjava kako je »predsednik« Buš pokrao izbore uz skromnu pomoć svoga brata, bratanca, pivskih kolega svoga oca i potplaćenih sudija; kako bogati ostaju bogati, dok nas primoravaju da živimo u ekonomskom strahu; i kako su se političari kurvali zarad velikih poslova. Da ne pomi-njemo velika otkrića: koliko je Buš glup; da su muškarci zastarela vrsta; kao i novi predlog za značenje izraza »Samo za belce«! Urnebesno i obavezno štivo za svakoga, ko želi da zna šta je prevara, i kako »oni« uvek prođu nekažnjeni. BELE GLUPERDE je knjiga koja je objavljena bez cenzure samo zato, jer je javnost prvobitne izdavače prisilila da izdaju knjigu, za koju su se bojali da će se na njoj opeci. Na vama je da otkrijete zašto, t na kraju, toliko je smešna da će vas dovesti do suza. »Zajedljivo, vratolomno, neposredno... Genijalni populista; pamfletista za dvadesetprvi vek.« - Observer. Reč autora: `Knjigu Bele gluperde napisao sam u mesecima pre 11. septembra 2001. godine. Prvih 50.000 primeraka izašlo je iz štamparije 10. septembra uveče. Ne treba ni spominjati da te knjige nisu sutradan isporučene u knjižare širom zemlje, kao što je bilo planirano. Pitao sam izdavača, Regan Books (odeljak Harper Collinsa), možemo li izlazak knjige odložiti za nekoliko nedelja. Kao stanovnik Menhetna nisam bio raspoložen u tom trenutku da krenem na turneju sa potpisivanjem knjiga. Urednik u Harper Collinsu saglasio se sa mnom - i to baš u trenutku kada su u sedištu njegove firme odjeknule sirene za uzbunu zbog bombaškog napada. `Moram da pođem`, rekao mi je, `zgrada se evakuiše.` Poslednje reči su bile: `Javićemo vam se za nekoliko nedelja.` E sad, nije više bilo bombaških napada, a prošlo je tih nekoliko nedelja. Niko mi se nije javljao, pa sam nazvao ljude u Regan Books/Harper Collinsu i pitao ih kada će onih 50.000 primeraka moje knjige (tada u skladištu u Skrantonu u Pensilvaniji) biti u prodaji. Ono što su mi rekli nisam mogao da očekujem da ću ikada čuti u jednoj slobodnoj zemlji: predložili su mi da izbacim poglavlje pod naslovom `Dragi Džordže` i da promenim naslov poglavlja `Ubij Belčugu` (Majk, `Belčuga` sad nije glavni problem. `Belčuga` je uvek problem, odgovorio sam)...!`

"Esej, jer bаš je o eseju reč, Smiljke Isаković pokаdšto sаrkаstično аli uvek neumoljivo, gotovo po svemu, rаčunа s ostаtkom, i s onim konkretnim slušаocem koji ni Mocаrtа ne može dа čuje onаko kаko su gа slušаli, nаčuli i prepoznаvаli njegovi sаvremenici, а o novini još uvek kаzuje skeptično, unаpred iskošeno, nаdаhnuto, rečito, neodoljivo." dr Drаško Ređep Smiljkа Isаković – "Zubаti osmeh Mаksа Grаfа" "Reklа bih – nije lаko biti ne sаmo muzički, već i svаki drugi kritičаr. Nije tu u pitаnju lаkoćа donošenjа određenih zаključаkа, ocenа i procenа, već je reč o jednoj morаlnoj odgovornosti koju svаki kritičаr morа dа nosi u sebi. Smiljkа Isković svojoj knjizi Zubаti osmeh Mаksа Grаfа beleži čаk dа je biti muzički kritičаr veomа nezаhvаlno. I jeste. Ali rаzlog tome ne trebа trаžiti u prethodno pomenutom, već u činjenici dа već kаd uđete u koncertnu sаlu svi vаs gledаju u stilu "Evo je ovа“, kаo dа ste svetsko čudo, а umetnik posle koncertа pitа: Ko je od kritičаrа bio? E tu negde između "Evo je ovа“ i Ko je od kritičаrа bio? grаdi se i kаrijerа jednog umetnikа koji je nа sceni, а koji i ne može dа egzistirа аko nemа komentаrа o onome što umetnik rаdi, а to su kritike kritičаrа, tih hroničаrа izvođаštvа i muzičkih dogаđаjа u jednoj kulturnoj sredini. Pred nаmа je knjigа, zbirkа kritikа nаstаlih tokom čitаvog jednog nizа godinа kojimа se Smiljkа Isković bаvi kritikom, а kojom je počelа dа se bаvi, kаko je i sаmа nаpisаlа u Predgovoru zа ovu knjigu, iz inаtа, dа bi jednom mlаdom i nаdobudnom pesniku i drаmаtrugu pokаzаlа, dа mi muzičаri, nismo nepismeni, kаko je on tvrdio . Čitаjući ovu knjigu morаm reći dа sаm često pomislilа dа Smiljkini urednici morа dа su bili veomа hrаbri kаdа su je аngаžovаli dа zа njihove novine piše muzičke komentаre, ne zаto što Smiljkа ne poseduje profesionаlne kvаlitete zа tаko nešto, već nаprotiv, zаto što je veomа obrаzovаnа, britkа, što se ne brine previše, ili moždа uopšte, štа će neko drugi dа kаže i što je, pre svegа prаvdoljubivа i nije emotivnа, pod čim podrаzumevаm dа nemа svoje pulene kojimа, već po inerciji, piše sentimentаlne kritike. Ako se pitаte dа li je muzičаri vole, ne znаm štа bih vаm odgovorilа, аli sigurno znаm, dа su njene ocene koncertnih nаstupа tаčne, precizne, objektivne, poetične, i dа ukаzuju nа kritičаrа širokog obrаzovаnjа i interesovаnjа. Zаto kritikа Smiljke Isаković nije sаmo pukа kritikа, već krаtkа storijа o jednom trenutku, koji nije sаmo koncert, iаko je koncert povod zа nаstаnаk tekstа, već je to novinаrski kroki u kome se povod stаvljа u kontekst istorije, bilo sаvremene ili nekih prošlih vremenа, i u kontekst umetnosti u svаkom smislu, što posebno dаje pečаt kritikаmа Smiljke Isаković. Iаko prvi nаslov počinje sentencom Mаksа Grаfа kojа je i obojilа celu Smiljkinu knjigu (str. 11): Muzičkа kritikа se rodilа kаo borаc i sаmo tаko može opstаti u punoj snаzi. Bez duhа borbe, muzičkа kritikа je nаlik bezubom licu koje se smeši , reklа bih dа prаvi početаk leži u аutorkinom Predgovoru u kome kаže: (str. 9) Posvećujem ovu knjigu – hroniku svojim izuzetnim roditeljimа i bаki, koji su mi udаhnuli ljubаv premа pisаnoj reči, oplemenili moj život knjigаmа, nаučili me dа je reč ubojitijа od mаčа, kаo i njihovim kolegаmа, novinаrmа, u čijem sа društvu rаslа, i gde se i dаn – dаnаs osećаm svojom. Posvećujem je i svojoj drugoj polovini, mojim kolegаmа muzičаrimа, sа kojimа sаm delilа dobro i zlo u teškoj borbi zа umetnički integritet i opstаnаk. I svimа onimа koji su me dobronаmerno prаtili i podržаvаli nа ovom dugom i teškom putu nа obа kolosekа . Svi mi koji poznаjemo Smiljku Isаković ne sаmo kаo sjаjnog čembаlistu i kаo kritičаrа, nego kаo čovekа, drugа i prijаteljа, kаdа čitаmo njene kritike, čаk i dа ne znаmo dа ih je onа potpisаlа, u sаmom nаčinu govorenjа prepoznаćemo je. Interesаntno je dа, kаdа sаm prvi put pročitаlа ovu knjigu, а vrаćаlа sаm joj se u više nаvrаtа iz rаzličitih rаzlogа, shvаtilа sаm dа, što sаm već i znаlа, dа Smiljkа nije među onimа koji često menjаju mišljenjа. Nаprotiv. NJen energični stаv, koji je prepoznаtljiv i u kritikаmа, аli i u privаtnom životu, njeni nаzori o čoveku, životu, porodici, rаdu, umetnosti – sve to nerаskidivi je deo Smiljkinog umetničkog bićа u svаkom smislu, а potiče uprаvo iz citаtа koji sаm nаvelа, а koji je vezаn zа njenu porodicu. Kod Smiljke ćete odmаh znаti dа li vаs voli ili ne. Tаkođe, i dа li ste je oduševili kаo umetnik interpretаtor ili ne. Smiljkа piše veomа prisnim jezikom. Ponekаd imаte utisаk dа sve izvođаče o kojimа govori odlično poznаje iаko iz sаmog kontekstа kritike zаključujete dа to ipаk nije tаko. U čemu je stvаr? U tome dа Smiljkа u svojim kritikаmа demistifikuje umetnikа, i mi, koji često nа pojedine koncerte idemo sа velikim umetničkim strаhopoštovаnjem, pred sobom ne vidimo umetnikа, već čovekа u umetnosti, sа svim njegovim vrlinаmа i mаnаmа, koje nаm ne nаrušаvаju užitаk slušаnjа, već, nаprotiv, pojednostаvljuju misticizаm interpretаcije. Poneke od kritikа u sebi sаdrže i mаlа muzikološkа promišljаnjа, аli i ironične zаključke kritičаrа i to nа sopstveno vreme u kome i svi mi živimo. Veomа su interesаntne kritike u kojimа govori o čembаlu. Kаdа čitаte Smiljkinu knjigu, nemаte utisаk dа vreme prolаzi. Ili vаm ono prođe veomа brzo, jer strаnicа, zа strаnicom, družite se sа nаjvećim svetskim i domаćim umetnicimа, а među nаjintrigаntnijimа su one koje priprаdаju grupi pod nаzivom Zubаti osmeh. Međutim, trebа znаti dа kritičаri i sаmi nisu oduševljeni dа pišu loše kritike, а i umetnici ne vole dа se loše kritike pаmte, аli ovа knjigа je čuvаr i nekih od njih. Iz grupe Nostаlgijа izdvojilа bih tekst Imа nаde zа sve iz više rаzlogа: prvo zаto što je to tekst o koncertu učenikа muzičke škole Mokrаnjаc , а drugo zаto što je Smiljkа Isаković profesor u toj školi i interesаntno je pročitаti kаko jedаn profesor-kritičаr piše o svojim đаcimа. Ovа knjigа zаvršаvа se sа dvа predivnа tekstа Kаko je drvo postаlo muzikа i Štа je videlа Mаlа Sirenа nа lepom plаvom Dunаvu i reklа bih dа su ovi tekstovi prаvi primer kаko muzikа nа jedаn specifičаn nаčin može dа uđe u nаše uho, а dа mi togа i ne budemo svesni. Knjigа Smiljke Isаković Zubаti osmeh Mаksа Grаfа prаvа je riznicа informаcijа. To je i muzičkа slikа Beogrаdа, beogrаđаnа, koncertne publike, orgаnizаtorа muzičkog životа, izvođаčа, аli i slikа brojnih, reklа bih, neprаvdi, sа kojimа se аutorkа bаcа u koštаc, ne želeći dа kаo noj zаgnjuri glаvu u pesаk, već dа nа svetlost dаnа iznese sve ono što joj nа umetničkom srcu leži. Koliko joj je to dobrog donelo morаće sаmа dа izvаgа, аli sаm sigurnа dа je svojim kritikаmа pokretаlа kulturnu jаvnost dа počne dа misli nа drugаčiji, ne stereotipаn nаčin. U tome je i jeste posebаn kvаlitet Smiljkinih tekstovа, koje rаdo preporučujem vаšoj pаžnji." mr Aleksаndrа Pаlаdin Beogrаd, 28.02.2008.

Original, made in Holland Knjizica od 20 str. Odlicno ocuvano Omot 5 Cd 5- Potpis na bukletu (vidi sliku) Crash! Boom! Bang! is the fifth studio album by Swedish pop duo Roxette, released on 9 April 1994 by EMI. The album was an immediate commercial success, peaking within the top 10 in over 20 national charts throughout Europe, Australasia and South America. The full-length album was not originally released in the United States, where a shortened version titled Favorites from Crash! Boom! Bang! was sold for a limited time through McDonald`s outlets; this version sold over a million copies in the US but was deemed ineligible to chart on the Billboard 200 as, until 2007, Billboard had a policy of excluding albums sold by an exclusive retailer. Five singles were released from the album: lead single `Sleeping in My Car` became the duo`s second number one in their home country, and peaked at number seven on Billboard`s European Hot 100 Singles. It would become the duo`s final track to appear on the Billboard Hot 100, where it peaked at number 50, and was also their last hit single in Australia. This was followed by the release of `Crash! Boom! Bang!`, `Fireworks`, `Run to You` and `Vulnerable`. As of 2001, Crash! Boom! Bang! has sold in excess of 5 million copies worldwide. Japanese editions included `Almost Unreal` as a bonus track. All lyrics are written by Per Gessle; all music is composed by Gessle, except `Lies` by Gessle and Mats MP Persson and `Go to Sleep` and `See Me` by Marie Fredriksson. Crash! Boom! Bang! – Original release No. Title Length 1. `Harleys & Indians (Riders in the Sky)` 3:45 2. `Crash! Boom! Bang!` 5:02 3. `Fireworks` 3:58 4. `Run to You` 3:39 5. `Sleeping in My Car` 3:47 6. `Vulnerable` 5:03 7. `The First Girl on the Moon` 3:11 8. `Place Your Love` 3:09 9. `I Love the Sound of Crashing Guitars` 4:49 10. `What`s She Like?` 4:16 11. `Do You Wanna Go the Whole Way?` 4:11 12. `Lies` 3:41 13. `I`m Sorry` 3:10 14. `Love Is All (Shine Your Light on Me)` 6:41 15. `Go to Sleep` 3:58 Total length: 62:06 Personnel Credits adapted from the liner notes of Crash! Boom! Bang!.[17] Roxette are Per Gessle and Marie Fredriksson Recorded at Tits & Ass Studio in Halmstad and EMI Studios in Stockholm, Sweden; Mayfair Studios in London, England and Capri Digital Studios in Capri, Italy between February 1993 and January 1994. Mastered by George Marino at Sterling Sound Studios, New York City Remastered by Alar Suurna at Polar Studio, Stockholm (2009 reissue) All songs published by Jimmy Fun Music, except: `Go to Sleep` by Shock the Music/Jimmy Fun Music. Musicians Marie Fredriksson – lead and background vocals, piano and keyboards Per Gessle – lead and background vocals, acoustic, electric and resonator guitars, harmonica and mixing Per `Pelle` Alsing – drums and percussion Vicki Benckert – background vocals Anders Herrlin – bass guitar, engineering and programming Mats Holmquist – string arrangements and conducting Jonas Isacsson – acoustic and electric guitars and mandolin Christer Jansson – drums and percussion Jarl `Jalle` Lorensson – harmonica Clarence Öfwerman – keyboards, string arrangements, programming, production and mixing Staffan Öfwerman – background vocals Jan `Janne` Oldaeus – electric guitars Mats `MP` Persson – electric guitars, mandolin, drums and percussion Per `Pelle` Sirén – acoustic and electric guitars Stockholms Nya Kammarorkester (credited as SNYKO) – strings Alar Suurna – drums and percussion, engineering and mixing Sveriges Radios Symfoniorkester – woodwind quartet Nicolas `Nicki` Wallin – drums and percussion Technical Sleeve design by Roxette and Kjell Andersson Photography by Jonas Linell Set design by Mikael Varhelyi

Tockovi Slikovnica za decu Na svakoj sledecoj strani tockovi postaju sve manji i manji. Pesmica o svakom prikazanom vozilu. Vidljivi znaci koriscenja - pogledati slike. Izdavač: Mladost - Zagreb, 1987. god. Tvrd, kartonski, povez, 21,5X25 cm. 24 kartonske strane, ilustracije pun kolor Stihovi Ratko Zvrko Ilustracije Carlo A. Michelini Ukrcavanje može da počne! Interaktivna tvrda knjiga za decu. Za zavirivanje, guranje prstića, okretanje i kotrljanje. Dvanaest pesmica o dvanaest vozila, kako bi deca savladala nove pojmove. I još dvanaest pesmica, u kojima je opisan izgled vozila i funkcija ili neka posebnost. Rima pospešuje lako pamćenje dvanaest prevoznih sredstava opisanih u knjizi: valjak, bicikl, auto, motor, bager, kamion, mešalica, formula jedan, vatrogasna kola, terensko vozilo, karting i tramvaj. Valjak od svega pravi palačinku; bicikl ima mačje oči; u auto se mora sipati gorivo; na motoru moramo nositi kacigu; bageri imaju kašiku za zahvatanje mnogo zemlje odjednom; vatrogasna kola imaju sirenu; terensko vozilo može da se kreće i po pesku i po blatu; karting ima mesto samo za vozača, a tramvaj ima trolu. Živopisne, šarene ilustracije i točkovi koji se pojavljuju na svakoj strani u vidu rupica, čine knjigu zanimljivom poput igračke. kljucne reci za pretragu cica glisa cika glisa cice glise cike glise slikovnica slikovnice bojanka bojanke za dete za decu knjiga knjige zabava ucenje pouce edukativne edukativna drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri knjiga, knjige, bajke, za decu, pepeljuga, princ, princeza pepeljuga avantura avanture pustolovine decije knjige decija knjiga za dete za decu bajke junaci junak deciji decji dete deca princeza princeye princeya princeye nostalgija sfrj croatia hrvatska jugoslavija bajka bajke prica price yugoslavia volt disni dizni diyni pustolovina drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri pikom kreativni centar pikoma kreativna radionica pirot narodna biblioteka srbije cudo od slatkisa public prakticum zivotinja zivotinje sa zivotinjama jasna ignjatovic bubamara leptir mrav pcela puz glista pauk jez naucimo ucimo ucenje kljucne reci za pretragu cica glisa cika glisa cice glise cike glise slikovnica slikovnice bojanka bojanke za dete za decu knjiga knjige zabava ucenje pouce edukativne edukativna drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri knjiga, knjige, bajke, za decu, pepeljuga, princ, princeza pepeljuga avantura avanture pustolovine decije knjige decija knjiga za dete za decu bajke junaci junak deciji decji dete deca princeza princeye princeya princeye nostalgija sfrj croatia hrvatska jugoslavija bajka bajke prica price yugoslavia volt disni dizni diyni pustolovina drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri pikom kreativni centar pikoma kreativna radionica pirot narodna biblioteka srbije cudo od slatkisa public prakticum zivotinja zivotinje sa zivotinjama jasna ignjatovic bubamara leptir mrav pcela puz glista pauk jez naucimo ucimo ucenje drvo drva godisnje doba godisnja doba leto jesen zima prolece lisica buba mara ptica pticica creative center igracka igracke toy toys boja i oblik krug trougao kvadrat romb elpisa bambiji pozarevac bambija o bambiju monoimanjana suma u sumi slikovnica slikovnice beba bebe o bebi o bebama prirucnici halo niveja uygoj deteta o uygoju deteta odrastanje cuvanje nega briga pracenje razvoja deteta razvoj troje tri praseta prase prasici bajke price bajak prica edicija edicije puz puzevi puzic puzici prva knjiga nemacki jezik na nemackom jeziku deca iz esena pisu i slikaju za decu za citanje i ucenje sa sim karticom slike fotografije slika fotografija tocak tockovi vozilo vozila kamion kamioni voz vozovi lokomotiva lokomotive sfrj nostalgija iy iz stare jugoslavije predmet predmeti

Original, made in EU Original, novo nekoristeno ali nema celofan The Streets ‎– Everything Is Borrowed Label: 679 ‎– 825646938612, Locked On ‎– 825646938612 Format: CD, Album Country: Europe Released: 15 Sep 2008 Genre: Electronic, Hip Hop Style: UK Garage, Hip Hop TracklistHide Credits 1 Everything Is Borrowed Glockenspiel, Acoustic Guitar, Bass – Johnny `Drum Machine` Jenkins* Strings – Dirty Pretty Strings Vocals – Adam Love (2), Laura Vane 4:03 2 Heaven For The Weather Backing Vocals – Barnet PILLharmonic Choir Guitar – Nick Marshall (6) Guitar, Xylophone, Other [Dub Siren] – Mike Skinner Organ [Hammond], Keyboards – Chris Brown (17) Piano – Bob Dowell, Johnny `Drum Machine` Jenkins* Vocals – Richard Wayler 3:27 3 I Love You More (Than You Like Me) Backing Vocals – Laura Vane Backing Vocals, Whistling – Teddy Mitchell Clarinet – Maria Payne (2) Double Bass – Nick Marshall (6) Flute, Whistling – Chris Williams (13) Harp – Camilla Pay Keyboards – Chris Brown (17) Organ [Rhodes], Piano – Eddie Jenkins 3:44 4 The Way Of The Dodo Backing Vocals – Teddy Mitchell Guitar, Bass, Drums, Keyboards – Mike Skinner 3:33 5 On The Flip Of A Coin Acoustic Guitar – Johnny `Drum Machine` Jenkins* Backing Vocals – Laura Vane, Teddy Mitchell Concertina – Mike Skinner Guitar, Bass – Wayne Bennett (3) Harp – Camilla Pay Organ [Rhodes], Accordion – Chris Brown (17) Violin – Gita Harcourt 3:20 6 On The Edge Of A Cliff Acoustic Guitar – Johnny `Drum Machine` Jenkins* Clarinet – Maria Payne (2) Guitar, Bass – Wayne Bennett (3) Harp – Camilla Pay Organ [Hammond], Organ [Wurlitzer] – Chris Brown (17) Piano – Eddie Jenkins Trumpet – Jake Painter Violin – Gita Harcourt Vocals – David Gino Jenkins, Johnny Jenkins (2), Laura Vane 3:03 7 Never Give In Backing Vocals – Kevin Mark Trail Guitar, Keyboards – Mike Skinner 3:25 8 The Sherry End Backing Vocals – Adam Love (2) Guitar – Johnny `Drum Machine` Jenkins* Guitar, Bass – Wayne Bennett (3) Harp – Camilla Pay Keyboards – Chris Brown (17) Saxophone – Carl Sterling Trumpet – Jake Painter 2:46 9 Alleged Legends Banjo – Ed Harcourt Clarinet – Maria Payne (2) Flute – Chris Williams (13) Harmonica – Mike Skinner Organ [Church], Accordion – Chris Brown (17) Trumpet – Jake Painter Violin – Gita Harcourt Vocals – Nick Shirm Written-By – Tim Vigon 3:11 10 The Strongest Person I Know Acoustic Guitar – Nick Marshall (6) Clarinet – Maria Payne (2) Guitar, Triangle, Xylophone, Recorder – Johnny `Drum Machine` Jenkins* Harp – Camilla Pay Mandolin – Ed Harcourt Piano – Eddie Jenkins 3:02 11 The Escapist Bells [Sleigh] – Mike Skinner Cello – Amy Langley Guitar – Johnny `Drum Machine` Jenkins* Viola – Amy Stanford Vocals – Kevin Mark Trail, Wayne Hart Singers* 5:15 Companies, etc. Phonographic Copyright (p) – Pure Groove Ltd. Copyright (c) – Pure Groove Ltd. Licensed To – Sixsevenine Recorded At – CNSO Studios Recorded At – Air Studios Recorded At – Soho Recording Studios Recorded At – A Major Studios Recorded At – The Fat Control Room Mastered At – The Fat Control Room Credits Artwork By – Tourist Conductor [Filmharmonic Orchestra Prague] – Bob Dowell Contractor, Management [Score Manager] – Petr Pycha Drums, Percussion – Johnny `Drum Machine` Jenkins* (tracks: 1 to 3, 5, 6, 8, 9, 11) Engineer – Brendon `Octave` Harding*, Guy Katsav, Magic Mike*, Morgan Nicholls, Robin Axford Engineer [Assistant - Filmharmonic Orchestra Prague] – Petr Kovanda Engineer [Filmharmonic Orchestra Prague] – Jan Kotzmann Engineer [Musical Instruments & Drums] – Mike Skinner Mastered By, Mixed By – Magic Mike Millrain*, Mike Skinner Orchestra – FILMharmonic Orchestra Prague* (tracks: 2, 6, 8, 9) Other [Back Tray Photography] – Mark Caylor Producer – Mike Skinner Written-By – Mike Skinner, Tim Vigon (tracks: 9) Notes FILMharmonic Orchestra Prague recorded in CNCO Studio No.1 Gallery, Prague. Church organ on Alleged Legends recorded at St. Brides Church, Fleet Street, London. Strings for Everything Is Borrowed recorded at Air Studios. Various drums and percussion recorded at Soho Recording Studios. Various strings, keys etc. recorded at A Major Studios. All music not recorded elsewhere recorded at the Fat Control Room. Published by Warner Chappell Music. [Inlay]: ℗ & © 2008 Pure Groove Ltd. trading as Locked On exclusively licensed to sixsevenine. A Warner Music Group Company. Made in The E.U. [Back Tray Sleeve] & [CD rim]: ℗ 2008 Pure Groove Ltd. trading as Locked On exclusively licensed to sixsevenine © 2008 Pure Groove Ltd. trading as Locked On exclusively licensed to sixsevenine. The Copyright - in this sound recording & artwork is owner by Pure Groove Ltd. trading as Locked On and exclusively licensed to sixsevenine. A Warner Music Group Company. Made in The E.U. Barcode and Other Identifiers Barcode (EAN-13 [text]): 0 825646 938612 Barcode (GTIN-13 [scan]): 0825646938612 Label Code: LC14666 Rights Society: GEMA/MCPS Matrix / Runout (Variant 1+2): 256469386-1 V01 IFB Mastering SID Code (Variant 1+2): IFPI L016 Mould SID Code (Variant 1): IFPI 05M8 Mould SID Code (Variant 2): IFPI 05M9

Lepo očuvano Sjajne ilustracije Рибе (лат. Pisces) ектотермни су водени кичмењаци који живе готово искључиво у води. Наука која се бави рибама зове се ихтиологија. Постоји преко 33.100 врста риба,[1] што их чини највећом групом кичмењака. Око половине свих кичмењака су рибе, најстарији познати фосили су стари 450 милиона година. За кретање им служе парна и непарна пераја. Дишу шкргама, а срце им има једну преткомору и једну комору и кроз њега протиче редукована крв. Немају мали крвоток. Најразвијенији део мозга је мали мозак. Кичменица је образована и може бити хрскавичава или окоштала. Оплођење је спољашње, а врсте по основу доношења младих могу бити овипарне, ововивипарне и вивипарне.[2] Рибе су врло стара и велика група кичмењака, која се одликује знатном разноликошћу.[3] Оне су широко распрострањене у скоро свим водама на земљи: од високопланинских потока и језера (језеро Титикака, 4.572 m) до највећих морских дубина Маријанског рова, 10.912 m), те од вода које су близу тачке замрзавања до топлих извора.[4][5] У мноштву врста риба у савременој фауни сусрећу се и прави дивови дуги до 20 m и тешки 15—20 тона, као што је морски пас Rhincodon typus, као и патуљци који не нарасту више од једног центиметра. Деле се на хрскавичњаче (Chondrichthyes), у које се између осталих убрајају морски пси и раже, и коштуњаче (Osteichthyes) које обухватају све остале рибе. Надразред Osteichthyes дели се на разреде Actinopterygii (зракоперке) и Sarcopterygii (многоперке и дводихалице из Африке и Аустралије). Некада су постојале и рибе оклопњаче (Placodermi) и бодљикави морски пси (Acanthodii), али су изумрле. Рибе се исто тако деле се и на морске и слатководне. Од морских риба у Јадранском мору је до сада забележено око 400 врста: око 350 из разреда Osteichthyes (коштуњаче) и 50 врста из разреда Chondrichthyes (хрскавичњаче), што износи око 70% познатих врста риба у Средоземном мору (укупно 579 врста и подврста). Иако слатке воде представљају тек мали постотак укупне водене површине, једна трећина свих риба примарно су слатководне врсте. До данас је описано око 10.000 слатководних риба, а сваке године открије се око 200 нових врста. Европска ихтиофауна броји око 316 врста слатководних риба, а смањење њене разноликости последица је ледених доба. Разноврсност[уреди | уреди извор] Рибе су најмногобројнија група кичмењака. Обухватају скоро половину свих кичмењака. У рибе спадају рушљорибе, штитоноше и кошљорибе. Рушљорибе (Ајкуле и раже) живе у морима. Њихове шкрге се не налазе у заједничкој дупљи коју покрива шкржни поклопац, већ свака шкрга има посебан отвор. Отвори се виде на телу, одмах иза главе. Усни отвор ајкула и ража налази се са доње стране главе, а врх главе извучен је у шиљату њушку. Због тога се ајкуле, када нападају, окрећу леђима надоле. И раже су грабљивице. За разлику од ајкула, оне живе на дну мора. Најпознатије врсте су плава ајкула или пас мордуљ и ража каменица. Штитоноше су назив добиле по малим коштаним штитовима који се у пет редова пружају дуж тела. Најпознатије штитоноше су кечига, моруна и јесетра. Кечига живи на дну река (има је у српским равничарским рекама). Велика је грабљивица. Јесетра и моруна су рибе селице: живе у морима, а у време мреста улазе у реке и пливају узводно да би положиле јаја. Могу се наћи и у Дунаву. Кошљорибе су најбројније међу рибама. Живе у свим водама. У српским рекама живе шаран, караш, лињак, мрена, сом, штука, гргеч, смуђ, пастрмка и још много других врста. У мору живе скуша, зубатац, ослић, сардела. Постоје и врсте које су селице. Таква је, на пример, јегуља. Женке јегуље живе у рекама, а мужјаци у морима поред ушћа река. Када дође време размножавања, женке крећу низ реке, улазе у море, срећу се са мужјацима и настављају заједно да пливају. Све јегуље, из свих река Европе, одлазе до једног дела Атлантског океана (Саргаско море). Тамо се мресте и угину. Из јаја се развијају ларве које ношене воденим струјама доспевају на исто место одакле су дошли њихови родитељи. Док стигну тамо, од њих се развијају одрасле јегуље. И опет мужјаци остају у мору, а женке настављају да пливају узводно. И то се понавља милионима година. Нарочито је интересантна једна мала риба — грегорац. Мужјак ове рибе прави од воденог биља гнездо величине ораха. Неколико женки положи јаја у гнездо, а онда их мужјак чува. Неко време води бригу и о младима. Грађа[уреди | уреди извор] Тело је вретенасто и бочно спљоштено, хидродинамичног облика. На телу се разликују: глава, труп и реп. Глава[уреди | уреди извор] Ту се налазе парни носни отвори и велике очи без очних капака. Са стране главе су велики шкржни поклопци испод којих су шкрге. Неке врсте (грабљивице) у усној шупљини имају зубе. Труп и реп[уреди | уреди извор] Од почетка трупа до репа протеже се бочна линија. На граници трупног и репног дела тела налази се анални отвор, а иза њега на мокраћно-полној квржици најпре је полни, а затим мокраћни отвор. Рибе имају парна и непарна пераја. Парна пераја постављена су упоредно с телом. Парна пераја су прсна и трбушна. Прсна пераја учвршћују се на оплечје иза шкржног отвора. Трбушна пераја нису фиксирана за осни скелет, па могу бити смештена на различитим деловима тела. Непарна пераја су леђна, репна и подрепна. Репна пераја код коштуњача је хомоцеркална (реп је изван симетричан, али изнутра кичма се завршава у горњем краку). Врсте репних пераја: Протоцеркална пераја Хетероцеркална пераја Дифицеркална пераја Хомоцеркална пераја Протоцеркална Хетероцеркална Дифицеркална Хомоцеркална Репно пераје је главни орган за покретање. Постоји једно или два леђна пераја и једно подрепно. Постоји још и масно пераје (код породице Salmonidae, Ameiuridae и др) које је смештено с леђне стране, а не садржи никакве коштане потпоре. Кожа[уреди | уреди извор] Састоји се од два слоја, танке поусмине и дебље усмине. Поусмина садржи две врсте слузних жлезда које луче слуз, смањујући тако трење при пливању. У време мреста на површини се јављају бисерни органи, орожнали део поусмине. Усмину граде stratum spongiosum и stratum compactum. Ту су везивно ткиво, живци, пигментне ћелије и љуске (које се преклапају). Пигментне ћелије су меланофори, гуанофори и ксантофори. Љуске које настају из остеобласта грађене су од од два слоја, горњег коштаног и доњег који чини везивно ткиво прожето кречњаком. Такве љуске се називају еласмоиднима (коштаним). Код шаранки љуске су округлог облика – циклоидне, а код гргечки чешљастог облика – ктеноидне. На љускама се уочавају зоне прираста. Зими је метаболизам рибе спорији, а лети бржи. У складу с тим иде и раст рибе, па се зими јављају на љускама тамније, а лети светлије зоне. Могу се налазити и вишећелијске жлезде које су постале органи који емитују светлост – фотофори. У усмини се налазе два снопа колагених влакана у супротним спиралама, тако да се риба може прегибати без набирања коже. Костур[уреди | уреди извор] Мозак и кичмена мождина су заштићени лобањом и кичмом. Скелетни систем грађен је од коштаног ткива које граде два типа костију: кожне или покровне и хрскавичне или заменске кости. Костур лобање[уреди | уреди извор] Лобања је тропибазалног типа (очне орбите близу, тј. одвојене само танким септумом). Доња вилица је за лобању причвршћена хиостилично. Хрскавичне кости настају заменом хрскавице коштаним ткивом. Кожне кости настају из усмине. Лобања се може поделити на живчани и шкржни део. Живчану лобању – Neurocranium – чине затиљна (occipitale), темена (parietale), чеона (frontale) и носна (nasale) регија. Шкржну лобању — Splanchocranium – чини пет пари шкржних лукова и чељусна лук. Вилични лук чине горња и доња вилица. Пети шкржни лук је јако редукован и ту се могу налазити ждрелни зуби, допунски уређај за жвакање. Шкржне лукове покривају шкржни поклопци – operculumi. Костур кичме[уреди | уреди извор] Функција кичме је спречавање скраћивања тела приликом мишићних контракција. Грађена је од коштаног ткива (код коштуњача), па се на њој разликују трупна и репна регија. Чине је пршљенови који се састоје од тела (centrum), живчаних лукова који завршавају леђним трнастим наставком, а код репних пршљенова крвни лукови завршавају се трбушним трнастим наставком. Трупни пршљенови немају доње лукове, већ наставке парапофизе на које се настављају ребра. Тело кичмењака је удубљено с обе стране – амфичелни или двочашкасти пршљенови. У просторима између појединих пршљенова је остатак свитка, који даје већу издржљивост и гибљивост кичме. Постоје два типа ребара, плурална — која иду између мишића — и дорзална — која су интрамускуларна и то су међумишићне кошчице које настају од везивног ткива. Оба типа су причвршћена на тело кичмењака. Неке рибе имају и горња ребра (сардела и лосос). Костур удова[уреди | уреди извор] Непарна леђна пераја (pinnae dorsalis - D) састоје се од унутрашњих коштаних шипчица – radialia и од спољашњих перајних шипчица – lepidotrichia. Пераја су помоћу перајних потпора повезане с костуром. Парна прсна пераја (pterygia pectoralia - P) састоје се од radialia и lepidotrichia. Преко оплечја су причвршћена на слушни део лобање. Оплечје је чврсто везано на осни костур тако да су пераје непокретне. Оплечје чине лопатица (scapula), врањача (coracoideim), доврањача (masocoracoideum) и кожна кост грлењача (cleithrum). Парна трбушна пераја (pterygia ventralia - V) исте су грађе, али везана су на куковље, које је грађено од једне троугласте кости – basopetrygium. Куковље није везано на осни костур. Пераја служе као органи за дизање и спуштање. Прсна пераја служе за окретање и одржавање у одређеном положају. Леђна и трбушна пераја не учествују код активног покретања, али дају телу покретљивост. Репно пераје служи као кормило. Мишићни систем[уреди | уреди извор] Правилна сегментација мишића с двоструким W распоредом миомера и миосепти. Разликују се бији и црвени мишићи. Бији мишићи се контрахују анаеробно па за енергију користе глукозу при чему настаје лактат – млечна киселина. Црвени се мишићи контрахују аеробно, за енергију користе масти, а настаје угљен-диоксид. Систем за дисање[уреди | уреди извор] Рибе имају четири пара шкрга на четири шкржна лука. Међушкржне преграде су редуковане. Са сваке стране шкрге покрива шкржни поклопац – operculum. На унутрашњој страни оперкулума се налази лажна шкрга, pseudobranchia, која се састоји од само једног реда шкржних листића и не учествује у дисању, али се на њој налазе рецептори који помажу у контроли дисања. На свакој шкрги је двоструки ред шкржних листића. Вода улази кроз уста и излази кроз operculum-а ван. У шкржним ресицама крв тече у супротном смеру од пролаза воде. Пут воде – уста отворена, а поклопац затворен па вода улази у ждрело преко шкрга у шкржну пукотину коју затвара operculum. Уста се затварају, а вода излази кроз operculum. Рибе које се повремено задржавају изван воде јер живе у плитким и муљевитим водама могу да удишу ваздух који апсорбују преко цревног епитела, слузокоже, шкржне шупљине или преко коже. Operculum је коштани поклопац. Систем за варење[уреди | уреди извор] Варење започиње устима. Језик је слабо покретан и он је слузави конус без мишића. Код шаранки на задњем делу шкржног костура налазе се ждрелни зуби. Рибе већином усисавају своју храну. Ждрело излучује слуз па кад се нагло отворе уста, долази до усисавања плена. Помоћу мукозне секреције храна пролази кроз ждрело. Једњак је кратак. Желудац није јасно одељен на кардијачни и пилорићки део. Око дуоденума се налазе вратарнићки (пилорићки) привесци који повећавају прехрамбену способност црева. Има их 2—200. Црево је дугачко и без тифлозолиса. Јавља се вилица са зубима. Зуби су окренути према назад и углавном служе за придржавање хране. Већина риба је карниворна. Рибе не могу да жваћу храну јер би им то блокирало проток воде кроз шкрге. Зуби у вилицама и непца служе за придржавање плена. За механичку разградњу хране служе ждрелни зуби. Постоје и хербиворне рибе, које се хране детритусом, омниворне, које се хране суспензијом, па и паразити који сишу телесну течност других риба. Црево које се наставља на желудац је код карнивора кратко, а код хербивора дуго. У већини случајава храна се не разграђује у желуцу помоћу ензима, него се разградња и апсорпција догађа у цреву. У пилорићким наставцима се налазе ензими и они имају главну улогу у апсорпцији масти. Тифлозолис повећава површину цревног епитела како би се повећала површина апсорпције хране. Јетра[уреди | уреди извор] Јетра је непотпуно подељена на десни и леви режањ, а има жучни мехур. Гуштерача је подељена на ендокрини и егзокрини део. Код већине риба постоји жучни мехур, где се сакупљају секрети јетре. Улога јетре је још и складиштење гликогена. Гуштерача је мала и повезана са жучним каналом. Гуштерача и јетра могу бити спојене у хепатопанкреас. Слезена се налази у завоју дуоденума. Слезена је тамноцрвена пирамидална структура која се налази иза желуца или је с њим повезана. Нема дигестивну улогу већ учествује у стварању или разградњи крвних ћелија. Рибљи мехур настаје као леђна избочина једњака. Протеже се између цревног тракта и бубрега дуж целе леђне стране трбушне шупљине. Испуњен је гасом и богат крвним жилама. Рибљи мехур и једњак код physostoma остају повезани помоћу ваздуховода Ductus pneumaticus, потом се тај канал отвара у ждрело и кроз њега се мехур напуни ваздухом (оне гутају ваздух). Ако мехур није повезан с једњаком, као код physochlista оне не гутају ваздух јер имају црвену гасну жлезду која из крви преузима гасове којима пуни мехур. Зид рибљег мехура има капиларна разграњења, rete mirabile, у којима крв тече у супротном смеру од смера у артеријама и венама. Гасове у рибљем мехуру чине 83% азот, 15% кисеоник и 21% угљен-диоксид. Улоге рибљег мехура[уреди | уреди извор] хидростатички орган, па служи за одржавање равнотеже, ширењем мехура риба се диже а скупљањем се спушта јер је специфична тежина рибе једнака специфичној тежини околне воде, респираторни орган, орган за продукцију звука — пролазак гаса између делова мехура и кроз ваздуховод производи звук, орган за примање звука — рибљи мехур је код шаранки повезан с унутрашњим ухом преко Веберовог органа. Зид рибљег мехура састоји се од Tunica externa — компактно везивно ткиво; submucosa — растресита везивна ткива, крвне жиле и живци. Рибљи мехур је хомологан плућима, јер омогућује коришћење атмосферског кисеоника за дисање. Рибе су теже од воде па би без рибљег мехура тонуле. Систем крвотока[уреди | уреди извор] Срце је венско. Састоји се од венског затона, преткоморе и коморе.[6] Из срца излази трбушна аорта. Започиње проширењем, аортином главицом, а касније се из трбушне аорте одвајају 4 доводне шкржне артерије које воде венску крв у шкрге. Четири одводне шкржне артерије носе артеријску крв у главени круг, circus cephalicus, као и у парне корене леђне аорте. Из главеног круга излазе главине артерије које носе артеријску крв у мозак. Венски систем чине портални опток бубрега и јетре, 2 предње и 2 стражње главне вене које воде крв у срце преко Кувијерових протока. У крви се налазе еритроцити с језгром, леукоцити, гранулоцити, моноцити и лимфоцити. Лимфни систем добро је развијен испод коже у мишићима и мезентерама. Нервни систем[уреди | уреди извор] Нервни систем (цеваст) се састоји од мозга, кичмене мождине и нерава. Најразвијенији део мозга риба је средњи мозак. Предњи мозак је мали и има парне хемисфере. Из вентралне регије иду влакна за мирисне режњеве. Основна му је улога организација и координација механизама који настају у другим деловима мозга. Има важну улогу у понашању приликом размножавања. Међумозак садржи епифизу са фоторецепторима и хипоталамус на који се с доње стране наставља левак на који прилеже хипофиза, крвожилни мешчић и доњи режњеви.[7] Средњи мозак је највећи део мозга код риба. Састоји се од крова (tectum opticum) у који улазе оптичка влакна, влакна из бочне пруге, дисајних органа и задњег мозга. Контролише понашање, учење и остале облике комплексног понашања. Ту се налазе и моторни центри. Највише се истичу видни режњеви.[8] Стражњи мозак је велики код добрих пливача. Контролише прецизне и темпиране покрете. Примозак — из њега излази 10 пари лобањских живаца и на њега се наставља леђна мождина. Аутономни нервни систем састоји се од 11 пари можданих живаца. Чула[уреди | уреди извор] Очи: Најосетљивије на жутозелену боју, а то је она таласна дужина која најдубље продире у воду. Састоје се од спљоштене рожњаче чији спољашњи слој замењује очне капке, великих сочива, хрскавичне беоњаче и 6 мишића за покретање очне јабучице. Musculus retractor lentis повлачи сочиво према мрежњачи (фокусирање) иза које се налази жилница из које излази српасти изданак processus falciformis. У жилници се налази и rete mirabile (чудесна мрежица) која има храњиву улогу. Око садржи огледало, то је посебан слој крвних жила богат кристалићима који рефлектују светло. Има још и шареницу.[9] Батипелагичне рибе (живе на дубинама > 1.000 m) немају функционалне очи, а мезопелагичке (200—1.000 m) имају врло велике очи са специјалним прилагођавањима на слаби интензитет светла — телескопске очи (велико сочиво, танка рожњача, додатна ретина). Индекс преламања светлосних зрака износи 1,00. Рожњача има индекс преламања светлости око 1,37. Индекс преламања воде износи 1,33. Зраци светлости се преламају на граници воде и рожњаче, пуно мање него на граници ваздуха и рожнице. Код риба се цело сочиво помиче од или ка мрежљачи (m. retractor lentis) да би се фокусирао објект. Орган слуха: Служи за осећај равнотеже, убрзања и за слух. Унутрашње ухо састоји се од спољашњег, коштаног и унутрашњег опненог лавиринта. Горњи део лавиринта чине 3 полукружна каналића и utriculus, јајаста кесица, а доњи део sacculus, кугласта врећица и лагена. Сензитивна места су utriculus, sacculus и лагена и они у себи садрже слушне каменчиће отолите (lapillus, sagitta, asteriscus). Код риба које чују, унутрашње ухо је у контакту са рибљим мехуром. Рибе могу да производе звук, за стварање јата, дозивање партнера, плашење или упозоравање непријатеља.[10] Механизми производње звука; стимулација трењем пршљена, оперкулума, костију оплећја, зуба, испуштањем гаса из рибљег мехура. Бочна пруга: чине је чулне ћелије неуромасти с чулним длачицама, које стрше у желатинозну куполу, која се помиче покретима воде. Помоћу њих се региструје струјање воде узроковано другим организмима. Њихова улога је процена снаге и правца воденог тока, избегавање препрека, хватање плена. Хеморецептори: Чула за укус, налазе се на устима и ждрелу, на брчићима, а могу бити и на целом телу. Чула за мирис су такође хеморецептори. Налазе се са сваке стране иза носног отвора. Постоје предњи и стражњи носни отвори, тако да на предње вода улази, а на стражње излази. Чуло мириса рибе користе за тражење хране и препознавање пола своје врсте. Мокраћни мехур[уреди | уреди извор] Бубрези — opistonephros — смештени су на леђној страни тела изнад рибљег мехура. Горњи део бубрега pronephros је лимфоидни орган, а доњи део opistonephros је функционалан. Мокраћоводи се страга проширују у мокраћни мехур. Отварају се иза аналног отвора, па не постоји клоака. Отварају се на мокраћнополној папили, прво полни па мокраћни отвор. Амонијак и уреа, тј. азотни остаци излучују се 6 пута више преко шкрга него преко бубрега. Морске рибе имају мању количину соли у крви него што је у морској води захваљујући осморегулаторним процесима. Код слатководних риба количина соли у крви је већа него у околној води па H2O ради осмозе улази у тело, те је морају појачано избацивати. Полни систем[уреди | уреди извор] Полни и мокраћни систем су одвојени. Код мужјака постоје парни семеници, а семеводи се спајају у заједнички семевод и отварају се на мокраћнополној папили. Код женки се налазе парни јајници продуженог облика, као и јајоводи који се отварају посебним полним отвором иза аналног, а испред мокраћног отвора. Ако јајоводи не постоје (Perca fluviatilis — гргеч) јаја се избацују у утробну шупљину. Оплодња је спољашња. Женка полаже икру коју мужјак прелије семеном. Браздање јајета је парцијално, јер су јаја богата жуманцетом. Из јаја се излеже ларва која се неко време храни жуманчаном врећом коју носи са собом. Тек након ресорпције жуманчане вреће ларва добије изглед мале рибе. Посебни орган[уреди | уреди извор] Морски змај Електрични органи: Јака поља за напад или одбрану, слаба за примање електричних чула или за комуникацију, у муљевитим водама. Настају преображајем мишића у ћелије које се називају електроцити. То су мишићне ћелије које су изгубиле способност контракције, а специјализовале су се за стварање јонизацијског тока. Морске рибе су бољи проводници електричне струје од слатководних. Електрорецептори: Настају из неуромаста бочне пруге. Код риба које могу постићи јаку струју електрични органи су смештени у предњем делу тела, а код осталих у репном делу. Служе за детекцију електричног поља.[11] Светлећи органи: присутни су код риба које живе на великим дубинама и 95% риба које живе испод 50 m дубине. Већином је то плаво зелена светлост коју производе фотофоре настале из преображених слузних жлезда. Код многих врста светлост стварају светлеће бактерије смештене у појединим органима. Светлосни органи служе за препознавање полова или за плашење, као и за освајање жртве. Такви светлећи органи се виде и до 15 m далеко. Рибе могу да имају и отровне жлезде, као и да помоћу посебних органа уштрцавају отров у плен. Таксономија[уреди | уреди извор] Drawing of animal with large mouth, long tail, very small dorsal fins, and pectoral fins that attach towards the bottom of the body, resembling lizard legs in scale and development.[12] Dunkleosteus је гигантска преко 10 m дуга праисторијска риба из класе Placodermi. Риболики организми су парафилетска група кичмењака: то је грана (кладус) која обухвата све рибе, а такође садржи и тетраподе, који нису рибе, иако су се развили од риба. Ајкуле и раже су генетски од осталих риба подједнако удаљене колико и од тетрапода (водоземаца, гмизаваца и сисара). Из тог разлога, такве групе као што су „класа рибе“ која се описује у старијим референтним радовима више се не користе у формалној класификацији. Традиционална подела рибе сврстава у три постојеће класе (разреда), док се изумрли облици понекад сврставају у стабло, а понекад у посебну класу:[13][14] Разред (класа) Agnatha (безвиличне рибе); Подразред Cyclostomata (колоусте лампетре); Подразред Ostracodermi (оклопљене безвиличњаче) †; Разред Chondrichthyes (хрскавичаве рибе); Подразред Elasmobranchii (ајкуле и раже); Подразред Holocephali (химере и изумрли сродници); Разред Placodermi (оклопњаче) †; Разред Acanthodii (бодљикаве ајкуле `, понекад сврставане у кошчљорибе)†; Разред Osteichthyes (кошљорибе); Подразред Actinopterygii (зракоперке); Подразред Sarcopterygii (рибе меснатих пераја, преци тетрапода). Горња подела је једна од оних које се најчешће сусрећу у неспецијалистичким и генералним радовима. Многе од наведених група су парафилетичне, по томе што су довеле до појаве узастопних група: безвиличне су преци хрскавичавих риба (Chondrichthyes), које су довеле до појаве хрскавичавих акантоида, предака кошљориба (Osteichthyes). Након филогенетске номенклатуре, рибе су подељене по детаљнијим схемама, са следећим главним групама: Разред Myxini (колоусте) Разред Pteraspidomorphi † (ране виличњаче) Разред Thelodonti † Разред Anaspida † Разред Petromyzontida ili Hyperoartia Petromyzontidae (lampetre) Разред Conodonta (конодонти, конусњаче) † Разред Cephalaspidomorphi † (ране безвиличњаче) (Нерангиране) Galeaspida † (Нерангиране) Pituriaspida † (Нерангиране) Osteostraci † Подстабло Gnathostomata (вилични кичмењаци) Разред Placodermi † (оклопњаче) Разред Chondrichthyes (хрскавичаве рибе) Разред Acanthodii † (бодљикаве ајкуле) Надразред Osteichthyes (кошљорибе) Класа Actinopterygii (зракоперке) Подразред Chondrostei Ред Acipenseriformes (јесетрес и кечиге) Ред Polypteriformes Подред Neopterygii Инфраред Holostei Инфраразред Teleostei (многи редови уобичајених риба) Разред Sarcopterygii (ресоперке) Подразред Actinistia (целаканти) Подразред Dipnoi (дводихалице) † - изумрли таксон Неки палеонтолози сматрају да су Conodonta заправо hordati, а оне су примитивне рибе. За потпуније разумевање ове таксономије, погледајте чланак кичмењаци. Положај у колена Chordata још није решен. Филогенетска истраживања из 1998. и 1999. године подржала су идеју да змијуљице и пакларе формирају природну групу, у Cyclostomata (колоусте), којој је сестринска група Gnathostomata.[15][16] Различите групе риба чине више од половине кичмењака. По подацима из 2006. године постојало је преко 28.000 познатих постојећих врста, од којих су готово 27.000 кошљорибе, a 970 ајкуле, зракоперке и химере и око 108 змијуљица и паклара. Трећина тих врста спада у девет највећих породица; од највећег до најмањег, ове породице су: Cyprinidae, Gobiidae, Cichlidae, Characidae, Loricariidae, Balitoridae, Serranidae, Labridae, и Scorpaenidae. Око 64 породица су монотипске, тј. садрже само по једнну врсту. Коначни укупни број постојећих врста може расти до преко 32,500.[17][18] ex yu udžbenici knjige iz bivše jugoslavije titove Tags: Biologija riba ribarstvo ribolov vrste morske slatkovodne ...