JAKA KAO SMRT JE LJUBAV - Majster Ekhart izbor iz dela Izdavač: SVETOVI Novi Sad, 1999. F: 12x17 cm O: 199 str Mek povez, ćirilica. Knjiga je u odličnom stanju samo je prva strana knjižnog bloka malo zacepljena u vrhu i ima pečat knjižare Plato. Majster Ekhart (1260-1327?), formalno dominikanac, obrazovao se u Strazburgu, Parizu, Kelnu, pod uticajem Alberta Velikog, klasičnog sholastičara i kao savremenik Tome Akvinskog i Dunsa Skota. Predavao u Parizu, gde je stekao magisterijum, tj. majstorsko dostojanstvo. Delovao je u Bremenu, potom rukovodio teološkom školom u Strazburgu. Držao je propovedi i po manastirima kao najugledniji teolog i najslavljeniji propovednik Nemačke. U sporu između Tome Akvinskog i Dunsa Skota, stavio se na stranu prvog, i ohrabrivao laike da uđu u augursku tajnu i tajnu spasenja. Njegove propovedi su zapisivane i širene, što je izazvalo zvaničnu Crkvu da mu se suprotstavi, a inkvizicija je progonila i spaljivala sve one koji su izražavali njegove stavove. Uprkos odstupanjima od tomizma, njegov red je nastojao da ga zaštiti i da posvedoči pravovernost, sve dok nije bila donesena neopoziva odluka. Odbio je optužbe inkvizitora, ali je morao pred papu u Avinjon. Ekhart se 1327. poslednji put pominje kao živ. Zastupao je učenje o večnosti ljudske duše. Ekhartova nadahnuta i skoro panteistička teologija jedna je od vršnih tačaka hrišćanski inspirisane mistike.

format: 2CD artist: V/A (razni izvođači); (Serbia, Montenegro) title: Budva `98, Mediteranski muzički festival release date: 1998 label, Cat. No. Komuna, CD170, style: pop NOVO, NIKAD SLUŠANO, NEW, UNPLAYED (5+). Naravno da me letnji festivali ovog tipa nisu nikad zanimali, mada je znao ponekad neki da donese neke značajne muzičke momente. Ovaj je jedan od takvih, ali mi je drag i zbog nekih drugih faktora. Naime, na njemu je nastupio i bio zapažen moj frend sa kojim drugujem jedno 30+ godina, Željko Savić, poznatiji kao gitarista BIJELOG DUGMETA koji je zamenjivao Bregu na turneji po USA početkom veka. Željko je i pisao za Rock Express, i svirao na mojoj svadbi (naravno, prventveno pesme Dugmeta, što mu je specijalitet). Na ovom albumu, tj festivalu, je pevao sopstvenu kompozicuju `Kum` u tarantela fazonu, koju sam znao od kada se rađala i modifikovala. Na albumu ima i drugih aktera sa kojima me povezuju posebne veze. Tu je i Čobi, koji je bio moj Brat, kao i Ana Stanić, ćerka mog Brata Dr Vojkana Stanića. Od ostalih aktera pomenuću i Delču, Mikija Jevremovića, Boru Dugića, Madam Piano, Maju Nikolić, Žarka Dančua, Šabanotija, takođe mog nekadašnjeg drugara, Tanju Jovićević (ex-OKTOBAR 1864) sa kojom sam se par puta extra družio... Dobar CD, tj. dvostruki CD, sa mnogo dobrih pesama, uostalom, pogledajte spisak i prosudite sami. Kao ilustraciju CD-a stavio sam video snimak Željka Savića (pesma `Kum) gde u uvodu vidimo i njegovu tadašnju devojku, Ivanu Đorđević, koja na italijanskom najavljuje pesmu. I Ivana je bila saradnica Rock Expressa, i moja draga drugarica. CD1-1 –Aleksandra* Ljubav Bez Pokrića CD1-2 –Nebojša Zloporubović - Zlopi Sad Me Ljubi CD1-3 –Bisernice Boke More Nemirno CD1-4 –Željko Joksimović Pesma Sirena CD1-5 –Miki Jevremović Jedna Suza CD1-6 –Madame Piano I Bora Dugić Moj Jasmine CD1-7 –Grupa Perper Goro Moja CD1-8 –Željko Savić I Aliluja Kum CD1-9 –Marinko Pavićević I Edita Slaby Brkan Teutina Serenada CD1-10 –Maja Nikolić Uzmi Me CD1-11 –Čobi I Mima Karadžić Anka Kotoranka CD1-12 –Svetlana Raičković Vjetar I More CD1-13 –Jan Plestenjak Ostani CD1-14 –Žarko Dančuo Mediteran CD1-15 –Predrag Jovanović Daleka Zvezda CD1-16 –Muzička Radionica Iz Kotora Kolana CD2-1 –Grupa Popović Sanjam CD2-2 –Ivana Ćosić Duga Je Noć CD2-3 –Tanja Banjanin Da Li Si Dovoljno Jak CD2-4 –Delča I Sklekovi Podmornica CD2-5 –Leontina Daleko CD2-6 –Šabanoti Bu CD2-7 –Aleksandra Tabaš Za Mene CD2-8 –Ana Stanić Molila Sam Anđele CD2-9 –Sančo I Max Mapa Je Nađena CD2-10 –Grupa Hausmajstori Ti Me Spuštaš Do Dna CD2-11 –Kaja Ti Bi Hteo CD2-12 –Mićo Vujović Do Svidanja Anja CD2-13 –Dušan Martinović Duka Jedina Moja CD2-14 –Tanja Jovićević Jutro CD2-15 –Renata Perazić Glavu Gore CD2-16 –Goran Šunjka Ko Što Ruži Treba Trn

Edith Piaf Chante Marguerite Monnot Originalno izdanje (digipak). Made in Germany Ocuvanost CD: 5- (dve-tri sitne crtice, ne utice na rad) Omot: 4+++ (poneki trag koriscenja) Spisak pesama: 01 L`étranger 3:33 02 Mon Légionnaire (Version Inédite) 3:48 03 Le Fanion de la Légion (Version Inédite) 3:16 04 Marguerite Monnot Joue Et Chantonne Au Piano `C`est Un Risque à Prendre` 3:07 05 J`entends la Sirène 1:55 06 Le Petit Monsieur Triste 2:51 07 Je N`en Connais Pas la Fin, En Public (Version Inédite) 3:34 08 Y`en A Un de Trop (deuxième Version de `Un Coin Tout Bleu`) 2:48 09 Escale 3:01 10 Marguerite Monnot évoque Edith Piaf 1:01 11 J`ai Dansé Avec L`amour 3:19 12 Où Sont-ils Mes Petits Copains? 3:29 13 C`était Un Jour de Fete 3:56 14 L`homme Des Bars 2:16 15 Tu Es Partout 2:59 16 Un Coin Tout Bleu 2:46 17 Marguerite Monnot évoque la Rentrée D`Edith Piaf à L`Olympia 1:50 18 Les Cloches Sonnent 2:58 19 Il A Chanté 4:30 20 Dany 2:40 21 Hymne à L`amour 3:13 22 La Petite Marie 3:22 23 Tous Les Amoureux Chantent 3:22 24 Hymne To Love (Version Inédite) 3:04 25 Edith Piaf évoque Marguerite Monnot 0:41 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: pop pvs3r10

R. SpiridonovićTuberkoloza kostiju i zglobovaMeki povezMikobakterije mogu biti prouzrokovači infekcije zglobova i kostiju. Zahvatanje skeletne muskulature ima sporu kliničku evoluciju. Lokalne inflamatorne promene neopaženo, podmuklo dovode do destrukcije i mogu sponatno da prelaze kroz faze egzacerbacije i remisije. Sistemski simptomi su često dosutni.Uzrok nastankaTuberkuloza kostiju i zglobova nastaje kao posledica limfohematogenog širenja bacila iz ekstraartikularnog fokusa infekcije, ili u nekim slučajevima širenjem infekcije iz susednih žarišta.Klinička slikaTuberkuloza u kostima zgloba može da ostane "uspavana" nekoliko godina dok se ne aktivira. Osteoartikularna tuberkuloza može da zahvati bilo koju kost ili zglob, burzu ili tetivu, ali je najčešće lokalizovana na velikim nosećim zglobovima i pršljenovima. U toku tuberkuloznog procesa stvara se specifično granulaciono tkivo sa kazeifikacijom koja razara zglobnu hrskavicu i kosti odnosno telo pršljena i intervertebralni diskus.Tuberkuloza kičme (Pottova bolest) lokalizuje se u torakolumbalnoj kičmi od VI dorzalnog do III lumbalnog pršljena. Bolest počinje na prednjim ivicama pršljena i diska, progredira do suženja intervertebralnog prostora, destrukcije vertebralnih platoa i kolapsa pršljenskog tela, usled čega dolazi do akutne kifoze i karakterističnog deformiteta kičme u vidu gibusa (grba). Infekcija može da se lokalizuje na jednom ili na više pršljenova. Ove promene su praćene lokalnim spazmom i bolom koji se pojačava noću, dovodi do promena u stavu, hodu i raspoloženju bolesnika. Kasnije, mogu da nastanu hladni paravertebralni apscesi i različite neurološke komplikacije, zbog kompresije medule apscesima i granulacionim tkivom. Apscesi mogu prodirati uz i niz kičmu do prepona, duž rebra, vrata i sternuma.6/24

Odlicno ocuvana nova! Povijest dokazuje da je u čovjekovoj prirodi neprekidno traganje za sve većim znanjem. Bez našega stalnog posezanja za onim onkraj neposrednog znanja, našega neprekidnog poriva da krećemo prema horizontu i otkrivamo što leži tamo i još dalje - ne bi bilo napretka. Isaac Asimov, koji je pisao gotovo o svakom području čovjekova djelovanja, sad nam pruža izvanredno čitljiv prikaz čovjekovih istraživanja i ispitivanja fizičkog svijeta. U jednom svesku širokog raspona, priča nam o tome kako su ljudi učili i kako su nastavljali učiti o svome svijetu, od velikih migracija prethistorije do svemirskih sondi današnjice i putovanja sutrašnjice o kojima jedva snivasmo. Asimov obuhvaća velika otkrića u astronomiji, biologiji, zemljopisu, matematici, geologiji, fizici te praktički svim drugim područjima znanja. Pruža nam kronološki prikaz istraživanja, otkrića i izuma, razvitak znanstvene misli i znanstvene teorije i objašnjava jednostavno kako je čovjek stjecao, oplođivao i primjenjivao stečeno znanje kako bi naučio još više. On putuje od prošlosti do sadašnjosti i nastavlja dalje, da bi zamišljao smjerove kojima će nas znanje povesti u budućnosti. Unutar četiri područja fizičkog svemira - horizonta prostora, vremena, tvari i energije - Asimov otkriva kako je poriv za širenjem granica znanja odveo čovjeka dalje od obodnica poznatog svijeta, da bi razvio teorije i naprave koje će mu dopustiti prodiranje u tajne Zemlje i svemira. Tu su stotine fascinirajućih - i korisnih - činjenica, datuma, imena i brojaka koje su priča o čovjekovu prodoru u svijet i u svemir, s vječnim ciljem da širi horizonte znanja. G7

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ugodimo ljubavi i ona će nas utešiti! Posle objavljenih knjiga, Ljubav nas pretvara u ono što volimo i Sve što saznajemo saznaje nas, s Blagodaću utehe završavamo izbor iz Ekhartovog dela. Odnos koji je ovaj mističar uspostavio prema Bogu ostaje bez premca na svetu i vodi nas prema iskustvu zbog kojeg nećemo zažaliti. Majstor Ekhart (nem. Meister Eckhart; oko 1260–1328)[1] srednjovekovni nemački filozof, dominikanski teolog i mistik. Majster Ekhart (pravo ime Eckhart von Hochheim O.P.) rodio se 1260. godine u Tiringiji. Obrazovao se u Strazburu, Parizu i Kelnu, pod uticajima Alberta Velikog, Tome Akvinskog i Dunsa Skota. Predavao je u Parizu, gde je stekao majstorsko dostojanstvo, odnosno magisterijum. Delovao je u Bremenu, potom rukovodio teološkom školom u Strazburu. Pripadao je dominikanskom redu katoličke crkve. Držao je propovedi i po manastirima. Njegove propovedi su zapisivane i širene, što je izazvalo zvaničnu crkvu da mu se suprotstavi, posle čega je inkvizicija počela da progoni sve one koji su izražavali njegove stavove. Njegov red je nastojao da ga zaštiti i da posvedoči njegovu pravovernost, sve dok nije bila donesena neopoziva odluka. Ekhart je odbio optužbe inkvizitora, ali je pozvan pred papu u Avinjon. Majster Ekhart se poslednji put pominje kao živ 1327. godine. Učenje U središtu Ekhartovog učenja leži uzletna moć duše, koja odeljivanjem od telesnog i svetovnog hrli svojem iskonu. „ Dno Boga je moje dno, i moje je dno dno Boga. ”

Diskovi 5 (kao novi) Stanje omota prikazano na slikama 1-1 Bog Nima Telefona 3:22 1-2 Paloma 3:17 1-3 PH4 2:18 1-4 Žarnica 3:12 1-5 Praslovan 3:48 1-6 Bitles 2:54 1-7 Ikebana 2:44 1-8 Lačni Franz 3:27 1-9 Nekaj Lepljivega / Šankrok 5:54 1-10 Stari Vojak 3:35 1-11 Ja Sam Sam / Konec 2:42 Adijo Pamet 2-1 Vaterpolisti 3:37 2-2Kurenti 2:42 2-3 Miss Evrope 2:02 2-4 Lent 1980 2:32 2-5 Deklica 2:16 2-6 Adijo Pamet 1:50 2-7 Kaj Bi Mi Brez Nas 2:33 2-8 Gledam Samo Tvoj Obraz 2:04 2-9 Včasih Kak Pajac Kriči 4:00 2-10 Za Shizofrenike 3:30 Ne Mi Dihat Za Ovratnik 3-1 Ne Mi Dihat Za Ovratnik 3:10 3-2 Prvi Maj 5:35 3-3 Kamikaze 3:08 3-4 Bela Simfonija 5:48 3-5 Ker Sn Htel Bit Včasih Malo Sam 2:45 3-6 Aluleja 4:25 3-7 Lipa Zelenela Je 3:40 3-8 Prosim, Pazi, Da Mi Ne Pohodiš Podočnjakov 5:50 Slišiš, Školjka Poje Ti 4-1 Lipa Zelenela Je 4:00 4-2 Lent 1980 2:56 4-3 Nekaj Lepljivega 3:17 4-4 Prosim, Pazi, Da Mi Ne Pohodiš Podočnjakov 5:48 4-5 Včasih Kak Pajac Kriči 4:38 4-6 Naša Lidija Je Pri Vojakih 4:12 4-7 Ne Mi Dihat Za Ovratnik 4:03 4-8 Paloma 3:20 4-9 Bitles 3:16 4-10 Praslovan 5:05 Slon Med Porcelanom 5-1 Tisoč Modrobelih Rožic 3:50 5-2 Slon Med Porcelanom 3:22 5-3 Cigani V Prahu 4:40 5-4 Dan Zmage Ali Rojstvo Boljšega Človeka 3:55 5-5 Nič Ni Bolj Nespodobnega Kot Sreča 3:50 5-6 Jebiveter 4:45 5-7 Zvonovi Temne Vode 5:00 5-8 Vrzi Sombrero Proč 5:15 5-9 Jutri Bom Pujsa Razbil 4:12 Na Svoji Strani 6-1 Naj Ti Poljub Nariše Ustnice 4:08 6-2 Na Svoji Strani 4:21 6-3 Čustveno Stanje Mlade Krave, Druge Največje Slovenske Živli 3:45 6-4 Ko Si Rdeče Zvezde Šivala 3:15 6-5 Naj Kolje Noč 3:56 6-6 Kandidati Za Čestitke 3:06 6-7 Nasvidenje Na Plaži 6:12 Sirene Tulijo 7-1 Zdravljica 3:33 7-2 Vesela Jajca Pa Debeli Hren 3:48 7-3 Mravljinčarji In Čeladarji 3:30 7-4 Sirene Tulijo 4:36 7-5 Čakaj Me 5:06 7-6 Jaz Bom Do Smrti Živel 4:17 7-7 Pridi, Greva Domov 3:39 7-8 Slavoloki Zmage 3:03 Tiha Voda 8-1 Tiha Voda (Vzami Si Čas) 6:05 8-2 Tam Bi Rad Bil Pokopan 4:05 8-3 Varovalke Padajo 3:50 8-4 Franja 4:00 8-5 Gremo V Nebesa 7:05 8-6 Srečno, Kekec 4:10 8-7 Mirno Morje, Mikimaus! 4:15 8-8 Vojna Tajna 5:05 Zadnja Večerja 9-1 Ambasadorji Užitka 5:13 9-2 Vedno Iste Face 5:05 9-3 Mlade Podnajemnice 3:51 9-4 Hiša Strahov 4:50 9-5 Škrbaste Hijene 4:17 9-6 Zanzibar 5:16 9-7 Zadnja Večerja 4:03 9-8 Veter Iz Casablance 4:49 9-9 Azra 6:23

Politička analitika i menadžment u politici Садржај предмета чине три ужа проблемска круга. Први укључује сегменте попут одређења појма, улоге, функција и узрока конфликата, као и њихове класификације и типологије, односно својеврсну анатомију конфликта – њихово мапирање. Други, конфликтна динамика анализира ток, активности и исходе конфликтне интеракције и посебно се бави стварањем и одржавањем и ширењем коалиционих аранжмана. Трећи круг даје увид у тактике и технике преговарања, моделе регулације и институционализације конфликата, као и претпоставке за стварање консензуса или баар постизање компромиса. Основни циљ је да пружи систематична знања и увид у друштвени контекст, структуру и актере конфликата, ток и исходе регулације и оспособи их за вођење успешне ненасилне друштвене акције. Predmet ima za cilj da polaznicima omogući da kroz predavanja i radionice, kao i izradu sopstvenih mapa konflikata ostvare kritički uvid u: uzroke i neposredne povode konflikata mehanizme regulacije i pacifikacije konflikata tok, aktivnosti i prirodu konfliktne interakcije stvaranje koalicija i nenasilnu borbu metode medijacije i regulacije konflikata Na taj način bi se osposobili za konfliktni menadžment, odnosno vođenje nenasilnih akcija i upravljanje konfliktima i posredovanje u njima. еоријска настава: 1) Појам, улога и функције конфликата; 2) Узроци конфликата; 3) Врсте друштвених конфликата; 4) Системски конфликти – кризе, ратови и револуције; 5) Стратегије и активности актера; 6) Ненсилна акција; 7) Заблуде о ненасилној борби; 8) Грађење коалиција; 9) Ток и исходи конфликата; 10) Тест, израда и анализа упитника; 11) Процедуре и приступи регулација конфликата; 12) Преговарачки стилови и тактике; 13) Нација, национализам и међунационални конфликти; 14) Приватизација и транзициони губитници и добитници; 15) Завршна расправа kao nova sa posvetom autora SKAJ.2

k4 zk 1808. године почиње уређење ослобођене територије, која је била подељена на 12 нахија, отварају се прве школе, које су до тада биле по манастирима. Крајем устанка 1813. године у Србији је било 40 школа, међу којима се налазила и основна школа у Трстенику , која касније добија име Живадин Апостоловић (по учитељу и борцу, који је стрељан 1943. године). Развојем привреде, посебно индустрије, долази до повећања броја становника у Трстенику. Већи број ученика доводи до деобе Осмогодишње школе `Живадин Апостоловић` на две потпуно одвојене школе ОШ `Живадин Апостоловић` и ОШ `Миодрег Чајетинац - Чајка`. И након деобе број ученика се непорестано повећава, тако да се све више истиче проблем простора. Почетком 1956/66 године ОШ `Живадин Апостоловић` добија нову школску зграду, у којој се и сада налази. Након интеграције 1970. године са ОШ `Радоје Крстић` у Попини школа добија четири подручна одељења у Попини, Дубљу, Брезовици и Стублицама. Ширењем града и изградњом новог насеља `Трстеник 2` стварају се услови за изградњу још једне основне школе, која добија назив ОШ `Свети Сава`, којој су припала сва одељења наше школе. Одлуком СО Трстеник 1989. године нашој школи припаја се подручно одељење у Богдању, које је удељено 4,5 км од матичне школе. Школске 1994/95 године залагањем колектива и учешћем друштвене средине штампана је монографија ` 180 година ОШ Живадин Апостоловић` - професора Љубивоја Бајића, у којој су сумирани сви резултати рада школе. По мерилима за вредновање и процењивање у основним школама наша школа је освајала I и II места за укупне резултате у остваривању образовног процеса.

PANKADŽ VIDŽ TURBOMETABOLIZAM Prevod - Nenad Trnavac Izdavač - Publik praktikum, Beograd Godina - 2019 228 strana 23 cm ISBN - 978-86-6035-620-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: DŽOEL FURMAN - Predgovor Uvod: Zašto turbometabolizam i šta ja imam od toga? Metabolički sindrom: osnovni uzrok hroničnih bolesti Holistički pristup tretmanu i lečenju gojaznosti i dijabetesa Osnove potrebne za početak Optimalna ishrana za optimalno zdravlje Voda: sastavni deo života Presudna uloga vežbanja Savladajte stres pre nego što on savlada vas Spavanje: osnovni sastojak zdravlja Borba s neprijateljima iz okruženja Superhrana i suplementi Recepti za turbometabolizam Zaključak Dodatak 1: Deset zapovesti doktora Vidža za optimalnu dobrobit Dodatak 2: Deset razloga zašto želim da dostignem turbometabolizam Dodatak 3: Program vežbi u tri nivoa Dodatak 4: Glikemijski indeks hrane Zahvalnosti O autoru `Zajedno sa širenjem savremenog zapadnjačkog načina života po čitavoj planeti, širi se i metabolički sindrom - skup simptoma koji povećava rizik od razvoja srčanih oboljenja, moždanog udara, dijabetesa i drugih bolesti. Dobre vesti: metabolički sindrom može se staviti pod kontrolu dobro promišljenim programom fizičkih vežbi, prirodne ishrane, kontrole stresa i kvalitetnog sna. U ovoj jezgrovitoj i vedroj knjizi doktor Vidž prečišćava mnoštvo medicinskih istraživanja i pravi jednostavan i efikasan program za vitalnost i zdravlje. Izbegavajući pomodarstvo i jeftine trikove, pruža čitaocima praktične savete, studije slučajeva običnih ljudi i jasne odeljke u kojima uspeva da raskrinka uobičajene medicinske mitove. Ako se pridržavate dokazano efikasnih metoda doktora Vidža, možete da kontrolišete dijabetes, izbegnete metaboličke poremećaje povezane s njim, izgubite višak kilograma i živite zdravijim i srećnijim životom, puni energije.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Pankaj Vij Turbo Metabolism

VARIOUS ARTISTS KMP Film - Video Sound Effects Volume 1 (CD) Made in Germany Izdavač: KMP (KMP 1001) 2007. godina Tiere 1. Hund - Bellende Gruppe 0:38 2. Hund Gebell Doberman 0:20 3. Hund 0:22 4. Hund - 1 Gebaell 0:01 5. Katze - Mau 0:08 6. Hunh - Hühnerstall 1:00 7. Hunh - Hühnerstall (Ruhig) 0:21 8. Hunh - Legt Ein El 0:01 9. Hahn 0:12 10. Vögel - Im Regenwald 1:00 11. Vögel - Morgengesang 0:20 12. Vögel - Einige Sänger 0:11 13. Vögel - Kanarievogelgezwischer 0:35 14. Vögel - Kardinalsfink 0:43 15. Bienen - Gesumm 1:00 16. Bauernhof - Allg. Atmosphäre 1:00 17. Schafe - Allg. Atmosphäre Auf Dem Bauernhof 1:00 18. Schaf - Lämmchen 0:26 19. Schaf - Mutterschaf 0:07 20. Schaf - 1 Blöken 0:01 21. Ziege - Mackern 0:31 22. Pferd - Gewieher Draussen 0:01 23. Pferd - Schnauben 0:01 24. Pferd - Läuft Im Stall Weg 0:10 25. Pferd - Galoppiert Vorbei 0:07 26. Kuh - Herde 1:05 27. Kuh - Muhen 0:05 28. Schweine - Grunzen Und Schnaufen 0:43 29. Enten - Quaken 0:14 30. Elefant - In Zoo 0:02 31. Elefant - Zorniges Trompeten 0:10 32. Löwe - Knurrend, Atmend, Hin Und Herlaufend 1:05 33. Löwe - Geknurre 0:28 34. Löwe - 1 Gebrüll 0:04 35. Affe - Geplapper 0:45 36. Affe - Schimpansenlache 0:28 37. Truthhahn - Gluckern 0:06 38. Tiger - Knurren 0:47 39. Leopard - Knurren 0:09 40. Puma - Knurren 0:24 41. Tauben - Aufliegend 0:06 42. Ara 0:24 43. Ara 0:12 44. Ara - Papagei 0:32 45. Klapperschlange - Klappern 0:28 46. Gorilla - Knurren 0:18 Verkehr 47. Verkehr - Allg. Atmosphäre 2:28 48. Verkehr - Hauptstrasse 2:00 49. Verkehr - Im Schnee 1:27 50. Auto - Startet Nicht 0:20 51. Auto - Batterie Leer 0:20 52. Auto - Startet 0:20 53. Auto - Startet Und Fährt Weg 0:12 54. Auto - Fährt Langsam Vorbei 0:07 55. Auto - Fährt Hupend Vorbei 0:06 56. Auto - Fährt Mit Scheibenwischern 1:00 57. Auto - Zusammenstoss 0:07 58. Auto - Kommt Näher Und Bremst Plöltzlich 0:06 59. Auto - Scheibenwischern 1:00 60. Auto - Sirene 0:30 61. Auto - Tür Auf 0:01 62. Auto - Tür Zu 0:01 63. Auto - Hupe 0:01 64. Auto - Hupe 0:02 65. Auto - Hupen 0:23 66. Mofa - Startet Und Fährt Weg 0:15 67. Mofa - Fährt Vorbei 0:10 68. Mofa - Fährt Vorbei 0:05 69. Mofa - Fährt Vorbei 0:05 70. Mofa - Kommt Näher Und Hält 0:07 71. Mofa - Stationar 1:00 72. Fahrad - Fährt Vorbei 0:30 73. Frahtwagen - Startet Und Fährt 0:25 74. Frahtwagen - (Schwer) Fährt Vorbei 0:12 75. Frahtwagen - Kommt Näher Und Hält 0:12 76. Frahtwagen - Fährt Hupend Vorbei 0:08 77. Schiff - Startet Und Fährt Weg 0:30 78. Schiff - Fährt Mit Grosser Geschwindigkeit Vorbei 0:20 79. Schiff - Horn 0:10 80. Schiff - Fahrend 0:17 81. Schiff - Hafenlärme 1:32 82. Schiff - Fährt Auf Offener See 0:39 83. Eisenbahn - Haupzbahnhof 2:26 84. Eisenbahn - Fährt Vorbei 0:16 85. Eisenbahn - Kommt An Und Fährt Weg 1:19 86. Flugzeug - Flughafen (Drinnen) 1:08 87. Flugzeug - Flughafen (Draussen) 2:54 88. Flugzeug - Steight Auf, In Der Luft, Landet, Rollt (Drinnen) 4:52 89. Flugzeug - Fliegt Über 0:32 90. Flugzeug - 747 Fliegt Über 0:35 91. Flugzeug - 747 Landet 0:18 92. Helikopter - Startet Und Fliegt AB 1:54 93. Helikopter - Landet 1:26 94. Helikopter - Fliegt Über 0:54 95. Polizie - Sirene 0:29 96. Kran - Arbeitet 1:15 97. Müllauto - Arbeitet 1:00 98. Trecker - Arbaeitet 1:06 99. Bulldozer - Arbeitet 3:23 Očuvanost: Omot 5- Medijum CD 5-

The Chemical Brothers – Exit Planet Dust Made in Italy. Booklet na 8 strana. Booklet: 5 CD: 4+ Label: Freestyle Dust – XDUSTCD1, Virgin – 7243 8 40540 2 1, Junior Boy`s Own – 7243 8 40540 2 1 Format: CD, Album Country: Europe Released: Jun 26, 1995 Genre: Electronic Style: Breakbeat, Trip Hop, Big Beat Exit Planet Dust is the debut studio album by English electronic music duo The Chemical Brothers. It was first released on 26 June 1995 in the United Kingdom by Junior Boy`s Own, Freestyle Dust, and Virgin Records, and on 15 August 1995 in the United States by Astralwerks. The album was recorded between August and November 1994, with `Song to the Siren` performed live. Its title is a reference to their departure from their earlier name The Dust Brothers. The album received critical acclaim and was in the UK charts for many weeks, charting in each year from its release in 1995 until 2000; its highest peak was number 9 in 1995. NME described the album as `brash, raw, rule-bending gear made by open-minded music fans, for open-minded music fans.`[9] The album has received retrospective acclaim and continues to inspire. Muzik named it the second best dance album of all time in 2002[19] and Q TV named it the 41st best album of the 1990s. AllMusic`s top-marks review states `The Chemical Brothers` sound is big on bombast, replete with screeching guitar samples and lots of sirens and screaming divas. A breakthrough album of sorts, Exit Planet Dust was, upon its release, one of the few European post-techno albums to make any sort of headway into the stateside market.`

DJ Marky – Bingo Sessions Volume 2 Ocena 4+ Drum n Bass Tracklist 1 DJ Marky+XRS*– Misto Quente (VIP Mix) Written-By, Producer – DJ Marky & XRS 6:20 2 Chase And Status*– Love`s Theme Written-By, Producer, Engineer – Saul Milton, Will Kennard 2:42 3 Tactile (2)– The Mist 1:48 4 Logistics– Together Written-By, Producer – Matt Gresham 3:37 5 Random Movement– Stars In The Dark 4:41 6 Mood II Swing– I Got Love (Logistics Remix) Remix, Producer [Additional Production] – Matt Gresham Written-By – Lea-Lorien Alomar*, Lem Springsteen, Tammy Lucas 3:58 7 Marcus Intalex– Afrikka Written-By, Producer – M.Kaye* 3:57 8 Influx UK– 97 Moody Written-By, Producer – G. Price* 4:40 9 Calibre– It On U Written-By, Producer – D. Martin* 3:56 10 Twisted Individual– Bollock Yoghurt Written-By, Producer – L. Greenaway* 2:09 11 Zinc*– Creeper Producer, Engineer, Mixed By – Zinc* Written-By – Zinc* 1:25 12 Sub Focus– X Ray Written-By, Producer – N. Douwma* 3:13 13 Craggz And Parallel Forces*– Flatfoot Written-By, Producer, Engineer – Craggz And Parallel Forces*, C. James*, D. Mcavoy*, M. Sharp* 4:16 14 XRS– A Mosca Written-By, Producer – XRS 2:54 15 Spirit– Siren Written-By, Producer – D. Busto* 3:22 16 Zinc* Feat. Eksman*– Drive By Car VIP Featuring – Eksman* Producer, Engineer, Mixed By – Zinc* Written-By – Zinc*, Eksman* 3:43 17 Marky+XRS*– Butterfly (Craggz And Parallel Forces Remix) Guitar [Live Guitar] – M. Sharp* Remix, Producer [Additional Production] – Craggz & Parallel Forces, C. James*, D. McAvoy*, M. Sharp* Written-By, Producer – DJ Marky & XRS 5:23 18 AI*– Movin On Written-By, Producer – Artificial Intelligence 2:49 19 Jenna G*– Don`t Bury Me Producer, Engineer, Mixed By – Zinc* Written-By – Zinc*, Jenna G* 4:34 20 Shy FX– Plastic Soul Written-By, Producer – Shy FX 3:49

Autor - osoba Ekhart, majstor, 1260-1327 = Eckhart, majstor, 1260-1327 Naslov Jaka kao smrt je ljubav : izbor iz dela / Majster Ekhart ; [sa srednjovekovnog nemačkog preveo Herman Bitner ; izbor i prevod Mirjana Avramović] Jedinstveni naslov ǂMeister Eckhart-ǂSchriften Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1999 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 1999 (Novi Sad : MBM plas) Fizički opis 199 str. ; 18 cm Drugi autori - osoba Bitner, Herman = Bitner, Herman Avramović, Mirjana, 1947- = Avramović, Mirjana, 1947- Zbirka Biblioteka Svetovi (Broš. sa omotom) Napomene Prevod dela: Meister Eckhart-Schriften Iz uvoda H. Bitnera uz ovo izdanje: str. 5-12 Na omotu beleška o autoru. Predmetne odrednice Ekhart, majstor, 1260-1327? Majstor Ekhart (nem. Meister Eckhart; oko 1260–1328) bio je srednjovekovni nemački filozof, dominikanski teolog i mistik. Majster Ekhart (pravo ime Eckhart von Hochheim O. P.) rodio se 1260. godine u Tiringiji. Obrazovao se u Strazburu, Parizu i Kelnu, pod uticajima Alberta Velikog, Tome Akvinskog i Dunsa Skota. Predavao je u Parizu, gde je stekao majstorsko dostojanstvo, odnosno magisterijum. Delovao je u Bremenu, potom rukovodio teološkom školom u Strazburu. Pripadao je dominikanskom redu katoličke crkve. Držao je propovedi i po manastirima. Njegove propovedi su zapisivane i širene, što je izazvalo zvaničnu crkvu da mu se suprotstavi, posle čega je inkvizicija počela da progoni sve one koji su izražavali njegove stavove. Njegov red je nastojao da ga zaštiti i da posvedoči njegovu pravovernost, sve dok nije bila donesena neopoziva odluka. Ekhart je odbio optužbe inkvizitora, ali je pozvan pred papu u Avinjon. Majster Ekhart se poslednji put pominje kao živ 1327. godine. Učenje U središtu Ekhartovog učenja leži uzletna moć duše, koja odeljivanjem od telesnog i svetovnog hrli svojem iskonu. „Dno Boga je moje dno, i moje je dno dno Boga.” MG9

Kada se spomene ROBERT PLANT to asocira na LED ZEPPELIN - Upravo tako Robert Plant i njegovi samostalni veliki hitovi sa njegovih solo albuma od 1982-ge do 2011-te godsine!Remasterizovano original(Rhino-records)digipak izdanje (Ruska licenca)sa dva diska nekorišćeno u celofanu iz lične kolekcije! Tracklist 1-1 Burning Down One Side 4:00 1-2 Moonlight In Samosa 4:04 1-3 Slow Dancer 7:49 1-4 Like I`ve Never Been Gone 6:02 1-5 Other Arms 4:24 1-6 In The Mood 5:25 1-7 Horizontal Departure 4:23 1-8 Big Log 5:09 1-9 Sea Of Love 3:07 1-10 Pink And Black 3:51 1-11 Little By Little 4:48 1-12 Sixes And Sevens 6:11 1-13 Heaven Knows 4:07 1-14 Ship Of Fools 5:03 1-15 Tall Cool One 4:43 1-16 Hurting Kind (I`ve Got My Eyes On You) 4:13 1-17 Liars Dance 2:35 2-1 Calling To You 5:48 2-2 29 Psalms 4:51 2-3 If I Were A Carpenter 3:45 2-4 Promesed Land 4:57 2-5 I Believe 4:33 2-6 Colours Of A Shade 4:43 2-7 Wonderful One 4:05 2-8 Most High 5:35 2-9 Skip`s Song 4:43 2-10 Morning Dew 4:25 2-11 Darkness, Darkness 7:08 2-12 Song To The Siren 5:52 2-13 Shine It All Around 4:01 2-14 Tin Pan Valley 3:47 2-15 Dancing In Heaven 4:24 2-16 Gone Gone Gone (Done Moved On) 3:30 2-17 Angel Dance 3:48

OMOT KAO NA SLIKAMA CD1 5-/5 CD2 5 BOOKLET IMA 24 STRANA Label: Camden Deluxe – 88697495182, Sony Music – 88697495182, Cleveland International Records – 88697495182 Format: 2 x CD, Compilation Country: Europe Released: 2009 Genre: Rock Style: Classic Rock 1-1 Bat Out Of Hell 9:48 1-2 You Took The Words Right Out Of My Mouth 4:14 1-3 Two Out Of Three Ain`t Bad 5:25 1-4 Paradise By The Dashboard Light - Featuring – Ellen Foley 8:28 1-5 Dead Ringer For Love - Featuring – Cher 4:23 1-6 Modern Girl 4:28 1-7 I`m Gonna Love Her For Both Of Us 7:08 1-8 Read `Em & Weep 5:25 1-9 Peel Out 6:30 1-10 Midnight At The Lost & Found 3:31 1-11 If You Really Want To 3:37 1-12 Razor`s Edge 4:07 1-13 Sailor To A Siren 4:42 1-14 Blind Before I Stop 3:32 2-1 Piece Of The Action 4:18 2-2 Rock `n` Roll Mercenaries 4:58 2-3 I`ll Kill You If You Don`t Come Back 6:24 2-4 Special Girl 3:57 2-5 Heaven Can Wait 4:48 2-6 All Revved Up With No Place To Go 4:20 2-7 More Than You Deserve 3:33 2-8 Everything Is Permitted 4:40 2-9 For Crying Out Loud 8:45 2-10 The Promised Land 2:46 2-11 Bad Attitude - Featuring – Roger Daltrey 4:55 2-12 Wolf At Your Door 4:07 2-13 You Can Never Be Too Sure About The Girl 4:30 2-14 Don`t Leave Your Mark On Me 4:08 2-15 One More Kiss (Night Of The Soft Parade) 5:41 2-16 I Love You So I Told You A Lie - Featuring – Ted Nugent 3:43

Lev Ljubimov Iskustva drevnih Rusa Tvrdi povez Izdanje na Ruskom jeziku Rusi (ruski русские, russkie), slavenski narod nastanjen uglavnom u Ruskoj Federaciji, gdje čini 80,2% (2002) ukupnoga stanovništva; oko 116,13 milijuna pripadnika. Oko 25 milijuna Rusa živi u bivšim sovjetskim republikama Ukrajini, Kazahstanu, Uzbekistanu, Bjelorusiji, baltičkim državama i dr. Veće zajednice ruskih iseljenika i njihovih potomaka postoje i u Zapadnoj Europi, SAD-u i Kanadi. Ime Rusi poznato je od IX. st. Drži se da potječe od naziva za jedno od istočnoslavenskih plemena koje je živjelo uz rijeku Ros. Ipak, srednjogrčki (οἱ ῥῶς) i arapski (Rūs) naziv za Romane te finski naziv za Švedsku (Ruotsi) upućuju na skandinavsko podrijetlo imena. Istočnoslavenska plemena nastanjivala su u drugoj polovici I. tisućljeća golemo područje između Kavkaza i Crnoga mora, oko bazena Volge i Dona, Ladoškoga jezera, Zapadne Dvine i Njemena. Okupljanje istočnoslavenskih plemena (Poljana, Volinjana, Drevljana, Dregoviča, Radmiča, Kriviča i dr.) vezano je uz stvaranje i širenje Kijevske Kneževine (IX. st.). Za vladavine kneza Vladimira Svjatoslaviča stara ruska plemena prešla su na kršćanstvo (988). Raspadom Kijevske Kneževine (XII. st.) i za mongolsko-tatarske vladavine (XIII–XV. st.) došlo je do formiranja triju posebnih naroda: Rusa (Velikorusa), Bjelorusa i Ukrajinaca (Malorusa). Značajnu ulogu u etnogenezi imalo je i osvojenje Sibira (XVI–XVII. st.), odnosno asimiliranje mnogih neslavenskih naroda. Iako se širenjem ruskog etnika i asimilacijom neslavenskih naroda u ruskoj kulturnoj sferi stječu utjecaji različitih kultura (germanske, osobito skandinavske, bizantske i tzv. orijentalne), slavensko-ruska baština očuvala se do najnovijega doba. Ona je vidljiva ponajprije u tradicijskoj kulturi: graditeljstvu, gradnji parnih kupelji (osobito na sjeveru), upotrebi drevnih prijevoznih sredstava (saonice, skije, krplje), hrani (šči, boršč, kiselj i dr.), piću (kvas, pivo), tekstilnim vještinama, drvorezbarstvu, lončarstvu, višeglasnoj glazbi i instrumentima (bandura, balalajka), epskim pjesmama (biline, dume), nošnji i dr. Slavenska je baština vidljiva i u cijelom nizu svadbenih, paradnih, pogrebnih, ljetnih (o Ivanju), novogodišnjih i dr. običaja, u seljačkim institucijama (npr. institucija razdiobe zemljišta

Lev Ljubimov Iskustva drevnih RusaTvrdi povezIzdanje na Ruskom jezikuRusi (ruski русские, russkie), slavenski narod nastanjen uglavnom u Ruskoj Federaciji, gdje čini 80,2% (2002) ukupnoga stanovništva; oko 116,13 milijuna pripadnika. Oko 25 milijuna Rusa živi u bivšim sovjetskim republikama Ukrajini, Kazahstanu, Uzbekistanu, Bjelorusiji, baltičkim državama i dr. Veće zajednice ruskih iseljenika i njihovih potomaka postoje i u Zapadnoj Europi, SAD-u i Kanadi.Ime Rusi poznato je od IX. st. Drži se da potječe od naziva za jedno od istočnoslavenskih plemena koje je živjelo uz rijeku Ros. Ipak, srednjogrčki (ο ἱ ῥῶς ) i arapski (Rūs) naziv za Romane te finski naziv za Švedsku (Ruotsi) upućuju na skandinavsko podrijetlo imena. Istočnoslavenska plemena nastanjivala su u drugoj polovici I. tisućljeća golemo područje između Kavkaza i Crnoga mora, oko bazena Volge i Dona, Ladoškoga jezera, Zapadne Dvine i Njemena. Okupljanje istočnoslavenskih plemena (Poljana, Volinjana, Drevljana, Dregoviča, Radmiča, Kriviča i dr. ) vezano je uz stvaranje i širenje Kijevske Kneževine (IX. st. ). Za vladavine kneza Vladimira Svjatoslaviča stara ruska plemena prešla su na kršćanstvo (988). Raspadom Kijevske Kneževine (XII. st. ) i za mongolsko-tatarske vladavine (XIII– XV. st. ) došlo je do formiranja triju posebnih naroda: Rusa (Velikorusa), Bjelorusa i Ukrajinaca (Malorusa). Značajnu ulogu u etnogenezi imalo je i osvojenje Sibira (XVI– XVII. st. ), odnosno asimiliranje mnogih neslavenskih naroda. Iako se širenjem ruskog etnika i asimilacijom neslavenskih naroda u ruskoj kulturnoj sferi stječu utjecaji različitih kultura (germanske, osobito skandinavske, bizantske i tzv. orijentalne), slavensko-ruska baština očuvala se do najnovijega doba. Ona je vidljiva ponajprije u tradicijskoj kulturi: graditeljstvu, gradnji parnih kupelji (osobito na sjeveru), upotrebi drevnih prijevoznih sredstava (saonice, skije, krplje), hrani (šči, boršč, kiselj i dr. ), piću (kvas, pivo), tekstilnim vještinama, drvorezbarstvu, lončarstvu, višeglasnoj glazbi i instrumentima (bandura, balalajka), epskim pjesmama (biline, dume), nošnji i dr. Slavenska je baština vidljiva i u cijelom nizu svadbenih, paradnih, pogrebnih, ljetnih (o Ivanju), novogodišnjih i dr. običaja, u seljačkim institucijama (npr. institucija razdiobe zemljišta1/2

Naslov: Die Donau - Lebenslauf eines Stromes, Dunav - tekst na nemačkom jeziku Autor: Ernst Trost Izdavač: Amalthea Godina izdanja: 1984 Broj strana: 510 Povez: Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Opis i stanje: Sadržaj na slici, vrlo dobro očuvano Opis: Sovjetski vojnici čuvaju reku na njenom najvažnijem rukavcu ušća - na njenom izvoru još uvek se neguje staložen duh starog nemačkog rezidencijalnog grada. Veličanstveni prelati izgovaraju blagoslov nad talasima ispred visokih baroknih manastira, dok u partijskim palatama komunistički aparatčici pokušavaju da diktiraju tok Dunava. Vinske taverne i feudalni dvorci nižu se na njegovim obalama, kao i industrijski kombinati i kolektivne farme. Stavljena u upotrebu od strane elektrana i brodskih kompanija, putuje 3000 kilometara od Švarcvalda do Crnog mora, preko kontinenta i vertikalno kroz milenijume - kao najevropskija od svih reka u Evropi i istovremeno najuzbudljivija. Ona formira granice i povezuje narode, mora razumeti nemački, slovački, mađarski, hrvatski, srpski, rumunski, bugarski i ruski, kao i idiome bezbrojnih manjina; njihova voda odražava gotičke katedrale i turske minarete, trezvene, simetrične stambene blokove, romantične zamkove i male gradove, bogom zaboravljene stepe i sela Pusto, a onda opet metropole poput Beča, Budimpešte i Beograda ili rezidencije poput Sigmaringena, Regenzburga, Pasaua, Estergoma. Panoptikum prošlosti - dokumentarni film sadašnjosti: Hagen fon Tronje i Ričard Lavlje Srce, Huni i turski ratovi, Agnes Bernauer i carica Elizabeta, bajke i valceri o sirenama, brodogradilišta i skladišta boksita, silosi za žito i visoke peći, policijski čamci , tegljači i živopisno ukrašeni izletnički čamci... Vekovima je postojala vladarska porodica švajcarskog porekla koja je reku smatrala svojim bogomdanim životom, Habzburgovci. Ovde na Dunavu Napoleon je prvi put doživeo ukus poraza; na Dunavu, u Lincu, Hitler je želeo da izgradi svoj privatni kapital; a na Dunavu su se prvi put zajedno pobunili komunisti i antikomunisti protiv Moskve. Koliko se danas ne govori o neophodnom dijalogu između Zapada i Istoka, koliko se tu i tamo ulaže napora da se nastavi plodonosni dijalog koji ulepšava život. Potok, „sveti potok“, vodi ga, nesputan granicama i ideologijama, od veka i veka. 10.10.2022

POGLEDI NA NAS/VAS I NA DRUGOGA • Autor: Trajan Stojanović (Traian Stoianovich), profesor Univerziteta Ratgers u Nju Branzviku, SAD • Priredio: Vlastimir Đokić • Izdavač: Equilibrium, Beograd • Biblioteka Dijalozi, knj. 1, 1999. • Latinica; 94 str.; 15 x 22 cm; broširano KNJIGA JE NOVA! Posebna zanimljivost ove knjige sastoji se u tome što Stojanović, koji se prvenstveno bavi istorijskim procesima dugog trajanja, razmišlja o smislu i oblicima aktuelne globalizacije, pa i o položaju Balkana i Srbije u tom kontekstu. On, naime, smatra da su mnoge krize u savremenom društvu neposredni ili posredni rezultati dvojake krize globalizacije ili mondijalizacije. Jedan oblik krize globalizacije manifestuje se širenjem potrošačke kulture, drugi putem revolucionarnih promena u komunikacijama, a oba su podstaknuta razvojem globalno moćnog kapitalizma, odnosno rastom multinacionalnih i transnacionalnih kompanija i banaka koje su ponekad silnije i od samih država. Međutim, osnovni problem je u tome što su SAD dominantan akter ovih promena koje vode svet ka “potrošačkoj i istoumnoj civilizaciji”. Potrošačka kultura je u znaku “potrošnje spektakla” i “spektakla potrošnje”; ona je, kako kaže Stojanović, “spektaklistična” i suprotstavljena starijoj evropskoj “dijalogičnoj” kulturi u smislu kulture razgovora, ispitivanja, razumnosti, razlike, dijalektike... U kontekstu spektaklistične kulture stvara se ne tzv. otvoreno, već “poluotvoreno-poluzatvoreno društvo” ili “society of political correctness”. Stojanović upozorava da američkoj “spektaklističnoj” kulturi treba prići selektivno, jer “svaka kultura koja hoće da bude i dinamična i specifična mora i da podražava – da usvaja – i da odbija tuđa iskustva”. S tim u vezi, osnovna vrednost knjige Rebeke Vest Crno jagnje i sivi soko sastoji se, prema Stojanoviću, u dijalogičnom pristupu balkanskoj civilizaciji, u implicitnoj predstavi jedne trodelne Evrope u kojoj postoji koegzistencija zapadne, srednje i istočne Evrope, to jest klasične, barokne i delom orijentalizovane vizantijske i pravoslavne kulture. Drugim rečima, Stojanović se zalaže za trojaku evropsku civilizaciju u kojoj bi participirali rimokatolici i Latini na zapadu i jugozapadu, Germani i protestanti na severu i u sredini Evrope, i Grci, Rumuni i Sloveni pravoslavci na istoku i jugoistoku. U jednoj takvoj evropskoj civilizaciji i balkansko pitanje bilo bi jednostavnije i bliže rešenju.

U prihvatljivom / dobrom stanju: beleške hemijskom na poslednjem praznom listu Vjeran Katunarić: Lica kulture, Antibarbarus, Zagreb 2007., 473. str. 1. Uvod: zbrka oko značenja kulture (5–13), KULTURA I SUKOBI 2. Globalni obuhvati i lokalne utvrde: moć i nacionalizam u razvoju Jugoslavije i postjugoslavenskih država (17-31) 3. Kategorijalno ludilo (33-40) 4. „Pravi“ i ostali sunarodnjaci: politika identiteta u Hrvatskoj (41-55) 5. Apokaliptička sila: egzotične slike Amerike na Balkanu (57-71) 6. Od „bratskih naroda“ do „multikulturnog tržišta“: izazovi u europskoj matici i na periferiji (73-85) 7. Rat i mir u multietničkim gradovima u bivšoj Jugoslaviji: studija slučaja (87- 104) 8. Sirene i muze: kultura u sukobima i mirotvornim procesima u bivšoj Jugoslaviji (105-140) KULTURA I RAZVOJ (9. Tri lica kulture (143-168) 10. Od distinkcije prema srodnosti: model „nacionalne kulture“ Geerta Hofstedea (169-186) 11. Značenja kulture u europskoj matici i na periferiji (187-194) 12. Tranzicija i kultura u Hrvatskoj: od nacionalističkog populizma ka prosvjećenoj demokraciji? (195-217) 13. Kulturni put održivog razvitka (219-234) 14. Kultura, nacija, razvoj: stvaralački projekt i retorika reakcije (235-252) 15. Svijet kulturne politike – kulturna politika u svijetu (253-271) 16. Nove elite, nacionalni konsenzus i razvoj (273-295) 17. Sociokulturni kapital budućnosti: neoklasični i drugi pristupi (297-322) 18. Multikulturna Europa i obzorja dijaloga (323-344) 19. Vrijediti i koštati: sociokulturne pretpostavke tranzicije u novijim radovima hrvatskih ekonomista (345-361) 20. Granice, koterije i tržište bez granica: razmatranja o jednom sve prisutnijem klišeju (363-378) 21. Kolonizirana misao: periferija bez razvojne perspektive? (379-398) 22. Nova javna kultura kao cilj procesa decentralizacije (399-419) 23. Prema novoj javnoj kulturi (421- 441). Navedena dvadeset i tri poglavlja okupljena oko dviju velikih tema, već su dijelom prethodno objavljena u obliku izvornih znanstvenih radova u različitim svjetskim znanstvenim časopisima, u vremenu od 1996. godine do danas (što ne umanjuje njihovu aktualnost) s uvodnim, dosada neobjavljenim radom koji čitatelju objašnjava zbrku koja je nastala u nagomilavanju različitih značenja i pristupa kulturi

Radivoje Boričić Priče iz politikeMeki povezRadivoje Boričić (Polica, Berane, 10. novembar 1914 — Beograd, 15. jul 1969) bio je pesnik, pisac, učesnik NOB-e i nosilac Partizanske spomenice.BiografijaRadivoje je bio dete vasojevićkog plemena sa Beranske Police iz sela Dragosave nedaleko od današnjih Berana, Crna Gora. Rođen u mnogočlanoj i siromašnoj zemljoradničkoj porodici, od oca Filipa i majke Dmitre (rođene Ralević), svoje je najranije detinistvo proveo za vreme Prvog svetskog rata, za austrijske okupacije svog zavičaja. Završivši osnovnu školu u svom rodnom kraju, roditelji su ga uputili na dalje školovanje u Beransku gimnaziju. Ova se škola tada isticala naprednim stavom svojih nastavnika i bila smatrana jednom od tada najboljih srednjih škola u Crnoj Gori. Tu je već zarana svratio na sebe pažnju svojih nastavnika kao darovit crtač. Crtao je portrete, mrtvu prirodu ali i krajobraze. Najbolje od njih izlagali su njegovi nastavnici na školskim izložbama. Okušao se i u vajarstvu. Njegove biste Branka Radičevića i Njegoša stajale su u zbornici Beranske gimnazje niz godina, sve do Drugog svetskog rata. Kao omladinski pisac javljao se već zarana u podgoričkoj „Zeti“ i nikšićkim "Valjcima“, pa i u nekim zagrebačkim omladinskim listovima. Objavio je kao gimnazijalac i niz pesama uglavnom lirskog sadržaja. Svoju literarnu delatnost nije napustio ni u Zenici, gde je godine 1935/39. izdržavao kaznu zatvora na koju je osuđen kao član tada ilegalne Komunističke partije. Tamo je uređivao, sa nekoliko drugova, dva omladinska lista, koja su potajno širena među tadašnjom omladinom Crne Gore i mnogo čitana. U njima je objavljivao članke u kojima je opisivao tadašnji policijski teror nad naprednom omladinom i težak život u tamnici.Slom Kraljevine Jugoslavije zatekao ga je kao vojnika na mađarskoj granici, odakle se srećno probio nazad na svoju Policu. Tu je bio jedan od organizatora Trinaestojulskog ustanka i zapisničar istorijske sednice Prvog odbora Narodnog oslobodenja u Jugoslaviji, održane u oslobođenim Beranama 21. jula 1941. godine. Originalni zapisnik uspeo je sačuvati kroz sve ratne nevolje te je to danas jedan od veoma važnih originalnih dokumenata iz razvitka NOB-e u Jugoslaviji. Radivoje je i jedan od inicijatora i urednika tada nanovo pokrenutoga lista "Sloboda", koji je izlazio neko vreme 1941. godine u Beranama. Za vreme rata zapao je u četničku zasedu gde je bio uhvaćen i sproveden u Kolašinski zatvor, odakle je posle petnaest dana po ciči zimi, s još tri druga, uspeo pobeći na oslobođenu teritoriju. Posle rata talas informbiroa zahvatio je i njega, i bio je lišen slobode od 13. maja 1950. do 3. decembra 1953. godine. Kasnije je obavljao razne dužnosti kao službenik u opštini Ivangrad (danas Berane), gde je 1965. penzionisan.Posedovao je smisao za uočavanje bitnih istorijskih činjenica, neumorno je beležio sve što je odražavalo određeni istorijski trenutak, znajući da će to jednog dana predstavljati solidnu građu za istoriju Ivangrada i čitavog Polimlja. Bio je redak poznavalac svoga kraja, njegovih kulturnlh i istorijskih spomenika, njegove kulturne baštine i narodne tradicije. Kao prežveli aktivni učesnik revolucije nastojao je da sačuva uspomene na značajne ličnosti iz borbe, jer je to smatrao svojim dugom prema borcima za zajedničke ideale. Zato je neumorno sa posebnom ljubavlju i urođenim smislom za objektivnost čitavih dvadeset i više godina u raznim listovima i časopisima i drugim stručnim publikacijama pisao o značajnim ličnostima revolucije iz ovoga kraja, njihovom doprinosu organizaciji narodnooslobodilačke borbe i njihovim zanosima, ostvarenim i neostvarenim željama. Ti prilozi i sa naučnog gledišta predstavljaju značajan prilog istoriji NOB-e i revolucije u Polimlju.Narodnooslobodilačka borba nije ostala jedini predmet njegovog interesovanja. S uspehom je proučavao narodno predanje, običaje, arhitekturu i uopšte prošlost svog zavičaja i o tome napisao niz vrednih priloga. Zajedno sa još dvojicom autora objavio je knjigu: „Ivangradska komuna“ za potrebe školstva i šire kulturne javnosti. Jedan je od inicijatora osnivanja "Udruženja kulturnih, naučnih i javnih radnika Polimlja" čiji je bio i prvi sekretar. Rad tog društva daleko je prešao uske granice Polimlja i odigrao istaknutu ulogu u opštem kulturnom razvoju čitave republike Crne Gore.Za zasluge u antifašističkoj borbi odlikovan je ordenom Partizanske spomenice 1941. U braku sa Milevom Boričić imao je troje dece: Ljiljanu, udatu Dufrgan, Branislavu, udatu Grbić, i Branislava.6/8

TEIZAM I ATEIZAM U POVIJESTI ODGOJA TEIZAM I ATEIZAM U ISTORIJI ODGOJA Teistička i ateistička misao u povijesti / istorije pedagogije do raja XIX stoljeća / veka Autor: Milivoj Čop Izdavač: Otokar Keršovani, Rijeka Godina izdanja: 1980. Broj strana: 227 Povez: tvrd Format: 24x17 Stanjne kao na slici. Knjiga dobro očuvana, korice malo izguljene, unutrašnjost dobro očuvana, ima posvetu na prvoj strani. Teizam u najširem smislu znači verovanje u bar jedno božanstvo. Teizam predstavlja verovanje u Boga, svedržitelja i tvorca svega, koji se ne može izjednačiti sa tvorevinom koju je sam stvorio. To je zajednički naziv za sva verovanja koja uključuju postojanje boga ili božanstava. Teizam u užem smislu uključuje verovanje da su bog ili božanstva imanentna svetu, ali istovremeno i i izvan njega, odnosno sveznajuća, sveprisutna i svemoguća. Teizam se često navodi i kao antiteza ateizma ili nonteizma - neverovanja u božanstva. Teistička verovanja se najčešće dele po shvatanju koliko ima božanstva, a zatim po tome kakva je njegova/njihova priroda. Podela po broju božanstava se svodi na monoteizam - verovanje da postoji samo jedan bog ili božanstvo, odnosno politeizam - verovanje da postoji više različitih božanstava. Ateizam (grč. α — odrični prefiks, grč. Θεος — Bog; bez boga u doslovnom prevodu) jest, u širem smislu, neverovanje u postojanje božanstava.U užem smislu, ateizam je stav da ne postoje božanstva. Kroz istoriju se često pojavljuje i kao odrečan stav prema zvaničnoj religiji. Ateizam je opozicija teizmu, koji je u svom najopštijem obliku verovanje da postoji barem jedno božanstvo. Termin „ateizam“ je u početku imao negativno značenje kojim su označavane osobe koje su odbijale da veruju u ono u šta su tada verovali širi slojevi društva. Širenjem slobodoumlja, naučnog skepticizma i potonje kritike religije, značenje reči je primilo uže značenje. Prve osobe koje su se izjašnjavale kao ateisti pojavile su se u 18. veku. Ateisti su skeptični prema tvrdnjama o natprirodnim pojavama, obrazlažući svoj stav nedostatkom empirijskih dokaza. Takođe, ateisti su ponudili brojne razloge za neverovanje u bilo koje božanstvo. Među njima su problem zla, argument protivrečnih otkrovenja i argument neverovanja. Drugi razlozi za ateizam spadaju u spektar od filozofskih do društvenih i istorijskih. Iako su neki ateisti prihvatili sekularne filozofije, ne postoji jedna ideologija ili skup pravila o ponašanju koji svi ateisti poštuju. U zapadnom svetu, ateisti se smatraju isljučivo nereligioznim i nespiritualnim osobama. Međutim, ateizam postoji u nekim verskim ili duhovnim sistemima verovanja, kao što su đainizam, budizam i hinduizam. Đainizam i neki vidovi budizma ne propovedaju verovanje u bogove.

Nova, nekorišćena Mistička fabula XVI-XVII vek Mišel de Serto Izdavač: Službeni glasnik (2009 god.) Strana: 462. Povez: meki. Pismo: latinica. Format: 20 cm Prevod: Aleksandra Mančić Izdavač: Službeni glasnik Naslov originala: La Fable mystique / Michel de Certeau Životno delo višestranog istraživača bez premca: analiza hrišćanske mistike u XVI i XVII veku i, istovremeno, besprekorna demonstracija transdisciplinarne istoriografije. Sadržaj: Spisak skraćenica [5] Uvod [7] 1. Kvadratura mistike [10] Erotika Tela-Boga [10] Figure prelaska: mistika i psihoanaliza [14] Govoriti drugo: povesti odsustava [17] Štaje od fabule ostalo [21] 2. Istorijsko oblikovanje [24] Način postupanja [25] Preraspodela prostora. Odjeresi do „Pribežišta`[29] Ponižena tradicija [37] Prvi deo. Mesto da se čovek izgubi Prvo poglavlje. Manastir i trgovi: ludila u gomili [50] 1. Idi-°d Izazov [54] Zavođenje [56] Posledi-odstupanja[58] . 2. Smeh luđaka (VI vek) [61] • [62] * `Čovek [66] Telotn sto se g[68] [71] Poglavlje 2. Vrt: Zanosi i slasti Hijeronimusa Bosa [74] • jIzuzet raj [74] Iluzija o skrivenom [76] • Slika gleda j 1 * Amblemi/enigme[81] * 2. Enciklopedije kao tvorci 0 sustva [83] * Alhemija jedne estetike [8 * 7 znalenja [86] . Proizvođenje oblika: jedno u drugom [89] •3- Putevi ka nigdini [91] • UeratoM`jez * Narativna lutanja [97] • 4. Kaligrafije tela (1000] Drugi deo. Topika Poglavlje 3. Nova nauka [111] 1. Corpus mysticum ili telo koje nedostaje [111] 2. Pridev jedne tajne [131] 3. Imenica jedne nauke [143] Poglavlje 4. Načini govora [163] 1. Pretpostavke: pragmatika jezika [165] 2. „Mističke fraze“: Dijego od Isusa uvodi (u) Jovana od Krsta [187] Treći deo. Scena iskazivanja Poglavlje 5. Conversar [228] 1. „Dijalog4 [228] Iskazivanje [233] 2. Preduslov: volo (od Majstora Ekharta do Gospođe Gijon) [238] Poglavlje 6. Institucija govorenja [256] 1. Odakle govoriti? [256] 2. „Jau, predgovor za „Iskustvenu nauku44 (Ž.-Ž. Siren) [258] 3. Fikcija duše. Temelji „Boravišta44 (Tereza iz Avile) [270] Četvrti deo. Figure divljaka Poglavlje 7. Prosvećeni neznalica [294] 1. Dišeminiranje tekstova (1630-1690) [302] 2. Anđeo iz pustinje [325] 3. Legende o siromahu [338] Poglavlje 8. Akvitanski „Mali sveci44 [348] 1. „Nedostaci44 u Družbi (1606) [350] 2. Lov na „izvanredne pobožnosti44 (1615-1645) [364] 3. „Ona vrsta iluminata44 [377] Poglavlje 9. Nomad Labadi [395] 1. Duh u potrazi za me-stom [399] 2. Invencija prostranstva [422] Uvertira za poetiku tela [430] Nekoliko napomena u vezi s prevodom [437] Duga biografska beleška [439] Bibliografija [445] Istorija i mistika Misela de Sertoa (Aleksandra Mančić) [449]

U dobrom stanju Pogledi na Nas/Vas i na Drugoga / Trajan Stojanović Ostali naslovi Pogledi na Nas i na Drugoga Pogledi na Vas i na Drugoga Vrsta građe stručna monografija Jezik srpski Godina 1999 Beograd : Equilibrium, 1999 (Beograd : Zavod za grafičku tehniku Tehnološko-metalurškog fakulteta) Fizički opis 94 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Đokić, Vlastimir Biblioteka Dijalozi / [Equilibrium, Beograd] ; knj. 1 Tiraž 350 O piscu / V. [Vlastimir] Đokić: str. 93-94 Autorova slika i beleška o njemu na koricama Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice West, Rebecca, 1892-1983 -- `Crno jagnje i sivi soko` Civilizacija -- Balkanske države Balkanske države -- Geopolitika Posebna zanimljivost ove knjige sastoji se u tome što Stojanović, koji se prvenstveno bavi istorijskim procesima dugog trajanja, razmišlja o smislu i oblicima aktuelne globalizacije, pa i o položaju Balkana i Srbije u tom kontekstu. On, naime, smatra da su mnoge krize u savremenom društvu neposredni ili posredni rezultati dvojake krize globalizacije ili mondijalizacije. Jedan oblik krize globalizacije manifestuje se širenjem potrošačke kulture, drugi putem revolucionarnih promena u komunikacijama, a oba su podstaknuta razvojem globalno moćnog kapitalizma, odnosno rastom multinacionalnih i transnacionalnih kompanija i banaka koje su ponekad silnije i od samih država. Međutim, osnovni problem je u tome što su SAD dominantan akter ovih promena koje vode svet ka “potrošačkoj i istoumnoj civilizaciji”. Potrošačka kultura je u znaku “potrošnje spektakla” i “spektakla potrošnje”; ona je, kako kaže Stojanović, “spektaklistična” i suprotstavljena starijoj evropskoj “dijalogičnoj” kulturi u smislu kulture razgovora, ispitivanja, razumnosti, razlike, dijalektike... U kontekstu spektaklistične kulture stvara se ne tzv. otvoreno, već “poluotvoreno-poluzatvoreno društvo” ili “society of political correctness”. Stojanović upozorava da američkoj “spektaklističnoj” kulturi treba prići selektivno, jer “svaka kultura koja hoće da bude i dinamična i specifična mora i da podražava – da usvaja – i da odbija tuđa iskustva”. S tim u vezi, osnovna vrednost knjige Rebeke Vest Crno jagnje i sivi soko sastoji se, prema Stojanoviću, u dijalogičnom pristupu balkanskoj civilizaciji, u implicitnoj predstavi jedne trodelne Evrope u kojoj postoji koegzistencija zapadne, srednje i istočne Evrope, to jest klasične, barokne i delom orijentalizovane vizantijske i pravoslavne kulture. Drugim rečima, Stojanović se zalaže za trojaku evropsku civilizaciju u kojoj bi participirali rimokatolici i Latini na zapadu i jugozapadu, Germani i protestanti na severu i u sredini Evrope, i Grci, Rumuni i Sloveni pravoslavci na istoku i jugoistoku. U jednoj takvoj evropskoj civilizaciji i balkansko pitanje bilo bi jednostavnije i bliže rešenju.